Е другари, знате ли да амерички прашинари гину по Ираку и Авганистану због слободе говора
Американци

Ameri i EU = najveci sljam

Hladni rat nikom ne odgovara



Rusko priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije osudio je Džordž Buš, nazivajući taj korak kršenjem rezolucije Saveta bezbednosti. Evropa je takođe razočarana postupkom Moskve. Opšta pozicija Evropske unije po tom pitanju biće zauzeta 1. septembra na vanrednom samitu o situaciji na Kavkazu. Međutim, najnoviju akciju Moskve odobrila je Belorusija. Pored toga, sa zahtevom vlastima Ukrajine da prizna nove republike istupio je lider opozicije Viktor Janukovič.

Dok su u Južnoj Osetiji i Abhaziji slavili odluku predsednika Rusije Dmitrija Medvedjeva o priznanju te dve nove države, zapadni lideri su reagovali oštrim rečima. Predsednik Buš je izjavio da to pojačava tenzije u svetu, a Britanci traže „najširu moguću koaliciju protiv ruske agresije u Gruziji“, u čijem sastavu su dve navedene republike. Ali, šta Zapad može da učini da kazni Rusiju ili da je obeshrabri od neke sličnog akta u budućnosti - pitaju se sada u Vašingtonu i Briselu.

Po njima, vojna akcija nikada nije bila realna opcija od momenta kada je Rusija uputila tenkove i vojsku da zaustavi gruzijsku operaciju u Južnoj Osetiji. Isključene su takođe sankcije Ujedinjenih nacija, jer Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti. Velike sile su takođe uzdržane da učine bilo šta što bi moglo da ohrabri Moskvu da povuče svoju podršku sankcijama UN protiv Irana zbog nuklearnog programa te zemlje i podrške tranzitu NATO snaga oko Avganistana. Ostaje kao mogućnost dovođenje u pitanje ruskog članstva u Grupi osam (G8) industrijski najrazvijenijih zemalja ili blokiranja priključenja u Svetsku trgovinsku organizaciju. Ali, bilo koja mera mora da ima u vidu promenjene okolnosti - da Moskva više nije ekonomski slaba kao nekad, i osim što je već zgrnula mnogo dolara od skoka cene nafte, zemlje zapadne Evrope ostaju da zavise od ruske nafte i gasa.

Ruski lideri su stavili do znanja da ih ne brine reakcija Zapada, delom zato što Kremlj ima jaku podršku javnosti svoje zemlje za akciju u Gruziji i za otpor Zapadu, jer poseduje velika prirodna bogatstva.

Kada je NATO suspendovao saradnju sa Rusijom, Moskva je odmah odgovorila još žešće, zamrzavanjem odnosa sa Alijansom. Moskva je isto tako suspendovala posete zvaničnika NATO i zajedničke vojne vežbe s Alijansom.

Evropska unija, može, teoretski, da pošalje mirovnjake ili prekine razgovore sa Rusijom oko strateškog partnerstva, ili čak uvede ograničene ekonomske sankcije. Međutim, Moskva ne pokazuje oko toga zabrinutost, jer bi takav potez bio rizičan s obzirom na to da bi Rusija prekinula snabdevanje Evrope. Sve u svemu, situacija je veoma komplikovana i nikom ne bi odgovarao novi hladni rat.




Izvor: Glas Javnosti

Заправо хладни рат не одговара Русији... Са друге стране хладни рат је једина нада запада...

Ako dodje do hladnog rata mnogim drzavama u Evropi bice hladno (bukvalno), tako da ne verujem da ce bas dotle ici.

ko ih jebe! voleo bih da Rusija iskljuci gas svim zapadnim zemljama koje snabdeva pa da vidimo ko ce prvi da popusti

Odmeravanje snaga zbog krize na Kavkazu
Ratne igre Rusije i Zapada
Autor: N. Vlačo | Foto:AFP | 29.08.2008. - 06:00



Rusija je juče na poluostrvu Kamčatka uspešno testirala raketu „topol“ dugog dometa, projektovanu da izbegne detekciju antiraketnih sistema. Moskva je istog dana objavila i plan da u Abhaziji i Južnoj Osetiji napravi tri vojne baze - u abhaskim gradovima Gudaut i Očamčir, kao i u južnoosetijskoj Džavi. Za to vreme, u Crnom moru je nastavljeno gomilanje mornaričkih snaga NATO i Rusije.

Anatolij Nogovicin, zamenik komandanta Generalštaba Ruske vojske, optužio je NATO da planira da u Crno more uvede 18 brodova. Kevin Mekhejl, komandant u Vrhovnoj komandi NATO snaga u Evropi, izjavio je da „NATO sigurno ne gomila snage u Crnom moru“ i da se radi o aktivnosti planiranoj pre godinu dana.
Mekhejl je kazao da, prema planu, brodovi NATO treba da posete luke u Rumuniji i Bugarskoj i sa mornaricama tih zemalja izvrše zajedničke vežbe. Komanda NATO mornarice navela je prethodno da su prošle nedelje u Crno more upućena tri vojna broda: španski „Almirante Don Huan Bordon“, nemački „F214 Libek“ i poljski „General K. Pulaski“.
Potez kojim su SAD najviše razbesnele Rusiju bilo je uplovljavanje američkog raketnog razarača „Mekfol“ u luku Batumi u južnoj Gruziji, koji je u nedelju doneo 34 tone humanitarne pomoći. Razarač je nakon ruskog priznanja gruzijskih pokrajina Južne Osetije i Abhazije u utorak isplovio iz luke, ali nije napustio Crno more. U sredu je brod američke Obalske straže „Dalas“ prvobitno bio upućen u luku Poti, ispred koje patroliraju ruske snage, ali je preusmeren ka 80 kilometara južnijem Batumiju.
Dmitrij Medvedev, predsednik Rusije, optužio je Vašington da američki brodovi ne prenose humanitarnu pomoć, već naoružavaju gruzijsku vojsku, koja je značajno oslabljena nakon rata sa Rusijom početkom ovog meseca. Bela kuća je optužbe Kremlja nazvala „smešnim“.
U sredu je u luku Suhumi u Abhaziji uplovio ruski raketni razarač „Moskva“ na čelu grupe brodova Crnomorske flote. Sergej Bagapš, abhaski lider, priredio je ruskim mornarima svečani doček i na palubi „Moskve“ izjavio da „Crnomorska flota predstavlja garant sigurnosti Abhazije“.
Mihail Mindzajev, v.d. ministra policije Južne Osetije, izjavio je juče da je nad gradom Chinvalijem u noći između srede i četvrtka oborena gruzijska izviđačka bespilotna letelica. On je rekao da u okolini Chinvalija deluju diverzantske grupe koje je poslala Gruzija kako bi vršile terorističke akte.
Nakon izjave Bernara Kušnera, šefa francuske diplomatije, da bi posle Gruzije u opasnosti od ruskih secesionističkih pokreta mogle da se nađu i Moldavija zbog Pridnjestrovlja i Ukrajina zbog Krima, to poluostrvo se sve više pominje kao sledeće žarište „novog hladnog rata“. Na Krimu je u luci Sevastopolj stacionirana ruska Crnomorska flota, zbog koje Moskva Kijevu godišnje plaća godišnji zakup od oko 62 miliona evra, koji ističe 2017. godine. Rusiju je naljutila najava Viktora Juščenka, predsednika Ukrajine, da će zakupna cena biti povećana. Većinu stanovnika Krima čine Rusi, a Vasil Ovčaruk, ukrajinski politički aktivista, za britanski „Indipendent“ tvrdi da je „Moskva postavila temelje za okupaciju Krima višegodišnjom pažljivo vođenom propagandom“.
Amanda Akčakoča, analitičar iz Brisela, za „Blic“ kaže da je „normalno da su Ukrajinci uznemireni, pošto su videli šta se desilo u Gruziji“.
„Na Krimu se, navodno, već dele ruski pasoši, kao što se to radilo u Južnoj Osetiji i Abhaziji“, navodi Akčakoča.

Kušner: Sankcije protiv Rusije
„Evropske zemlje razmatraju sankcije protiv Rusije“, izjavio je juče Bernar Kušner, šef diplomatije Francuske koja predsedava EU, uoči vanrednog sastanka evropskih lidera u ponedeljak u Briselu.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, komentarišući tu izjavu kazao je da se radi o proizvodu „bolesne mašte“ i konfuzije Zapada. „Moj prijatelj Kušner takođe je ranije rekao da ćemo mi uskoro napasti Moldaviju i Ukrajinu i Krim, ali to je samo bolesna mašta i moguće je da isto to važi i za sankcije“, rekao je Lavrov novinarima u Dušanbeu. Neki lideri EU su, po pisanju „Tajmsa“, bili „iznenađeni“ Kušnerovom izjavom.

GOMILANJE VOJNIH SNAGA U CRNOM MORU
NATO
-12 ratnih brodova
(još 8 se očekuje)
-nuklearna podmornica „Dalas“ na kojoj je 100 raketa „tomahavk“ (u blizini)
RUSIJA
-25 ratnih brodova
-4 podmornice
-4 minopolagača
-7 desantnih brodova
(IZVOR: „Jutarnji list“)

Izvor: Blic

Ponoš razgovarao sa Stojanovskim
29. avgust 2008. | 10:46 | Izvor: Beta
Beograd -- Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš izjavio je da zahlađenje odnosa Rusije i NATO-a nije dobro za Srbiju.

To što smo bili u pravu kada smo upozoravali da će jednostrano prolašenje nezavisnosti Kosova stvoriti međunarodni presedan, ne treba sada da nas čini srećnim, rekao je Ponoš novinarima u Beogradu, posle sastanka sa načelnikom Generalštaba Armije Makedonije.

Na pitanje kako odnosi Rusije i NATO-a i situacija na Kavkazu mogu da utiču na stanje u regionu, Ponoš je rekao da treba izvući pouke iz te situacije i "voditi računa da ne esklaira stanje u regionu".

Ponoš je, takođe, rekao da žali zbog žrtava u Južnoj Osetiji.

U odgovoru na isto pitanje, načelnik Generalštaba Armije Makedonije Miroslav Stojanovski rekao je da se treba fokusirati na regionalnu saradnju na Balkanu.

On je ocenio da su sve zemlje suočene i sa lokalnim i globalnim bezbednosnim izazovima.

"Unaprediti saradnju dve vojske"

Načelnici generalštaba vojski Srbije i Makedonije složili su se da je vojna saradnja dve zemlje uspešna.

Načelnik Generalštaba Armije Makedonije Miroslav Stojanovski izjavio je u Beogradu, posle susreta sa Zdravkom Ponošem, načelikom generalštaba Vojske Srbije, da je bezbednosna situacija u Makedoniji dobra i da nema indicija da bi mogla biti pogoršana.

Ponoš je rekao da postoji interes obe strane za unapređenje vojne saradnje i rekao da se nada da u budućnosti neće biti političkih prepreka toj saradnji.Srbija je, kazao je Ponoš, zainteresovana za 13-godišnja iskustva makedonske vojske u programu NATO-a Partnerstvo za mir, a spremna je da ponudi svoja znanja i iskustva u obuci vojnih kadrova na Vojnoj akademiji, Vojnomedicinskoj akademiji i Centru za usavršavanje kadrova ABHO u Kruševcu.

Ponoš je rekao da smatra da treba da se unapređuje saradnja u oblasti obuke, uključujući i zajedničke vežbe kroz koje se jača poverenje.

Stojanovski i Ponoš složili su se da je neophodno razmeniti iskustva o učešću u mirovnim misijama UN, kao i da je potrebno da vojske zajednički deluju na uklanjanju posledica eventualnih prirodnih katastrofa.

Ponoš je najavio konferenciju načelnika generalštabova balkanskih zemalja, u Beogradu, 2009. godine.

--------------------------

Понош се мало упрпио, наравно да је захлађење односа лоше по атлантску интеграцију у Србији, али већина грађана је ионако против нато-а ... Понош ће завршити у атлантском океану.