Ekonomske mere Moskve protiv Zapada
Rusi prete naftnom krizom
Autor: CDC/JS | Foto:AFP | 30.08.2008. - 06:00


Evropljani se plaše da bi narednih dana Rusija mogla da im ograniči isporuke nafte kao odgovor na pretnju sankcijama EU i sve veće prisustvo ratne mornarice NATO u Crnom moru. Takav korak bi izazvao pravi haos na tržištima crnog zlata.

U Moskvi kruže glasine da su ruske naftne kompanije dobile naređenje iz Kremlja da se pripreme za smanjene isporuka Nemačkoj i Poljskoj kroz naftovod „Družba“. Pretpostavlja se da će rukovodioci „Lukoila“ biti stavljeni u stanje pripravnosti ovog vikenda.
„Rečeno im je da budu spremni da prekinu isporuke već od ponedeljka“, UVEĆAJ

izjavio je za „Dejli telegraf“ izvor iz ruskih poslovnih krugova. Taj potez bi se podudarao sa vanrednim samitom EU u Briselu koji se održava tog dana, gde će se razmatrati mogućnost uvođenja sankciji Rusiji.
Strah Zapada je ostao i pored toga što je ruski ministar energetike Sergej Šmatko izjavio da Moskva ne planira da prekine ili redukuje isporuke nafte zemljama EU. Iz EU su juče stigli pomirljivi tonovi, pa je neimenovani francuski zvaničnik ublažio nedavnu izjavu Bernara Kušnera o sankcijama rečima da „se ne očekuje da će Evropski savet doneti odluku o sankcijama Rusiji“.
Analitičari kažu da bi prekid isporuka nafte iz Rusije u ovom trenutku izazvao veliki skok cena sirove nafte, možda i do rekordne sume od 150 ili čak 200 dolara za barel.
Poljska vlada je juče saopštila da ruske isporuke još uvek redovno stižu i da ne zna za bilo kakvu nameru Rusije da ograniči priliv nafte. Direktorat za energiju Evropske komisije izjavio je da nije upozoren na tako nešto.
Rusija je proteklih godina u više navrata ograničavala isporuke nafte i gasa u svojstvu diplomatskog pritiska, iako Moskva obično pravda te prekide tehničkim kvarovima ili redovnim održavanjem cevovoda. Prošlog meseca isporuke Češkoj Republici kroz naftovod „Družba“ bile su prekinute nakon što je Prag potpisao sporazum sa SAD o instaliranju raketnog štita. Češki zvaničnici kažu da su isporuke u julu bile smanjene za 40 odsto. Rukovodioci naftovoda „Transnjeft“ su izjavili da su za to krivi „tehnički i komercijalni razlozi“.
Isporuke Estoniji su obustavljene u maju 2007, posle spora sa Rusijom o uklanjanju spomenika Crvenoj armiji. Tada je kao razlog navedena „popravka“. Snabdevanje Letonije je bilo obustavljeno 2005. i 2006. u bici za kontrolu nad terminalima u Ventspilsu. I
U mnogim evropskim zemljama preovladava strah da će Rusija radije skresati isporuke gasa Uniji, a ne nafte, jer je veoma teško naći zamenu za gas. Ali to ne bi pogodilo SAD, pa se smatra da je nafta ubojitije oružje za zapadni svet u globalu.
Rusija je juče zabranila i uvoz piletine iz SAD, i to po naređenju premijera Vladimira Putina, koji je izjavio da će zabraniti uvoz piletine 19 američkih kompanija za preradu mesa.

Izvor: Blic

Evropa se danas smilovala i rekla da nema svrhe da uvodi sankcije. Voli evropa ruski narod.

ma da......obozavaju ih toliko ih obozavaju da ne mogu bez njihovih energenata

razgovori o ruskom nuklearnom gorivu za zajednički projekat sa iranom

Predsednik ruske Savezne agencije za atomsku energiju Sergej Kirijenko, danas dolazi u posetu Iranu da bi razgovarao o dopremanju nuklearnog goriva za iransko-ruski nuklearni kompleks u Bušeru, na jugu Irana.

On će u Teheranu razgovarati sa zvaničnicima iranske Organizacije za atomsku energiju, a posetiće i luku Bušer u Zalivu, javio je DPA pozivajući se na iransku agenciju ISNA.

Rusija je u januaru isporučila Iranu 82 tone slabo obogaćenog uranijuma za reaktor lake vode u Bušeru, a Kirijenko je rekao u junu da će aktivnosti vezane za nukelarno gorivo u tom kompleksu krenuti ove godine, podseća nemačka agencija.

Zajednički rusko-iranski projekat u Bušeru trebalo je da bude završen do 2000. godine ali završetak radova odlagan je barem pet puta do sada iz raznih razloga.

Predsednik iranske Organizacije za atomsku energiju Golam-Reza Akazadeh, ocenio je da ruska strana ne odustaje od završavanje kompleksa u Bušeru kao što je bilo planirano.




Izvor: Krstarica

Tako i treba, pa da ovi fasisti (nato pi*ke) prestanu da se kur*e.

Gruzija tema vanrednog samita lidera EU
EU neće uvesti sankcije Moskvi
Autor: T. T. | 02.09.2008. - 06:33
Merkelova jedan od najvećih zagovarača
dijaloga s Rusijom

Na vanrednom zasedanju lidera EU u Briselu posvećenom krizi u Gruziji, rusko priznanje gruzijskih teritorija Abhazije i Južne Osetije ocenjeno je kao „neprihvatljivo“ sa stanovišta međunarodnog prava, ali je prevladao stav da se ne zaoštravaju odnosi sa Moskvom, već da se pomogne u uspostavljanju dijaloga Rusije i Gruzije.

Članice EU su se u nacrtu zaključaka sa Samita takođe založile za teritorijalni integritet Gruzije i za to da nijedna zemlja ne sledi Rusiju u priznavanju nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, rekao je da uvođenje sankcija Rusiji nije na dnevnom redu samita.
„Nemački stav je da ne bi trebalo prekidati dijalog s Rusijom“, izjavila je Angela Merkel, nemački kancelar.
Solana je najavio da će Unija uputiti posmatračku misiju već krajem septembra da kontroliše kako se poštuje sporazum o prekidu vatre posle rata u avgustu.
Lideri evropske dvadeset sedmorice će preispitati i staviti pod nadzor dalje odnose s Rusijom, ali većina članica EU nikako ne želi povratak na neki vid „hladnog rata po svaku cenu“, objasnio je Fransoa Fijon, francuski premijer. Za sankcije protiv Rusije su se najviše zalagale Poljska, baltičke zemlje i Velika Britanija. Uoči sastanka Britanija je zatražila od EU unije da suspenduje razgovore o novom sporazumu o partnerstvu i saradnji sa Rusijom.
Za vreme samita, u Tbilisiju je milion ljudi protestovalo protiv Rusije.

Izvor: Blic

Vole se oni.

Više od 330.000 vojnika SAD raspoređeno je da „izvoze sigurnost“ u skoro 130 država
Američki vojnici kontrolišu ceo svet
Autor: Radovan Radovanović | 07.09.2008. - 00:02
Američki vojnici kontrolišu ceo svet


Kad je američki predsednik, Džejms Monro, početkom XIX veka formulisao doktrinu – Amerika Amerikancima, odnosno kad je poručio Evropi - ne diraj me, ne diram te – nije izgledalo verovatno da će baš SAD postati glavni nosilac intervencionizma i da će težiti da rasporede svoju armiju u svim državama sveta.

Tokom ove godine više od 330.000 američkih vojnika, od ukupno 1,4 miliona aktivnih pripadnika oružanih snaga, službovalo je u skoro 130 država sveta. Najviše ih je još uvek u područjima koja su bila strateški važna

Vojnici i personal
1. Irak 150.000
2. Nemačka 70.000
3. Japan 45.000
4. Južna Koreja 37.000
5. Avganistan 20.000
6. Italija 13.000
7. Velika Britanija 12.000

tokom Hladnog rata, kad je suzbijan sovjetski i kineski komunizam, ali koja odnedavno takođe imaju prioritet kao ,,linije zaustavljanja uticaja“ Rusije i Kine. Privredni interesi uvek su praćeni i vojnom podrškom.
Od jeseni 2001. kad su se islamski ekstremisti kidnapovanim avionima obrušili na zgradu Pentagona u Vašingtonu i solitere Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, počeo je rat SAD protiv terorizma. Na meti su se, uz Avganistan i Irak, gde su Amerikanci preuzeli direktne borbene zadatke, našli još i Rog Afrike (Džibuti, Somalija), ceo Mediteran, Liban, Saudijska Arabija, Pojas Gaze, Kavkaz, Centralna Azija, Indija, Pakistan, Indonezija i Filipini, ali isto tako i Iran zbog atomskog programa i Kolumbija zbog droge.
Pentagon širom planete ima oko 860 kompleksnih vojnih objekata različitih veličina i funkcija: najveće nazivaju bazama, ali može biti da je reč i o aerodromima, kampovima, garnizonima i kasarnama. Postoje takođe i američki vojni punktovi, postovi, stanice ili postrojenja, a svugde se radi o ,,prisustvu“, javnom ili tajnom. Zvanične ugovore o stacioniranju trupa Vašington ima sa 93 zemlje, a u brojnim drugim slučajevima vojnici iz SAD dolaze prostom saglasnošću lokalnih vlada.
Hladni rat je iziskivao podizanje velikih baza duž ,,gvozdene zavese“, ali posle pada komunizma Ministarstvo odbrane SAD prvo je krenulo u velike promene u skladu sa novim svetskim poretkom; počelo je premeštanje trupa po inostranstvu.
Više od 250.000 vojnika bilo je 2004. godine bazirano u 45 zemalja, a polovina u Nemačkoj, Japanu i Južnoj Koreji. U međuvremenu, velike baze su smanjivane i građena je mreža manjih uporišta iz kojih se može brže i fleksibilnije borbeno reagovati na nove izazove i intervenisati širom sveta, pošto se stalno menja izvor pretnji. Predsednik Džordž Buš je u to vreme objavio da će do 2014. godine biti zatvorena trećina baza i da će se mnogi vojnici vratiti u SAD, ali i da će drugi biti raspoređeni u zemljama koje su na ivici nove zone pretnje: u istočnoj Evropi, centralnoj Aziji i duž pacifičkog pojasa.
Pojedina tradicionalna područja, na primer Nemačka, gde se nalazi 26 od 69 velikih baza, ostala su i dalje od značaja, mada su Amerikanci ušli i u Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, na Kosovo, u Centralnu Aziju, u Češku i Poljsku i mada se NATO proširio do granica Rusije. U Nemačkoj je i dalje najveći kontigent od oko 70.000 uniformisanih državljana SAD, iako su nove članice NATO spremne da nude jeftiniji smeštaj, usluge i savezništvo, prvenstveno iz ekonomskih razloga. To je, reklo bi se, isplativo, iako je poznato da nema zemlje koja je uspela da se ,,predomisli“ i oslobodi stranih vojnih baza, osim ako sami stranci nisu promenili politiku i povukli trupe. Ali u tom slučaju nastali odnosi mogu da budu i opasni.
Ugovori o stacioniranju trupa svuda su na istom principu globalizacije: SAD ,,izvoze sigurnost“, a druge države predaju deo suvereniteta. U mnogim slučajevima, međutim, Amerikanci borave u inostranstvu kao ,,glavni“ pripadnici NATO i međunarodnih mirovnih misija (Kosovo, BiH, Koreja) ili kao instruktori po pozivu domaće vojske.

U Evropi ,,Bondstil“ najveći
Kompleks ,,Bondstil“ kod Uroševca, u kome je oko 1.500 vojnika, po površini od 700 hektara, predstavlja najveću vojnu bazu u Evropi sa više od 240 objekata. Gradnja je, kako se ocenjuje, koštala oko 500 miliona dolara, a samo u bolnicu, koja je podignuta 2002, uloženo je 34 miliona dolara. Baza ima svoj vodovod i svoju struju, internu televiziju, bioskop, dve crkve, tržni centar, sportske terene, biblioteku, pokriveni bazen, skloništa, zatvor, restorane i druge sadržaje. Unutar žice su tenkovska jedinica (20 ,,abramsa“), helikopterska eskadrila sa 30 letelica ,,apač“ i ,,blek houk“ i artiljerijski divizion, kao i radarski centar.

Blic

Kad se uporedi ova slika i fama o miropljubivosti jasno je ko šefuje. Neće se Amerika odreći svog prava da celom svetu kroji sudbinu. Možda će povući nekoliko ljudi uz veliku pompu ali neće stvarno smanjiti broj nigde u svetu.

Neki Ameri se brinu bez potrebe 

Стварно их воле, нису хтели да Руси помру од смеха
Тај виц са санкцијама би зајебао онај смртоносни из Монти Пајтона