Заболе мене курац да ли неко мисли или не мисли као ја.
Стварно ме мрзи да ти опет објашњавам...противниче Виндоуса

Ma vidim što te zabole. 

Svaki put kad se neko usudi da spomene neke pojmove u lošem svetlu, mora deset puta da postavi ogroman disclaimer da ne misli da generalizuje nego samo prenosi svoje iskustvo iz neke određene situacije (recimo neka glupa kučka na nekom tamo šalteru u nekom gradu) ili iznosi svoje skromno mišljenje. U suprotnom odma kreće kontranapad. 

Ko što ti i sad tu skače pritisak i spremaš se za ujedanje samo zato što sam ti rekao nešto po čemu si realno poznat i što je činjenično stanje. 

****************************************************


Нисам знао да се познајемо
Чек...си ти онај што је правио тему о другу Мандари? Ето, сад можеш и једну о мени да направиш



Cenzura! Vredjanje ucesnika foruma je strogo zabranjeno!

Ne može,jedan je Maradić. 

Znaci, pocela otpustanja.

Прочитао читав текст. И мислим да је Миле од искрене носталгије за родном грудом кренуо да прави пародију. Посебно ми је неувјерљив дио када каже да је као атеиста, интелектулаца и европејац отишао у цркву гдје га јадног нико није прихватио (а лаже, није ни ишао. као и сви такви типови пише о цркви из удобне фотеље). На Вукајлији имате још бољу спрдњу на ту тему:




Ne znaju ljudi kako je raditi za Božić, posle ući u tu garsonjeru od 16 kvadrata koju plaćaš kao 4 stana u Srbiji, kupiti pečeno pile, upaliti sveću koju su kupio u supermarketu i ožderati se kao telac od alkohola uz pesmu Baje Malog Kinindže. Niti kako je primati solidnu platu a biti manje srećan od nego kad si imao 20 maraka u džepu. Niti kako jedan kulturan čovek, ajmo reći intelektualac, može maštati da sedne ispred seoske zadruge i da popije pivo sa pilanašima dok Šemsa tuče s radija Opel Askone, jer mu se popela na kurac dvolična poslovna šimejl ljubaznost judeomasonskih kapitalista.... Niti kako je lepše bilo cepati drva za srednjoškolski džeparac nego drviti neke formalne izraze na visoko nadrkanim sastancima.

Na kraju, zbirkanih emocija k'o tinejdž klinka u PMS-u 2 dana nakon gubitka nevinosti sa momkom koji ju je ostavio, zavališ se u fotelju i gledaš u jednu tačku. Jebiga, prizor čoveka od 190 cm i 120 kila kako plače, jede pivo i čips je opet u jednu ruku i komičan. Skontaš da si odvalio stomak, nisi ni pola čoveka bio od onda kad si sa 18ak godina jurio seljančice po posavskim vašarima, skrivajući svoju zaluđenost za nauku i robotiku, jer, jebemu miša, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile nego ambiciju da jednog dana budeš doktor nauka. Ovo si ipak naučio na par tragi komčinih trial-and-eror reinforlement learning postupaka da maksimiiraš očekivanu vrednost estimirane sume sobaljenih seoskih pičića. E, kakve veze ovih par rečenica ima sa ičim, nesam školovana kasti, diresije, digresije....

Štaš, odvrni Jutjubaru, posti neku džigeru i vrti u glavi: "Ko zna zašto je to dobro, ko zna..." Ma, sve u svemu, ko ga jebe.

http://vukajlija.com

Magic, možda si i u pravu.    Možda se sprda a možda i ne. Ili oće da kaže suštinu,ali koristi priliku i da se malo zeza. Kako god bilo, ostaje poenta i činjenica da nama Srbima trava uvek izgleda zelenije s druge strane, kako on kaže. Dok smo ovde, čeznemo za nekim pogodnostima na drugoj strani. A onda kad odemo na drugu stranu, u početku sve deluje super,ali posle shvatiš da ipak ona blesava Srbija ima neke nezamenljive osobine.

Najbolji primer- koga znam je jedan tip koji je sad u Americi, na PD studijama vezanim za saobraćaj, u okviru njihovog civil engineering-a . Od malena je maštao o SAD, pocepao je faks ovde,dobio vizu i otišao. Tamo je pocepao master, pa doktorske studije,i sad je na PD, radi na projektima za faks što i voli. U najboljim je godinama, živi s devojkom s kojom je i otišao i uporedo su napredovali kroz fakseve,i sad rade i žive u zemlji o kojoj su maštali. Ono... sve kako je želeo. Za Srbijom nikad nije žalio, čak ju je uvek posmatrao s visine.

Međutim... pre par meseci dođe on ovamo i kaže da u Americi ne može da pronađe posao koji želi, jer on ima od svega pomalo,a ništa 100%. Te sve i da uđe u neku kompaniju,on ne bi radio to za šta se specijalizovao i što je rmbačio 10 godina, nego bi bio u rangu sa običnim studentima. U Evropu neće jer će, citiram, uvek biti stranac. A kod nas mu se,citiram, ne isplati jer to čime se on bavi tamo ovde slabo prolazi, ili se radi na drugi način. I sad će tako da guli do kraja života projekte na faksu,što nije baš ono o čemu je maštao kad je odlazio.
I on je dobar primer našeg čoveka koji je otišao tamo gde je hteo, počeo da radi i živi onako kako je hteo... al na kraju sve to počne da bledi kad posle nekog vremena ostane zaglavljen između dva sveta i ni u jednom ne može da se pronađe. 
Mada,tu ima faktor i to što voli da zakera,što se vidi i u činjenici da mu u svakoj opciji nešto smeta. 

Tako da... teška je to tema i teško je reći šta je bolje. Jedino da čovek sam proba,pa da onda priča. Lično mislim da smo mi po tom pitanju sreće pomalo proklet narod. Jer je retki od nas nađu i zadrže.

Svakako da ima, ali postoje i problemi na tom putu "ostvarivanja" u smislu same zelje i volje za "ostvarivanjem". Zakon ponude i potraznje je problem, kao i ocekivanja nezaposlenih. Oni koji nemaju skolu, zele da se zaposle na mesta gde su velika primanja. Oni koji imaju skolu, zele da se zaposle na mesta gde su velika primanja. Kod obe grupe nema mesta alternativnim resenjima.


Naravno da bih otisao i cim sebi nastelujem povoljnu poslovnu priliku, oticicu, samo iz razloga jos boljeg i strucnijeg usavrsavanja. Ne zanimaju me razmisljanja o boljoj demokratiji, boljim socijalnim davanjima i manjem procentu aflatoksina, vec iskljucivo usavrsavanje koje bi naravno, trebalo biti propraceno i simpaticnim finansijskim injekcijama. Po mom licnom misljenju, pored svih mogucih nedostataka zemlje u kojoj zivim, ne postoji alternativa istoj. Nigde vece zajebancije i lagodnijeg zivota sa malo vecom platom. Ovde covek moze bolje ziveti sa 1000 evra mesecno nego sa 3000 evra u Parizu. Ne dolaze dzaba gastosi iz EU da ovde popravljaju zube i pored svih tih boljitaka zapada. Drugarica iz Kalgarija (Kanada) je dovela svoju cerkicu na operaciju oka u bolnici sveti vid u Beogradu. Put za njih troje, odsedanje u hotelu 2 nedelje, iznajmljivanje kola za taj period, sve je to bilo jeftinije ovde nego u njenom gradu tamo i to jedno 3 puta. Tako da, da, otisao bih, zaradio bih za penziju i skoncao bih u mom rodnom gradu, ili u selu pored, pecajuci i zajebavajuci se. Mozda bih na kapiju stavio srebrne lavove i labudove.



Alternativa je preduzetnistvo ali ne vec vidjena prica, gde osnujes firmu da bi pokupio eventualne subvencije i onda kraj. Ozbiljna ideja, kao i rad preko interneta, tu ne postoje granice, moze se zaraditi fino, itd.  I za kraj, bolje odliv mozgova nego, ne daj Boze, izliv.