За протекла три месеца више од 200 лекара затражило потврде неопходне за запошљавање у иностранству.

Због бољих плата и услова рада одлазе и млади и стари лекари.

Због бољих плата и услова рада, за протекла три месеца, више од 200 доктора затражило је потврде неопходне за запошљавање у иностранству. Правила нема – земљу напуштају и млади лекари и специјалисти са вишегодишњим искуством којих је, иначе, недовољно у Србији.

Скоро сваког јутра у Клиничко-болничком центру "Бежанијска коса" закључе да тог дана могу да отворе само три операционе сале, иако их има пет. Ангажују и пензионисане лекаре, јер недостаје најмање 300 анестезиолога широм Србије.

"У медицини најтежи посао је бити анестезиолог и зато нас нема. А разлог више је лош материјални положај", каже анестезиолог КБЦ "Бежанијска коса" проф. др Драган Павловић.

"Кроз ангажовање, професионално, ни на који начин нисмо препознати у држави да можемо да на бенефициран начин решимо егзистенцијална питања, кад је реч о решавању стамбеног питања или дохоцима. Анестезиологија, са друге стране, таква је да се очекује самоодрицање, спремност за акцију 24 сата, јер се бавимо животно угрожавајућим стањима у медицини", објашњава Павловић.

Иако је анестезиолога, хирурга и патолога најмање, управо они напуштају земљу. Најчешће одлазе у Словенију, Немачку, Норвешку, Кувајт, Енглеску.

"Миграција лекара је процес који није присутан само у Србији, али конкретно у земљи каква је Србија у питању је, пре свега, финансијски моменат", наводи директорка Лекарске коморе Србије др Татјана Радосављевић.

"Важни су услови и начин рада, који је много другачији и много бољи, на пример у Словенији. Лекарска комора Србије сваком лекару који се спрема издајемо нешто што се зове сертификат добре праксе. Раније смо издавали по један, последњих месеци преко 200", истиче директорка коморе.

Због оних који одлазе и оних који године проводе на бироу, држава много губи, поручују из Лекарске коморе Србије.

"Овај проблем не може да се решава једноставно, јер ви у доба економске кризе и овако малих издвајања за здравствено заиста не можете лекаре мотивисати тиме да им понудите веће плате, јер је то немогуће. Али ни да им заведете рестриктивне мере. То мора да се сагледава на прави начин из свих углова, почевши од броја колега који уписују медицину", наводи Радосављевићева.

Иако период од око 25 година школовања државу кошта око 100 хиљада евра, више од две хиљаде лекара у Србији нема посао.



Izvor: RTS

срећан пут

Pa bolje i to negp da sedi bezposlen kuci ili prodaje novine

Samo 200?  Znaci nije toliko lose kod nas?

Najbolji odu, ovde onda ostanu samo nesposobnjakovići (mahom zapošljavani preko veza i vezica) i lopine. I onda se pitamo otkud to da nam je zdravstvo u kurcu.

оду они који мисле да узму кинту

A napolju i ne možeš baš da uzmeš kintu ako ne znaš gde si šupalj ili te prosto boli piša za pacijente, kao što je to ovde uveliko slučaj.

Наши доктори нису ништа мање стручнији од колега у другим земљама. Не морају да иду даље од Словеније ако желе да узму солидне паре, типа 2500-3000 евра мјесечно (специјалисти). С друге стране, посао љекара носи много  одговорности другачије врсте и дефинитивно није за оне који мисле да ће се обогатити радећи га.

Ovde te koliko toliko stiti sindikat, bolnica i svi ostali zajedno. Problem je sto tamo gde idu, mora da rade celo radno vreme i to efektivno, bez kafa, cigara i priceo politici, sa velikim osmehom na licu, jer ne daj Boze da te neka Helga ili John tuze, najebao si ali stvarno.

Moj brat je upisao fakultet sa namerom da ode.

Toliko o tome.

Ima gde. Sestra po ocu mu je godinama cucala na birou, iako su iz lekarske porodice, povremeno radila kad je neko bolestan ili sl, nesto malo kod privatnika.
Spakovala se i otisla u Norvesku. Radila najjmanje placen posao dok joj nije nostrifikovana diploma i polozila ispite iz jezika. Prezadovoljna je. Nece se vracati.