Ona krenula na ajerobik, malo da se utegne i tako to 

Od romanticne duse postala je zderacica muskaraca. Njoj je valjda dobro 

 
Hmmm... njoj je dobro, ali je pitanje - koliko dugo ce joj biti tako? 

Vidim da ima dosta ljudi sa slicnim iskustvima u vezi psihijatara i dovodi se u pitanje da li uopste ima svrhe ici. O tome se moze pricati, ako neko nije uporan vrlo je moguce da ne uspe pronaci pomoc. Ipak, pitanje je, zasto bi eventualni odlazak bio sramota?

Neam pojma, ne poznajem je tako dobro, ali znam da je dozivila totalnu transformaciju. Prije je bila mirna, poetska dusa onako bas, sad je .. sve suprotno 
Mozda je prebukvalno shvatila stagod da joj je rekao.

Sto se tice odlaska psihijatru generalno .. ja bih uvijek otisla, cisto da vidim drugi ugao svih mojih problema ili nedoumica stagod ..

Ne znam, meni ipak je bliže i bolje otići kod psihologa ili psihoterapeuta(novi naziv Amerikanizovan za psihologa ili savetnika)!
Razlog zbog koga tako mislim je zato što naši psihijatri eksperimentišu sa ljudima, videla sam par slučajeva u mom okruženju. Obično svale na genetski faktor, i da ti je tako suđeno... eksperimentišu sa novim lekovima, a ne znaju da utvrde dijagnozu! Lutaju po bolestima kao da si pacov...
Poznajem ženu kojoj je njena psihijatrica davala litijume, kojekakve lekove i ona je prestala da funkcioniše normalno, sve više je tonula u sve jače simptome nekih bolestiština koje nije imala ni indikacije... znači da joj se stanje pogoršavalo na kraju je toliko plašila i zaprepašćivala ljude svojim ponašanjem da su je svi počeli izbegavati.... još je najgore što je ta doktorica počela da priča o njenom slučaju sa ljudima koji je ovlaš poznaju što je narušavanje etike i ta žena u maloj sredini od normalne pomalo neurotične domaćice koja nije mogla da dobije dete je postala za sredinu ludača! Mislim stvaranje ovisnosti i pobuđivanje svesti o indikacijama nekih težih bolesti stvara neku paranoju i anksioznost prema sredini tako da ta osoba počinje da tone sve dublje i dublje u svoju bolest jer je psihijatar udubljuje u nju.... svi mi imamo naše opsesije, tikove, anksioznosti, pojave paranoje - da ti je otvorena torba ili otkopčan šlic zbog nekih predhodnih pantalona, kompulsivnost, detinjstva i bežanje u maštu tokom putovanja busom na nekoj svakodnevnoj relaciji... ali sve su to stvari koje dolaze i odlaze od tempa života koji ti se nameće... zato za bilo kakav problem treba ipak dobar prijatelj, roditelj ili brat, sestra da ispričaš, saslušaš i ideš dalje... oni ti žele najbolje i poznajute!
A ako želiš da svoj problem rešiš na duže vreme ideš kod psihologa, i tako nema osobe pored tebe koja te podseća i evocira sećanja na tvoj psihički problem što je isto dobro...
Zato psihijatar jedino ako ti tvoj psiholog kaže da tvoje bojke prevazilaze normalno i da treba preći na neke ozbiljnije terapij.

Ne znam zasto, ali ja nekako imam trip da vjerujem da je psihijatar ozbiljniji od psihologa.
Bambi izvini 

Kad mi neko kaze 'psiholog' ja pomislim na one skolske pedagoge/psihologe, mrtve kretene u vecini slucajeva. Pritom i nesposobne.
bambi, izvini jos jednom 

Ma ne, ok, to jeste neka vrsta stereotipa. Necu te tuci. 

Mada, psiholog se bavi i normalnim ljudima (stagod  ), dok je psihijatar specijalizovan za one malo... manje prilagodjene. 

A i danicheli je objasnila. 

E pa tooo .. ti specijalizovani za specijalizovane, to meni treba 

Uuu shta ti rekla ...   

Jes stvarno, vi sta sam joj sve rekla, vodite me sad kod psihijatra