"Od 46t zlata u Bazelu ostala jedna - kako?"


Beograd -- Neto devizne rezerve NBS povećane su od početka 2015. za 85 miliona evra, po osnovu intervencija centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu.

Kako je istakla guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, rezerve u zlatu iznose 18,3 tone.

Od ukupnih zlatnih rezervi 1,01 tona se nalazi u Bazelu, a ostatak u Trezoru NBS, rekla je Tabakovićeva, na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji u zgradi NBS.

Prema njenim rečima, pitanjem kako je od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala samo jedna tona još dugo će se baviti nadležni ljudi u Srbiji.

Na pitanje da li je NBS intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu uticala na smanjenje prometa deviza, Tabakovićeva je da istakla da takva konstatacija ne stoji i da je prosečni mesečni promet na tom tržištu iznosio oko 590 miliona evra od početka ove godine.

Kako je objasnila, NBS kada prodaje devize to čini da bi sprečila veće volatilnosti kursa, a kada kupuje to radi vrlo obazrivo i odmereno, vodeći računa o tome da ne "guši" trgovanje.

"Svaka naša reakcija je dobro odmerena i ima jedini cilj - da održimo finansijsku stabilnost i stabilnost deviznog kursa dinara, kao i da povratimo poverenje koje je vrlo poljuljano na finansijskim režištima", naglasila je Tabakovićeva.

Guvernerka je, pri tome, istakla da je uloga centralne banke, između ostalog, i to da prati trgovanje na međubankarskom deviznom tržištu, kako se na njemu ne bi pojavili finansijski derivati koji bi, kako je rekla, "zagadili" to tržište i da stoga prati ko, koliko i za koje namene kupuje devize, kako to prikazuje, kako prikazuje dobit i slično.

 

Jao, sad ce ovi lakoverni da se sokiraju gde su pare, kao da banka ne vodi knjige o tome ko pristupa racunima...

Zabava za krezave babe i smrdljive djedove... izmedju pisma Mitrovica i nove sezone Farme...

За почетак, одакле нама 46 тона злата?

Изузетно питање

Pe nemamo. U tome je i problem.

kako odakle pa trosio SPS i Jul na vile i automobile

zato smo i imali....

To se malo "kraduckalo" što bi reko Velja 

ma bre imasmo Fort Knox

Златне полуге из некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије имале су изузетно бурну историју, баш као и наша држава. Златне резерве бивше нам заједничке државе затекле су се у Базелу у тренутку када је 1992. године Савет безбедности УНпрогласио ембарго Србији и Црног Гори, до постизања решења о подели имовине бивше СФРЈ. Готово целокупне монетарне резерве у злату Народне банке Југославије, око 46 тона чистог злата, блокиране су тада у Банци за међународна поравнања (БИС) у поменутом швајцарском граду, где су држане на укамаћењу дужи низ година и коришћене за добијање повољних кредита ради премошћавања криза ликвидности.

Гордана Хофман, некада дугогодишњи директор Одсека за међународне организације у НБЈ, подсећа да прве југословенске монетарне резерве у злату потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем (2. јула 1884. године) као приватно акционарско друштво.

Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку. Мираз се не рачуна, „тим пре што покојница није оставила тестамент, а нема ни предбрачног уговора”.

Јер, злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу, указивала је Хофманова.Она је уверавала да, због свега тога, подела злата (осим мање количине купљене у иностранству седамдесетих година) бившим републикама у сукцесији не би била оправдана ни историјски ни економски.

Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу „нема српског златаса српским жигом”.

У предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара, при чему је Србији и Црној Гори припало 38 одсто, Хрватској 23, БиХ 15,50, Македонији 7,5 одсто, а Словенији 16 одсто. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД.

Балкански оставински рулет се коначно, после дугих година гарнираних свађама и крађама, зауставио, а златне полуге Србије су се, попут „капи сунчевог зноја”, расуле по свету који сада дрма криза.

http://www.politika.rs/scc/clanak/57885/Gde-su-srpske-poluge