"Od 46t zlata u Bazelu ostala jedna - kako?"


Beograd -- Neto devizne rezerve NBS povećane su od početka 2015. za 85 miliona evra, po osnovu intervencija centralne banke na međubankarskom deviznom tržištu.

Kako je istakla guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, rezerve u zlatu iznose 18,3 tone.

Od ukupnih zlatnih rezervi 1,01 tona se nalazi u Bazelu, a ostatak u Trezoru NBS, rekla je Tabakovićeva, na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji u zgradi NBS.

Prema njenim rečima, pitanjem kako je od 46 tona zlata pohranjenih u Bazelu ostala samo jedna tona još dugo će se baviti nadležni ljudi u Srbiji.

Na pitanje da li je NBS intervencijama na međubankarskom deviznom tržištu uticala na smanjenje prometa deviza, Tabakovićeva je da istakla da takva konstatacija ne stoji i da je prosečni mesečni promet na tom tržištu iznosio oko 590 miliona evra od početka ove godine.

Kako je objasnila, NBS kada prodaje devize to čini da bi sprečila veće volatilnosti kursa, a kada kupuje to radi vrlo obazrivo i odmereno, vodeći računa o tome da ne "guši" trgovanje.

"Svaka naša reakcija je dobro odmerena i ima jedini cilj - da održimo finansijsku stabilnost i stabilnost deviznog kursa dinara, kao i da povratimo poverenje koje je vrlo poljuljano na finansijskim režištima", naglasila je Tabakovićeva.

Guvernerka je, pri tome, istakla da je uloga centralne banke, između ostalog, i to da prati trgovanje na međubankarskom deviznom tržištu, kako se na njemu ne bi pojavili finansijski derivati koji bi, kako je rekla, "zagadili" to tržište i da stoga prati ko, koliko i za koje namene kupuje devize, kako to prikazuje, kako prikazuje dobit i slično.

 

Jao, sad ce ovi lakoverni da se sokiraju gde su pare, kao da banka ne vodi knjige o tome ko pristupa racunima...

Zabava za krezave babe i smrdljive djedove... izmedju pisma Mitrovica i nove sezone Farme...

За почетак, одакле нама 46 тона злата?

Изузетно питање

Pe nemamo. U tome je i problem.

kako odakle pa trosio SPS i Jul na vile i automobile

zato smo i imali....

To se malo "kraduckalo" što bi reko Velja 

ma bre imasmo Fort Knox

Златне полуге из некадашњих трезора Народне банке Краљевине Југославије имале су изузетно бурну историју, баш као и наша држава. Златне резерве бивше нам заједничке државе затекле су се у Базелу у тренутку када је 1992. године Савет безбедности УНпрогласио ембарго Србији и Црног Гори, до постизања решења о подели имовине бивше СФРЈ. Готово целокупне монетарне резерве у злату Народне банке Југославије, око 46 тона чистог злата, блокиране су тада у Банци за међународна поравнања (БИС) у поменутом швајцарском граду, где су држане на укамаћењу дужи низ година и коришћене за добијање повољних кредита ради премошћавања криза ликвидности.

Гордана Хофман, некада дугогодишњи директор Одсека за међународне организације у НБЈ, подсећа да прве југословенске монетарне резерве у злату потичу од злата које је Привилегована народна банка Краљевине Србије стекла оснивањем (2. јула 1884. године) као приватно акционарско друштво.

Савезна Република Југославија је била приморана да пристане и на деобу монетарног злата. Власт је по хитном поступку пристала на развод, односно сукцесију, у америчком стилу: све што смо у брак унели заједничко је и тако га и делимо по растанку. Мираз се не рачуна, „тим пре што покојница није оставила тестамент, а нема ни предбрачног уговора”.

Јер, злато које је унела Привилегована народна банка Краљевине Србије у нову Народну банку Краљевине СХС по основу уплаћеног капитала и подлоге (21 тона злата), као и злато произведено у рудницима у Србији (око 53,5 тона), знатно је премашивало количину која је била блокирана код БИС-а у Базелу, указивала је Хофманова.Она је уверавала да, због свега тога, подела злата (осим мање количине купљене у иностранству седамдесетих година) бившим републикама у сукцесији не би била оправдана ни историјски ни економски.

Упркос томе, међутим, после октобарских промена, надлежни су тврдили да у Базелу „нема српског златаса српским жигом”.

У предвечерје званичног ступања на снагу Споразума о сукцесији бивше СФРЈ, некадашње југословенске републике постигле су споразум о расподели монетарног злата Народне банке Југославије у европским банкама. Вредност подељених 8,5 тона злата била је, како је саопштено, око 107 милиона долара, при чему је Србији и Црној Гори припало 38 одсто, Хрватској 23, БиХ 15,50, Македонији 7,5 одсто, а Словенији 16 одсто. Злато је било чувано и у банци Креди свис у Цириху и у Француској централној банци у Паризу, а договорена је и расподела злата НБЈ, која је била у поседу Комисије за злато Француске, Велике Британије и САД.

Балкански оставински рулет се коначно, после дугих година гарнираних свађама и крађама, зауставио, а златне полуге Србије су се, попут „капи сунчевог зноја”, расуле по свету који сада дрма криза.

http://www.politika.rs/scc/clanak/57885/Gde-su-srpske-poluge

Naćiće to Dinkić.

Srbiji sukcesijom pripalo 36,5 odsto od 46 tona zlata u Bazelu * MMF odredio model raspodele * NBJ prodala celokupnu količinu, osim jedne tone * Svi podaci javno dostupni

Jugoslaviji je pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu od 2001. do 2002. godine", kažu u centralnoj banci.

  Nego, šta će naše zlato u Bazelu ?

tamo je uvek bilo

продала багра и мазнула лову,и сад се неко пита где је злато 

Verovatno u zadnje 4 godine...

кад год,мада ми то више смрди на ранији период,али то није битно толико колико злата нема

Углавном, Слоба није могао јер су средства била блокирана.

Gde su tone srpskog zlata - prodali smo ih


Nakon ocene guvernera Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković da će se "odgovorni ljudi još dugo baviti" nestankom državnog zlata iz Švajcarske

Dinkić: Ne razumem na šta je guvernerka mislila * Srbiji sukcesijom pripalo 36,5 odsto od 46 tona zlata u Bazelu * MMF odredio model raspodele * NBJ prodala celokupnu količinu, osim jedne tone * Svi podaci javno dostupni

Gde je nestalo 45 tona srpskog zlata iz depoa Banke za međunarodna poravnanja u Bazelu, pitanje je koje je prošle nedelje pokrenula Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, govoreći na redovnom predstavljanju Izveštaja o inflaciji

Tim pitanjem će se, kako je ocenila, još dugo baviti "ozbiljni i odgovorni ljudi u Srbiji". Međutim, odgovor na enigmu "nestanka" 45 od 46 tona zlata koliko ih je bilo u pomenutom trezoru, zapravo je sasvim jasan: Srbija je svoj deo prosto prodala.

Naime, pomenuto zlato nije pripadalo Srbiji, već svim državama bivše SFRJ, tako da je sukcesijom našoj zemlji (tačnije SRJ) pripalo 36,52 odsto, odnosno 16,8 tona zlata, kako je u odgovorima za Danas potvrdila sama Narodna banka Srbije.

"Do momenta deblokade finansijske aktive bivše SFRJ, na računu kod Banke za međunarodno poravnanje (BIS) u Bazelu se nalazila oko 46,1 tona zlata bivše SFRJ kojom je pre blokade upravljala Narodna banka Jugoslavije. Primenom propisane kvote od 36,52 odsto, prema Prilogu Sporazuma o pitanjima sukcesije, Saveznoj Republici Jugoslaviji je pripalo oko 16,8 tona zlata, koje su prodate u periodu od 2001. do 2002. godine", kažu u centralnoj banci.

Dakle, niti je Srbija ikada imala 46 tona zlata u BIS-u, niti je nepoznato kako je od onog zlata koje je imala ostala samo jedna tona. Guverner NBJ u to vreme je bio Mlađan Dinkić, koji se čudi što se ovo pitanje uopšte pokreće, kada su svi podaci o kupovini i prodaji državnog zlata potpuno javni.

"Zaista ne znam i ne razumem na šta je guvernerka mislila u svojoj izjavi. Svi podaci o kretanju deviznih rezervi Narodne banke, koji uključuju i zlato kao sastavni deo tih deviznih rezervi, su potpuno javni i objavljuju se redovno na mesečnom nivou! Ne postoje nikakve tajne niti misterije u vezi sa time i sve je oduvek bilo dostupno javnosti već 15 godina. Za vreme mog trogodišnjeg guvernerskog mandata devizne rezerve NBS su uvećane skoro 10 puta", kaže Dinkić za Danas.

Prema njegovim rečima, kada je postao guverner, Srbija je imala svega oko 360 miliona dolara u deviznim rezervama, da bi do kraja njegovog mandata devizne rezerve koje uključuju i zlato, bile povećane na 3,3 milijardi dolara.

"Ukupne devizne rezerve svake centralne banke sastoje se iz efektive i depozita u inostranstvu, hartija od vrednosti, zlata i specijalnih prava vučenja. Ta struktura uvek varira i zavisi od konkretnih potreba države i privrede za likvidnim sredstvima kako bi se nesmetano mogla obavljati plaćanja prema inostranstvu. Suštinski je za svaku centralnu banku jedino bitan ukupan nivo deviznih rezervi, nezavisno od njihove strukture, a ja sam svojim naslednicima ostavio u nasleđe deset puta više nego što sam zatekao, na šta sam veoma ponosan", kaže Dinkić.

Bivši guverner, a kasnije i ministar finansija i privrede, dodaje da su procedure za rukovanje deviznim rezervama striktno regulisane i da se time "oduvek bave profesionalne službe u okviru deviznog sektora NBS, a isti je slučaj I u svim drugim centralnim bankama u svetu".

- Za vreme mog mandata, NBS je i prodavala i kupovala zlato u zavisnosti od potreba za likvidnošću. Tako su radili i moji naslednici, kao uostalom i sve centralne banke u svetu, tako da zaista ne razumem šta je ovde tema i zašto je to interesantno za javnost, s obzirom da su svi podaci o tome već odavno objavljeni - zaključuje Dinkić.

    Bez detalja

    Kako kažu u Narodnoj banci, "NBJ je nezavisno od zlata koje se vodilo na računu kod Banke za međunarodno poravnanje u Bazelu u drugoj polovini 2001. godine iz zemlje, takođe, iznela oko pet tona zlata radi njegove afinaže (dorade), koje je nakon toga prodala na međunarodnom tržištu".

    "Detalje ovih transakcija u vezi sa zlatom NBS ne može u ovom trenutku da saopštava iz razumljivih razloga", dodaje se u odgovorima.

    Inače, na računu u Bazelu jedna tona zlata (od originalnih 46 tona) stoji još od 2006. godine kada je Crnoj Gori isplaćen pripadajući deo od 1,2 tone po Sporazumu o pitanjima sukcesije.
    Kako je podeljeno zlato?

    Dogovor o podeli spornih 46 tona zlata postignut je u aprilu 2001. godine kada su zemlje bivše SFRJ odlučile da Srbiji pripadne 36,52 odsto, Hrvatskoj 28,49 procenata, Sloveniji 16,39, Bosni i Hercegovini 13,2 i Makedoniji 5,4 odsto. Ova podela sprovedena je po ključu koji je ustanovio Međunarodni monetarni fond.

  Ne znam zašto nisam iznenađen. Dinkara, zlato, banke...

  Filozof koga su pokupili sa švapskog buvljaka i njegovi stručnjaci. Od miki mausa, mladenka pa do danas koji su ostaljeni u amanet.

  cena zlata srbija

  Ko hoće neka sledi link pa neka izračuna koliko je para isparilo. Na sajtu su cene zlata i digitron pa ko je dobar u matematici neka se posluži.

https://www.youtube.com/watch?v=3ewJmbgGFwA

  Kad moram šešelja da kačim