Moja porodica nazalost ima iskustva sa trazenjem ogromnog mita za operaciju, sto nije direktno vezano za Hitnu ali jeste za KC Srbije. Nazalost bez dokaza nista.

Pogrebnici u redu ispred Kliničkog centra čekaju posao

Svakoga dana od sedam ujutru do tri po podne bar desetak privatnih pogrebnika stoji ispred centralne mrtvačnice Kliničkog centra Srbije u Deligradskoj ulici, gde se donose preminuli pacijenti iz svih beogradskih bolnica i - čekaju posao.

- Svi mi nekako dolazimo do posla, da li preko Hitne pomoći ili prijatelja. Nismo ni mi čisti, ali moramo da se snalazimo. Drugačije ne bismo mogli da dođemo do posla, jer JKP „Pogrebne usluge“ drži monopol i ne dozvoljava nam da pošteno radimo posao - pričaju za „Blic“ članovi Udruženja privatnih pogrebnika „Steron“, koje smo juče zatekli ispred glavne mrtvačnice Kliničkog centra Srbije.

Sami za sebe kažu da su kao gavranovi, jer čekaju porodice preminulih ljudi ispred centralne mrtvačnice, kako bi im ponudili svoje usluge. Zbog toga su se neke firme, kažu oni, dosetile da daju novac lekarima iz Hitne pomoći ili drugim zaposlenima u bolnicama da bi im nabacili posao ili im dojavili da je neki pacijent umro u stanu. I tu počinje cela priča oko provizije koju dobijaju lekari po svakoj dojavi o preminulom pacijentu.

- Kada ljudi dolaze u Urgentni centar po potvrdu o smrti, portiri, čistačice ili medicinski tehničari odmah im nude vizitkarte privatnih pogrebnih firmi. Za te usluge privatnici im daju od 50 do 150 evra, u zavisnosti da li je posao nabacila čistačica ili lekar. Za lekare je cena veća i kreće se do 250 evra - priča jedan od članova ovog udruženja, čije je ime poznato redakciji.

Cene kompletne sahrane sa grobnim mestom, koju organizuju pogrebnici koji imaju dilove sa zdravstvenim osobljem, kreću se od 60.000 do 70.000 dinara, dok je kod onih koji nemaju ovakve dilove za sahranu potrebno oko 35.000 dinara. Oni kažu da se vrlo lako može proveriti koji privatni pogrebnici sarađuju sa zdravstvenim radnicima, jer se o svakoj umrlici i sahrani vodi evidencija.

S. Todorović

    Pojedine firme demantovale JKP „Pogrebne usluge“
    Ne sarađujemo s lekarima

    Povodom teksta o saradnji pogrebnih društava s Hitnom pomoći, redakciju „Blica“ posetili su direktori preduzeća „Plavi svod“, „Miran san „ i „Sanktitas“ i „Najdan“. Oni su demantovali spisak koji je „Blic“ dobio od JKP „Pogrebne usluge“. Ovo javno preduzeće dalo je našem listu imena firmi za koje tvrde da sarađuju s lekarima.

    „Demantujem izjavu JKP ‘Pogrebne usluge’ iz Beograda koje su dale izjavu u članku ‘Blica’ dana 22. 9. 2006. godine da je firma ‘Plavi svod’ imala bilo kakav kontakt sa lekarima Hitne pomoći od osnivanja firme, koja je uvek radila pod istim imenom“, saopštila je Vuka Ćato, direktorka pogrebnog preduzeća „Plavi svod“.


Izvor: Blic

POGREBNA MAFIJA U BOLNICAMA

Grobarska mafija, pored Hitne pomoći, "radi" i u gradskoj bolnici "Zvezdara", Kliničko-bolničkom centru "Zemun" i bolnici "Sveti Sava", kaže Mladen Glavaš, zamenik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge"

Bolnica "Sveti Sava"....
BEOGRAD - Privatni pogrebnici "otimaju" se o pokojnike u svim većim bolnicama u Beogradu. Grobarska mafija, pored Hitne pomoći, "radi" i u gradskoj bolnici "Zvezdara", Kliničko-bolničkom centru "Zemun" i bolnici "Sveti Sava"! To je za Press potvrdio zamenik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge" Mladen Glavaš.
- Privatni pogrebnici u tim bolnicama čak imaju svoje prostorije. Reklame se vide na samom ulazu u bolnice, što je sramota, jer se zna čemu bolnica služi. Ovi pogrebnici godinama preuzimaju mrtvace i voze ih do groblja i privatnih kapela, iako je to po odluci gradske vlade isključivo u nadležnosti JKP "Pogrebne usluge" - naglašava Glavaš.
Odluku o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju gradska vlada donela je u decembru 2002. godine. Prema toj odluci, preuzimanje pokojnika iz zdravstvenih ustanova ili mesta gde je preminuo, prevoz do kapele i sahranjivanje zakonska su obaveza isključivo preduzeća JKP "Pogrebne usluge".
- Prema toj odluci, mi smo dužni da mrtvaca prevezemo iz zdravstvene ustanove ili kuće u kapelu ili do groblja. Ukoliko se toga ne pridržavamo, možemo biti kažnjeni. Privatni pogrebnici mogu samo da prodaju pogrebnu opremu, ali se oni bukvalno otimaju o pokojnike, pa ih i prevoze i sahranjuju. Zbog toga što mnogi privatni pogrebnici otvoreno krše gradsku odluku, više puta smo ceo slučaj prijavljivali nadležnim inspekcijama. Međutim, do sada nije bilo ozbiljne reakcije nadležnih organa - napominje Glavaš.
Ivo Belisavac, direktor Zemunske bolnice, potvrdio je za Press da u prostorijama te bolnice radi privatni pogrebnik, ali je naglasio da bolnica ne krši nijedan zakon.
- Taj privatni pogrebnik angažovan je da brine o pokojniku od trenutka kada umre u našoj bolnici i da ga smesti u bolničku kapelu. Iz naše kapele JKP "Pogrebne usluge" preuzima mrtvaca i vozi ga tamo gde to želi porodica - naglašava Belisavac.
I pravnik gradske bolnice "Zvezdara" Nataša Pavlov kaže da u toj bolnici radi privatni pogrebnik. Ona je, međutim, naglasila da je bolnica "samo izdala poslovni prostor".
- Jedino mogu da kažem da je bolnica izdala poslovni prostor i da naši lekari nikada nisu dali pokojnika privatnom pogrebnom preduzeću, već da prevoz do kapele ili groblja uvek obavlja JKP "Pogrebne usluge" - objašnjava Nataša Pavlov za Press.
Direktor bolnice "Sveti Sava" nije bio u mogućnosti da odgovori na pitanja novinara Pressa, ali prema našem saznanju, u toj bolnici prostorije ima privatno pogrebno preduzeće "Konkordija".
Ivan Radojković iz Sekretarijata za zdravstvo Skupštine Beograda kaže da zakon nije precizno regulisao izdavanje prostora u državnim zdravstvenim ustanovama.
- Nažalost, zakon ne zabranjuje da direktori bolnica izdaju poslovni prostor privatnim pogrebnim preduzećima. Privatnim pogrebnicima nije zabranjeno da nude određene usluge, ali ukoliko rade ono za šta nisu registrovani, to bi moralo da bude sankcionisano. Ipak, moje lično mišljenje je da bi direktori bolnica pre trebalo da izdaju prostor apotekama nego pogrebnicima, jer je bolnica mesto za lečenje. Dakle, iako se u bolnicama umire, smrt ne treba komercijalizovati - podvlači Radojković.
I. PEŠIĆ

"Pogrebne usluge" sahranjuju na 10 groblja

Mladen Glavaš, pomoćnik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge", kaže za Press da je prema gradskoj odluci to preduzeće nadležno samo za deset groblja u Beogradu.
- To su Novo groblje, Centralno, Topčidersko, Banjičko, groblje Lešće, Zemunsko groblje, Bežanijsko novo groblje, Bežanijsko staro groblje, Orlovača i Zbeg. Sahranjivanje pokojnika na ovim grobljima je naša zakonska obaveza. Na teritoriji Beograda ima još 46 groblja, a na njima pogrebne usluge obavljaju ona preduzeća koje je odredila lokalna uprava. Dakle, ukoliko porodica želi da sahrani mrtvaca na jednom od ovih deset groblja, mora da se obrati nama. Ali, čak i tu imaju mogućnost da kupe opremu kod privatnika, ukoliko misle da mogu da prođu jeftinije - napominje Glavaš.

Zakon pun "rupa"

Vladan Šubarević, član Veća za zdravstvo Skupštine Beograda, objašnjava da je postojeća odluka o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju "puna rupa" i da će tek novom odlukom, koja je u pripremi, situacija u pogrebnoj delatnosti biti raščišćena.
- JKP "Pogrebne usluge" je prema postojećoj odluci jedino nadležno za prevoz mrtvaca. Po istoj toj odluci, međutim, mrtvac mora da se prevozi isključivo u sanduku. Ako porodica želi da kupi opremu kod privatnog pogrebnika, mora da čuva mrtvaca u stanu dok ne nabavi opremu. S druge strane, privatni pogrebnici, u želji da što pre prodaju opremu, zloupotrebljavaju postojeću odredbu, pa porodici koju je snašla nesreća nude i prevoz i sahranjivanje pokojnika na onim opštinama gde imaju dozvolu za rad i sve to debelo naplate. Po novoj odluci, JKP "Pogrebne usluge" biće nadležno samo za prevoženje mrtvaca do centralne kapele, koja se gradi na Bežaniji, a za pružanje svih ostalih usluga porodica će moći da bira pogrebnika - objašnjava Šubarević.

Izvor: Press

JOŠ DVE PRIJAVE

U Hitnu službu stigle još dve prijave na rad lekara, jedan doktor već kažnjen zbog saradnje sa "grobarskom mafijom"

BEOGRAD - Inspekcija Ministarstva zdravlja od početka istrage primila je još dve prijave na rad lekara u Hitnoj pomoći. Novi direktor Hitne pomoći doktor Branislav Lazić nije još čestito ni preuzeo novu dužnost, a već je dobio ime i prezime lekara koga je morao da kazni jer su pacijenti prijavili da sarađuje sa pogrebnicima!
To je za Press potvrdila Dana Mihajlović, načelnik Medicinske inspekcije u Ministarstvu zdravlja.
- Od kako je inspekcija Ministarstva zdravlja ušla u Hitnu pomoć, u našu službu stigle su još dve prijave pacijenata. Jedna se odnosila na rad ekipe službe Hitne pomoći, a druga na jednog lekara. Igrom slučaja, ovu drugu prijavu primio je preko telefona naš inspektor koji je u Hitnoj pomoći obavljao stručni nadzor. Na broj 94 javio se pacijent koji se požalio da je lekar te ustanove nakon intervencije porodici otvoreno ponudio usluge privatnog pogrebnog preduzeća. Inspektorka je već proverila činjenice i sačinila izveštaj i mogu da kažem da je na osnovu tog izveštaja novi direktor Hitne Branislav Lazić već disciplinski kaznio tog lekara - kaže Dana Mihajlović.
Ta vest se već proširila po Hitnoj pomoći. Jedan od lekara, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za Press da su njegove kolege veoma ogorčene na doktora koji ponovo "sramoti lekarski poziv".
- Kada sam čuo šta se desilo, odmah sam pozvao tehničara koji je bio u ekipi da proverim da li je to tačno. Nisam mogao da verujem da se posle ovakvog sramoćenja naše službe još neko drznuo da deli vizitkarte privatnih pogrebnika! Pokušao sam da razgovaram i sa lekarom protiv koga je stigla prijava, ali on nije hteo da priča. Mislim da je ovakav potez velika sramota, pogotovu za nas koji savesno radimo i koji na sve načine pokušavamo da pomognemo pacijentima - priča ovaj lekar.
Dana Mihajlović nije htela da otkrije ime lekara optuženog za saradnju sa "grobarskom mafijom". Podsetila je da zakon zabranjuje svako iznošenje u javnost imena lekara ili porodice koja je prijavila ceo slučaj, jer se time štiti njihovo pravo na privatnost. Drugi žalba, prema njenim rečima, odnosila se na rad dežurne ekipe. Ona je objasnila da su inspektori još u Hitnoj pomoći i da pokušavaju da utvrde da li su lekari koje je prozvao bivši direktor Hitne Borko Josifovski u konkretnih 49 slučajeva zaista odbili da reanimiraju pacijente.
- Inspektori ove službe detaljno proveravaju okolnosti u kojima je umro svaki od 49 pacijenta sa spiska koji je medijima dostavio Josifovski. Detaljno utvrđuju vreme poziva službe Hitne pomoći, ocenjuju da li je neki član dežurne ekipe napravio propust i utvrđuju tačne uzroke smrti. Danas bi trebalo da dođu u Ministarstvo i donesu kompletnu dokumentaciju. Nakon toga podneće i izveštaj na osnovu kog će tačno moći da se utvrdi da li je bilo propusta lekara. Izveštaj će biti dostavljen tužilaštvu, i za svaki konkretan slučaj kršenja zakona podnećemo krivičnu prijavu protiv lekara - kaže Dana Mihajlović.
I. Pešić

Etika ne važi za lekare iz Srbije

Zoran Ivanković, sekretar Srpskog lekarskog društva, navodi za Press da su afere u zdravstvu začarani krug, iz koga će naše društvo teško izaći.
- Afera za aferom se pravi, a pravog odgovora nema. To je začarani krug. Mislim da će ovo još dugo da traje i ne znam kome odgovara ova plima straha i nepoverenja koja se diže između pacijenata i lekara. Jedno sigurno znam i iz ličnog iskustva: iza svake afere u zdravstvu uvek stoji "beli mantil" sa svojim ličnim i profiterskim interesima - kaže Ivanković.
Na pitanje novinara koliko stvarno na lekare koji se bezobzirno ponašaju prema pacijentima može da utiče ukor etičkog komiteta i kolega unutar struke, Ivanković je kratko odgovorio.
- I reč etika među srpskim lekarima izaziva podsmeh. Prema tome, zašto me to uopšte pitate?

Izvor: Press

"maratonci"na delu u zemlji srbiji 2006...uzas,horor,jezivo,strasno..ma,robija je malo,metak,ma....vesala na sred terazija,u mravinjak i sa njima,a i sa nadleznim koji im daju platu od 10.000-15.000din...

Hitna pomoć nije hitan problem Ministarstvu zdravlja

Nedelju dana je proteklo od kada je bivši direktor Hitne pomoći optužio dvojicu lekara da su uzimali proviziju od pogrebnika, a radna grupa za urgentnu medicinu Ministarstva zdravlja nijednom se nije sastala da ispita šta se događalo u ovoj ustanovi.

Da je u pitanju samo „biznis“ između pogrebnika i lekara, to možda ne bi bio dramatičan problem, ali ne treba zaboraviti da je dr Borko Josifovski, nekadašnji prvi čovek Hitne pomoći, dvojicu lekara optužio da su žurili da proglase smrt kod pacijenata i da ni u jednom slučaju nisu pokušali reanimaciju.

Dr Branko Đurović, član radne grupe, kaže za „Blic“ da je poslednji sastanak održan pre poslednjih dešavanja u toj ustanovi i da se tek planira novi sastanak sa konkretnim predlozima za prevazilaženje krize.

- Osnovni problem u Hitnoj pomoći su zamršeni i narušeni odnosi među kolegama i tu treba tražiti uzroke krize koja tamo trenutno vlada - smatra Đurović.

U Hitnoj pomoći je u toku provera kvaliteta stručnog rada doktora Zorana Miloševića i Milomira Tufegdžića koje je bivši direktor prozvao u javnosti.

- Javašluk i zloupotreba radnog mesta svakako su prisutni u radu pojedinih lekara ove ustanove. Međutim, čudno je da je pravnik - zaštitnik pacijentovih prava primio samo jednu prijavu da je neki lekar pokušao da podmetne vizit kartu nekog pogrebnog preduzeća. U toku je istraga policije koja će nakon ispitivanja svih 49 porodica preminulih moći da kaže da li je bilo dodatnih zloupotreba, osim deljenja vizit karti pogrebnika - saznaje „Blic“ u Ministarstvu zdravlja.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je juče da inspekcija tog ministarstva još nije završila istragu o navodima da pojedini lekari beogradske Hitne pomoći sarađuju sa pogrebnim preduzećima.

- Čim bude prvih informacija i ukoliko bude nečeg značajnog, to će biti javno rečeno - rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare u leskovačkoj bolnici.

Upitan šta Ministarstvo zdravlja čini na sprečavanju korupcije u zdravstvu, Milosavljević je ocenio da je ona rezultat tranzicije kao i u drugim granama, ali da je nema u tolikoj meri „kao što novinari misle“.

- Da li vi mislite da su lekari i sestre po definiciji pokvareni ljudi koji razmišljaju o tome kako da vam naude, kako da vam otmu novac, kako da vas učine bolesnijim i da ne razmišljaju ni o čemu drugom - zapitao je Milosavljević.

I. Mišković - M. Ž. Ivanović

Izvor: Blic

DUGI PIPCI POGREBNIKA

Grobarska mafija vršljala i u Institutu za sudsku medicinu, radnica koja je bila njihov insajder dobila otkaz


BEOGRAD - Branimir Aleksandrić, načelnik Instituta za sudsku medicinu, otvoreno priča za Press kako je "grobarska mafija" pustila svoje pipke i u toj ustanovi! Privatni pogrebnici zloupotrebljavali su mogućnost da preuzimaju tela pokojnika iz unutrašnjosti, pa su bezobzrino svoje usluge počeli da nude svakoj porodici koja uđe u Institut, kaže Aleksandrić.
- Želja je bila da se građanima koji žive u unutrašnjosti omogući da što pre preuzmu telo pokojnika, umesto da gube još nekoliko dana dok telo JKP "Pogrebne usluge" prebaci u gradsku kapelu. Institut je zbog toga do skora dozvoljavao da privatni pogrebnik koga ovlasti rodbina preminulog preuzme telo i odveze ga do mesta gde treba da bude sahranjen. Došli smo, međutim, u situaciju da su se pogrebnici izbezobrazili, pa su svoje usluge nudili svima. Čak su se i lažno predstavljali kao radnici Instituta i onda vršili pritisak na rodbinu da uzmu određenog privatnog pogrebnika. Neki su i potplaćivali službenike koji rade u Institutu da bi im oni svojim uticajem "namestili" posao - kaže Aleksandrić.
Prema njegovim rečima, među osobljem su se prenosile "glasine" da su se pogrebnici jednom čak i potukli pred porodicom koja je došla da uzme telo. Aleksandrić kaže da nije mogao da reaguje pošto su ove priče kružile kao glasine, sve dok se jedna porodica nije njemu lično obratila za pomoć.
- Ta porodica mi je dala broj telefona sa kog ju je zvala jedna od naših radnica. Ona ih je ubeđivala da uzmu privatnog pogrebnika. Proverio sam sve podatke, a onda sam tu osobu pozvao na razgovor. Pritisnuta neoborivim dokazima, priznala je da je za proviziju privatnom pogrebniku "nameštala posao". Zato sam joj naložio da da otkaz, što je 31. marta i učinila. Od tada sam doneo odluku da se sva tela voze u gradsku kapelu odakle rodbina preuzima pokojnika. Zabranio sam privatnim pogrebnicima da ulaze u zgradu Instituta, sem u slučajevima kada to lično odobrim - naglašava Branimir Aleksandrić.
I. Pešić

Pogrebnici naplaćivali obdukciju?!

Načelnik Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić napominje da, i pored toga što je privatnim pogrebnicima zabranio da dolaze u Institut, oni često porodice umrlih dočekuju u krugu Instituta, a ponekad ulaze u Institut.
- Nažalost, Institut je samo poslovna jedinica Medicinskog fakulteta i mi nemamo mogućnosti da platimo privatno obezbeđenje koje bi privatne pogrebnike moglo da spreči da ulaze u Institut ili da ispred Instituta dočekuju građane. Imam informacije da su mnogi od njih porodicama naplaćivali čak i obdukciju, pod izgovorom da je i to deo pogrebnih usluga. Međutim, to je stvar za policiju, a ne za mene. Smatram da bi nadležne inspekcije i policija trebalo detaljno da provere knjige privatnih pogrebnika i da razgovaraju sa porodicama koje su njihove "žrtve". To je jedini način da se onima koji prljavo rade stane na put - kaže Aleksandrić.

Izvor: Press

NISMO SVI MAFIJA
Pogrebnik Miroslav Radojević kaže da ne može da radi od kolega koji ekipama Hitne pomoći plaćaju 20.000 dinara za dojavu o preminulom pacijentu

Pošto pogrebnici moraju da plate "informaciju", svoje usluge porodici preminulog naplaćuju 35.000-40.000 dinara skuplje od nas koji pošteno radimo

BEOGRAD - Miroslav Radojević, privatni pogrebnik iz Beograda, kaže za Press da nisu svi pogrebnici članovi "grobarske mafije". Njegovo preduzeće "Pogrebno Radojević" posluje još od 2002. godine, a za obavljanje pogrebnih usluga ima sve potrebne dozvole! U našem glavnom gradu još dvadesetak pogrebnika ima uredne dozvole za rad, ali oni do klijenata ne mogu da dođu od "ilegalaca". Radojević kaže da nelegalni pogrebnici zgrću pare zahvaljujući dilu sa zdravstvenim ustanovama.
- Zbog tih privilegovanih pogrebnika i takve nelojalne konkurencije, mi koji imamo sve dozvole ne možemo normalno da radimo. Javna je tajna da ekipa Hitne pomoći dobija 20.000 dinara za dojavu o preminulom, međutim isto se zna da samo određeni pogrebnici mogu da uđu u dil sa njima. Pošto ti pogrebnici moraju da plate "informaciju", svoje usluge porodici preminulog naplaćuju 35.000-40.000 dinara skuplje! Oni hvataju porodicu dok je još u šoku i na brzinu ih ubede da potpišu ugovor. Moja firma prodaje opremu upola jeftinije, ali šta mi vredi kad uopšte ne mogu da dođem do klijenata - ogorčen je Radojević.
Prema njegovim rečima, pojedini pogrebnici imaju čoveka u svakoj većoj zdravstvenoj ustanovi, a sarađuju čak i sa službom kućne nege. Što je još gore, ti pogrebnici često nisu ni registrovani za pogrebnu delatnost.
- Postojeći zakon omogućava da čak i trgovci zakazuju sahrane i sahranjuju. Njima čak ni inspekcija ne može ništa jer je dovoljno da vlasnik preduzeća donese odluku da će se baviti pogrebnim uslugama i tu je stvar završena - napominje Radojević.
On navodi da JKP "Pogrebne usluge" drže monopol u Beogradu, iako su na osnovu gradske odluke ovlašćene da rade samo na deset gradskih groblja.
- U odluci piše da su JKP "Pogrebne usluge" nadležne da drže u hladnjači, da sahranjuju i kremiraju pokojnike, i da održavaju groblja, i mi im to pravo ne osporavamo. Ali nije fer što ucenjuju porodice pokojnika da neće moći da im zakažu dobar termin za sahranu ako ne kupe opremu kod njih. Nije u redu ni to što nijedan privatnik nema pravo da otvori privatnu hladnjaču, a JKP "Pogrebne usluge" tela pokojnika smeštaju u hladnjaču koja im se nalazi pored smetlišta! Zadatak inspekcije jeste da kazni one privatnike koji rade mimo zakona, ali je krajnje vreme da se dozvoli zdrava konkurencija, pa da građani sami mogu da biraju kako će i gde da sahrane pokojnika - kaže Radojević.
I. PEŠIĆ

Trgovci prevoze pokojnike

Kako Press saznaje u Agenciji za privredne registre, na teritoriji Beograda pod šifrom "pogrebne i prateće aktivnosti" registrovani su 21 preduzeće i četiri preduzetnika!
- Da bi uopšte bila registrovana pod tom šifrom, sva ova preduzeća morala su prethodno da dobiju saglasnost lokalne samouprave ili grada. Ima, međutim, preduzeća koja su kao svoju pretežnu delatnost registrovala trgovinu ili prevoz robe, a bave se pogrebnim uslugama. Zakon omogućava da privrednici prošire delatnost. Međutim, za obavljanje pogrebnih usluga privrednici moraju da imaju i saglasnost grada, jer u protivnom krše zakon - naglašavaju u Agenciji za privredne registre.


Izvor: Press

Otkazi zbog poslova sa pogrebnicima

Godinama je poznato da pojedini zaposleni u Hitnoj pomoći sarađuju sa privatnim pogrebnim preduzećima i svako za koga se ubuduće utvrdi da to čini dobiće otkaz, rekao je juče ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

- Nedopustivo je da lekari prave dilove sa privatnim pogrebnim preduzećima i zbog toga je više lekara disciplinski kažnjeno. Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski uhvatio se u koštac sa problemom, ali je smenjen zbog toga što je u javnost izneo nedokazane optužbe da dva lekara nisu primenjivala reanimaciju zbog povezanosti sa pogrebnim preduzećima - kaže ministar.

Takve teške optužbe, objašnjava on, ne mogu se iznositi bez dokaza i trebalo je da, ako ih je dr Josifovski imao, o tome obavesti istražne organe i ministra. Međutim, on nikada to nije pomenuo - kazao je ministar zdravlja.

Milosavljević je naglasio da je istraga o dešavanjima u Hitnoj pomoći u toku i da ne može da govori o svim detaljima, ali je podsetio i da je pogrešno bilo i sklapanje ugovora sa Javnim komunalnim preduzećem „Pogrebne usluge“ koji je, po nalogu ministarstva, u avgustu poništen.

Kako Blic“ nezvanično saznaje, bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski sa deset odsto manjom platom kažnjavao je samo one lekare koji nisu želeli da porodicama preminulih preporučuju usluge JKP „Pogrebne usluge“, a ne zbog toga što su sarađivali sa privatnim pogrebnicima. Zbog toga je, kako kaže naš izvor, krivica dr Josifovskog i lekara koji su sarađivali sa pogrebnicima ista.

S. T.

Izvor: Blic

Beli mantili
Hitna pomoć: infarkt kao smrtonosni biznis, najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine
 
Pozovi da te ubiju za 80 evra
 
Iza monstruoznog projekta, u čijem centru je lek metalize, stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim i njeni ovdašnji plaćenici, srpski lekari, koji su eksperimentišući na građanima Srbije, za mizeran, krvav novac broj umrlih od infarkta povećali čak pet puta
 
Milica Grabež
 
U beogradskoj Hitnoj pomoći postoje dva pristupa bolesnicima sa srčanim udarom, infarktom miokarda. Ova dva pristupa se primenjuju kod najvećeg broja pacijenata, a to su oni koji su stabilni u početku (nekomplikovani infarkti). Jedna metoda je savremenija i bolja za pacijenta, a druga je rizična po život zbog zadržavanja na terenu bolesnika u kritičnom stanju, a uvaljuje se pacijentima za pare, za proviziju kojom se podmićuju lekari na terenu i profesori koji u tome učestvuju.
Prva, bolja varijanta je kateterizacija, najsavremenija metoda, i to se kod nas radi već par godina u Kliničkom centru, a odskora i u Zemunskoj bolnici, i to tako što se tanak kateter uvede preko krvnih sudova do srca čime se direktno i ciljano razbija tromb, zaglavljen u krvni sud - što izazva infarkt. Ovo nije operacija na otvorenom srcu, nego samo terapijski proširena varijanta koronarografije, odavno poznate dijagnostičke metode.
Druga metoda je tromolitička terapija, injekcija nedovoljno ispitanog leka pod nazivom metalize (metalyse), što je jedna varijanta streptokinaze, tehnologije iz prošlog veka. Taj lek hemijski razgrađuje tromb koji je izazvao infarkt. Pri tome može doći do razgradnje po celom organizmu i fatalnih krverenja u mozgu, što se relativno retko dešava, ali nije zanemarljivo.
 
Ne daju brže, plaćeni za sporije
 
Mada obe metode imaju svoja neželjena dejstva, sve prednosti za uslove beogradske Hitne pomoći su na strani kateterizacije, jer se prilikom primene metalizea bolesnik s infarktom zadržava sat vremena duže na mestu gde je zatečen (najčešće u stanu). A za svega 10 minuta i manje bi već stigao kolima hitne pomoći do sale za kateterizaciju.
Vreme se gubi na više stvari: 1) dok bolesnik sasluša čitavo predavanje o osnovama obe metode, metalizea i kateterizacije, 2) dok se trudi da u (u takvom teškom stanju, sa često razdirućim bolom u grudima i predosećanjem neposredne smrti, shvati sve to i sam odluči koju opciju da izabere, 3) dok prouči pisani materijal na nekoliko strana, 4) dok potpiše da je sve na njegovu odgovornost, 5) dok se uvede druga venska linija za infuziju heparina, pratećeg leka (normalno se uvodi samo jedna venska linija za trenutne injekcije ako su potrebne) i 6) najčešće, dok se sačeka da stigne posebna ekipa koja daje metalize i 7) dok ta ekipa obavi telefonski kontakt sa centrom ove eksperimentalne studije u Briselu mobilnim telefonom koji je dobila specijalno za tu svrhu od farmaceutske kompanije, proizvođača metalizea. Pri tome iz Brisela može da stigne komanda da se taj lek uopšte i ne da pacijentu, koji je onda bez ikakve potrebe čekao u stanu uz mogućnost da umre svakog časa. Čak i ako prva ekipa da metalize bez čekanja druge ekipe, i onda se gubi najmanje 15 minuta na ostale elemente procedure, a za to vreme bi pacijent već bio prevezen do bolnice. Šta tek treba reći ako se čeka druga ekipa i kada se izgubi i sat vremena, a kod infarkta je svaka sekunda neprocenjiva. Svakog trenutka preti opasnost od smrti pacijenta zbog prekida srčanog rada i tada se sprovodi reanimacija koja retko uspeva (par procenata šanse) i pacijent iz kliničke smrti prelazi u definitivnu. Pored tog rizičnog gubljenja vremena, dodatni apsurd je da se za jedan poziv angažuju dve ekipe tako da su drugi pacijenti uskraćeni za pomoć.
U varijanti kateterizacije procedura je optimalno ubrzana, bolesnik se odmah (s jednom otvorenom venskom linijom i najneophodnijom trenutnom injekcijom, ako je potrebna) prevozi do najbliže sale i odmah se vrši kateterizacija, razbijanje tromba. U krugu Beograda do sale se stiže za najviše 10-15 minuta, a metalize se ne može započeti pre toga vremena, češće se počinje kasnije, čak i do sat vremena. Tome treba dodati oko pola sata vremena da metalize uopšte ispolji svoje dejstvo. Pri tome je bolesnik daleko od bolnice i svaki čas može da umre. Metalize zaista može da razbije tromb i zaista ima smisla, ali samo onda kada ne može da stigne do sale za kateterizaciju za manje od sat vremena, pa da se nešto ipak odmah učini. Ali to nema veze sa beogradskom Hitnom pomoći, gde se stiže mnogo brže do sale.
 
Eksperimenti na nama
 
Poseban rizik je to što na terenu, tj. u stanu bolesnika, ne mogu da se obave sva dopunska ispitivanja koja su neophodna da se zaista potvrdi dijagnoza infarkta, nego se metalize daje samo na osnovu EKG-a, koji nekada daje lažnu sliku. Takođe, na terenu ne može da se ispita mogućnost isključivanja kontraindikacija za ovaj opasan lek s obzirom na to da pacijent može da iskrvari. Procedura sa tom vrstom terapije je toliko kompleksna i delikatna da se takav lek u bolnici daje tek ako se tri lekara saglase, i to pisano, potpisom. A u našoj Hitnoj o svemu odlučuje jedan lekar, koji po pravilu nije kardiolog ni internista, a pri tome nema mogućnosti dopunskih ispitivanja da potvrdi dijagnozu i isključi kontraindikacije.
Metodu metalizea forsira akademik, profesor Ostojić sa Kliničkog centra već duže od godinu dana, cele 2009. godine i ove, 2010. godine. Većina lekara Hitne pomoći su protiv metode i bojkotovali su tu inicijativu pa je profesor Ostojić, nezadovoljan slabim odzivom, izvršio dodatni pritisak. Ostojić je preko tadašnjeg direktora Hitne pomoći Lazića oformio posebne ekipe uključene u međunarodnu STREAM studiju za ispitivanje metalizea sa centrom u Briselu. Ova studija testira primenu ovog leka van bolnice, tako da se eksperimentiše sa našim bolesnicima od infarkta u najkritičnijem stanju. Ostojić je uspeo čak da nametne da dispečeri Hitne pomoći sve pozive koji liče na infarkt upućuju (nabacuju) tim ekipama za metalize. A ako slučajno neka druga ekipa naleti na infarkt na terenu, ona mora, ukoliko nema kontraindikacija za ovaj lek, da čeka u stanu bolesnika dok ne dođe specijalna ekipa za metalize! Iza ovog monstruoznog projekta stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim, proizvođač metalizea.
Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade, stimulacije, po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra (koliko li je onda dobio Ostojić?). O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta 1.000 evra.
Većina lekara Hitne pomoći je i dalje protiv ove trgovine infarktom, uvaljivanja pacijentima gore metode za pare, morbidnog čekanja u stanu bolesnika s infarktom, i to onda kada je svaka sekunda neprocenjiva. Manjina se uključila u studiju ili zbog neiskustva ili pod pritiscima, ili zbog iracionalnog entuzijazma i egzibicionizma, ili zbog pohlepe za parama (idući logikom: ako uradi 10-20 pacijenata mesečno, 80 evra po pacijentu, to je 800-1.600 evra, dakle još jedna ili dve plate i više).
Od jula do novembra ove godine već nekoliko pacijenata je umrlo zbog eksperimentisanja sa metalizeom. Reč je o nekomplikovanim infarktima odnosno infarktima u relativno dobrom stanju, koji osim bola u grudima nemaju slabost srčanog mišića ni gušenje. Takvi infarkti su najčešći. Dok se nije pojavio metalize u beogradskoj Hitnoj pomoći, pacijenti koji su pogođeni nekomplikovnim infarktom vrlo retko su umirali, jer se do bolnice stizalo brzo, za desetak minuta. Lekari koji duže rade u beogradskoj Hitnoj sećaju se da su im za 15-20 godina rada umrla tek jedan ili dva takva bolesnika. Možda čak nijedan! A samo od jula do novembra ove godine zbog eksperimentisanja sa metalizeom umrlo je više od šestoro takvih bolesnika. Metodom ekstrapolacije procenjeno je da je uvođenjem metalizea smrtnost od infarkta u Hitnoj povećana oko pet puta, a možda i više, i da će u ovoj 2010. godini metalize odneti najmanje 10-15 života.
Za to vreme će se profesor Ostojić i njegovi saradnici hvaliti uspešnom primenom metalizea kod nekih pacijenata. Međutim, da su odmah prevezeni, pacijenti koji su primili metalize stigli bi živi do sale za kateterizaciju tako da to ne utiče na smrtnost od infarkta u Hitnoj pomoći. Smrtnost povećava zadržavanje u stanu usled primene metalizea. Mnogi pacijenti bi preživeli da su odmah prevezeni u bolnicu, kao što je i ranije bio slučaj.
 
Uspeh je - smrtni ishod
 
Samo u prvoj polovini jula 2010. godine dva pacijenta s infarktom umrla su tokom procedure za metalize! Prvi smrtni slučaj desio se dok je mlađi lekar čekao da dođe ekipa iz STREAM studije, pa je pacijent za to vreme tri puta padao u fibrilaciju, rad srca je bio zaustavljen, sprovedena je reanimacija koja je, navodno, uspela, a pacijent je zvanično proglašen mrtvim nekoliko sati posle u bolnici, što je sve izazvalo revolt familije koja je od početka negodovala zašto se pacijent odmah ne vozi u bolnicu nego se čeka druga ekipa.

Drugi smrtni slučaj se, takođe, desio u prvoj polovini jula, kada je u blizini Zemunske bolnice, koja, inače, ima salu za kateterizaciju za ove bolesnike, jedan lekar Hitne pomoći pozvao ekipu iz STREAM studije pa je za vreme čekanja bolesnik upao u stanje kliničke smrti. Takođe je primenjena, navodno, uspešna reanimacija koja se završila - smrtnim ishodom.

A slični slučajevi se od tada neprekidno ponavljaju u Hitnoj. Mesečna statistika se ne objavljuje, broj žrtava se procenjuje na više od tri pacijenta mesečno, koji ne bi umrli da se postupalo po ubrzanom protokolu za kateterizaciju. U prvoj polovini novembra desila su se dva smrtna slučaja, dok se čekalo da stigne druga ekipa. Najmanje šest pacijenata izgubilo je život samo u periodu od jula do polovine novembra 2010. godine, tj. za četiri i po meseca. Reč je najčešće o relativno mladim pacijentima u radnom životnom dobu, mada ima i starijih.
Kada je jedan prijatelj profesora Ostojića u svom stanu dobio infarkt odbio je da primi ponuđeni metalize rekavši da je on prijatelj profesora Ostojića i da za njega dolazi u obzir samo kateterizacija, što je najbolje, a metalize je za ostali narod. I tog svog prijatelja je profesor Ostojić već čekao u sali za kateterizaciju!
Posle takvih slučajeva neki iskusniji lekari su izašli iz te studije za metalize i više ne učestvuju u STREAM ekipama. Ali, profesor Ostojić i njegovi prijatelji iz Hitne ne odustaju. Posle tih smrtnih slučajeva angažovali su čak kontrolore za metalize, propagatore iz farmaceutske kompanije koji su išli po bazama (podstanicama) Hitne pomoći, gde su ekipe stacionirane između intervencija, ubeđujući lekare kako kontraindikacije za metalize nisu česte i nisu opasne i da taj lek slobodno daju što više!
Stoga ove informacije treba da pomognu pacijentima da se u trenucima kada im život visi o koncu opredele ne po tuđim finansijskim nego po svojim zdravstvenim, životno važnim potrebama.
 
Finansijski ritual
 
Odavno smo svedoci biznisa u medicini, gledajući kako medicina prestaje tamo gde novac počne da kupuje lekare. Ali, obično su to grane medicine koje nisu urgentne, poput trgovine vakcinama, citostaticima, upućivanja pacijenata na bolničku negu, zakazivanja operacija preko reda i slično. Sve to je samo klasična krađa u medicinskoj formi, dečja igra u poređenju sa trgovinom infarktom, gde je u pitanju neposredno ugrožen život pacijenata koji zaista i umiru čekajući da se odradi ritual koji nekima donosi novac. Verovatno najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine.
 
Metalizirani mozak
 
Jedan tehničar Hitne pomoći dobio je bolove u grudima koji su na EKG-u davali sliku infarkta pa su lekari u ambulanti (i neki drugi preko mobilnog telefona) odmah počeli da ga ubeđuju da primi taj lek. Dugo su vršili pritisak na njega, ali je on uporno odbijao da primi metalize i držao se zdravorazumskog stava većine lekara u Hitnoj. Uspeo je da istraje u svom odbijanju, prevezen je do sale za kateterizaciju, gde je ustanovljeno da uopšte nema infarkt i da je to bila lažna slika na EKG-u, što se ponekad dešava. To znači da bi bez ikakve potrebe primio metalize i rizikovao komplikacije tog leka, između ostalog, krvarenje u mozgu.
 
Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra. O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta - 1.000 evra.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=221&cl=11