Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavilo istragu zbog saradnje lekara i pogrebnika
Očistiti Hitnu pomoć od trgovaca mrtvima

Iako republičko tužilaštvo još nije pokrenulo postupak protiv lekara koji su trgovali mrtvima, Ministarstvo zdravlja je najavilo opsežnu istragu povodom optužbi direktora Hitne pomoći. On tvrdi da su dva lekara iz ove ustanove žurili da proglase 49 pacijenata mrtvim zbog provizije koju su dobijali od pogrebnika. Ukoliko se ove optužbe dokažu, lekari će, prema najavama ministra zdravlja, prvo ostati bez posla, a onda možda i bez slobode.

Kako „Blic“ saznaje u Hitnoj pomoći, za nevericu je i podatak da su dr Zoran Milošević i dr Milomir Tufegdžić, koje je direktor optužio da su puštali pacijente da umiru bez reanimacije, do sada samo kažnjeni odbijanjem deset odsto od plate uz obrazloženje da su nesavesno obavljali svoj posao.

Direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski optužio je ova dva lekara da su primala procenat od privatnih pogrebnih preduzeća za dojavu o smrti pacijenata i da zbog toga nisu primenjivali reanimaciju na teško bolesnim pacijentima. Tom prilikom je rekao da bi 49 ljudi možda i dalje bilo u životu da je neko od pomenuta dva lekara pokušao da im spasu život.

Zbog novonastale situacije, dr Josifovski juče je bio i na sastanku u Ministarstvu zdravlja. Ministar zdravlja je pre svega od njega zatražio odgovornost i najavio da će „optuženi“ lekari stradaju ako se utvrdi da su krivi.

- Ukoliko se optužbe potvrde, postoje dva izlaza iz situacije. Jedan je da lekari koji su primali procenat od privatnih pogrebnika izgube posao, ali i da se krivično gone. Drugi je da dr Josifovski sam sebe pozove na odgovornost. Ispitaćemo sve što se dešava u Hitnoj pomoći. Ako se pokaže da neko treba da izgubi posao, izgubiće ga. Ako nekoga treba da smenimo, smenićemo ga, ali krajnji rezultat biće efikasna Hitna pomoć u koju ćemo imati poverenja - rekao je ministar Milosavljević.

Kako je Josifovski objasnio, do sada je bilo nekoliko pritužbi rodbine da su ih privatni pogrebnici, koje su im preporučili lekari Hitne pomoći „odrali“ prilikom zbrinjavanja pokojnika, ali tužilaštvo nije reagovalo.

- Nije bilo nijedne prijave da je neko umro zbog nemara lekara Hitne pomoći. Da se tako nešto desilo, odmah bi bila alarmirana policija i Ministarstvo zdravlja - rekao je za „Blic“ dr Borko Josifovski, direktor Hitne pomoći, iako je u ponedeljak na konferenciji za novinare direktno optužio Tufegdžića i Miloševića za smrt pacijenata, jer nisu ni probali da ih ožive žureći da konstatuju da su preminuli.

S druge strane, dr Milomir Tufegdžić, koji je prekjuče prozvan da nije ni pokušao da reanimira 19 pacijenata i možda spase život, negirao je sve optužbe direktora.

- To što dr Josifovski priča nema veze sa istinom. To je način da nam se sveti što smo dr Milošević i ja u Upravnom odboru Asocijacije nezavisnih sindikata i što smo najglasnije zahtevali njegovu smenu. Kod pacijenata koji su umirali nije bilo nijedne indikacije za primenu reanimacije, jer je bila reč o teškim oblicima kancera ili nasilnoj smrti. Ne osećam ni najmanju odgovornost i smatram da savesno obavljam lekarski posao već petu godinu - rekao je za „Blic“ dr Tufegdžić, iako u Hitnoj pomoći tvrde da mu je barem jednom smanjena plata zbog nesavesnog obavljanja posla. Predsednik Etičkog komiteta dr Marko Kontić kaže da je direktor Hitne pomoći o svemu trebalo ranije da obavesti policiju i Zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja.

- Ne mogu da poverujem da je žrtvovano 49 ljudi. To je nezamislivo, jer je zadatak svakog lekara da pomogne pacijentu. S druge strane, svi se mi trudimo da promenimo loš imidž i da pacijenti ponovo imaju poverenja u nas, a onda se ovako nešto dogodi. Ovde se ne radi o etičkim principima, već o krivičnom delu - ističe dr Kontić i dodaje da očigledno u Hitnoj pomoći postoje problemi koji što pre treba da se reše. Dr Kontiću se čini da direktor dr Josifovski ima problema u zavođenju reda.

S. Todorović - I. Mišković

    Dogovor Hitne pomoći i „Pogrebnih usluga“

    Da nešto definitivno nije u redu sa prevozom preminulih pacijenata svedoči i podatak da su čelnici Hitne pomoći u nekom trenutku sklopili ekskluzivan ugovor sa javnim preduzećem „Pogrebne usluge“.

    Prilikom konstatacije smrti, koju obavljaju isključivo lekari Hitne pomoći, na dokumentu stoji i naznaka da se porodica javi „Pogrebnim uslugama“ da bi pokojnik bio prevezen od stana do groblja na kome će biti sahranjen. A do toga je došlo nakon molbe nadležnih u Hitnoj pomoći da im je potrebna finansijska pomoć. Tada je JKP „Pogrebne usluge“ pristalo da donira Hitnu pomoć sa 150. 000 dinara mesečno tokom godine dana, što je potvrdio i Nebojša Peruničić, direktor ovog komunalnog preduzeća.

    - U neformalnom razgovoru, dr Borko Josifovski i ja došli smo do ideje o ovom ugovoru. Već godinama se priča da postoje privatni pogrebnici koji daju novac lekarima da ih obaveste o preminulim licima. A prema zakonu o komunalnim delatnostima i prema Gradskoj odluci o uređenju groblja i sahranjivanju, „Pogrebne usluge“ jedine mogu da prenose posmrtne ostatke na groblja - objašnjava Peruničić.

    Međutim, kako „Blic“ nezvanično saznaje, „donacija“ je bila jedan od načina da se Hitna pomoć „natera“ da poštuje propisanu gradsku odluku i da prestane saradnja njihovih lekara sa privatnim pogrebnicima.


Izvor: Blic

ISTRAGA U HITNOJ!

Ministarstvo zdravlja pokreće istragu u Hitnoj pomoći posle optužbi direktora Borka Josifovskog da su lekari pustili da 49 pacijenata umre samo da bi dobili procenat od pogrebnika

BEOGRAD - Ministarstvo zdravlja pokreće istragu u Hitnoj pomoći! Povod je izjava direktora te ustanove Borka Josifovskog da lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić nisu pokušali da spasu život 49 pacijenata samo da bi kasnije dobili procenat od pogrebnih preduzeća!
Kako Press saznaje, Ministarstvo zdravlja je za celu "bruku" o Hitnoj pomoći saznalo iz novina. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević osudio je "ishitren" potez Borka Josifovskog, koji je odabrao da se prvo obrati medijima, a ne nadležnom ministarstvu ili policiji.
- Iznošenje u javnosti ovakvih priča diskredituje celu ustanovu Hitne pomoći. Ja ne bih uzimao optužbe zdravo za gotovo, jer je neophodno da se utvrde činjenice. Izjave direktora i lekara Hitne pomoći prešle su crtu dozvoljenog i moralnog i krajnje je vreme da se na Skupštini Lekarske komore donese jasan kodeks profesionalnog ponašanja - istakao je Milosavljević, i dodao da će u slučaju da istraga potvrdi izjave Josifovskog postojati samo dva rešenja.
- Jedno rešenje je da ti lekari budu sankcionisani, ne običnim disciplinskim kaznama, nego da dobiju otkaz i da sudski organi imaju posla, jer se radi o krivičnoj odgovornosti. Drugi izlaz je da prvi čovek ustanove sam sebi postavi pitanje o odgovornosti rukovodstva ako se takve stvari događaju - rekao je ministar.
Direktor Hitne pomoći Borko Josifovski, kako Press saznaje, juče posle podne bio je na sastanku u Ministarstvu zdravlja.
Doktor Milomir Tufegdžić, međutim, odlučno je demantovao sve optužbe izrečene na njegov račun i u izjavi za Press najavio je da će tužiti Borka Josifovskog.
- Sve što je Josifovski naveo je potpuna glupost! Uopšte nije istina da smo kolega i ja sarađivali sa pogrebnicima i da smo bili nemarni prema pacijentima. Pa, molim vas, ja u Hitnoj pomoći radim već skoro pet godina i do sada nisam imao pacijenta koji se žalio na moj rad. Prava istina je da je Borko Josifovski ovakvim izjavama pokušao da diskredituje mene i Zorana Miloševića jer smo obojica članovi Upravnog odbora sindikata radnika, koji je tražio njegovu ostavku. Do sada smo sredstvima sindikalne borbe pokušali da se izborimo za prava radnika, ali on nas je od početka nazivao fašistima. Tužiću Josifovskog zbog svega što je rekao, jer neću da dozvolim da ovakvim izjavama određuje čitavu moju karijeru lekara - naglašava Tufegdžić.
I. PEŠIĆ

Pogrebnici stižu samo posle 15 minuta

Nadežda Đurić-Georgijevski jedna je od osoba na čija su vrata samo 15 minuta posle smrti njenog muža zakucali pogrebnici.
- Drago mi je što je neko konačno priznao šta se u Hitnoj pomoći dešava. Velika je sramota da tako postupaju sa ljudima - kaže Nadežda Đurić-Georgijevski.
Ona ipak podvlači da su lekari njenog muža pokušali da vrate u život, ali da nisu uspeli.
- Šokiralo me je, međutim, kada se posle njihovog odlaska, umesto mrtvozornika, pojavio privatni pogrebnik, koji je tvrdio da muža ne mogu da sahranim na grobnom mestu koje glasi na moje ime. Taj pogrebnik je insistirao da mi proda grobno mesto na Lešću i, iako sam bila u šoku, zahvaljujući rođaki odbila sam da potpišem njegovu ponudu. Možete da zamislite kako sam se osećala kada je bez imalo srama pred celom porodicom okrenuo neki broj telefona i rekao: "Nema ovde ništa!"

Dojavljivali vozači

Nevena Dimitrijević, portparol Sindikata lekara i farmaceuta, kaže za Press da saradnja pojedinih zaposlenih u Hitnoj pomoći sa pogrebnicima nije tajna i da je uprava Hitne pomoći odavno trebalo da zahteva sprovođenje istrage.
- Prema izjavama kolega, naročito su vozači u Hitnoj pomoći bili skloni tome da sarađuju sa pogrebnicima i da uz određeni procenat javljaju adrese pacijenata. Mnogi od njih su u međuvremenu otpušteni i sada tehničari sve češće voze auto. Međutim, smatram da je uprava Hitne pomoći odavno trebalo da sve prijavi inspekciji. Prepucavanje putem novina nikome neće doneti koristi, a ljudi će potpuno izgubiti poverenje u zdravstvene institucije - naglašava Dimitrijevićeva.


Izvor: Press

Direktor Hitne pomoći smenjen, dvojica spornih lekara i dalje rade
Po lešu lekari uzimaju od 50 do 200 evra provizije

Direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski, koji je optužio dvojicu svojih kolega da su žurili da proglase smrt kod 49 pacijenata i uzmu proviziju od pogrebnika, smenjen je juče sa funkcije. Za razliku od njega, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ostavio je „optužene“ dr Milomira Tufegdžića i dr Zorana Miloševića na radnim mestima.

Kako je saopštio ministar, Josifovski je smenjen zbog „neprimerenog postupanja u situaciji narušenih međuljudskih odnosa u kući“, dok se slučaj oko dvojice lekara Hitne pomoći još ispituje, iako su za „Blic“ u toj ustanovi juče potvrdili da čak polovina ekipa sarađuje sa privatnim pogrebnicima i uzima proviziju.

- Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja izvršila je inspekcijiski nadzor u Hitnoj pomoći i dokumentaciju je dostavila nadležnom tužilaštvu. Ipak, i dalje ćemo preduzimati i sprovoditi mere da bismo obezbedili sigurnu i efikasnu hitnu medicinska pomoć, u koju će građani imati poverenja - kaže za „Blic“ dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Na pitanje kako bi se on osećao da, ne daj bože, neki član njegove porodice bude u smrtnoj opasnosti i da mu se na vratima pojavi jedan od dva sporna lekara, ministar je odgovorio:

- I ja sam kao čovek šokiran, ali idemo korak po korak - objasnio je Milosavljević zašto nije barem suspendovao Tufegdžića i Miloševića.

Okružno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je u sredu istragu navoda da dvojica lekara Hitne pomoći nisu pokušala da reanimiraju 49 bolesnika. U prostorijama Hitne pomoći juče je vladala mučna atmosfera.

- Građani se sada prema nama odnose kao prema ubicama. Oni kojima je bila potrebna naša pomoć pretili su nam da, ukoliko ne prihvatimo poziv, sve će javiti novinarima. Neki su nas optuživali da smo direktno odgovorni za smrt njihovih bližnjih. Pod ovakvim okolnostima užasno je raditi. Ipak, činjenica je da ima lekara koji diluju sa privatnim pogrebnicima, ali smatram da je mnogo više nas koji pošteno i profesionalno radimo lekarski posao. Učinjena je velika šteta lekarima koji to ne zaslužuju - rekla je jedna od dežurnih lekarki iz Hitne pomoći.

U dvorištu Hitne pomoći porazgovarali smo i sa jednim od medicinskih tehničara koji je čekao poziv na teren:

- Hitna pomoć je u besparici i ljudi su prinuđeni da se snalaze. Naravno, ovakvo „snalaženje“ nikom ne služi na čast, ali se novac osladi. Mislim da polovina od 16 lekarskih ekipa sarađuje sa privatnim pogrebnicima i uzima novac od njih za svakog prijavljenog mrtvog pacijenta. Koliko znam, za svako dojavljivanje ekipi se plaća od 50 do 200 evra, a novac se deli na ravne časti. Naravno, ko neće da učestvuje, on zažmuri - kaže tehničar. On dodaje da dosta kolega zabušava i otaljava posao i da je malo onih koji predano rade. Inače, u ekipi se uvek nalazi lekar, medicinski tehničar i vozač.

Nakon pisanja „Blica“ o ovom skandalu u Hitnoj pomoći, našoj redakciji se javila i Beograđanka Vjekoslava Lj. Njena priča potvrđuje sve do sada rečeno o beskrupuloznoj saradnji sa privatnim pogrebnicima.

- Kada mi se 1999. muž razboleo, pozvala sam Hitnu pomoć. Došao je mlad lekar koji ga je ovlaš pregledao i konstatovao da nije ništa strašno, ali mi je u ruke tutnuo i vizit kartu privatne poliklinike. Iste večeri moj muž se šlogirao. Pre dve godine opet se razboleo i umro. Kada sam te večeri obezglavljena pozvala Hitnu pomoć i pitala šta da radim sa telom, lekar me je tri puta pitao da li sam sama kod kuće. Kada sam rekla da jesam, odmah mi je izdiktirao broj privatnog pogrebnog preduzeća - rekla je za „Blic“ Vjekoslava Lj.

Da nešto ne valja u Hitnoj pomoći ukazuje i podatak da je i bivši direktor Hitne pomoći dr Aleksandar Marinković imao sklopljen ugovor sa JKP „Pogrebne usluge“. Dešavalo se da su iz ovog javnog preduzeća podmetali ljude da zovu Hitnu pretvarajući se da im je neko umro, ne bi li saznali da li će im lekar iz Hitne pomoći preporučiti JKP „Pogrebne usluge“ ili nekog privatnika.

Ivan Mišković - Sonja Todorović

    Lekari zgroženi

    Novi direktor Hitne pomoći sada je dr Branislav Lazić, koji je do sada radio kao hirurg u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. Praksa je da se direktori smenjuju kada se nešto loše desi u kući. U ovom slučaju, posle smene dr Borka Josifovskog, ostaju isti problemi koji će čekati novog direktora, objašnjava za „Blic“ dr Marko Kontić, predsednik Etičkog komiteta povodom smene direktora Hitne pomoći.

    - Bojim se da nije problem samo u direktoru. Ovo je samo početak priče. Mislim da Hitnoj pomoći predstoji potpuna reorganizacija i da bi trebalo zaposliti novu, podmlađenu ekipu ljudi - rekao je Kontić.

    Dešavanjima u Hitnoj pomoći zgrožena je većina zdravstvenih radnika. Dr Zoran Milićević, hirurg u Gradskoj bolnici, kaže da se svašta dešava u zdravstvu, ali da je ovo sada zona sumraka.

    - Ukoliko se ne pokaže da je izjava dr Borka Josifovskog direktni udar na ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, onda to predstavlja moralno etički slom medicinske prakse u Srbiji.
    Dr Milošević: Opušten sam i ne plašim se

    Lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić i dalje obavljaju svoje dužnosti u Hitnoj pomoći i niko ih nije zvao na odgovornost, rekli su njih dvojica juče „Blicu“. Dr Tufegdžić je juče bio na radnom mestu, a dr Milošević očekuje da će uskoro biti pozvan u policiju i Ministarstvo zdravlja.

    - Opušten sam, ne plašim se ničega, jer svoj posao obavlja savesno već godinama - rekao je juče za „Blic“ dr Milošević.

    Pisma čitalaca

    Dežurni uputio na pogrebnike

    Juče su u redakciju „Blica“ stigla dva pisma koja potvrđuju činjenice o kojim naš list piše proteklih dana.

    „Pre tri godine moj otac je pušten iz bolnice u teškom stanju i sa dijagnozom Hočkinsonove bolesti. Pošto mu se zdravstveno stanje naglo pogoršalo, noć nakon što je pušten iz bolnice moja majka je pozvala Hitnu pomoć. Tata je imao visoku temperaturu i teško je disao. Hitna pomoć je došla relativno brzo - doktorka i asistent. Verovali smo da će nešto učiniti, ali je doktorka samo opipala puls. Prišla je mojoj majci, objasnila da je moj otac u veoma teškom stanju i otišla. Kada je tata prestao da diše, mama je odmah pozvala Hitnu pomoć. Dežurni je saslušao i dao broj na koji mama može da se javi i zatraži pomoć. Na tom broju bilo je privatno pogrebno preduzeće. Mama je bila zbunjena, a privatna pogrebna firma ‘Humanitas’ bila je brzo u našem stanu.

    Ovim pismom želimo da vam pružimo podršku u istraživanju i otkrivanju potpune istine u vezi sa radom pojedinih ljudi u Hitnoj pomoći.“

    Dugo čekanje

    „Kada je moja strina pozvala Hitnu pomoć, jer je moj stric po drugi put doživeo šlog, siti smo se načekali da dođu. Posle ovih vaših članaka ne mogu a da ne sumnjam da su se možda nadali da će kad dođu naći mrtvaca, jer je njegovo stanje vrlo ozbiljno. Stric se trenutno nalazi u bolnici ‘Sveti Sava’ i čekamo ishod.“

    B. I.

    „Posao“ počeo da cveta pre četiri godine

    Unosni biznis između lekara i pogrebnika, kako „Blic“ saznaje, razvio se pre četiri godine.

    - Početna cena bila je 50 tadašnjih maraka po lešu. To je cifra koju pogrebnik daje lekaru koji mu na vreme dojavi smrt. Međutim, kako su ljudi shvatili da je to unosan posao cena je rasla i, po mojim podacima, pre mesec dana lekari su dobijali 200 evra po lešu. Privatni pogrebnik ima svoje lekare, koji mu javljaju čim dobiju prijavu o smrtnom slučaju - kaže Ljiljana Milivojević iz pogrebnog preduzeća „Kvatra“.

    Od ukupno 150 privatnih pogrebnih preduzeća, koliko ih je registrovano u Beogradu, barem njih 20 trguje leševima.

    - U početku je to radilo samo njih nekoliko, a sada kada se „posao“ proširio, dogodi se da neki od njih pokušaju da prevare lekare, odnosno da im kažu da mušterija nije htela njihove usluge, pa da ovi ostanu bez novca. Naše mušterije su mi rekle da je bilo slučajeva da Hitna pomoć čeka ispred kuće da vidi da li je pogrebnik odradio posao da ne bi ostali uskraćeni za novac - kaže Milivojevićeva.

    Nečasne radnje, po njenim rečima, lako je utvrditi.

    - Moje preduzeće ima u proseku 20 do 30 poslova mesečno. A neka preduzeća u toku jedne večeri imaju i po četiri, pet slučajeva i to u vreme kada je dežurna njihova ekipa Hitne pomoći. Dan pre nego što je direktor Hitne pomoći Josifovski izneo optužbe na račun nekih lekara, ja sam dobila anonimni telefonski poziv u kojem me neko pitao da li želim da radim za Hitnu pomoć. Odbila sam, naravno, a kada sam pitala ko je sa druge strane, prekinula se veza - kaže Ljiljana Milivojević.

    - Kod nas prosečna kompletna usluga košta između 50.000 i 60.000 dinara, a ljudi su njima morali da plate i po 100.000 dinara i to za mnogo gore usluge i kvalitet opreme. U tom trenutku svi su ogorčeni i hoće da ih tuže, ali se sve vrlo brzo smiri i oni normalno nastavljaju sa radom - kaže Milivojevićeva iz pogrebnog preduzeća „Kvatra“.

    D. Marinov


Izvor: Blic

Trgovina mrtvacima - Novi direktor neće suspendovati prozvane lekare

Policija i deset inspekcija „češlja“ Hitnu pomoć

Ni novoizabrani direktor Hitne pomoći dr Branislav Lazić neće suspendovati dvojicu lekara, koji su optuženi da nisu radili reanimaciju kako bi što pre pacijente proglasili mrtvim i uzeli proviziju od privatnih pogrebnih firmi. Ipak, na njegov zahtev, u ovoj zdravstvenoj ustanovi nalazi se deset ekipa Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja koje ispituju sve što se dešavalo proteklih dana.

- MUP i tužilaštvo pokrenuli su istragu i oni će ispitati ne samo optužena dva lekara nego i sve ostale zaposlene. Zbog toga ništa više ne mogu da kažem - kaže za „Blic“ dr Lazić. On kaže da će raditi na vraćanju imidža kuće jer je žalosno da građani nemaju poverenja u lekare iz Hitne pomoći.

Policija izvesno vreme istražuje šta se događalo u Hitnoj pomoći i da li su za smrt 49 pacijenat krivi lekari ove ustanove, potvrđeno nam je juče u MUP-u Srbije. Saslušano je nekoliko lekara i prikuplja se dokumentacija. Ali još nema konkretnih dokaza da bi protiv nekog bila podneta krivična prijava.

Kako „Blic“ saznaje dr Zoran Milošević, kojeg je bivši direktor prozvao da kod 30 smrtnih slučajeva nije pokušao nijednu reanimaciju, ove nedelje je na redovnom godišnjem odmoru, dok dr Milomir Tufegdžić i dalje radi svoj posao.

- Ne želim da razgovaram više sa predstavnicima medija. Dosta mi je svega. Ne osećam se krivim. Ponavljam da sam svoj posao radio i radiću savesno i najnormalnije ću odlaziti na radno mesto - rekao je dr Tufegdžić za „Blic“.

Smenu dr Borka Josifovskog zaposleni u Hitnoj pomoći su dočekali, kako kažu, sa olakšanjem, ali i sa strahom jer ne znaju šta će se desiti. Kako „Blic“ saznaje, u ovoj ustanovi očekuje se i dolazak finansijskih inspektora.

- Već nam je stigao novi direktor, ali, koliko sam čula, tu je i stari. Pretpostavljam da će ostati na čelu našeg Stručno-metodološkog centra. Mislim da je dobro što nam je na mesto direktora došao čovek koji nije imao veze sa Hitnom pomoći i nema „repove“ među kolegama - prokomentarisala je za „Blic“ dr Tijana Milošević, dugogodišnji lekar u ovoj ustanovi.
I za kupus bi se prodali

O tome kako lekari Hitne pomoći ucenjuju pacijente onda kada im je pomoć najpotrebnija, za „Blic „ priča Boban Veljković iz Novog Sada. Njegov otac bio je nepokretan, polomio je kuk i imao je pravo da ga Hitna preveze iz bolnice do kuće.

- Otac mi je ležao je u KBC Bežanijska kosa i 2. aprila 2005. oko 18 sati sam došao po njega. Medicinska sestra pozvala je Hitnu pomoć, ali rekli su da su zauzeti i da po nas mogu da dođu tek za osam sati. Šokiran time, pitao sam da li mogu da ih častim. Iste sekunde rekli su da stižu za 20 minuta. Lekar iz Hitne pomoći rekao je da je cena 1.500 dinara i to sve preko službenog telefona - priča Veljković.

Kada su ih dovezli kući, nastavlja Boban, lekar iz Hitne pomoći, pored ugovorenih 1.500 dinara, tražio je još neki novac za čast. I dobio je dodatnih 500 dinara. Iznude lekara iz Hitne pomoći tu se ne završavaju. Pošto je Bobanov otac morao da ide na kontrole, ekipe Hitne pomoći su bile u obavezi da ga ponovo prevoze od kuće do bolnice.

- I tako ih ja ponovo pozovem. Dođe druga ekipa i odveze nas do bolnice. Međutim, tada mi kažu da ćemo za povratak morati da se strpimo od šest do osam sati, jer imaju posla. Kada sam im rekao da sam prošlu ekipu častio sa 1.000 dinara, to su oberučke prihvatili. Shvatio sam da oni nemaju određeni cenovnik, već bi prihvatili i kupus kada bi im to ponudili - ljutito kaže Boban.

S. Todorović - I. Mišković

Izvor: Blic

Srpski Ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević o aferi u Hitnoj pomoći

Ako bude trebalo, otkaz će dobiti svi lekari

Svako za koga se utvrdi da je zloupotrebio svoj položaj u Hitnoj pomoći izgubiće posao, pa makar svi dobili otkaz, rekao je juče za „Blic“ dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

- Ima 1.500 lekara koji čekaju na posao. Time šta se sada dešava oko Hitne pomoći svi smo izgubili - kaže dr Milosavljević.

On je prekjuče smenio dr Borka Josifovskog, direktora Hitne pomoći, i na njegovo mesto postavio dr Branislava Lazića, hirurga iz Urgentnog centra. Na pitanje „Blica“ zašto je smenjen samo čovek koji je progovorio o saradnji lekara i pogrebnika, a ne i njeni glavni akteri, dr Milosavljević je odgovorio:

- Zato što ministar ne može da smenjuje lekare u Hitnoj pomoći, već samo direktora. A zadatak novog direktora je da zavede red u toj kući. Imao sam sastanak sa starim i sa novim direktorom, kako bi dr Lazić dobio sve relevantne podatke od dr Josifovskog. Sada treba da pustimo čoveka da radi - rekao je dr Milosavljević. A kada je čuo da je novi direktor rekao da ne želi da smeni ili barem suspenduje lekare koji su optuženi da su žurili da proglase smrt kod pacijenata da bi dobili proviziju od pogrebnika, ministar je rekao da će iskoristiti sav svoj uticaj da se raščisti situacija u Hitnoj pomoći i da će svi, koji to zasluže, izgubiti posao.

Po njemu, Josifovski nije kažnjen zato što je rekao istinu, već zato što je otišao daleko.

- Nije trebalo da spekuliše u javnosti o smrti 49 pacijenata, već da podeli otkaze i da se obrati Ministarstvu. On je pre nekoliko meseci počeo da radi na sređivanju stvari u Hitnoj pomoći i bio je dobar u tome. Počeo je da dovodi ustanovu u red. I sada se tamo nalaze inspektori koji kontrolišu kvalitet rada - rekao je dr Milosavljević.

Dr Josifovski je pogrešio kada je počeo da govori o trgovini mrtvima jer, kako tvrdi Milosavljević, to nije moguće. Postoji veoma stroga procedura ko i kako može da proglasi nečiju smrt. To su služba mrtvozorstva i ovlašćeni lekari.

- Znači, nema trgovine mrtvima. Ali, da li je neko dao vizitkartu ili broj telefona pogrebnicima, to treba utvrditi. Inspekcija u Hitnoj pomoći traje već mesecima. Za poslednjih osam meseci, inspekcijska služba je imala oko 5.000 provera. Na spisku je bilo oko 500 privatnih i 2.300 državnih ustanova. To je nedeljno 150, odnosno dnevno 30 provera. Znaće se ko šta radi. Lekari će raditi lekarski posao, tehničari - tehničarski, a čistačice - posao za čistačice. Više se neće dešavati da odlivaju gorivo za vreme smene iz kola pa da se zapale - decidirano je rekao ministar zdravlja.

Na pitanje zašto ministarstvo nije ranije počelo da proverava lekare jer pojedini pogrebnici tvrde da posao između ove dve struke cveta već četiri godine, dr Milosavljević je rekao da do sada nije imao nijednu prijavu da se tako nešto desilo.

- Ne možemo da verujemo u sve što novine napišu. Ukoliko su građani doživeli to o čemu pišete, neka prijave Ministarstvu i odmah ćemo reagovati.

A. Ćubela

    Sahrana samo po preporuci

    Velika prašina koja se podigla oko saradnje pojedinih pogrebnih preduzeća i lekara Hitne pomoći uplašila je privatne pogrebne preduzetnike. U Beogradu ima preko 150 privatnika, ali nisu svi uključena u nagodbu sa lekarima.

    - Sva preduzeća koja su relativno nova prošla su kroz tu priču. Pitanje je samo ko je od njih to prihvatio ponudu da sarađuje sa lekarima, a ko ne. Po mojim saznanjima, cena koju su oni davali lekarima išla je i do 250 evra. I mojoj firmi je nuđeno da uđe u takav posao, ali smo odbili - kaže Sanja Vasić iz pogrebnog preduzeća „Palić“, odbijajući da upre prstom u neko preduzeće koje se bavi time. Od nadležnih u JKP „Pogrebne usluge“ dobili smo spisak privatnih kompanija koje bi mogle biti umešane u ovu trgovinu.

    Od nekih privatnih preduzeća, koja nisu htela da im spominjemo ime u novinama, saznali smo da pored ovih preduzeća koji su na spisku takve dilove imaju i pogrebna preduzeća „Santitaks“, „Živanović“, „Silans“ i „Jarunović“.

    - Ovim poslom bave se samo „divljaci“. Onaj kome je u cilju da traje i opstane, kao što je moja firma koja posluje već 20 godina, reklamiraće se i njegov oglas možete da pronađete u novinama. Oni nemaju šta da kriju. Ovu zbrku može da reši jedino grad, tako što će raspisati tender za privatne pogrebnike. Pa neka samo petoro nas dobije dozvolu, ali će se barem skinuti ljaga sa imena poštenih ljudi - kaže Nebojša Petrović iz „Neolsana“.


Izvor: Blic

"DIVLJACI" ŠVERCUJU MRTVACE
E. V. N., 21. septembar 2006

U ZAVISNOSTI od dogovora sa Hitnom pomoći, pojedina pogrebna preduzeća daju dojavljačima u ovoj ustanovi od 50 do 300 evra! Ova informacija nije šokirala samo Beograd, već i Niš i Novi Sad, u kojima se takođe plaća za dojavu o smrti. Kada je reč o Beogradu većina tih pogrebnika radi "na divlje", ne plaća državi ceo porez i nema adekvatna vozila za prevoz pokojnika. Tako, kada se sahrana organizuje posredstvom Hitne pomoći košta više od 50.000 dinara, što je skoro duplo više nego kada to radi neko drugo pogrebno preduzeće.

Ovo su tvrdnje članova Udruženja pogrebnih preduzeća "Asteron", čiji je potpredsednik Vladimir Radović. Ekipa "Novosti" zatekla je juče ispred kapele kod Kliničkkog centra Srbije deset zaposlenih u privatnim pogrebnim preduzećima, koji već godinama ovde sačekuju mušterije.

- Mi nemamo dogovor ni sa kim i zato ovde stojimo kao klošari - rekli su nam članovi Udruženja. - Ta preduzeća nemaju prijavljen prevoz, a ni adekvatna vozila. U Beogradu, sa Hitnom radi oko 10 pogrebnih preduzeća. Među njima je najviše tehničara. Prosečan trošak sahrane koju mi radimo jeste oko 30.000 dinara. U Hitnoj pomoći skoro svi rade sa tim pogrebnicima. Neki su prodali više pokojnika nego mi sanduka.

UCENE

ČLANOVI ovog Udruženja optužili su JKP "Pogrebne usluge" da ucenjuju ljude oko termina sahrane, ako ne kupe opremu kod njih. Međutim, ove optužbe direktor JKP "Pogrebne usluge", Nebojša Peruničić samo je odbacio i rekao da više sahrana imaju privatnici nego oni.
- Po Zakonu o komunalnim delatnostima pravo na prevoz pokojnika ima samo JKP "Pogrebne usluge" ili preduzetnik ako ga angažuje grad - kaže Peruničić. - Mi smo jedini koji možemo da iznesemo pokojnika iz stana ili bolnice do kapele. Međutim, od kapele do groblja prevoz može da radi ko hoće. Po sadašnjim propisima je tako.
Inače, Hitna pomoć i JKP "Pogrebne usluge" su do avgusta ove godine imali sklopljen ugovor o saradnji. Naime, kako nam je objasnio Peruničić, Hitna pomoć je tražila novac za poboljšanje rada ove ustanove, a za to će oni davati na konstatacijama smrti informaciju da se obrate ovom komunalnom preduzeću.
- Naš Upravni odbor je odlučio da Hitnoj pomoći mesečno daje 150.000 dinara - objašnjava Peruničić. - Tako je bilo godinu dana.

MRTVOZORNICI

POGREBNICI u Nišu ne biraju način, kako bi se "dokopali" pokojnika. Zbog toga se sumnja da "dil sa mrtvim dušama", kao najsramnija vrsta biznisa, iako teško dokaziv, ne bi opstajao bez "insajdera" u belim mantilima.

- Supruga mi je preminula jedne decembarske večeri 2004. godine, a ujutru je došla doktorka, mrtvozornik, koja je konstatovala smrt i napisala smrtovnicu - kaže penzionisani novinar iz Niša. - Samo pet minuta posle njenog odlaska, zazvonio je telefon u stanu, a glas sa druge strane žice mi je izrazio saučešće i ponudio usluge privatnog pogrebnog preduzeća.

Matična služba gradske uprave u Nišu ima tri mrtvozornika koji dežuraju nonstop, a na teren odlaze po spisku sačinjenog od dežurnih kurira, kojima građani prijavljuju smrt najbližih.
- Do sada zvanično nije bilo primedbi na rad naših mrtvozornika - ističe Dragana Nikolić, zamenik šefa Matične službe. - Čuli smo da se odmah posle odlaska mrtvozornika porodici preminulih javljaju razna pogrebna preduzeća, pa smo skrenuli pažnju našim lekarima. Njih troje, koje ovaj posao obavljaju kao specijalizaciju, međutim, odbacuju takve nezvanične optužbe i tvrde da nisu jedini koji imaju uvid u spisak preminulih.

BIZNIS

AFERA u beogradskom Zavodu za hitnu medicinsku pomoć, prema rečima dr Đorđa Stevanovića, načelnika iste službe koja brine o Novosađanima, predstavlja “blaćenje profesije, jer se optužbe ne mogu bazirati na sumnjama, već na dokazima”. Srpska Atina, međutim, nije imuna na “saradnju” medicinara sa pogrebnim preduzećima, a javna je tajna da za pravovremenu dojavu o smrti od pogrebnika dobijaju između 50 i 100 evra.

U kragujevačkoj Hitnoj pomoći negiraju bilo kakvu sličnost sa "beogradskim slučajem". Portparol Doma zdravlja Gordana Damnjanović, kaže da je uverena da lekari Hitne pomoći to ne rade, niti ima saznanja o bilo kakvom dilu sa pogrebnicima.

Upućeniji, međutim, tvrde da, ipak, neke trgovine te vrste ima. Doduše, ne među lekarima Hitne pomoći, ali "snalažljiviji" pogrebnici koriste poznanstva sa ljudima koji rade u ovdašnjoj bolnici. "Biznis" ovde nije toliko razvijen, a nema ni novca kao u Beogradu.

Postoji deset neregistrovanih pogrebnika i oni su najbolje obavešteni. Dovoljno je, pričaju upućeni, da ima "svog čoveka" u bolnici, često su to i "obični" radnici. Nagrada je skromna, nema ni govora o stotinu ili više evra.




BEZ DOZVOLE

DA prevoz pokojnika može da radi samo JKP "Pogrebne usluge" potvrdio nam je i Vladan Šubarević, član Gradskog veća zadužen za zdravstvo.
- Privatni pogrebnici imaju pravo da trguju opremom i to nije sporno, međutim niko nema pravo da radi prevoz - kaže Šubarević. - Ta oblast, nažalost, nije dobro zakonski definisana i zbog rupa u zakonu oni to rade. Do sada nijedan privatnik nije zatražio dozvolu za prevoz. Novim gradskim odlukama pokušaćemo to da rešimo. Ali bi, svakako, gradska ili republička komunalna inspekcija trabalo da ispita i vidi zašto je to dozvoljeno.


PROMENjEN SMISAO

NAŠOJ redakciji se javila i dr Nataša Bjelica, iz Hitne pomoći, koja je želela da objasni da je malo promenjen smisao njene izjave koju je prekjuče dala "Novostima"
- Promenjen je smisao onoga što sam rekla - objašnjava dr Bjelica. - Kada je u pitanju deljenje vizit-karti, ja ne mislim da je to najružnije u celoj ovoj priči. Smatram i da svaki slučaj treba temeljno ispitati, kada je reč o intervencijama naše službe. Sigurna sam i da velika većina lekara ni ne pomišlja na privatna preduzeća kada dođe na konstataciju smrti. Isto tako, priča o novcu je veliko iznenađenje za većinu zaposlenih u ovoj ustanovi.
Dr Nataša Bjelica izjavila je prekjuče za "Novosti" da je uobičajena stvar da se dele vizit-karte i da je sigurna da 50 odsto lekara ne uzima novac za to.


Izvor: Novosti

ĆUTANJE DUGO GODINU DANA

Borko Josifovski, sada već bivši direktor Hitne pomoći, tvrdi da je još pre godinu dana obavestio Ministarstvo zdravlja o postojanju "pogrebne mafije", ali da ono ništa nije uradilo


BEOGRAD - Ministarstvo zdravlja već godinu dana zna da zaposleni u Hitnoj pomoći trguju sa privatnim pogrebnicima, ali ništa nije uradilo da to spreči! Smenjeni direktor Hitne pomoći Borko Josifovski tvrdi za Press da je još u septembru 2005. o tome obavestio Zdravstvenu inspekciju Ministarstva zdravlja, ali niko od nadležnih tada nije reagovao.
- Pre godinu dana, tačnije 26. septembra 2005. godine, obavestio sam Danicu Mihajlović, načelnicu Zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja, da smo preduzeli mere kako bi se sprečila trgovina zaposlenih sa privatnim pogrebnim preduzećima. Pošto je bilo dosta zloupotreba, mi smo tada promenili obrazac i, umesto "potvrde o smrti", lekari Hitne pomoći ostavljali su "konstataciju o smrti", sa kojom nije mogla da se obavi sahrana bez ovlašćenog lekara mrtvozornika. Na obrascu je bilo navedeno da su isključivo JKP "Pogrebne usluge" ovlašćene za prevoz posmrtnih ostataka, jer mogu da daju povratne podatke o svakom preminulom, što je bio preduslov uspešne kontrole - objašnjava Josifovski.
Inspekcija Ministarstva zdravlja, međutim, tvrdi on, uopšte nije reagovala.
- U pismu sam zamolio Danicu Mihajlović da mi kaže da li se inspekcija slaže sa sprovedenim merama i da mi predloži kako ubuduće da sprečavamo i sankcionišemo ovu nezakonitu delatnost - naglašava Josifovski.
S druge strane, ministar zdravlja Tomica Milosavljević tvrdi da nije bio upoznat sa dešavanjima u Hitnoj pomoći, već je za ceo slučaj saznao iz novina. Milosavljević je takođe doveo u pitanje izjavu bivšeg direktora Hitne pomoći Borka Josifovskog. Po njegovom mišljenju, Josifovski nema konkretne dokaze da lekari Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić nisu pokušali da reanimiraju 49 bolesnika, a sve da bi dobili procenat od pogrebnih preduzeća.
- Otvoreno sam Josifovskom rekao da je bio dužan, ukoliko je imao dokaze protiv doktora koje je pomenuo, da ih disciplinski kazni, a ne da ih kazni samo sa odbijanjem 10 odsto od plate. Ako nije istina, onda je neodgovorno o tome govoriti i pominjati imena i prezimena ljudi - izjavio je Milosavljević.
Jedan od radnika pogrebnog preduzeća "Raj" kaže za Press da saradnja pojedinih privatnih pogrebnika sa Hitnom pomoći nije nikakva novina i da se već godinama zna ko "dobija posao" na osnovu dojave lekara.
- To je dobro razrađen posao, rezervisan samo za nekoliko privatnih preduzeća. Njihovi vlasnici u više slučajeva menjali su naziv firme samo da bi zavarali trag. S druge strane, tačno je i to da JKP "Pogrebne usluge" još drži monopol, pa je sramota što su sada sve privatne pogrebnike proglasili negativcima - kaže naš sagovornik.
(A. D. - I. P.)

Sindikat: Osveta Josifovskog

Saša Jakiša, nekadašnji predsednik asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Press da se bivši direktor Hitne pomoći "obrušio" na Zorana Miloševića i Milomira Tufegdžića jer su ti lekari izneli dokumenta o njegovim malverzacijama.
- Hitna pomoć je godinama imala ugovor sa JKP "Pogrebne usluge" i na tom osnovu JKP je godinama finansijski "pomagao Hitnu pomoć u cilju unapređenja službe". Međutim, nigde nema tragova o tom novcu. Došli smo do jednog od mesečnog izvoda, u kom je JKP na račun Hitne pomoći uplatio 150.000 dinara!!! Lekari Milošević i Tufegdžić bili su članovi upravnog odbora koji je zbog ovih malverzacija hteo da smeni Josifovskog, ali je on uzvratio lažima - kaže Jakiša.

Press prvi pisao o "pogrebnoj mafiji"

Aferu o "grobarskoj mafiji" list Press prvi je pokrenuo još 15. septembra. U tekstu pod nazivom "Grobarski dil" preneli smo iskustvo Nadežde Đurić-Georgijevski, kojoj se radnik privatnog pogrebnog preduzeća pojavio na pragu kuće nepunih pola sata pošto joj je umro muž?!
To je pokrenulo celu priču o "pogrebnoj mafiji". Borko Josifovski, sada već bivši direktor Hitne pomoći, posle teksta objavljenog u Pressu obelodanio je imena doktora koji "šuruju" sa pogrebnicima. Za slučaj "pogrene mafije" tada se zainteresovalo i Ministarstvo zdravlja.

I doktorka žrtva pogrebnika

Doktorka Ljiljana Veselinov, koja je 39 godina radila kao lekar, a deo svog staža provela u Hitnoj pomoći, potvrdila je za Press da pojedini lekari u toj ustanovi godinama sarađuju sa privatnim pogrebnicima.
- Osetila sam to i na sopstvenoj koži kada mi je umro otac. Hitna pomoć je došla i otišla, a samo nekoliko minuta kasnije pojavili su se privatni pogrebnici. Bilo me je sramota lekarske profesije i mojih kolega koji nisu imali obraza da ispoštuju ljudsku tugu. Cenim gospodina Josifovskog što je konačno izneo u javnost ono šta se dešava, ali smatram da je za ovako katastrofalno stanje u zdravstvu kriv ministar zdravlja Tomica Milosavljević. Sramota je to što kaže da nije bio upoznat sa stanjem u Hitnoj pomoći, jer sve to nije moglo da prođe bez njegovog znanja. On je taj koji je trebalo da podnese ostavku i da se zapita kako je dozvolio da se lekari koji bi trebalo da spasavaju ljudske živote prodaju pogrebnicima za proviziju - naglašava Ljiljana Veselinov.

Izvor: Press

Afera trgovine mrtvima u beogradskoj Hitnoj pomoći

Duga lista lekarske sramote

Pored dva lekara, kojima je bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski skinuo od plate po deset odsto, jer nisu radili reanimaciju kako bi pacijente što pre proglasili mrtvim i tako uzeli proviziju od privatnih pogrebnika, još četvoro zaposlenih je iz istog razloga sankcionisano. Uz obrazloženje da su sarađivali sa pogrebnicima, kažnjeni su i lekari Snežana Petrović, Zoran Stijačić, Biljana Ristić i tehničar Velibor Radulović.

Kako „Blic“ saznaje, doktoru Zoranu Miloševiću dva puta je smanjena plata - i to 5. juna i 26. jula, a dr Milomir Tufegdžiću samo 5. juna. Dan kasnije, 6. juna, zbog saradnje sa privatnim grobarima, smanjena je plata i doktorki Snežani Petrović i tehničaru Veliboru Raduloviću. Sledećeg meseca, 27. jula, zbog istog prekršaja za deset odsto manju platu dobili su i lekari Zoran Stijačić i Biljana Ristić.

Sve to ukazuje da je saradnja privatnih pogrebnika i zaposlenih u Hitnoj pomoći uzela maha. Međutim, doktori Tufegdžić i Milošević na jučerašnjoj konferenciji za novinare ponovo su negirali da su se ovakve stvari dešavale. Nisu hteli da kažu da li se za ovakve stvari znalo i ranije. Takođe, nisu želeli da iznose ni detalje, jer je policija i javni tužilac od juče ujutru u Hitnoj pomoći, tako da je počela zvanična istraga o dešavanjima u ovoj ustanovi.

- Nije tačno da nisam pokušao reanimaciju kada je to bilo potrebno. To su lažne optužbe. Nikada u životu nisam imao nijednu vizitkartu pogrebnog preduzeća - to je sve što je rekao dr Milošević, jedan od optuženih lekara.

Bivši direktor Hitne pomoći Josifovski medijima je dan ranije rekao da se pre godinu dana obraćao Ministarstvu zdravlja da mu pomognu, kako bi se izborio sa lekarskim ekipama koje sarađuju sa privatnim pogrebnicima. Međutim, u jučerašnjoj izjavi za „Blic“, ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević je negirao ovu tvrdnju rečima:

- Nije nam se obratio za pomoć pre godinu dana jer, da jeste, već bi tada bio smenjen. Čujem komentare da je nastradao samo direktor kao donosilac loše vesti. On nije običan donosilac, već glavni krivac i tvorac okolnosti u kojima su se te mahinacije sa mrtvima odigravale. Dr Borko Josifovski nije uspeo da uredi službu Hitne pomoći. Bilo je pomaka, ali nedovoljno. Posebna priča je dogovor sa JKP „Pogrebne usluge“. Mora biti jasno da Hitna pomoć ne može da se bavi smrću, već treba da leči ljude. Zato im poručujem da će od sada svaki prestup biti strogo kažnjen i deliće se momentalni otkazi - rekao je dr Milosavljević.

Ministar je pozvao građane da sve slične zloupotrebe prijave Ministarstvu zdravlja i građanima ostavio telefon u kabinetu ministra 011/361-55-96.

S. Todorović - I. Mišković

Izvor: Blic

Novi Sad - Sestra dojavila pogrebnicima pogrešno ime

U novosadskom tužilaštvu već šest meseci se bave prijavom jedne novosadske porodice koja je spregu medicinara i pogrebnika otkrila sasvim slučajno.

- Oko tri časa, 26. januara, otac i suprug mojih klijenata donet je u Klinički centar. Sutradan, oko 13 sati, na vratima njegove porodične kuće pojavila su se dva čoveka koja su se predstavila kao osoblje bolničke službe, izjavili su porodici saučešće i obavestili ih da je on preminuo. Pritom, imali su sve podatke: ime i prezime, sadašnju i raniju adresu, datum rođenja i broj mobilnog koji služi kao porodični broj. Dogovorili su se sa porodicom da se nađu sutra. Po dogovoru, moji klijenti se nalaze sa ovim ljudima, koji se sada predstavljaju kao pogrebnici iz preduzeća „Miran san“, nude im svoje usluge oko sahrane i odvode ih do sudske medicine zbog preuzimanja tela. Pukom slučajnošću moji klijenti saznaju da im je suprug i otac, u stvari živ - priča advokat ove porodice Branislav Travica.

Ova porodica uspela je da sazna da je jedna od sestara telefonom dobila obaveštenje o smrti pacijenta i požurila da ga prenese pogrebnoj službi. Pritom je napravila grešku: ime preminulog i ime čoveka čija je porodica dobila pogrešno obaveštenje razlikuju se u samo jednom slovu.

H. D.

Izvor: Blic

LINČ LEKARA
Doktori Zorana Milošević i Milomir Tufegdžić tvrde da nisu krivi za smrt 49 pacijenta, a zbog izjave Borka Josifovskog preti im linč

BEOGRAD - Lekari Hitne pomoći Zoran Milošević i Milomir Tufegdžić juče su odbacili optužbe bivšeg direktora te ustanove Borka Josifovskog da su krivi za smrt 49 pacijenata. Prema njihovim rečima, sve tvrdnje Josifovskog su "monstruozne i lažne", a zbog njih pacijenti sada hoće da linčuju lekare.
Optuženi lekar Zoran Milošević juče je na konferenciji za novinare decidirano rekao da "nije tačno da nije pokušao reanimaciju kada je to bilo potrebno".
- Nikada nisam video niti sam imao vizit-kartu nekog privatnog pogrebnog preduzeća. Nikada nijednoj porodici nisam dao takvu vizit-kartu. Pa ja ne nosim ni sopstvene vizit-karte - rekao je Milošević.
Njegov kolega Milomir Tufegdžić, međutim, odbio je juče direktno da odgovori na ista pitanja. Prema njegovim rečima, "zvanična istraga o izjavama Josifovskog u Hitnoj pomoći već je započeta", pa zato ne želi da daje izjave koje bi mogle da idu na njegovu štetu.
Predsednik Granskog sindikata zdravstva ASNS-a dr David Vasiljević izjavio je da su i Milošević i Tufegdžić uvek radili po pravilima koje propisuje lekarska doktrina i da "nisu išli na radne zadatke da bi mešetarili i ponašali se kao lešinari".
Prema tvrdnji predsednika ASNS-a doktora Nebojše Mihajlovića, pravi razlog što se Borko Josifovski okomio na Tufegdžića i Miloševića jeste to što su bili članovi upravnog odbora koji je tražio njegovu smenu.
On dodaje da zbog lažnih optužbi koje je izneo Borko Josifovski ekipe Hitne pomoći dobijaju stalne pretnje telefonom i više ne mogu normalno da rade svoj posao.
- Zbog laži koje je Josifovski izneo, stvorena je atmosfera linča i nijedan radnik Hitne pomoći nije više siguran. Građani zovu i viču: "Ubice! Ubice!" Iznose razne pretnje i psovke. Nažalost, već se desio i fizički incident na Novom Beogradu. Neko je uputio lažni poziv, a ekipu koja je došla na Novi Beograd sačekala je grupa ljudi koji su hteli da istuku lekare - naveo je Mihajlović.
On je apelovao na sve građane da se ne povode za manipulacijama Josifovskog, i rekao da "mogu da imaju puno poverenje u lekare Hitne pomoći".
I. PEŠIĆ

Reanimacija umrlih od raka - da ili ne?

Borko Josifovski dostavio je juče redakciji Pressa spiskove sa imenima i prezimenima preminulih pacijenata čiju su smrt ustanovili lekari Milošević i Tufegdžić. Svi pacijenti kojima nije urađena reanimacija bolovali su od karcinoma.
Predsednik ASNS-a dr Nebojša Mihajlović rekao je, međutim, da se prema pravilima Svetske zdravstvene organizacije reanimacija, odnosno oživljavanje pacijenata uopšte ne radi ako je kod pacijenta bolest u poslednjem stadijumu.
- Prema svetskim standardima, organizam čoveka je već toliko usahao i iscrpljen da se reanimacija posmatra kao "mučenje leša" - rekao je Mihajlović.
Direktor Hirurgije Urgentnog centra doktor Đorđe Bajec ocenio je, međutim, da su lekari Hitne pomoći dužni da pokušaju svakom pacijentu da spasu život, čak i kada on boluje od raka.
- Kada lekar uđe u kuću pacijenta, on nema vremena da gleda nalaze i dokumentaciju, već odmah preduzima sve mere da bi mu spasao život. Reanimacija se jedino ne vrši u onim slučajevima kada se čovek evidentno "raspada" zbog bolesti, ali u svim drugim slučajevima svi pacijenti zaslužuju šansu - kaže doktor Bajec za Press.

Izvor: Press

Moja porodica nazalost ima iskustva sa trazenjem ogromnog mita za operaciju, sto nije direktno vezano za Hitnu ali jeste za KC Srbije. Nazalost bez dokaza nista.

Pogrebnici u redu ispred Kliničkog centra čekaju posao

Svakoga dana od sedam ujutru do tri po podne bar desetak privatnih pogrebnika stoji ispred centralne mrtvačnice Kliničkog centra Srbije u Deligradskoj ulici, gde se donose preminuli pacijenti iz svih beogradskih bolnica i - čekaju posao.

- Svi mi nekako dolazimo do posla, da li preko Hitne pomoći ili prijatelja. Nismo ni mi čisti, ali moramo da se snalazimo. Drugačije ne bismo mogli da dođemo do posla, jer JKP „Pogrebne usluge“ drži monopol i ne dozvoljava nam da pošteno radimo posao - pričaju za „Blic“ članovi Udruženja privatnih pogrebnika „Steron“, koje smo juče zatekli ispred glavne mrtvačnice Kliničkog centra Srbije.

Sami za sebe kažu da su kao gavranovi, jer čekaju porodice preminulih ljudi ispred centralne mrtvačnice, kako bi im ponudili svoje usluge. Zbog toga su se neke firme, kažu oni, dosetile da daju novac lekarima iz Hitne pomoći ili drugim zaposlenima u bolnicama da bi im nabacili posao ili im dojavili da je neki pacijent umro u stanu. I tu počinje cela priča oko provizije koju dobijaju lekari po svakoj dojavi o preminulom pacijentu.

- Kada ljudi dolaze u Urgentni centar po potvrdu o smrti, portiri, čistačice ili medicinski tehničari odmah im nude vizitkarte privatnih pogrebnih firmi. Za te usluge privatnici im daju od 50 do 150 evra, u zavisnosti da li je posao nabacila čistačica ili lekar. Za lekare je cena veća i kreće se do 250 evra - priča jedan od članova ovog udruženja, čije je ime poznato redakciji.

Cene kompletne sahrane sa grobnim mestom, koju organizuju pogrebnici koji imaju dilove sa zdravstvenim osobljem, kreću se od 60.000 do 70.000 dinara, dok je kod onih koji nemaju ovakve dilove za sahranu potrebno oko 35.000 dinara. Oni kažu da se vrlo lako može proveriti koji privatni pogrebnici sarađuju sa zdravstvenim radnicima, jer se o svakoj umrlici i sahrani vodi evidencija.

S. Todorović

    Pojedine firme demantovale JKP „Pogrebne usluge“
    Ne sarađujemo s lekarima

    Povodom teksta o saradnji pogrebnih društava s Hitnom pomoći, redakciju „Blica“ posetili su direktori preduzeća „Plavi svod“, „Miran san „ i „Sanktitas“ i „Najdan“. Oni su demantovali spisak koji je „Blic“ dobio od JKP „Pogrebne usluge“. Ovo javno preduzeće dalo je našem listu imena firmi za koje tvrde da sarađuju s lekarima.

    „Demantujem izjavu JKP ‘Pogrebne usluge’ iz Beograda koje su dale izjavu u članku ‘Blica’ dana 22. 9. 2006. godine da je firma ‘Plavi svod’ imala bilo kakav kontakt sa lekarima Hitne pomoći od osnivanja firme, koja je uvek radila pod istim imenom“, saopštila je Vuka Ćato, direktorka pogrebnog preduzeća „Plavi svod“.


Izvor: Blic

POGREBNA MAFIJA U BOLNICAMA

Grobarska mafija, pored Hitne pomoći, "radi" i u gradskoj bolnici "Zvezdara", Kliničko-bolničkom centru "Zemun" i bolnici "Sveti Sava", kaže Mladen Glavaš, zamenik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge"

Bolnica "Sveti Sava"....
BEOGRAD - Privatni pogrebnici "otimaju" se o pokojnike u svim većim bolnicama u Beogradu. Grobarska mafija, pored Hitne pomoći, "radi" i u gradskoj bolnici "Zvezdara", Kliničko-bolničkom centru "Zemun" i bolnici "Sveti Sava"! To je za Press potvrdio zamenik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge" Mladen Glavaš.
- Privatni pogrebnici u tim bolnicama čak imaju svoje prostorije. Reklame se vide na samom ulazu u bolnice, što je sramota, jer se zna čemu bolnica služi. Ovi pogrebnici godinama preuzimaju mrtvace i voze ih do groblja i privatnih kapela, iako je to po odluci gradske vlade isključivo u nadležnosti JKP "Pogrebne usluge" - naglašava Glavaš.
Odluku o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju gradska vlada donela je u decembru 2002. godine. Prema toj odluci, preuzimanje pokojnika iz zdravstvenih ustanova ili mesta gde je preminuo, prevoz do kapele i sahranjivanje zakonska su obaveza isključivo preduzeća JKP "Pogrebne usluge".
- Prema toj odluci, mi smo dužni da mrtvaca prevezemo iz zdravstvene ustanove ili kuće u kapelu ili do groblja. Ukoliko se toga ne pridržavamo, možemo biti kažnjeni. Privatni pogrebnici mogu samo da prodaju pogrebnu opremu, ali se oni bukvalno otimaju o pokojnike, pa ih i prevoze i sahranjuju. Zbog toga što mnogi privatni pogrebnici otvoreno krše gradsku odluku, više puta smo ceo slučaj prijavljivali nadležnim inspekcijama. Međutim, do sada nije bilo ozbiljne reakcije nadležnih organa - napominje Glavaš.
Ivo Belisavac, direktor Zemunske bolnice, potvrdio je za Press da u prostorijama te bolnice radi privatni pogrebnik, ali je naglasio da bolnica ne krši nijedan zakon.
- Taj privatni pogrebnik angažovan je da brine o pokojniku od trenutka kada umre u našoj bolnici i da ga smesti u bolničku kapelu. Iz naše kapele JKP "Pogrebne usluge" preuzima mrtvaca i vozi ga tamo gde to želi porodica - naglašava Belisavac.
I pravnik gradske bolnice "Zvezdara" Nataša Pavlov kaže da u toj bolnici radi privatni pogrebnik. Ona je, međutim, naglasila da je bolnica "samo izdala poslovni prostor".
- Jedino mogu da kažem da je bolnica izdala poslovni prostor i da naši lekari nikada nisu dali pokojnika privatnom pogrebnom preduzeću, već da prevoz do kapele ili groblja uvek obavlja JKP "Pogrebne usluge" - objašnjava Nataša Pavlov za Press.
Direktor bolnice "Sveti Sava" nije bio u mogućnosti da odgovori na pitanja novinara Pressa, ali prema našem saznanju, u toj bolnici prostorije ima privatno pogrebno preduzeće "Konkordija".
Ivan Radojković iz Sekretarijata za zdravstvo Skupštine Beograda kaže da zakon nije precizno regulisao izdavanje prostora u državnim zdravstvenim ustanovama.
- Nažalost, zakon ne zabranjuje da direktori bolnica izdaju poslovni prostor privatnim pogrebnim preduzećima. Privatnim pogrebnicima nije zabranjeno da nude određene usluge, ali ukoliko rade ono za šta nisu registrovani, to bi moralo da bude sankcionisano. Ipak, moje lično mišljenje je da bi direktori bolnica pre trebalo da izdaju prostor apotekama nego pogrebnicima, jer je bolnica mesto za lečenje. Dakle, iako se u bolnicama umire, smrt ne treba komercijalizovati - podvlači Radojković.
I. PEŠIĆ

"Pogrebne usluge" sahranjuju na 10 groblja

Mladen Glavaš, pomoćnik generalnog direktora JKP "Pogrebne usluge", kaže za Press da je prema gradskoj odluci to preduzeće nadležno samo za deset groblja u Beogradu.
- To su Novo groblje, Centralno, Topčidersko, Banjičko, groblje Lešće, Zemunsko groblje, Bežanijsko novo groblje, Bežanijsko staro groblje, Orlovača i Zbeg. Sahranjivanje pokojnika na ovim grobljima je naša zakonska obaveza. Na teritoriji Beograda ima još 46 groblja, a na njima pogrebne usluge obavljaju ona preduzeća koje je odredila lokalna uprava. Dakle, ukoliko porodica želi da sahrani mrtvaca na jednom od ovih deset groblja, mora da se obrati nama. Ali, čak i tu imaju mogućnost da kupe opremu kod privatnika, ukoliko misle da mogu da prođu jeftinije - napominje Glavaš.

Zakon pun "rupa"

Vladan Šubarević, član Veća za zdravstvo Skupštine Beograda, objašnjava da je postojeća odluka o uređivanju i održavanju groblja i sahranjivanju "puna rupa" i da će tek novom odlukom, koja je u pripremi, situacija u pogrebnoj delatnosti biti raščišćena.
- JKP "Pogrebne usluge" je prema postojećoj odluci jedino nadležno za prevoz mrtvaca. Po istoj toj odluci, međutim, mrtvac mora da se prevozi isključivo u sanduku. Ako porodica želi da kupi opremu kod privatnog pogrebnika, mora da čuva mrtvaca u stanu dok ne nabavi opremu. S druge strane, privatni pogrebnici, u želji da što pre prodaju opremu, zloupotrebljavaju postojeću odredbu, pa porodici koju je snašla nesreća nude i prevoz i sahranjivanje pokojnika na onim opštinama gde imaju dozvolu za rad i sve to debelo naplate. Po novoj odluci, JKP "Pogrebne usluge" biće nadležno samo za prevoženje mrtvaca do centralne kapele, koja se gradi na Bežaniji, a za pružanje svih ostalih usluga porodica će moći da bira pogrebnika - objašnjava Šubarević.

Izvor: Press

JOŠ DVE PRIJAVE

U Hitnu službu stigle još dve prijave na rad lekara, jedan doktor već kažnjen zbog saradnje sa "grobarskom mafijom"

BEOGRAD - Inspekcija Ministarstva zdravlja od početka istrage primila je još dve prijave na rad lekara u Hitnoj pomoći. Novi direktor Hitne pomoći doktor Branislav Lazić nije još čestito ni preuzeo novu dužnost, a već je dobio ime i prezime lekara koga je morao da kazni jer su pacijenti prijavili da sarađuje sa pogrebnicima!
To je za Press potvrdila Dana Mihajlović, načelnik Medicinske inspekcije u Ministarstvu zdravlja.
- Od kako je inspekcija Ministarstva zdravlja ušla u Hitnu pomoć, u našu službu stigle su još dve prijave pacijenata. Jedna se odnosila na rad ekipe službe Hitne pomoći, a druga na jednog lekara. Igrom slučaja, ovu drugu prijavu primio je preko telefona naš inspektor koji je u Hitnoj pomoći obavljao stručni nadzor. Na broj 94 javio se pacijent koji se požalio da je lekar te ustanove nakon intervencije porodici otvoreno ponudio usluge privatnog pogrebnog preduzeća. Inspektorka je već proverila činjenice i sačinila izveštaj i mogu da kažem da je na osnovu tog izveštaja novi direktor Hitne Branislav Lazić već disciplinski kaznio tog lekara - kaže Dana Mihajlović.
Ta vest se već proširila po Hitnoj pomoći. Jedan od lekara, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za Press da su njegove kolege veoma ogorčene na doktora koji ponovo "sramoti lekarski poziv".
- Kada sam čuo šta se desilo, odmah sam pozvao tehničara koji je bio u ekipi da proverim da li je to tačno. Nisam mogao da verujem da se posle ovakvog sramoćenja naše službe još neko drznuo da deli vizitkarte privatnih pogrebnika! Pokušao sam da razgovaram i sa lekarom protiv koga je stigla prijava, ali on nije hteo da priča. Mislim da je ovakav potez velika sramota, pogotovu za nas koji savesno radimo i koji na sve načine pokušavamo da pomognemo pacijentima - priča ovaj lekar.
Dana Mihajlović nije htela da otkrije ime lekara optuženog za saradnju sa "grobarskom mafijom". Podsetila je da zakon zabranjuje svako iznošenje u javnost imena lekara ili porodice koja je prijavila ceo slučaj, jer se time štiti njihovo pravo na privatnost. Drugi žalba, prema njenim rečima, odnosila se na rad dežurne ekipe. Ona je objasnila da su inspektori još u Hitnoj pomoći i da pokušavaju da utvrde da li su lekari koje je prozvao bivši direktor Hitne Borko Josifovski u konkretnih 49 slučajeva zaista odbili da reanimiraju pacijente.
- Inspektori ove službe detaljno proveravaju okolnosti u kojima je umro svaki od 49 pacijenta sa spiska koji je medijima dostavio Josifovski. Detaljno utvrđuju vreme poziva službe Hitne pomoći, ocenjuju da li je neki član dežurne ekipe napravio propust i utvrđuju tačne uzroke smrti. Danas bi trebalo da dođu u Ministarstvo i donesu kompletnu dokumentaciju. Nakon toga podneće i izveštaj na osnovu kog će tačno moći da se utvrdi da li je bilo propusta lekara. Izveštaj će biti dostavljen tužilaštvu, i za svaki konkretan slučaj kršenja zakona podnećemo krivičnu prijavu protiv lekara - kaže Dana Mihajlović.
I. Pešić

Etika ne važi za lekare iz Srbije

Zoran Ivanković, sekretar Srpskog lekarskog društva, navodi za Press da su afere u zdravstvu začarani krug, iz koga će naše društvo teško izaći.
- Afera za aferom se pravi, a pravog odgovora nema. To je začarani krug. Mislim da će ovo još dugo da traje i ne znam kome odgovara ova plima straha i nepoverenja koja se diže između pacijenata i lekara. Jedno sigurno znam i iz ličnog iskustva: iza svake afere u zdravstvu uvek stoji "beli mantil" sa svojim ličnim i profiterskim interesima - kaže Ivanković.
Na pitanje novinara koliko stvarno na lekare koji se bezobzirno ponašaju prema pacijentima može da utiče ukor etičkog komiteta i kolega unutar struke, Ivanković je kratko odgovorio.
- I reč etika među srpskim lekarima izaziva podsmeh. Prema tome, zašto me to uopšte pitate?

Izvor: Press

"maratonci"na delu u zemlji srbiji 2006...uzas,horor,jezivo,strasno..ma,robija je malo,metak,ma....vesala na sred terazija,u mravinjak i sa njima,a i sa nadleznim koji im daju platu od 10.000-15.000din...

Hitna pomoć nije hitan problem Ministarstvu zdravlja

Nedelju dana je proteklo od kada je bivši direktor Hitne pomoći optužio dvojicu lekara da su uzimali proviziju od pogrebnika, a radna grupa za urgentnu medicinu Ministarstva zdravlja nijednom se nije sastala da ispita šta se događalo u ovoj ustanovi.

Da je u pitanju samo „biznis“ između pogrebnika i lekara, to možda ne bi bio dramatičan problem, ali ne treba zaboraviti da je dr Borko Josifovski, nekadašnji prvi čovek Hitne pomoći, dvojicu lekara optužio da su žurili da proglase smrt kod pacijenata i da ni u jednom slučaju nisu pokušali reanimaciju.

Dr Branko Đurović, član radne grupe, kaže za „Blic“ da je poslednji sastanak održan pre poslednjih dešavanja u toj ustanovi i da se tek planira novi sastanak sa konkretnim predlozima za prevazilaženje krize.

- Osnovni problem u Hitnoj pomoći su zamršeni i narušeni odnosi među kolegama i tu treba tražiti uzroke krize koja tamo trenutno vlada - smatra Đurović.

U Hitnoj pomoći je u toku provera kvaliteta stručnog rada doktora Zorana Miloševića i Milomira Tufegdžića koje je bivši direktor prozvao u javnosti.

- Javašluk i zloupotreba radnog mesta svakako su prisutni u radu pojedinih lekara ove ustanove. Međutim, čudno je da je pravnik - zaštitnik pacijentovih prava primio samo jednu prijavu da je neki lekar pokušao da podmetne vizit kartu nekog pogrebnog preduzeća. U toku je istraga policije koja će nakon ispitivanja svih 49 porodica preminulih moći da kaže da li je bilo dodatnih zloupotreba, osim deljenja vizit karti pogrebnika - saznaje „Blic“ u Ministarstvu zdravlja.

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je juče da inspekcija tog ministarstva još nije završila istragu o navodima da pojedini lekari beogradske Hitne pomoći sarađuju sa pogrebnim preduzećima.

- Čim bude prvih informacija i ukoliko bude nečeg značajnog, to će biti javno rečeno - rekao je Milosavljević na konferenciji za novinare u leskovačkoj bolnici.

Upitan šta Ministarstvo zdravlja čini na sprečavanju korupcije u zdravstvu, Milosavljević je ocenio da je ona rezultat tranzicije kao i u drugim granama, ali da je nema u tolikoj meri „kao što novinari misle“.

- Da li vi mislite da su lekari i sestre po definiciji pokvareni ljudi koji razmišljaju o tome kako da vam naude, kako da vam otmu novac, kako da vas učine bolesnijim i da ne razmišljaju ni o čemu drugom - zapitao je Milosavljević.

I. Mišković - M. Ž. Ivanović

Izvor: Blic

DUGI PIPCI POGREBNIKA

Grobarska mafija vršljala i u Institutu za sudsku medicinu, radnica koja je bila njihov insajder dobila otkaz


BEOGRAD - Branimir Aleksandrić, načelnik Instituta za sudsku medicinu, otvoreno priča za Press kako je "grobarska mafija" pustila svoje pipke i u toj ustanovi! Privatni pogrebnici zloupotrebljavali su mogućnost da preuzimaju tela pokojnika iz unutrašnjosti, pa su bezobzrino svoje usluge počeli da nude svakoj porodici koja uđe u Institut, kaže Aleksandrić.
- Želja je bila da se građanima koji žive u unutrašnjosti omogući da što pre preuzmu telo pokojnika, umesto da gube još nekoliko dana dok telo JKP "Pogrebne usluge" prebaci u gradsku kapelu. Institut je zbog toga do skora dozvoljavao da privatni pogrebnik koga ovlasti rodbina preminulog preuzme telo i odveze ga do mesta gde treba da bude sahranjen. Došli smo, međutim, u situaciju da su se pogrebnici izbezobrazili, pa su svoje usluge nudili svima. Čak su se i lažno predstavljali kao radnici Instituta i onda vršili pritisak na rodbinu da uzmu određenog privatnog pogrebnika. Neki su i potplaćivali službenike koji rade u Institutu da bi im oni svojim uticajem "namestili" posao - kaže Aleksandrić.
Prema njegovim rečima, među osobljem su se prenosile "glasine" da su se pogrebnici jednom čak i potukli pred porodicom koja je došla da uzme telo. Aleksandrić kaže da nije mogao da reaguje pošto su ove priče kružile kao glasine, sve dok se jedna porodica nije njemu lično obratila za pomoć.
- Ta porodica mi je dala broj telefona sa kog ju je zvala jedna od naših radnica. Ona ih je ubeđivala da uzmu privatnog pogrebnika. Proverio sam sve podatke, a onda sam tu osobu pozvao na razgovor. Pritisnuta neoborivim dokazima, priznala je da je za proviziju privatnom pogrebniku "nameštala posao". Zato sam joj naložio da da otkaz, što je 31. marta i učinila. Od tada sam doneo odluku da se sva tela voze u gradsku kapelu odakle rodbina preuzima pokojnika. Zabranio sam privatnim pogrebnicima da ulaze u zgradu Instituta, sem u slučajevima kada to lično odobrim - naglašava Branimir Aleksandrić.
I. Pešić

Pogrebnici naplaćivali obdukciju?!

Načelnik Instituta za sudsku medicinu Branimir Aleksandrić napominje da, i pored toga što je privatnim pogrebnicima zabranio da dolaze u Institut, oni često porodice umrlih dočekuju u krugu Instituta, a ponekad ulaze u Institut.
- Nažalost, Institut je samo poslovna jedinica Medicinskog fakulteta i mi nemamo mogućnosti da platimo privatno obezbeđenje koje bi privatne pogrebnike moglo da spreči da ulaze u Institut ili da ispred Instituta dočekuju građane. Imam informacije da su mnogi od njih porodicama naplaćivali čak i obdukciju, pod izgovorom da je i to deo pogrebnih usluga. Međutim, to je stvar za policiju, a ne za mene. Smatram da bi nadležne inspekcije i policija trebalo detaljno da provere knjige privatnih pogrebnika i da razgovaraju sa porodicama koje su njihove "žrtve". To je jedini način da se onima koji prljavo rade stane na put - kaže Aleksandrić.

Izvor: Press

NISMO SVI MAFIJA
Pogrebnik Miroslav Radojević kaže da ne može da radi od kolega koji ekipama Hitne pomoći plaćaju 20.000 dinara za dojavu o preminulom pacijentu

Pošto pogrebnici moraju da plate "informaciju", svoje usluge porodici preminulog naplaćuju 35.000-40.000 dinara skuplje od nas koji pošteno radimo

BEOGRAD - Miroslav Radojević, privatni pogrebnik iz Beograda, kaže za Press da nisu svi pogrebnici članovi "grobarske mafije". Njegovo preduzeće "Pogrebno Radojević" posluje još od 2002. godine, a za obavljanje pogrebnih usluga ima sve potrebne dozvole! U našem glavnom gradu još dvadesetak pogrebnika ima uredne dozvole za rad, ali oni do klijenata ne mogu da dođu od "ilegalaca". Radojević kaže da nelegalni pogrebnici zgrću pare zahvaljujući dilu sa zdravstvenim ustanovama.
- Zbog tih privilegovanih pogrebnika i takve nelojalne konkurencije, mi koji imamo sve dozvole ne možemo normalno da radimo. Javna je tajna da ekipa Hitne pomoći dobija 20.000 dinara za dojavu o preminulom, međutim isto se zna da samo određeni pogrebnici mogu da uđu u dil sa njima. Pošto ti pogrebnici moraju da plate "informaciju", svoje usluge porodici preminulog naplaćuju 35.000-40.000 dinara skuplje! Oni hvataju porodicu dok je još u šoku i na brzinu ih ubede da potpišu ugovor. Moja firma prodaje opremu upola jeftinije, ali šta mi vredi kad uopšte ne mogu da dođem do klijenata - ogorčen je Radojević.
Prema njegovim rečima, pojedini pogrebnici imaju čoveka u svakoj većoj zdravstvenoj ustanovi, a sarađuju čak i sa službom kućne nege. Što je još gore, ti pogrebnici često nisu ni registrovani za pogrebnu delatnost.
- Postojeći zakon omogućava da čak i trgovci zakazuju sahrane i sahranjuju. Njima čak ni inspekcija ne može ništa jer je dovoljno da vlasnik preduzeća donese odluku da će se baviti pogrebnim uslugama i tu je stvar završena - napominje Radojević.
On navodi da JKP "Pogrebne usluge" drže monopol u Beogradu, iako su na osnovu gradske odluke ovlašćene da rade samo na deset gradskih groblja.
- U odluci piše da su JKP "Pogrebne usluge" nadležne da drže u hladnjači, da sahranjuju i kremiraju pokojnike, i da održavaju groblja, i mi im to pravo ne osporavamo. Ali nije fer što ucenjuju porodice pokojnika da neće moći da im zakažu dobar termin za sahranu ako ne kupe opremu kod njih. Nije u redu ni to što nijedan privatnik nema pravo da otvori privatnu hladnjaču, a JKP "Pogrebne usluge" tela pokojnika smeštaju u hladnjaču koja im se nalazi pored smetlišta! Zadatak inspekcije jeste da kazni one privatnike koji rade mimo zakona, ali je krajnje vreme da se dozvoli zdrava konkurencija, pa da građani sami mogu da biraju kako će i gde da sahrane pokojnika - kaže Radojević.
I. PEŠIĆ

Trgovci prevoze pokojnike

Kako Press saznaje u Agenciji za privredne registre, na teritoriji Beograda pod šifrom "pogrebne i prateće aktivnosti" registrovani su 21 preduzeće i četiri preduzetnika!
- Da bi uopšte bila registrovana pod tom šifrom, sva ova preduzeća morala su prethodno da dobiju saglasnost lokalne samouprave ili grada. Ima, međutim, preduzeća koja su kao svoju pretežnu delatnost registrovala trgovinu ili prevoz robe, a bave se pogrebnim uslugama. Zakon omogućava da privrednici prošire delatnost. Međutim, za obavljanje pogrebnih usluga privrednici moraju da imaju i saglasnost grada, jer u protivnom krše zakon - naglašavaju u Agenciji za privredne registre.


Izvor: Press

Otkazi zbog poslova sa pogrebnicima

Godinama je poznato da pojedini zaposleni u Hitnoj pomoći sarađuju sa privatnim pogrebnim preduzećima i svako za koga se ubuduće utvrdi da to čini dobiće otkaz, rekao je juče ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

- Nedopustivo je da lekari prave dilove sa privatnim pogrebnim preduzećima i zbog toga je više lekara disciplinski kažnjeno. Bivši direktor Hitne pomoći Borko Josifovski uhvatio se u koštac sa problemom, ali je smenjen zbog toga što je u javnost izneo nedokazane optužbe da dva lekara nisu primenjivala reanimaciju zbog povezanosti sa pogrebnim preduzećima - kaže ministar.

Takve teške optužbe, objašnjava on, ne mogu se iznositi bez dokaza i trebalo je da, ako ih je dr Josifovski imao, o tome obavesti istražne organe i ministra. Međutim, on nikada to nije pomenuo - kazao je ministar zdravlja.

Milosavljević je naglasio da je istraga o dešavanjima u Hitnoj pomoći u toku i da ne može da govori o svim detaljima, ali je podsetio i da je pogrešno bilo i sklapanje ugovora sa Javnim komunalnim preduzećem „Pogrebne usluge“ koji je, po nalogu ministarstva, u avgustu poništen.

Kako Blic“ nezvanično saznaje, bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski sa deset odsto manjom platom kažnjavao je samo one lekare koji nisu želeli da porodicama preminulih preporučuju usluge JKP „Pogrebne usluge“, a ne zbog toga što su sarađivali sa privatnim pogrebnicima. Zbog toga je, kako kaže naš izvor, krivica dr Josifovskog i lekara koji su sarađivali sa pogrebnicima ista.

S. T.

Izvor: Blic

Beli mantili
Hitna pomoć: infarkt kao smrtonosni biznis, najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine
 
Pozovi da te ubiju za 80 evra
 
Iza monstruoznog projekta, u čijem centru je lek metalize, stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim i njeni ovdašnji plaćenici, srpski lekari, koji su eksperimentišući na građanima Srbije, za mizeran, krvav novac broj umrlih od infarkta povećali čak pet puta
 
Milica Grabež
 
U beogradskoj Hitnoj pomoći postoje dva pristupa bolesnicima sa srčanim udarom, infarktom miokarda. Ova dva pristupa se primenjuju kod najvećeg broja pacijenata, a to su oni koji su stabilni u početku (nekomplikovani infarkti). Jedna metoda je savremenija i bolja za pacijenta, a druga je rizična po život zbog zadržavanja na terenu bolesnika u kritičnom stanju, a uvaljuje se pacijentima za pare, za proviziju kojom se podmićuju lekari na terenu i profesori koji u tome učestvuju.
Prva, bolja varijanta je kateterizacija, najsavremenija metoda, i to se kod nas radi već par godina u Kliničkom centru, a odskora i u Zemunskoj bolnici, i to tako što se tanak kateter uvede preko krvnih sudova do srca čime se direktno i ciljano razbija tromb, zaglavljen u krvni sud - što izazva infarkt. Ovo nije operacija na otvorenom srcu, nego samo terapijski proširena varijanta koronarografije, odavno poznate dijagnostičke metode.
Druga metoda je tromolitička terapija, injekcija nedovoljno ispitanog leka pod nazivom metalize (metalyse), što je jedna varijanta streptokinaze, tehnologije iz prošlog veka. Taj lek hemijski razgrađuje tromb koji je izazvao infarkt. Pri tome može doći do razgradnje po celom organizmu i fatalnih krverenja u mozgu, što se relativno retko dešava, ali nije zanemarljivo.
 
Ne daju brže, plaćeni za sporije
 
Mada obe metode imaju svoja neželjena dejstva, sve prednosti za uslove beogradske Hitne pomoći su na strani kateterizacije, jer se prilikom primene metalizea bolesnik s infarktom zadržava sat vremena duže na mestu gde je zatečen (najčešće u stanu). A za svega 10 minuta i manje bi već stigao kolima hitne pomoći do sale za kateterizaciju.
Vreme se gubi na više stvari: 1) dok bolesnik sasluša čitavo predavanje o osnovama obe metode, metalizea i kateterizacije, 2) dok se trudi da u (u takvom teškom stanju, sa često razdirućim bolom u grudima i predosećanjem neposredne smrti, shvati sve to i sam odluči koju opciju da izabere, 3) dok prouči pisani materijal na nekoliko strana, 4) dok potpiše da je sve na njegovu odgovornost, 5) dok se uvede druga venska linija za infuziju heparina, pratećeg leka (normalno se uvodi samo jedna venska linija za trenutne injekcije ako su potrebne) i 6) najčešće, dok se sačeka da stigne posebna ekipa koja daje metalize i 7) dok ta ekipa obavi telefonski kontakt sa centrom ove eksperimentalne studije u Briselu mobilnim telefonom koji je dobila specijalno za tu svrhu od farmaceutske kompanije, proizvođača metalizea. Pri tome iz Brisela može da stigne komanda da se taj lek uopšte i ne da pacijentu, koji je onda bez ikakve potrebe čekao u stanu uz mogućnost da umre svakog časa. Čak i ako prva ekipa da metalize bez čekanja druge ekipe, i onda se gubi najmanje 15 minuta na ostale elemente procedure, a za to vreme bi pacijent već bio prevezen do bolnice. Šta tek treba reći ako se čeka druga ekipa i kada se izgubi i sat vremena, a kod infarkta je svaka sekunda neprocenjiva. Svakog trenutka preti opasnost od smrti pacijenta zbog prekida srčanog rada i tada se sprovodi reanimacija koja retko uspeva (par procenata šanse) i pacijent iz kliničke smrti prelazi u definitivnu. Pored tog rizičnog gubljenja vremena, dodatni apsurd je da se za jedan poziv angažuju dve ekipe tako da su drugi pacijenti uskraćeni za pomoć.
U varijanti kateterizacije procedura je optimalno ubrzana, bolesnik se odmah (s jednom otvorenom venskom linijom i najneophodnijom trenutnom injekcijom, ako je potrebna) prevozi do najbliže sale i odmah se vrši kateterizacija, razbijanje tromba. U krugu Beograda do sale se stiže za najviše 10-15 minuta, a metalize se ne može započeti pre toga vremena, češće se počinje kasnije, čak i do sat vremena. Tome treba dodati oko pola sata vremena da metalize uopšte ispolji svoje dejstvo. Pri tome je bolesnik daleko od bolnice i svaki čas može da umre. Metalize zaista može da razbije tromb i zaista ima smisla, ali samo onda kada ne može da stigne do sale za kateterizaciju za manje od sat vremena, pa da se nešto ipak odmah učini. Ali to nema veze sa beogradskom Hitnom pomoći, gde se stiže mnogo brže do sale.
 
Eksperimenti na nama
 
Poseban rizik je to što na terenu, tj. u stanu bolesnika, ne mogu da se obave sva dopunska ispitivanja koja su neophodna da se zaista potvrdi dijagnoza infarkta, nego se metalize daje samo na osnovu EKG-a, koji nekada daje lažnu sliku. Takođe, na terenu ne može da se ispita mogućnost isključivanja kontraindikacija za ovaj opasan lek s obzirom na to da pacijent može da iskrvari. Procedura sa tom vrstom terapije je toliko kompleksna i delikatna da se takav lek u bolnici daje tek ako se tri lekara saglase, i to pisano, potpisom. A u našoj Hitnoj o svemu odlučuje jedan lekar, koji po pravilu nije kardiolog ni internista, a pri tome nema mogućnosti dopunskih ispitivanja da potvrdi dijagnozu i isključi kontraindikacije.
Metodu metalizea forsira akademik, profesor Ostojić sa Kliničkog centra već duže od godinu dana, cele 2009. godine i ove, 2010. godine. Većina lekara Hitne pomoći su protiv metode i bojkotovali su tu inicijativu pa je profesor Ostojić, nezadovoljan slabim odzivom, izvršio dodatni pritisak. Ostojić je preko tadašnjeg direktora Hitne pomoći Lazića oformio posebne ekipe uključene u međunarodnu STREAM studiju za ispitivanje metalizea sa centrom u Briselu. Ova studija testira primenu ovog leka van bolnice, tako da se eksperimentiše sa našim bolesnicima od infarkta u najkritičnijem stanju. Ostojić je uspeo čak da nametne da dispečeri Hitne pomoći sve pozive koji liče na infarkt upućuju (nabacuju) tim ekipama za metalize. A ako slučajno neka druga ekipa naleti na infarkt na terenu, ona mora, ukoliko nema kontraindikacija za ovaj lek, da čeka u stanu bolesnika dok ne dođe specijalna ekipa za metalize! Iza ovog monstruoznog projekta stoji farmaceutska firma Boehringer Ingelheim, proizvođač metalizea.
Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade, stimulacije, po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra (koliko li je onda dobio Ostojić?). O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta 1.000 evra.
Većina lekara Hitne pomoći je i dalje protiv ove trgovine infarktom, uvaljivanja pacijentima gore metode za pare, morbidnog čekanja u stanu bolesnika s infarktom, i to onda kada je svaka sekunda neprocenjiva. Manjina se uključila u studiju ili zbog neiskustva ili pod pritiscima, ili zbog iracionalnog entuzijazma i egzibicionizma, ili zbog pohlepe za parama (idući logikom: ako uradi 10-20 pacijenata mesečno, 80 evra po pacijentu, to je 800-1.600 evra, dakle još jedna ili dve plate i više).
Od jula do novembra ove godine već nekoliko pacijenata je umrlo zbog eksperimentisanja sa metalizeom. Reč je o nekomplikovanim infarktima odnosno infarktima u relativno dobrom stanju, koji osim bola u grudima nemaju slabost srčanog mišića ni gušenje. Takvi infarkti su najčešći. Dok se nije pojavio metalize u beogradskoj Hitnoj pomoći, pacijenti koji su pogođeni nekomplikovnim infarktom vrlo retko su umirali, jer se do bolnice stizalo brzo, za desetak minuta. Lekari koji duže rade u beogradskoj Hitnoj sećaju se da su im za 15-20 godina rada umrla tek jedan ili dva takva bolesnika. Možda čak nijedan! A samo od jula do novembra ove godine zbog eksperimentisanja sa metalizeom umrlo je više od šestoro takvih bolesnika. Metodom ekstrapolacije procenjeno je da je uvođenjem metalizea smrtnost od infarkta u Hitnoj povećana oko pet puta, a možda i više, i da će u ovoj 2010. godini metalize odneti najmanje 10-15 života.
Za to vreme će se profesor Ostojić i njegovi saradnici hvaliti uspešnom primenom metalizea kod nekih pacijenata. Međutim, da su odmah prevezeni, pacijenti koji su primili metalize stigli bi živi do sale za kateterizaciju tako da to ne utiče na smrtnost od infarkta u Hitnoj pomoći. Smrtnost povećava zadržavanje u stanu usled primene metalizea. Mnogi pacijenti bi preživeli da su odmah prevezeni u bolnicu, kao što je i ranije bio slučaj.
 
Uspeh je - smrtni ishod
 
Samo u prvoj polovini jula 2010. godine dva pacijenta s infarktom umrla su tokom procedure za metalize! Prvi smrtni slučaj desio se dok je mlađi lekar čekao da dođe ekipa iz STREAM studije, pa je pacijent za to vreme tri puta padao u fibrilaciju, rad srca je bio zaustavljen, sprovedena je reanimacija koja je, navodno, uspela, a pacijent je zvanično proglašen mrtvim nekoliko sati posle u bolnici, što je sve izazvalo revolt familije koja je od početka negodovala zašto se pacijent odmah ne vozi u bolnicu nego se čeka druga ekipa.

Drugi smrtni slučaj se, takođe, desio u prvoj polovini jula, kada je u blizini Zemunske bolnice, koja, inače, ima salu za kateterizaciju za ove bolesnike, jedan lekar Hitne pomoći pozvao ekipu iz STREAM studije pa je za vreme čekanja bolesnik upao u stanje kliničke smrti. Takođe je primenjena, navodno, uspešna reanimacija koja se završila - smrtnim ishodom.

A slični slučajevi se od tada neprekidno ponavljaju u Hitnoj. Mesečna statistika se ne objavljuje, broj žrtava se procenjuje na više od tri pacijenta mesečno, koji ne bi umrli da se postupalo po ubrzanom protokolu za kateterizaciju. U prvoj polovini novembra desila su se dva smrtna slučaja, dok se čekalo da stigne druga ekipa. Najmanje šest pacijenata izgubilo je život samo u periodu od jula do polovine novembra 2010. godine, tj. za četiri i po meseca. Reč je najčešće o relativno mladim pacijentima u radnom životnom dobu, mada ima i starijih.
Kada je jedan prijatelj profesora Ostojića u svom stanu dobio infarkt odbio je da primi ponuđeni metalize rekavši da je on prijatelj profesora Ostojića i da za njega dolazi u obzir samo kateterizacija, što je najbolje, a metalize je za ostali narod. I tog svog prijatelja je profesor Ostojić već čekao u sali za kateterizaciju!
Posle takvih slučajeva neki iskusniji lekari su izašli iz te studije za metalize i više ne učestvuju u STREAM ekipama. Ali, profesor Ostojić i njegovi prijatelji iz Hitne ne odustaju. Posle tih smrtnih slučajeva angažovali su čak kontrolore za metalize, propagatore iz farmaceutske kompanije koji su išli po bazama (podstanicama) Hitne pomoći, gde su ekipe stacionirane između intervencija, ubeđujući lekare kako kontraindikacije za metalize nisu česte i nisu opasne i da taj lek slobodno daju što više!
Stoga ove informacije treba da pomognu pacijentima da se u trenucima kada im život visi o koncu opredele ne po tuđim finansijskim nego po svojim zdravstvenim, životno važnim potrebama.
 
Finansijski ritual
 
Odavno smo svedoci biznisa u medicini, gledajući kako medicina prestaje tamo gde novac počne da kupuje lekare. Ali, obično su to grane medicine koje nisu urgentne, poput trgovine vakcinama, citostaticima, upućivanja pacijenata na bolničku negu, zakazivanja operacija preko reda i slično. Sve to je samo klasična krađa u medicinskoj formi, dečja igra u poređenju sa trgovinom infarktom, gde je u pitanju neposredno ugrožen život pacijenata koji zaista i umiru čekajući da se odradi ritual koji nekima donosi novac. Verovatno najprljaviji i najkrvaviji novac u istoriji beogradske i srpske medicine.
 
Metalizirani mozak
 
Jedan tehničar Hitne pomoći dobio je bolove u grudima koji su na EKG-u davali sliku infarkta pa su lekari u ambulanti (i neki drugi preko mobilnog telefona) odmah počeli da ga ubeđuju da primi taj lek. Dugo su vršili pritisak na njega, ali je on uporno odbijao da primi metalize i držao se zdravorazumskog stava većine lekara u Hitnoj. Uspeo je da istraje u svom odbijanju, prevezen je do sale za kateterizaciju, gde je ustanovljeno da uopšte nema infarkt i da je to bila lažna slika na EKG-u, što se ponekad dešava. To znači da bi bez ikakve potrebe primio metalize i rizikovao komplikacije tog leka, između ostalog, krvarenje u mozgu.
 
Lekaru koji učestvuje u studiji za metalize daje se otprilike 80 evra nagrade po jednom bolesniku, a tehničar i vozač dele drugih 80 evra. O kakvom biznisu je reč govori i činjenica da jedna ampula metalizea za jednog pacijenta košta - 1.000 evra.

http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=221&cl=11