Apsolutno, apsolutno... niko razuman ne bi tvrdio drugacije... Mozemo i da modifikujemo - tipa (sto se politike tice naravno i ljudi koji su u vrhu) kad oduzmemo lopove i grebatore - nista nece ostati... 

Pogledajte koji pacov je sada nasao da ocenjuje sva desavanja u Srbiji :

06.10.2007, BEOGRAD
Izvor: PRESS
INTERVJU... Vuk Drašković, književnik i predsednik Srpskog Pokreta Obnove
OVO NIJE MOJA SRBIJA!
Danas u Srbiji vlada partiokratija koja je zbog interesa, pljačke, samovolje i neograničenih privilegija ujedinila sve, i opoziciju i poziciju, i amerikanofile i rusofile, i evropejce i antievropejce




Doskorašnji ministar inostranih poslova i lider SPO-a Vuk Drašković kaže u intervjuu Pressu da je u svojoj najnovijoj knjizi „Meta" napisao sve o svojoj desetogodišnjoj borbi protiv režima Slobodana Miloševića, i priznaje da očekuje burne reakcije nekadašnjih političkih saveznika.

n Svoju novu knjigu „Meta" objavili ste baš 5. oktobra?

- Nije namerno, a u slučajnost ne verujem. Prosto, tako je ispalo. Ubijeni na Ibarskoj magistrali sahranjeni su 5. oktobra 1999. godine i ja sam tada, opraštajući se od njih, rekao „neka bude proklet onaj koji vas je ubio". Tačno godinu dana kasnije prokletstvo je palo na Miloševića.

n Ima li zagonetke u naslovu knjige - „Meta"?

- Kao lider antirežimske opozicije u Srbiji, dugo godina bio sam meta režima i tajne policije. Bio sam meta i sebe samoga, jer nisam hteo da govorim laži i ljudima nudim nesreću i prostakluk kao političku robu. A baš zbog toga što sam vodio najjaču stranku, bio sam meta spletki, zavisti, laži pa i otvorene mržnje mojih saveznika. Možda su upravo oni najviše doprineli rušenju SPO-a.

n Na koje saveznike konkretno mislite?

- Pročitajte knjigu i sve će vam biti jasno.

n Očekujete li da će Vas „saveznici" zbog toga „dočekati na nož"?

- Očekujem da će mnogi ljudi voleti knjigu jer iz nje izbija samo istina, ali baš zbog toga, mnogi će me dodatno mrzeti, klevetati, psovati... Ali ni jedni ni drugi neće zaspati čitajući.


Svi znaju koliko sam branio Kosovo

n Kakav ishod pregovora o statusu Kosova očekujete?

- Neću o tome da govorim! Svi znaju koliko sam branio Kosovo dok sam bio ministar spoljnih poslova ove zemlje. Svi premijeri i vodeći intelektualci od Kraljeva do Pekinga, Moskve i Vašingtona znali su ko je Vuk Drašković, za šta se borim i šta sam preživeo. Nagrađivali su to s velikim poštovanjem. Ovde sam bio obeležen i sumnjiv. S radošću sam odlazio u tuđe prestonice i sa zebnjom se vraćao u svoju.

n Da ste sada ministar spoljnih...

- Nisam i ne želim da odgovaram na hipotetička pitanja!


n A da li će posle čitanja spavati mirno?

- To ne znam. Knjiga je napisana drugačije od sličnih knjiga. To je moja ispovest i sećanje na dramatične događaje u poslednjoj deceniji 20. veka. Iskustvo mi kaže da uopšte nije tačno da se prijatelj ogleda u nuždi. Osim retkih izuzetaka, s kim god sam sklapao prijateljstva, taj je odmah govorio da je u nuždi i tražio je nešto. Saletali su me najveći prosjaci dok mole, a odlazili bi i postajali najveći krivokletnici čim izmole.

n Zašto se niste bavili periodom od 2000. do danas?

- Potrebna je distanca. Ali sam, saopštavajući da Srbija danas nije država za kakvu sam se borio, i te kako okrznuo i sadašnje vreme.

n Da li Vaša izjava da „za ovakvu Srbiju" ne biste žrtvovali ni atom snage, znači da se opraštate od politike?

- Da su mi godine i snaga od pre 17 godina, verovatno bih krenuo u borbu da menjam sadašnju Srbiju koja je pretvorena u pijacu u kojoj je sve na rasprodaju, zemlju bez moralnih principa i strateških putokaza i u kojoj je najveće beščašće na njenim vrhovima. Da sam znao na šta će sve izaći, za ovakvu Srbiju ne bih ni prstom mrdnuo!

n Zašto ste ogorčeni?

- Grozim se od svojih političkih saveznika koji kažu „glasajte za ovo, u protivnom, vratiće se ono". Od „ovog" naročito gore nije bilo ni „ono". Danas u Srbiji vlada partiokratija koja je zbog interesa, pljačke, samovolje i neograničenih privilegija ujedinila sve, i opoziciju i poziciju, i amerikanofile i rusofile, i evropejce i antievropejce.

n Zar radikali nisu prava opozicija?

- Oni kao vodeća stranka opozicije nemaju nijedan razlog da rizikuju promenu postojećeg stanja u kojem imaju vodeću ulogu i privilegije, a nikakvu obavezu i odgovornost!

n Šta konkretno zamerate Tadiću i Koštunici?

- Ja za stanje u Srbiji ne mogu optuživati Ahtisarija, ni Džordža Buša, ni Putina. Manipulacija narodom je veća nego u vreme kada smo se mi borili za rušenje onog režima.

n Na osnovu čega to tvrdite?

- Nijedna poluga manipulacije, od tajne policije do medijske kontrole, nije uklonjena, samo su u međuvremenu narasli čitavi redovi novih manipulatora.

n Ko su novi manipulatori?

- Agencije za istraživanje političke volje naroda i tzv. slobodni analitičari. Oni raznim anketama i svojim nastupima i pre izbora odrede narodu kako da glasa, a toga u ono vreme nije bilo. Izbori u Srbiji su sprovođenje tehničke volje moćnih manipulatora.

n Kako objašnjavate propadanje SPO-a u proteklih sedam godina?

- Moja najveća greška je to što se u mojim izlozima nikada nije moglo kupiti ono što je privlačilo ljude: laž, nesreća i prostakluk. Ja razumem da je neko otišao iz straha da ne bude hapšen, premlaćivan, da ne izgubi posao, pa razumem i one koji su odlazili u druge stranke koje nisu bile na meti režima. Ali nemam razumevanja za ljude koji su napuštali SPO za nagrade i najgorim rečima govorili o kući iz koje su odlazili. Ponovo se dogodila 1945, kada su čitavi pukovi četnika prešli u partizane.

n Zato ste 2000. skrajnuti s političke scene?


Danica je moj prvi čitalac

n Koliki je uticaj Vaše supruge Danice u politici, a koliki u pisanju?

- Danica na mene utiče u svemu, mnogo više nego što se priča i mnogo manje nego što je normalno. Ne razumem ljude koji se hvališu kako žena na njih ne utiče, ponašaju se kao da im je robinja. Srećno bilo, nisam iz te priče! Danica je i moj prvi čitalac. Najstrašnije scene pokolja Jugovića u „Nožu" pisao sam sa savršenim mirom. A kada sam svom prvom čitaocu želeo da ih pročitam, nisam mogao od plača.


- Narod je poverenje ukazao začelju kolone, a kaznio samo SPO. Posle četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, samo jedan lider opozicije, naći ćete njegovo ime u knjizi, došao je u kuću da mi izjavi saučešće. Većina nije poslala ni telegrame saučešća. Posle atentata u Budvi, samo jedan od mojih saveznika me je nazvao telefonom, a tada je SPO predvodio DOS.

n Duboko ste razočarani u vođe DOS-a?

- Ja njima nikada nisam ni bio očaran. Žrtvovao sam se radi smene režima, a korist su ubirali oni kojih nikad nije bilo da prvi zagaze na led. Nisu to radili jer su znali da Vuk ide prvi i propada kroz led. Oni su medalje sticali na neborbi. Danas se u parlamentu nalaze sve stranke bivšeg režima i sadašnjeg režima, osim SPO-a. Ali ja sam najjači kada sam najslabiji. Što reče Niče: „Tek onda kada me se svi budete odrekli, tada ću vam se vratiti".

n Zar su Vas se baš svi odrekli?

- Pa nisu još uvek.

n Da li je objavljivanje knjige „Meta" marketinški potez za veliki povratak u politiku?

- Treba pročitati knjigu i videti da je baš obrnuto.

n Onda se povlačite iz politike?

- U takvoj sam poziciji da mi je mizerno da o tome uopšte govorim.

n Kakvoj?

- Nadmoćnoj, slobodan sam.

Matori senilni štetocina, Danicina marioneta !

Gde su danas akteri 5. oktobra
 
Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke i menadžer kampanje DOS-a na izborima za predsednika SRJ 24. septembra 2000. godine. Nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru iste godine postao je prvi demokratski premijer Srbije. Ubijen je ispred zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.

Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, na izborima 24. septembra 2000. godine izabran za predsednika SRJ. Na ovoj funkciji ostao je do februara 2003. godine, a od marta 2004. godine je premijer Srbije.

Nebojša Čović, lider Demokratske alternative.

Bio je kopredsednik prelazne vlade nakon petooktobarskih promena, a kasnije potpredsednik vlade Zorana Đinđića i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Od 2003. godine na izborima ne uspeva da pređe cenzus. Većinski je vlasnik Fabrike metalnih proizvoda čiji je direktor bio 15 godina i prvi je čovek košarkaškog kluba FMP Železnik.

Velimir Ilić, predsednik Nove

Predvodio je Čačane, možda najčuveniju kolonu građana koja je 5. oktobra stigla u Beograd. Bio je ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije od 2004. godine, a od maja ove godine je ministar za infrastrukturu u drugoj Koštuničinoj vladi.

Čedomir Jovanović, tokom kampanje 2000. godine šef izbornog štaba Demokratske stranke i DOS-a. Posle 5. oktobra bio je šef poslaničke grupe DOS-a u skupštini Srbije, a nakon ubistva Đinđića potpredsednik Vlade Srbije. Isključen iz DS-a, krajem 2005. godine , a njegova Liberalno-demokratska frakcija prerasla je u stranku, koja je nakon izbora u januaru ove godine ušla u parlament.

Ljubisav Đokić, Džo Bagerista.

Štrajkovao je glađu 2003. godine ispred Vlade Srbije nezadovoljan ekonomskom situacijom i medijskom blokadom u zemlji. Nudio se da zameni Slobodana Miloševića u Hagu „jer je ovde 5. oktobra sve bilo uzalud”. Čuveni bager koji je učestvovao u „osvajanju” Skupštine i televizije, sada je u kvaru, a Đokić ga prodaje na internet aukciji koja je počela 1. oktobra i trajaće do kraja meseca. Početna cena je 90.000 evra.

Goran Svilanović, predsednik Građanskog saveza Srbije 5. oktobra predvodio kolonu Užičana.

Od novembra 2000. godine bio je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore. Bio je poslanik u Skupštini Srbije od januara 2004. do kraja prošle godine. Danas je visoki funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope.

Otpor, jedan od simbola borbe protiv režima Slobodana Miloševića.

U političku stranku prerastao 2003. godine, koja na parlamentarnim izborima iste godine nije uspela da pređe cenzus. Krajem 2004. godine nestao je sa političke scene kolektivnim pristupanjem Demokratskoj stranci. „Srpska revolucionarna taktika” je u godinama nakon 5. oktobra izvezena u Gruziju, Belorusiju, Ukrajinu i Maldive, gde je ovaj pokret postao model za borbu protiv diktatorskih režima.

Slobodan Milošević, predsednik SRJ.

Priznao je izborni poraz 6. oktobra 2000. Devet meseci kasnije je uhapšen, a 28. juna 2001. godine isporučen Haškom tribunalu, gde mu se sudilo za genocid i zločine protiv čovečnosti. Preminuo je u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 11. marta prošle godine od srčanog udara. Predsednik Socijalističke partije Srbije ostao devet meseci posle smrti.

--------------------------------------------------------------------------

Snage bezbednosti

Nebojša Pavković, načelnik generalštaba Vojske Jugoslavije.

Petog oktobra nije izveo vojsku na ulice, sutradan je čestitao Vojislavu Koštunici na izboru za predsednika SRJ. Na mestu načelnika Generalštaba ostao je do 24. juna 2002. godine. Tribunalu u Hagu predao se 25. aprila 2005. godine. Sudi mu se za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu.

Vlajko Stojiljković, savezni ministar unutrašnjih poslova.

Naredio je da se 5. oktobra iz helikoptera baci suzavac na demonstrante oko zgrade Savezne Skupštine, ali taj zahtev njegovi podređeni nisu poslušali. Podneo je ostavku 9. oktobra. Samo nekoliko sati posle usvajanja Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, 11. aprila 2002. godine, ubio se na ulazu u zgradu Savezne skupštine.

Radomir Marković, šef Resora državne bezbednosti Srbije.

Smenjen je 25. januara 2001. godine, a mesec dana kasnije uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u organizaciji ubistva četvorice članova SPO-a na Ibarskoj magistrali 1999. godine. Pravnosnažno je osuđen na 15 godina zatvora zbog učešća u ubistvu Ivana Stambolića i atentatu na Vuka Draškovića u Budvi. Proces za ubistvo na Ibarskoj magistrali još traje.

Milorad Ulemek Legija, komandant Jedinice za specijalne operacije.

Pred 5. oktobar obećao predstavnicima DOS-a da „crvene beretke” neće intervenisati. Pravnosnažno je osuđen na 40 godina zbog učešća u ubistvu Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi. Sudi mu se za zločin na Ibarskoj magistrali i atentat na Zorana Đinđića.

Boško Buha, komandant Policijske brigade Beograda.

Vlajko Stojiljković ga je 6. oktobra proglasio izdajnikom, jer nije poslušao naređenje za razbijanje demonstracija. Februara 2001. godine imenovan je za načelnika beogradskog SUP-a, a krajem iste godine za pomoćnika načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Ubijen 10. juna 2002. godine na parkingu ispred hotela „Jugoslavija” u Novom Beogradu.
 

Izneverena očekivanja
 
Sedam godina nakon velikih demonstracija i štrajkova u celoj Srbiji, za koje je povod bila odluka Savezne izborne komisije da se održi drugi krug izbora za predsednika SRJ, i završnog mitinga u Beogradu 5. oktobra, koji je doveo do rušenja režima Slobodana Miloševića, čini se da neki od ključnih problema koji su doveli do promene vlasti još postoje.

Ostalo je neispunjeno jedno od glavnih obećanja lidera Demokratske opozicije Srbije da će oni koji su odgovorni za to što su građani Srbije drastično osiromašeni biti kažnjeni, a da će milijarde koje su tokom devedesetih iznošene iz zemlje biti vraćene.

Sociolog Jovo Bakić smatra da su očekivanja građana od petooktobarskih promena izneverena, a da su političari koji su poslednjih sedam godina na vlasti „kupljeni od strane Miloševićevih bogataša”.

– Miloševića vlast je bila toliko loša da od njega nije teško biti bolji. Demokratska vlast ispunila je obećanja o političkim slobodama i poboljšanju statusa srednjeg sloja, ali sa druge strane ni danas u Srbiji svi nemaju jednake šanse. Izneverena su obećanja o iskorenjivanju korupcije, brzom razvoju Srbije, ulasku u Evropsku uniju i lustraciji – kaže Bakić i napominje da neka od ovih obećanja nisu bila realna.

Prema mišljenju istoričara Čedomira Antića, i pored velikih razočaranja koje su građani doživeli posle petooktobarskih promena, one su ipak postigle svoj cilj.

– Prvi put posle 1905. godine u Srbiji je jedna vlast koja je izbore organizovala, te iste izbore i izgubila. Srbija je posle 5. oktobra predugo čekala na rešavanje svog ustavnog i nacionalnog pitanja, dok su stvari zbog kojih je postojao pritisak međunarodne zajednice, kao što je saradnja sa Hagom, brže rešavane – kazao je Antić naglašavajući da je veliki uspeh što demokratska opcija u Srbiji poslednjih sedam godina vodi konzistentnu politiku.
M. Albunović
[objavljeno: 05.10.2007.] 

Ocena 2-!Podbacili su najstrašnije!Poneli su se bre ko najgori klinci koji su maznuli tatici ključeve od novih kola,potrpali drugare u ista i šepure se okolo,a pri tom ne umeju da prebace u viši stepen prenosa(valjda su još ne dorasli tome) i ne razmišljaju o tome da bi valjalo usuti malo goriva u rezervoar(kontaju da kola idu na vazduh)!
Iako ne cenim pokojnog Đikija ne mogu da osporim entuzijazam kojim je na kratko vreme odagnao sivilo sa lica svih nas,a sad smo  na žalost opet upali u apatiju,sivilo,podele,podmetanja,cinkanja,prodaje,izdaje-opet smo počeli da radimo protiv sebe! ](*,)Priče da se siroma okružio ološem su smešne-pa nije on bio malo dete pa da nije imao pojma u šta se i s kim se upliće-on bar nije bio ne obavešten!
Posrali su se na svu priču koju su imali pre 5.oct!Olako su zaboravili na sva pred izborna obećanja-Izbori za godinu dana(zaseli pa se ponadali da će njihova goreti večno-kakav zajeb u proračunu),ustav,lustracija(koju su trebali da sprovedu po hitnom postupku-ako su istinski hteli da raskinu sa tekovinama Miloševića i Tita),nikad neću zaboraviti priče o expertima koji će kao vanstranačke ličnosti voditi ekonomske reforme-velika šarena laža-na koju smo naseli ko volovi(čim su osetili slast fotelje počeše bre da dele i da rasprodaju ko da im je to neko njihov ostavio u amanet da gazduju kako im se nahodi),Dinkićeve srceparajuće priče tipa-pustite nas i verujte nam mi to znamo,do decembra 250,do nove godine 500,posle toga plate idu na 1000maraka(uz tako simpatične argumente da mi je prosto bilo interesantno da ga gledam i slušam kako besomučno i simpatično laže a ne trepće),obećanja o pronalaženju i povratku para u zemlju..raskid sa policijskom državom,prebijanju i maltretiranju-pa sad smo bre 100gora policijska država nego što smo bili(ne mogu da pređem 50 metara a da ne vidim kerove i da me 2 put ne zaustave i ne isproveravaju kao da sam najgori krimos a ne sasvim normalan fakultetski obrazovan građanin koji živi ,radi,plaća porez i ne odobrava to da ga ni krivog ni dužnog maltretiraju!)
Odbrambeno-bezbednosno strukture koje nisu bile za uzor su još gore srozane-ne služe više Državi i Naciji već isključivo partiji!Vrhunski stručnjaci šutnuti i na ta mesta dovedeni nekompetentni balavci,poslušnici,dupeuvlakači koji nemaju predstavu o tome kako se rukuje polugama koje su im date u ruke!
Državni aparat-velik da veći ne može biti(i dalje praxa dovođenja rođaka,prijatelja,kumova na pozicije koje bi trebalo da zauzmu ljudi sa odgovarajućim referencama i kompetentnošću!)Pa ljudi imamo NBS ko da smo država od 50mil stanovnika-zgradurina za pokazivanje i prikazivanje-čemu to?Imamo 1000 nekih zgradurina u kojima se baškare kojekakvi lezilebovići a sve to može da se smesti u 3 zgrade i da sa pametno investiranim novcem u komjutersku mrežu umesto u likove koji piju kafu i češu se po dupetu rade posao efikasnije,efektivnije,racionalnije...
Popravili su naš imidž do te mere da me sad ne gledaju ko kretena i koljača samo preko,i ovde treba da se stidim zbog toga što sam Srbin(razne NVO-sistematski truju narod,deca će se bez razloga stideti svojih očeva i dedova za 20 god!)
Sela nam zamiru,seljake i dalje zavrće kako ko stigne-pa uvozimo i upropaštavamo svoje privrednike da bi tamo neki stranac u talu sa ministrom omastio brk!Da se razumemo-nemam niišta protiv stranaca,dobrodošli su i oni i njihov pošteno stečen kapital!-al treba da se redefinišu uslovi i treba da se pribegne reciprocitetu-sa posebnim osvrtom na Sloveniju i Hrvatsku!
Ni jednog pravog i iskrenog prijatelja na toj međunarodnoj sceni nismo stekli za 7 god!samo  gledaju kako da nam zabodu nož u leđa svi ti koji nam se smeškaju i pozdravljaju promene i založiće se za...
Što se tiče kriminala tu je tek nastao totalni haos-da se ja i vi ne lažemo-ko Cobeta se znalo ko šta radi i kad to sme da radi!Kod ovih novih svi sve rade-stalno bre neke nove mafije za koje niko nikad nije čuo-pa danas se bre kriminalom bavi svaka jajara-a to nekad nije bilo tako-morao si da imaš muda da radiš neke stvari!Država je na ovaj i na onaj način u potpunosti kontrolisala kriminal i raznorazne bogatune- a danas 7 godina posle kriminal i tajkuni kontrolišu državu(na žalost!)Kraduckanje se čak javno odobrava od strane čačanskog vola-minotaura Velje koji ponovo počinje sa praxom da mu se za života diže spomenik-koga je bre to on toliko zadižio i čime?mene ničim!
Celu SPS-JUL ekipu smo prebacili u hag-ko da mi nemamo za šta da im sudimo?ili smo ih pustili da u miru nastave da uživaju u plodovima 10godišnjeg sisanja krvi-narodne i da skončaju na slobodi-Mirko ko da im prsti nisu bili debelo namazani koječime umesto da bude-imaš 4 stana,3 vikendice ,2 placa,1 porodičnu kuću, zadrži 100 kvadrata ostalo ti oduzimamo u korist prognanih s Kosmeta,Hrvatske,Bosne.
Dal se neko zapitao šta bre oni svi trže u tolikoj meri po TV-u ,novinama,žutoj štampi,radio emisijama?Pa od silnog ogovaranja,odgovaranja,poziranja ne stižu ljudi da se bave svojim poslom-mislim da bi trebalo da se pojavljuju isključivo na zvaničnim pres konferencijama koje se održavaju kvartalno,i da bi isto tako trebali da podnose izveštaje skupštinskim komisijama i odborima koje su kompetentne za resor kojim upravlja određeni ministar!
E sad da se osvrnem na neke pozitivne tekovine revolucije:ima goriva koliko voliš(skupo je-što ne zavisi od nas,al loš kvalitet i te kako zavisi od nas);ima hleba,mlaka,ulja,brašna,šećera i svega ostalog,butic-firmirane garderobe(digne mi se kosa na glavi kad vidim cene-ko to može sebi od plate da priušti svaka mu čast);ulaganja u infrastrukturu(putevi,bolnice,škole,šminkanje,osvetljavanje-samo tako,napred,al molim bez kraduckanja po tenderima!);Počelo je po malo da se ceni to što neko ima školu;Ko ima pristojan posao ima mogućnost da se osamostali (stambeni kredit ili iznajmljivanje stana) i započne normalan porodični život;Jako veliki broj manifestacija-kulturnog ili zabavnog programa(ko je bre od nas mogao da pomisli da će ikad videti Stones-e,Stinga,RHCP ..za vreme Cobija?);U skorije vreme se očekuju i vizne olakšice pa će onaj ko ima love moći da putuje; Zaveden red u Etar(nije baš najbolje al doćiće i to na svoje); Ima tu još gomila nekih stvarčica i momenata... da ne grešm dušu !

Recimo da si sve pogodio 

Ironija ili?

Nije ironija, ozbiljan sam