Ovo sam cuo prije 2 sata i bas se rastuzio

Drugov brat(8 godina-3 razred) ima problema sa citanjem i pisanjem.Znaci,on bez problema odradi zadatak "Zbir broja 5 i nepoznate x je broj 9.Koji je to broj?" ako mu izdiktiras,ali ako ga on cita ne zna.I sad se pojavio problem jer hoce da ga namjerno obore iako ima sve pozitivne jer kazu da zaostaje(mentalni razvoj) godinu.Za neke stvari je ispred svoje generacije (sve i jedan auto prepoznaje,konjske snage i tako to).Njegov glavni problem je citanje i pisanje jer izostavi slovo ili rijec(psiholozi kazu zbog manjka koncetracije),ali nakon dva ili tri puta uspije napisati kako treba.Sto znaci da bi mogao navjezbati sve to ako neko sa njim bude strpljivo radio Da li vi mislite da ga treba oboriti i sta vi mislite kako je najbolje da radi?


P.S. nema problema sa "matematickim' pisanjem  npr. x+4+5=17

 

Дете вероватно има комбиновану дислексију и дисграфију, додуше...штур ти је опис па не могу баш најтачније да закључим. У сваком случају треба потражити стручну помоћ и то што пре.

Pisala sam duzi odgovor... ali.. nije se poslao...
Sve u svemu... Liv je u pravu... neverovatno je da taj poremecaj vec nisu otkrili... 
Ali sta reci kada u citavoj Srbiji postoji jedan i po slucaj koji se bavi npr. sindromom poremecaja paznje, a dece je sve vise...

 Ma daj bre,kakvo crno obaranje.Matiš je i meni bio preveliki problem jer nisam razumeo brojke i te gluposti su mi bile jezivo dosadne.
Da ti kažem pošteno-jedva da sam i dvojku imao-nikad znao ništa i nikako mi nije išlo pamćenje brojeva....kad se setim jbm ti 
Al zato sam imao dikciju-čitao sam najbolje u školi maltene. 
Ne majkemi,nekim ljudima ne idu brojevi-ja nisam mogao da skapiram matiš,fiziku i hemiju a to je zbog strahovite dosade koja mi se javi na časovima
Dečko je ok jbg,šta sad..

On je potrazio strucnu pomoc i doktori su rekli da on "kasni" u razvoju godinu dana.Onda su isli kod par psihijatara i neki kazu da ga treba oboriti(ukljucujuci skolskog pedagoga) a neki ipak suprotno Nisam ni ja puno cuo ali cu se raspitati kroz par dana.

Reč disleksija nastala je iz grčke riječi "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju. To je jezično utemeljen poremećaj konstitucijskog porekla koji obeležavaju teškoće u kodiranju pojedinih riječi, a koje obično odražavaju nedostatne sposobnosti fonološke obrade. Disleksija se karakteriše različitim teškoćama u različitim oblicima jezika, često uključujući uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja.
Uzrok nastanka
Većina stručnjaka slaže se da je glavni uzrok disleksije zamena funkcija leve i desne moždane polovine. Za jezičke funkcije mozga, dakle, i za čitanje i pisanje, zadužena je leva moždana polovina koja se još naziva analitička. Kod disleksičara zbog kašnjenja razvoja leve polovine jezičke funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vrši funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to objašnjava zbog čega disleksičari misle na neverbalan ili vzuealan način.
 
I geni su važni, ali ne i presudni za nastajanje disleksije. Naime, dete može da poseduje gen za razvoj disleksije, ali to ne mora da znači da će imati taj poremećaj. Na razvoj disleksije utiču i govorno područje i načini podučavanja čitanja i pisanja. Razlikuje se analitičko-sintetički metod podučavanja i globalni, koji je pogodniji za disleksičnu decu. U našem jeziku važi načelo da kako čujemo, tako i pišemo - zbog toga je važno analizirati glasove, što češće dovodi do pojave disleksije.

Klinička slika
Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom mišljenja. Odstupanja u ranom razvoju deteta mogu najaviti pojavu poteškoća u učenju čitanja. Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči.
 
Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
 
Rukopis im je često neuredan i nerazumljiv, takođe dolazi do izostavljanja i zamene pojedinih slova i slogova i teškoća pri izražavanju misli u pisanom obliku. Disleksično dete je često dezorijentisano u vremenu i prostoru i ne može tačno da odredi vremenski sled događanja. Zavisno od oblika i nivoa disleksije, dete može da ima sve ili samo neki od navedenih simptoma.
Deo njih može se javiti i kod određenog broja dece koja nemaju disleksiju, što često zbunjuje roditelje i nastavnike. Međutim, simptomi kod dece s disleksijom su brojniji, jače izraženi i dugo traju. Zato je važno razlikovati decu koja imaju prolazne teškoće u čitanju i pisanju, decu koja imaju trajne teškoće (disleksija) i decu koja imaju teškoće u okviru opšte smanjenih sposobnosti. Svakoj od navedenih grupa treba pristupiti na prilagođen način.

Dijagnoza
Posumnjate li da neko dete ima disleksiju, potražite stručno mišljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi disleksija.

Lečenje
Budući da ne postoje dva deteta sa disleksijom i istim simptomima, i deca predškolskog uzrasta pokazuje različito izražena odstupanja u veštinama i sposobnostima koje su važne za usvajanje čitanja i pisanja. Iz toga sledi da ne postoje univerzalni programi pomoći, nego je program i pristup za svako dete individualan.
 
Specifični programi se temelje na rezultatima logopedskih procena, sistemski su, postupni i razvojno primereni. Jezičko-govorni tretman je temeljan i u njega se ugrađuju vežbe za podsticanje nerazvijenih veština i sposobnosti (vidnih, slušnih, grafomotoričkih, pažnje, pamćenja...).
Dete sa disleksijom ili ono kod koga postoje naznake da bi moglo postati disleksično, najteže uči auditivnim putem. Znamo da se kod nas školsko učenje (još uvek) zasniva upravo na auditivnim metodama. Zato je važno osigurati učenje putem svih čula i pronaći način koji najbolje odgovara svakom detetu. Kako je auditivni put učenja najslabiji, treba ga ojačati odgovarajućim vežbama kojima će jačanje auditivnih sposobnosti biti prezentovano i kroz druge kanale (slikama, bojama, različitim materijalima). Važno je takvom detetu dati jasne naloge (ne složene nego deo po deo) i više nego drugoj deci približiti pojmove vremena i prostora. Izuzetno je važno imati veru u dobar ishod, pokazati strpljivost u radu, havliti dete za svaki uspeh i podizati mu samopouzdanje.

  Stetoskop

Disleksija Srbija

Osoba za kontakt Gordana Babić - Cvetković.

Livingston hvala,poslao sam mail,valjda ce biti od koristi

Samo nemojte odustajati...