Ne Liv,mozda si me pogresno razumela....ali zar nije greota da dete koje "ne moze" da uradi ono sto je "predodredjeno" da moze da se muci.Pa treba biti fer prema toj maloj dusi i pomoci mu maksimalno.Ne treba ga forsirati ajde,ajde,ajde kad prosto ne moze,vec mu prilagoditi to sto treba da nauci za njegove sposobnosti.E tu se sad javlja stari problem koji je najcesce kod roditelja ,jer ne mogu da priznaju da im je dete ....sad u neku ruku nesposobno ili ometano bolesno.Dok se roditelji ne suoce sa realnoscu, to dete ceka mracnu i nerazumnu buducnost.Sta ce on u trecem razredu ako nije savladao ili ne moze da savlada gradivo istog?Zato postoje institucije koje takvoj deci pomazu.....samo roditelji treba ga vode.



E sad ako je dete stvarno razmazeno a nema nedostatke,onda opet treba da ponavlja zbog lenjosti.Ali opet akcenat stavljam na roditelje koji su to dozvolili.

Kad su deca u pitanju, nikad ne treba odustati i treba pokusati sve sto je moguce. Da smo suprug i ja odustali kad su nam svi, pa i lekari, to savetovali, nasa Nastja ne bi ni pricala, ni pisala, ni komunicirala sa nama. Ali nismo, dali smo sve od sebe, odrekli se svega sto nam je nekad znacilo, odrekli smo se druzenja, izlazaka, potrosili smo godine i hiljade eura dok nismo nasli prave lekare i pravi program. Da smo digli ruke, sada bi bila u nekom domu, nesposobna da se brine o sebi. Ali nismo, zato ona danas pohadja srednju skolu za nadarenu decu, gde joj je i mesto. Mozda ne razume kad neko place, ne razume humor ni sale, ali razume najteze zadatke iz fizike. Ne razume cemu sluzi novac i ne razume moral i norme ponasanja, ali govori 4 jezika...toliko je toga prezivela za svojih 13 godina, a sve zahvaljujuci tome sto mi nismo odustali. Zato apelujem na sve roditelje da nikad, ali bas nikad ne odustaju od svoje dece.

Vidis Liv... u tome je razlika izmedju tebe i sestre moje drugarice i nekih roditelja...

Majka decaka o kome sam pricala je vodila svoje dete od lekara do lekara i molila ih da joj pomogunu... sto je jos tragicinije... lekari ne zele da napisu dijagnozu jer kod nas nema strucnjaka... mali je isao na sve moguce testove, zilion puta je vadio krv, merili su ga uzduz i popreko, preporucilavi banje, letovanja, zimovanja... i sve se svodilo na to da je malokrvan,bolesljiv, da je maza i da ce se to sve samo resiti jer je prevremeno rodjen... tek je pre godinu i po dana dospeo kod logopeda koji mu je posvetio paznju... inace.. ispostavilo se da su ga godinama kljukali svim mogucim lekovima, a da je resenje vrlo jednostavno - kompleks vitamina B... 

Njegova majka je problem uocila na vreme... i zna da je dete sa tim problemom dozivotna obaveza... ali ne odustaje... danas je sve manje pozrtvovanih roditelja... i to je zaista tuzno...
Lakse je reci da je dete maza i da ce se to vremenom samo resiti...

Ne treba decu obarati, vec josh intenzivnije sa njima raditi.

Bas to, treba sa takvom decom intezivnije  raditi, voleti ih, negovati, paziti, pruzati im svu mogucu paznju, oni koji imaju zdravu i naprednu decu, uzimaju to zdravo za gotovo i nemaju predstavu koliko su blagosloveni.

A sta ako to dete ne moze?To je sebicluk sa roditeljske strane i upravo sam to i napisao u prethodnom postu.....to jest da roditelji treba da budu realni ,a ne da misle sta oni zele vec kako je stvarno stanje.I dobro ......ajde radite sa detetom godinu,dve ,tri i dalje nista?Sta onda ,vec je zakasnilo u startu sa nekom adekvatnijom negom ili tretmanom ....jer je forsirano da pohadja redovno osnovno skolsko obrazovanje.Sta njemu vredi sto ste ga vi voleli,ljubili,mazili i pazili kad je on za svoje vrsnjake "glupak".Deca su jako surova ali bas takvim nametanjem "radom" vi mozete da upropastite dete.Naravno ovo se odnosi samo na decu koja nisu u stanju da pohadjaju redovnu skolu vec ona koja su imala nekih problema.


Za drugi primer lenjstva i sta ti ja znam ,potrebno je da roditelji debelo odrade disciplinske mere.......pa makar i sankcije jer ako se ne nauci radnim obavezama od malena ,nikad ih nece imati.

@Anea

Roditelj koji shvati problem i ima u sebi dovoljno ljubavi i spremnosti na odricanje ( pre bih rekla doživotnu borbu i odgovornost ) sigurno ne odustaje...on samo može u jednom delu da zastrani i pomisli da postoji i obaveza ljubavi i razumevanja kod okoline za problem njegovog deteta ...što stvara svojevrstan otpor kod "emotivno tvrdjih" ljudi.

Dosta komplikovano za  hladne osobe koji ni ne znaju kako se to radi, kako se pristupa deci sa problemom.....pa makar bio i najminimalniji....ali onda idemo u drugu krajnost...specijalne škole što je svojevrsna getoizacija dece sa otklonjivim ili tranzitornim  problemima ...i velika nepravda.


Roditelj ima pravo da želi i da se bori za svoje dete, naravno bez ugrožavanja ostalih, pa čak i članova porodice.
Veruj neki poremećaji ne mogu da se otkriju ni za godinu , ni dve , ni pet...a tek kad neko ime  drsko ustvrdi da detetu nema pomoći....i baca ga ispod crte.
Ko to sme i ko ima pravo????


Pa čak i da se utvrdi da je dete sa takvim poremećajem koji mu ne dozvoljava da pohađa redovnu školu... ljubav, pažnju i naklonost roditelja, budi siguran, uvek oseća....i nikada nije uzaludna.

Deca jesu surova...veruj manje bi bila kada bi se u svakom razredu bilo po neko dete sa problemom.... i kad bi toj zdravoj i surovoj deci bilo objašnjeno da treba da pomognu i način kako to da rade. ..naučili bi se ljudskosti...sve to je odraz stanja jednog društva i zainteresovanosti za čoveka.

Dete ce uvek imati naklonost roditelja,nije u tome problem ,problem je dokle to dete cimati za nesto sto nije predodredjeno.Ne govorim ja o predaji,naprotiv smatram da se treba boriti samo na drukciji nacin.
Svako strucno lice.

...iskreno da ti kažem ( mislim da mogu kompetentniji sa ovog foruma da potvrde ) da će pravi stručnjaci...na postavljeno pitanje  koji je poremećaj  i kako dalje uglavnom  ćutati ...ili eventualno reći savremena medicina nije došla još do saznanja...pritom će se većina veoma uvrediti ako im pomeneš da postoje određene metode ili saznanja u  svetu koja daju rezultate ili mogu da daju rezultate...da ne dužim..pogledaj ovaj  link http://www.autizam.org.yu/povelja.htm...naročito tačke 2,3,4
 

Svakako,znam da ce te drukcije gledati i sam sam roditelj..........pa mi nije svejedno.
Autizam,pa daleko smo otisli ....nije to tema ovog topika .........ali jeste strasna bolest.