Štipaljka

I dok Dunav mirno teče
u glavi se nešto lomi
Reka jeste danas gladna
ali problem nije hrana

Prišao sam reci tiho
gde se kriju ti motori
Koja snaga koji život
problem moj je tako mali

I dok plove misli bola, strasti, sreće
ja se pitam kojom snagom jos se krećem

Reka nosi sve probleme
ja joj za to kažem hvala
Idi reko svojim tokom
jer ja nisam tvoja hrana.

Čudan glas te poziva

Putujem već mesec, dva
put je kriva linija
putovanju se bliži kraj
ja te gledam, ja te ne dam
Da li ćeš me shvatiti, ruke meni pružiti
slike se u glavi lome
ja te gledam, ja te ne dam

Ona ima, ima sve
u ovom krugu sama je
Ima, ima sve
dijamantom hrani se

Ovaj dan bas dobar je
jer u njemu nisi sam
Ovaj dan se čini večan
ja te gledam ja te ne dam

Pokusavam zastati
ljudske sreće kupiti
sve probleme pokriti
ja te gledam ja te ne dam

Da li vidiš ovaj znak
koji stoji pored puta
i u njemu to sam ja
ja te gledam ja te ne dam

Telefon ti zvoni sad
čudan glas te poziva
Da li želiš da me vidiš
ja te gledam ja te ne dam !

Baš sam pametan - vau

koliko mogu toga da ubacim u sebe
ja neću više da učim
ja neću više da nosim naočare
ja hoću da budem slep
koliko mogu tebe da izbacim iz sebe

Bebas

zovem se nula letac bez krila, neka te to ne brine
nemam ja klasu a ustajem rano,proizvodjac zablude
zamoljen tiho da pozdravim jutro,da se telo privikne
pricam sa tobom senkom od juce, osmehom me milujes

treba da zamenim lik, stari da zaboravim
naravno nije on los, malo nek se popravi
gledam da sacuvam mir, u kisu da se pretvorim
tada ce jedan od nas, najzad da se odmori

govoris kako darujes druge,talas licne sujete
vodjen za lepim pustam ti ploce, samo one najbolje
zvucne bi slike da bude dobrotu, srcem protiv promaje
tako sam spor u zimskom odelu, prolece me raduje

Bum-bum, koma

Sada kazem koma
ne brini
to je samo koma
privreda je koma
banke su nam koma
zakoni su koma
umetnost je koma
zdravsto nam je koma
skolstvo nam je koma

koma koma koma
sve je ovde koma

Carobna su osecanja

Prostori su vremen stajanja
mog postenja simbol pesme
prikaz lica grca strasti
daljine su samo forme
duznost koju sebi dajem
pripadnost u ovom svetu
razvijene snazne struje
neiscrpna to je vrednost
Susret s tobom susret srece
ispod oka nezna rec
metropola skup kultura
i visina prvog sprata
dobrotaj je slika strepnji
carobna su osecanja
da li se secas datih reci
da li nocas mirno spava

Cini mi se kao da je skrenuo

Rodjendan se slavi,strasna je galama
Neki tvrdi zvuci gosti od metala
Prica o tom liku,projektuje nemir
Ima cudan pogledsvetkla luna parka

Cini mi se kao da je skrenuo

Poziv na cenzuru maralnih dilema
Stanje takve svesti uvek draga tema
To je njegov izbor,avantura strasti
Moze da te skloni,sudopera casti

Umetnost je trula,zamorna i blaga-uuu
Ipak dobre vesti on je kamikaza-jee
Mada on i ne zna,sleduje ga kazna-ooo
Preliv od vanile,to su ljudska prava-jee

Da, mama

da mama
u redu mama
zdravo mama

 Dragon

Vi me ne razumete, mladi gospodine, ja strasno volim vase zivotinje

pripadamo jednoj istoj vrsti-prijateljstvo kao deo niza
igracke se voze levom rukom-neoprezan sudar ispod stola
konacno bi zemljotresi stali-pilule i namestaj u glavi
miris trave miris svezeg cveca-smejem se i nije me sramota
vi me ne razumete mladi gospodine,ja strasno volim vase zivotinje

Eliot je sreda

Pripadnost je nekad bila tako draga
utisci su vera nemoralnih dela
vreme koje meris odavno vec stoji
deluje na mase oruzje u glavi
napustas li ljude koji sada pate
humori su laki bezvredni i prazni
porodica shvata uspehu se nada
polozaj je zanos urocenih muka
Ljubavnik je nezan moderan i pazen
pojava je primer bespuca i drame
voli svoje reci dela njega krase
naziva sve brojem kakvu radost pruza
preporod je svemir Eliot je sreda
udobnost je ono sto te sada muci
osnovno je pravo kad te zivot treba
pokreti su visak koji tebi smeta
zelim da budem crno i belo
zelim da budem crno i belo
Nevaznim se cini tako bleda senka
udarac u glavu kako mi to prija
dodirni mi ruke povrsinska paro
opis moga tela opis supljeg stabla