ХО ШИ МИН, 30. априла 2010. (Бета-АП) - У Вијетнаму се данас обележава 35. годишњица од завршетка Вијетнамског рата, а на централној манифестацији у престоници Хо Ши Мину, бившем Сајгону, окупило се око 50.000 људи.

Вијетнамци се данас присећају догађаја од пре 35 година када је војска Северног Вијетнама тенковима срушила капију испред бивше Председничке палате у Сајгону и свргла владу коју су подржавале САД.

Пад Сајгона означио је и званичан крај Вијетнамског рата у којем је погинуло три милиона Вијетнамаца и око 58.000 америчких војника.

После готово 20-годишњег сукоба, познатог као Индокинески ратови, Вијетнам је остао опустошен, подељен, а велики број војника из Јужног Вијетнама послат је у комунистичке логоре на преваспитавање.

На прослави у бившем Сајгону, међу великим бројем људи који су продефиловали улицама тог града носећи црвене заставе и певајући родољубиве песме, централно место заузели су ратни ветерани и истакнути званичници Комунистичке партије.

Скупу је присуствовао и председник Нгујен Мин Триет, као и званичници из Русије, Кубе, Камбоџе и Лаоса.

Прослави због болести није могао да присуствује легендарни генерал Во Нгујен Ђап, ратни херој који је руководио војним операцијама прво против Француза, а затим и против Американаца. Генерал Гјап сада има 98 година и до сада је учествовао на свим прославама, а за њега је увек било резервисано посебно почасно место.

Током церемоније бројни говорници из редова партије често су прекидани аплаузима и скандирањем појединих цитата из ранијих говора комунистичког лидера Хо Ши Мина.

Лидер Комунистичке партије Вијетнама Ле Тан Хаи није пропустио прилику да у свом говору нагласи успешан економски раст земље. Он је навео да град Хо Ши Мин учествује са 20 одсто у укупном производу земље и са 30 одсто у државним порезима.

Привредни раст у том граду је, према Хаијевим речима, 10 одсто годишње још од 1986. године.

Вијетнамска привреда данас је углавном оријентисана на стране инвестиције и међународну трговину, а занимљиво је да су јој главни спољнотрговиснки партнер постале баш САД.

verujem da i ameri osecaju nostalgiju za dobrim starim danima...

Agens Orange,napalm,przenje civila,rafalisanje Gatlinga...





postavio bih i neke slike posledica svega toga,ali,previse su potresne.
za nas.za amere je to,naravno,kao i uvek,cista kolateralna steta.

ХКЈ...само постављај нека мало гледају они које американци фасцинирају док истовремено
"попују" онима који нису дирали жене и дјецу.




Масакр у Ми Лају је масовно погубљење вијетнамских цивила које извршила војска Сједињених Америчких Држава, 16. марта 1968. Процене о броју убијених особа се крећу од 347 (резултати истраге коју је спровела америчка влада) до 504 (на споменику жртвама масакра исписано је толико имена). Жртве су биле старости од једне до 82 године.

Два вода, чете Чарли, су отпочела напад нешто послије осам часова, 16. марта 1968. након кратке артиљеријске припреме и напада хеликоптера. У селу нису наишли на било какав отпор нити је било ко узвратио ватру. Један вод којим је командовао поручник Вилијам Кели  је отворио ватру на ненаоружане цивиле. То је искра која је довела до тога да војници почну са убијањем свега што се мицало, и људи и животиња. Први вод је у центру села окупио групу од 70 до 80 сељана. Поручник Кели је издао наређење својим људима да пуцају у цивиле а и сам се прикључио убијању. Према каснијим свједочењима, Кели је узимао пушке из руку оних који су одбили да слушају његова наређења и из њих убијао цивиле.

Други вод је у сјеверном дијелу села побио још једну велику групу цивила, њих око 70. Трећи вод се нападу прикључио касније, са задатком да помогне у сламању даљег отпора. Они су учествовали у ликвидацији преосталих преживјелих и рањеника. Прије него што је напад опозван убијено је преко 500 цивила, међу којима је било жена и дјеце. Велики број убијених је бачен у канал за наводњавање. Многе жене су силоване, заробљени су били мучени а велики број њих је био и осакаћен. Војници су поред ватреног оружја користили бомбе и бајонете.

Током трајања акције један од војника је рањен. Он се упуцао у ногу сопственим пиштољем. Према једној верзији приче то се десило случајно, док према другој је то учинио намјерно да не би учествовао у тим дешавањима.

Евакуација војника рањеног сопственим оружјем.

Одмах након акције чета Чарли је добила похвале за сјајно обављен задатак. У извештајима је писало да је у борбама убијено 128 непријатељских војника и да је страдало 20 цивила. Свјетска јавност је за овај догађај сазнала тек новембра 1969. године када је новинар Сејмур Херш, објавио причу са ратним ветераном, Родом Рајденоуром, који је за догађај у Ми Лају чуо од војника из чете Чарли. Он је пре разговора са Хершом писао члановима Конгреса, Стејт департменту, председнику Никсону и Пентагону, захтјевајући покретање истраге.

Пред војним судом  је оптужено 14 официра. Већина оптужби је одбачена а осуђен је само поручник Кели. Он је осуђен на доживотну робију али је његова казна касније преиначена па је у затвору провео "чак" три године.

Potukli se Ameri i Rusi preko tudjih ledja, ko i u Koreji, i hebali majku narodu 

ne mesaj teze.
ameri su ti koji su sa drugim pizdama upali u tudju zemlju,opljackali je,a onda i osakatili raznim agensima,otrovima i napalmima.

to je njima bila tradicija jos pre tog rata.

Американци су протагонисти највећих злочина у 20 веку међу којима нека превазилазе и нацистичка. У њиховим походима нема ни војничке храбрости, ни части и поштења.

eeee,kamo srece da se radi samo o 20.veku... 

Pa sa napalmom su poceli u Koreji. A inace komunisticki sever je poceo sa upadima, kasnije se rasirilo u rat i body counts. Prva linija fronta izmedju kapitalizma i komunizma

Комунистички сјевер почео са упадима? Тексас,Алабаму? Раширило у рат?
Јебига Маре сад' га засра до краја.

Ne razumes ti to Jeti, to ti je bila borba komunizam-kapitalizam, obuhvacena cela planeta, dalje od Drine, Une i Neretve