Vau 

Interesantno 

Treba biti zadovoljan onim sto imas, ljudi na to vrlo cesto zaborave

Ali da smo zadovoljni onim što imamo, ne bismo napredovali... valjda i tu treba naći sredinu...

Samo da se upišem na temu da se ne zagubi 
Kad nađem vremena ovih dana pročitaću sve mada skapirao sam i posle prvog teksta u čemu je kvaka 22 

Hvala na iscrpnom i veoma korisnom tekstu SF 

Primarni cilj teme je da se ljudi zamisle, da preispitaju neka svoja razmisljanja i pokusaju da prihvate realnost...
Sto vise covek nauci o sebi, sto vise konstruktivno o tome razmislja, vece su sanse za licni napredak...
Pokusacu da sve neke bitnije stvari iz pojedinih tekstova, govora, predavanja, da prensem ovde... u ovu, ili neke nove teme... Nadam se krace od ove, ne bi li kao posledica toga, malo veci broj ljudi ovo zaista i procitao. Prosto, jasno mi je da je ovo predugacko, i da ljudi nemaju ni volje ni vremena, a da je poenta da tekstovi budu kratki i efektni, a da ako neko hoce, nakon takvog teksta procitace dalje...

sto SF kaze najbitnije je spoznati sebe . krenuti od sebe . preispitati se sta je to sto zelis u zivotu, cemu tezis , koji su tvoji ciljevi . usredsrediti se na ostvarivanje ciljeva . najbitnije je misliti pozitivno , stalno traziti neki oslonac pozitive na koji mozes da  racunas . pronaci nesto sto te motivise .
samo , tesko je non stop biti motivisan . tesko je bas uvek biti pozitivan , zato sto zivimo kako zivimo i naucili smo da sazaljevamo sebe . da kontastno ponavljamo kako je nesto nemoguce , kako nam ne odgovaraju uslovi ... ustari mislim da trazimo izgovore da bi opravdali manjak samopouzdanja i zelje za ostvarivanjem cillja. upali smo u neku kolotecinu gde nam je sasvim dovoljno to sto imamo iako je to samo za prezivljavanje.
Sopenhauer je lepo rekao da svi zelimo i tezimo da steknemo nesto materijalno a da nasu srecu stvara ono sto jesmo a ne ono sto imamo .
neki kazu da je sreca zadovoljiti se onim sto imas .treci da je sreca kad dajes ono sto imas , naravno misli se na materijalno.
iskreno mislim da se sreca moze uvecati planiranjem da budemo srecni . nase misli okrenuta ka ostvarivanju srece i uzivanje u istoj . mozes da postanes srecan posmatranjem ljudi koji su srecni . ta energija prosto prelazi na tebe. treba se druziti sa ljudima koji teze da budu srecni . od svih poznanika treba probrati one najpozitivnije i provoditi vreme sa njima . matija beckovic kaze da je sreca biti jedini srecan medju hiljadu ljudi 
i dalje :"Hodajte kroz život otvorenih očiju i s verom. Zavirite u svaki ugao-nikad se ne zna gde je sreća. Sreća je slepa. Na sreću svako ima pravo. Sreća ne zna za razlike u boji kože, polu, socijalnom položaju, titulama i slično.
Sreća je velika šansa za sve."

iskreno , citala sam Dezmonda Morisa i njegovu knjigu "Sta je sreca" . slazem se , i to je od tada i moje misljenje , da je sreca cesto pomesana sa zadovollstvom . brkamo emocije . sreca je kratkotrajan momenat , vremenski ogranicena . i zato moramo raditi svakodnevno na tome da je odrzimo i da sa prekidima u nasem zivotu traje sto duze. ..treba ziveti kreativne zivote pune raznolikosti i stalno nalaziti nove ciljeve koje ceo ostvarivati .


hvala SF-u za sve linkove koje je postavio . pogledala sam sve .i danas sam mrtva umorna 

ne slazem se bas sa ovim

mozda se tvoj prefrontalni korteks slaže

ovo je receno u kontekstu prenosenja pozitivne energije, kad si "otvoren" za priliv iste  
kad si tuzan imas sklonost da posmatras samo tuzne ljude . posmatraj srecne a da se ne pojavi zavist ,razmisljaj o tome kako si i ti ustvari srecan  

Ah...   ... ja sam do sad mislio da je cilj teme da ljudi pokažu da su završili prvi razred osnovne škole i da umeju da čitaju.   Čudno, mogao sam da se zakunem da je to...
Anyway.
Ono što sam zapazio u nekom od ovih eksperimenata je jednostavno "mentalna gimnastika", a ona retko kad ima veze realnošću koju autori žele da prihvatimo kako bi nam bilo bolje.. zabluda bi bila prava reč. Mentalna gimnastika je proces kojim ubeđujemo sebe da nam se nešto sviđa, da nas nešto ne nervira, da smo zaslužni za nešto ili da nismo odgovorni za nešto drugo... proces u kojem mozak iskrivljuje realnost tako što iskrivljuje sopstvene osećaje kako bi nas odbranio i zadovoljio. Kompromis.
Kompromisi su obično dobra stvar... i vrlo važan činilac uspešne diplomatije... ali u ovom slučaju, u kojem svi hipotetički radimo istu stvar je... pa... spuštanje lestvice i zadovoljavajućih kriterijuma. A to... nije dobra stvar.
Zaboraviti na pravu stvar, od koje kad bi došli nakon muke i truda došla bi prava sreća... i zadovoljimo se nečim nižim ubeđujući da smo srećni... hm...
Sreća nije namenjena da bude večito prisutna... još je Andrić davno rekao "što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća." i potpuno je u pravu, zapravo najsigurniji način da postaneš nesrećan je taj da zahtevaš da budeš vrlo srećan. Sećanje na sreću nije više sreća,sećanje na bol je još uvek bol.   
Ako je biti stalno srećan vrhunski cilj, možemo i svi lepo da se drogiramo do kraja našeg kratkog, mizernog života. Ispunilo bi cilj, garantujem. Ali teško da je to napredak. Samo utočište isto kao i ono koje predlažu u nekom od prethodnih testova.
Mislim da ono što oni žele da kažu, nauče i proslede drugima je - dobra volja. I s tim se potpuno slažem i podržavam.
Neki, verovatno pametan, tip je rekao: Čovek nikada nije tako nesrećan kao što misli, a ni tako srećan kao što se nadao da će biti.
Sličnu stvar pokušavaju da nam predstave i u predhodnim eksperimentima učeći nas da nije sve tako loše, da treba ceniti ono što imamo, da ne znamo koliko smo srećni dok to nešto ne izgubimo... itd... i sve je to ok ako treba da vam podari malo dobre volje i malo početne lepe namere u odnosu sa drugima, slažem se... ali, ne zaboravite... do prave sreće se dolazi samo trudom koji može pratiti i muka i bol. 
Za svako osećanje postoji određeni prigodni i odgovarajući vremenski period...
... kad dođete do sreće, uživajte u njoj ali ne zaboravite da je ona prolazna i ne pokušavajte da je zamrznete.
Panta rei...

Ljudi uvek teze ka necemu vecem i to je normalna stvar. Problem je sto u toj teznji neki ljudi postaju vecito nezadovoljni onime sto imaju tj cak i kada postignu ono cemu su tezili i dalje nisu srecni zbog toga vec postaju "nesrecni ljudi" koji ni kada bi postali Kraljevi i Kraljice sveta ne bi bili zadovoljni sa time.

Teznja ka "vecem" je dobra i naravno da se ne treba zadovoljavati onim sto imas, na kraju krajeva kada bi se svi zadovoljavali sa onim cime su niko ne bi ni napredovao u bilo cemu ali covek je cudno bice i vrlo lako zaboravi da osim te teznje ka napredovanju postoji i druga teznja a to je teznja ka uzivanju. Kada bi ljudi neki put u svoj toj teznji ka napredovanju stali i krenuli da uzivaju u onome sto su postigli do tada otkrili bi da su savrseno srecni i u onome sto su do sad uradili u zivotu. To naravno ne znaci da ne trebaju mozda da urade vise ali da jednostavno treba da budu zadovoljni onime sto su postigli do tog trenutka

Valjda u svemu tome covek mora naci "balans" kako bi bio "srecan"