Plavi su uglavnom bogatasi, a crveni sirotinja.

Pa ne bas... tj da, ali uz odredjenu ogradu... nije pravilo...

Jeste da nije pravilo, ali je u vecini slucajeva tako. Bar prema tim mapama.

Zato sto deljenje u 5 ili 6 grupa nije precizno... pritom to je mapa po "Satisfaction with Life Index" ...

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_GDP_(PPP)_per_capita
http://en.wikipedia.org/wiki/Satisfaction_with_Life_Index
http://en.wikipedia.org/wiki/Happy_Planet_Index

Ima mnogo kriterijuma, novac se svuda racuna jer novac znaci dostupnost skola, dostupnost bolnica, higijenu i slicno... ali novac nije presudan...

Primera radi, hajde da uzmemo Satisfaction with Life Index iako on nije ono o cemu se ovde govori, ali cisto ilustracije radi...

Japan: 23 po GDP, 90 po SWL
Bahami: 34 po GDP, 5 po SWL
Katar: 1 po GDP, 45 po SWL
Estonija: 47 po GDP, 134 po SWL
Madjarska: 44 po GDP, 107 po SWL
Slovačla: 40 po GDP, 130 po SWL
Turska: 64 po GDP, 133 po SWL
Rusija: 51 po GDP, 169 po SWL
Bugarska: 68 po GDP, 163 po SWL

Po Happy Planet Index su razlike ekstremnije... jer se uzima u obzir vise stvari i novac nije osnovni faktor...
Anyway... ono sto je sigurno... gde nema uopste novca to je nisko po svim spiskovima...
Ali gde ga ima... makar i malo preko neophodne granice, postoji ogromna razlika kako ga ljudi trose, tj koliko im zadovoljstva zviot pruza.

Radi se eksperimentu 2. FOTOGRAFIJE (ceo tekst je prvoj strani).

iz teksta....


  Gledao sam ceo video i predavač je stvarno tako rekao !

 Inače zanimljivo predavanje, ima još stvari koje mi nisu jasne : kako se računa "količina sreća pojedinca i stavlja na grafik , u kojim jedinicama se količina sreće izražava kad je pojedinac u pitanju.

To je stil predavanja Dan Gilberta, voli covek da se nasali.

Ok , tako je. Začudilo me je što se publika nije nasmejala na tu šalu, ipak su to supercool mozgovi sa Harvarda. Previše gledam one serije sa ubačenim smehom da bih i ja znao kad je nešto smešno. 

Koliko ćemo biti srećni ili nesrećni ne zavisi samo od spoljašnjih okolnosti, već i od našeg odnosa prema životu. Ako sreću posmatramo kao racionalnu kategoriju, kao nešto što zavisi od naših izbora i odluka, a ne nešto što je izvan nas, onda ćemo u većini životnih situacija biti u stanju da je dosegnemo. Svetlana Virijević-Mudrić, psihoanalitičar, objašnjava koje psihološke snage čovek treba da jača i neguje, a koje destruktivne mehanizme treba da izbegava.

 

1. OKRENITE DOBRU STRANU MEDALJE
Pozitivno razmišljanje od presudne je važnosti za srećan, zadovoljstvom ispunjen život. Treba uvek pronaći perspektivu iz koje se vidi pozitivan smisao svakog iskustva. A to je veština koja se uči.
- Odmah počnite da tražite dobru stranu u sebi i drugima, ali i u svakodnevnim događajima.
- U stresnoj situaciji postavite sebi tri pitanja:
Zašto je ta situacija važna, šta je najveći problem i, najzad, šta vi možete da uradite da stvari okrenete u svoju korist?

 

2. UŽIVAJTE U SVAKOM TRENUTKU
Dostizanje sreće zaista je životni projekat, a istinski lični sklad i harmonija zahtevaju predan i dugotrajan rad na sebi. Međutim, sreća nije nešto što se čeka godinama, ona se krije u svakom trenutku koji proživljavamo. Bićemo u stanju da od života dobijemo ono najbolje samo ako smo sposobni da to isto izvučemo iz malih, običnih stvari. Živite punim plućima u sadašnjem vremenu, tako ćete steći kolekciju lepih uspomena. Usmerenost na ovde i sad rasterećuje anksioznosti, stresa i tuge.

 

3. NAUČITE DA VOLITE SEBE
Čovek nezadovoljan sobom po pravilu je nezadovoljan i svojim životom. Zato, da biste bili srećni, morate da naučite da volite i vrednujete sebe. Da biste pobedili komplekse i promenili lošu sliku o sebi, uradite sledeće:
- Sami ili uz pomoć stručnjaka pronađite uzrok negativnog doživljaja sebe.
- Utvrdite ima li realnog osnova da se osećate loše. Ako ima, počnite da menjate ono što vam smeta.
- Definišite kakvi želite da budete i ponašajte se u skladu s tim.
- Napravite spisak svojih vrlina i svega što kod sebe poštujete.

 

4. NAPRAVITE SPISAK CILJEVA
Ciljevi našem životu daju smisao i sadržaj, zbog njih vredi ustajati iz kreveta. Ako ih imamo, naša pažnja usmerava se na nešto što donosi zadovoljstvo, a ne na spasavanje od patnje. Teški periodi
podnose se lakše, a dobri postaju još prijatniji.
Napravite spisak ciljeva koje ste sebi postavili i pogledajte ga triput dnevno: čim ustanete, jednom u toku dana i jednom pred spavanje.

5. SMEJTE SE, ZDRAVO JE
Ništa blagotvornije od smeha! Smisao za humor snižava nivo stresa, jača koncentraciju i snagu intelekta, daje zdravu distance prema svim stvarima. A svaka situacija ima smešnu stranu, treba je samo potražiti. Umesto da se svaki put u stresnim situacijama bavite lošim aspektima onoga što se dešava, a vi se zapitajte ima li nečeg smešnog u svemu tome. Uvek se setite kontradiktorne, ali tačne izreke: Ne sekiraj se zbog sitnica, ali zapamti da se život od njih sastoji.

 

6. PRAŠTANJE JE ZALOG MIRA
Čovek koji u srcu čuva uvredu i mržnju nikad ne može da bude srećan i slobodan, zato je sposobnost praštanja ključ istinske sreće.
Zapamtite, od vaše mizantropije ne stada niko drugi do vi sami.
Neuspesi, gubici i povrede sastavni su deo života, pa naučite da opraštate i sebi i drugima.

 

7. KO DAJE, DUPLO MU SE VRAĆA
Nije sreća samo ugađati sebi, ona se krije u umeću davanja i pomagajna drugima. Što više radosti pričinjavamo drugima, to ćemo sami biti srećniji. Svakog dana pronađite način da nekom do kog vam je stalo ulepšate dan.

 

8. PRIJATELJSTVO UMNOŽAVA SREĆU
Kvalitet života meri se kvalitetom odnosa koje smo uspeli da izgradimo. Čovek je socijalno biće i neophodni su mu drugi ljudi. Bliski i topli odnosi s prijateljima, rođacima i, naravno, partnerom pomažu u prevazilaženju svih teškoća. Sve je lakše kad imate podršku. Sreća koja se deli duplo je veća, problem koji se deli duplo je manji.
- Uvek se posvetite prijateljima kao da ih vidite poslednji put.
9. U ZDRAVOM TELU ZDRAV DUH
Fizička aktivnost rasterećuje stresa i izaziva fizičke reakcije u organizmu zbog kojih se osećamo dobro. Trenirati treba redovno, po mogućstvu svakog dana barem pola sata.

Vitalnost tela i bodro držanje izazivaju osećanje sreće, koje u svakom trenutku svesno možete da animirate pomoću pokreta.

Ishrana izuzetno utiče na naše samoosećanje, a na to u brzini života često zaboljavljamo. Treba izbegavati čajeve, kafu i alkohol, kao i svu hranu bogatu šećerima, punu aditiva i konzervanasa. Neka u ishrani dominiraju voće i povrće, žitarice i koštunjavo voće.

Izvor: Blic

 

Elem, ovaj tekst je super, za onog ko zivi na nekoj dalekoj, srecnoj planeti ili je prosto debelokozni djon koga nista ne dotice i koji je zdrav, dobro zaradjuje i u zivotu nije imao vecih poteskoca od recimo cekanja u redu za pasos da bi otputovao na Tasos sa porodicom.