Koliko znam najmanje se menjala koptska crkva u egiptu, i njihovo hriscanstvo je miljama daleko i razlicito od ovog naseg.  Srpsko pravoslavlje je otprilike mesavina 40% hriscanstva i 60% staroslovenske paganske religije,  i pricati o tome da jedino pravoslavlje nije menjano i da potice direktno od Isusa je besmisleno.
Nesuglasice u crkvi naravno da imaju veze sa njenim ucenjem, a samim tim i sa vernicima, stavise svestenici kroz svoja ucenja pokusavaju da priklone na svoju stranu /struju vernike, pa nekad i svesno huskaju jedne protiv drugih, predocuju razlike u ucenjima itd.

Помаже Бог.


Мили брате Ласло,
питање није исправно, јер да би се нешто ујединило, прво би требало да се разједини, а у православљу или источном хришћанству (не знам који израз да употребим, јер сваки има неку фалинку...) није дошло до деобе... Неко може да отпадне од заједнице (мислим на расколе; мада ћу се и на њих осврнути на крају поруке 1 занимљивим стихом  који је вама већ познат), али чврсто језгро увек остаје. А онај који се удаљио од заједнице, увек има могућност да заједници опет приђе, јер оданост Богу, апостолском наслеђу, наслеђу Светих Отаца Цркве, наслеђу Васељенских сабора...увек остаје, тако да они који нарушавају јединство у ономе што заједно исповедамо, сами иступају из заједнице (док међу помесним црквама по овим горе побројаним тачкама нема неспоразума или несугласица)
Мислим да је овде неспоразум настао (јер не видим да постоји проблем), зато што можда различито гледамо на јединство.

Јединство се огледа у Господу Исусу Христу, у Литургији:

Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог? Јер је један хлеб, једно тело смо многи; јер се сви од једног хлеба причешћујемо. (1 Коринћанима 10,16-17)

Мислим да се из ових речи Светог апостола Павла лепо види у чему се у првобитној Цркви огледала заједница и јединство. И тада је било много црквених заједница, али јединство су црпели из причешћа кврљу и телом Христовим, из обожења, сједињења са Богом.

Даље, ова литургијска заједница се могла конституисати само уз помоћ Духа Светога:

Благодат Господа Исуса Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа са свима вама. Амин. (2 Коринћанима 13,13)

Мислим да се и из овог стиха види да је првобитна заједница била не само литургијска, евхаристијска, већ и заједница Светога Духа.

Даље, јединство се огледа у јединству догматско-канонског живота које је код свих помесних цркава идентично, тако да сада већ лакше може да се схвати у чему се огледа јединство.

Али, можда је боље да употребим 1 параболу која је вама добро знана. То је парабола о чокоту и лози, где је Господ Исус Христос тај чокот, а помесне цркве су лозе на том чокоту, па све док је лозица у вези са чокотом, доносиће и плода, а када се одвоји од чокота, суши се и пропада...

А први пут чујем да је попис православних помесних цркава непознат или споран ?! 

Ево га 1, за који мислим да је неоспоран:

Васељенска или Цариградска Патријаршија
Православна Грчка Александријска Патријаршија
Антиохијска Патријаршија
Грчка Православна Јерусалимска Патријаршија
Московска Патријаршија и све Русије
Српска Патријаршија
Румунска Патријаршија
Бугарска Патријаршија
Грузијска Патријаршија (католикосат)
Кипарска Црква (архиепископија)
Грчка Црква (архиепископија)
Православна Пољска Црква
Православна Чехословачка Црква
Православна Финска Црква
Православна Албанска Црква
Православна Јапанска Црква
Православна Кинеска Црква
Православна Америчка Црква


Зар ико ко је православац ово оспорава? (нисам набрајао неке аутономне цркве и области...)


И да се кратко осврнем на рaсколе који су евидентни на Истоку (неко спорове сте и сами побројали, а слажемо се да их има још много).
Oпет ћу се позвати на Светог апостола Павла:

Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама. (1 Коринћанима 11,19)

Овде се, истини за вољу, мисли на расправе приликом агапе и литургијског сабрања, али можда може  да се овај стих, за ову прилику (иначе не волим да тргам мисли и речи из контекста, јер свашта настане и дође до неспоразума) прокоментарише у  контексту раскола (рецимо старо и ново календарци у Грчкој или ми и браћа и сестре у Македонији...), па да се види да и кроз неслагања и спорове може да се дође до јаснијег сагледавања и доживљаја Истине.
Можда...
Било би боље да раскола и нема, али сваки проблем који се појави је позив да се ми потрудимо да на тај изазов одговоримо и да још јасније сагледамо и доживимо Истину...

Čini mi se da postoji jedan broj pravoslavaca, naročito u Makedoniji i Crnoj Gori koji smatraju da ovom spisku pripadaju i njihove nacionalne crkve. Možete li nam reći nešto o stavu ostalih pravoslavnih pomesnih crkava prema ovim tzv. političkim crkvama

Па није баш исти случај у Македонији и у Црној Гори.
Прецизнији да будемо, у Македонији имамо раскол, а у Црног Гори нема раскола, већ се самозванци проглашавају за свештенике и Цркву Христову, тако да више личе на протестанте и неке секташе, него на православце.

У Македонији постоји црква, али која не поштује каноне, па је тренутно под ,,блокадом''.
Њихови свештеници се у било којој православној земљи дочекују као расколници и не могу тамо да чинодејствују или саслужују на Литургији. Али нико не негира да су они свештеници. 
Ако се и када, врате у канонске оквире, па затраже аутокефалију од мајке Цркве (у овом случају од СПЦ-е) и добију је (а имају услове за то, само треба да се сете да је Црква заједница, сабрање, а не самовоља..), биће признати од свих других православних цркава, јер постоји ред и треба да се поштује, а не да неко мисли да може декретом да се добије аутокефалност.
Они су то прогласили, али их нико не признаје (осим њих самих).
Покајање и молба мајци Цркви и све се може решити.
Ergo, у Македонији има православног народа, али постоји раскол и само је потребна добра воља појединих свештенослужитеља у Македонијио да ствари уреде.
Кад чељад нису бесна, кућа није тесна. 

У Црној Гори постоји СПЦ, а она ЦПЦ је друштво грађана, без свештенства (прекинут им је низ апостолског прејемства), без народа и упоришта у њему (има појединаца који би да се играју Цркве, без да схвате шта Црква као Тело Христово истински представља...), али са подршком власти.
Они не само да нису признати нигде, већ су Црква само у својим главама, јер њихове ,,свештенике'' нико од православног света не прихвата као свештенике, већ као људе који чине насиље и играју се машкара. Срамоте мантије које су обукли, скрнаве епитрахиље које носе. Брука и срамота.
Они нису ни предмет разматрања у православном свету, јер то тамо није Црква, већ су се нека велика деца мало заиграла, па претерала.
У Црној Гори они који се изјашњавају као православци су припадници СПЦ-е, а ови из ЦПЦ су православни по имену, а делима и нередом, саблазни којом шире јасно сведоче ко су и шта су.
Нема код њих ни вере, ни љубави, ни канона, нити жеље за тим, већ су на делу себични интереси појединаца.

silvanus brate gresis

samo u rusiji postoji jos 3 pravoslavne crkve, a vidim ljudi pominju i makedonsku i crnogorsku. ko nama moze da tvrdi da amfilohije ispoveda pravu veru a oni koji vode crnogorsku pravoslavnu crkvu da ispovedaju pogresnu veru? to je brate moj mrznja, mrznja ona najgora prema bratu u hristu.

neka ljudi imaju svoju crkvu i ne mozes ih nazivati sektasima, oni veruju u sve ono u sta veruje i bilo koji vernik SPC. tu razlike nema

sto se tice sukoba izmedju crkava, ne terajte narod da strada zbog ambicija nekih vladika da carstvo nebesko zamene za carstvo zemaljsko

Ne znam sada da ima neko na vrhu pa od njega mora da se trazi autokefalnost. Da vera ide po redu, ne bi Isus postojao kao ni hriscanstvo. Sad sto se kaze da se ovi po CG igraju, tako se moglo i reci za prve apostole da se eto igraju neke nove religije. Sad, naravno, tu je umesana i politika

Могуће је да грешим.
Шта би друго и могао да чини овакав несретни грешник као што сам ја, осим да греши?  

У овом конкретном случају, по питању раскола у Македонији и ЦПЦ-е, када питате ко тврди, тврдим ја.  
А ово исто потврдиће и сваки иоле информисанији верник, не само СПЦ-е, већ и било које друге помесне Цркве, нарочито ако се сам упозна са ситуацијом и чињеницама. Не требају ту суфлери, већ само мало жеље да се упозна проблем и ствар је јасна.
О теолозима и свештенству из тих земаља не треба ни трошити речи.

Питање раскола у Македонији је канонско (а они су давно утврђени и ту нема спорења, само је проблем што се неки не држе истих), па може и бити решено.

У Црној Гори за православне вернике постоји само СПЦ, а ови други су удружење грађана.
Није ни то лоше, па шта недостаје појму ,,удружење грађана'' ?
А зашто кажем да ЦПЦ није црква?
Потражите на нету шта значи апостолско прејемство, шта је то хиротонија, а шта рашчињење, па проверите каква је ситуација са овим појмовима код оних који се зову ,,свештенослужитељима'' у ЦПЦ-и...
Да не буде да их ја бедим, лепо ви проверите, поготову ако сте из Црне Горе, то је још лакше проверити и све ће вам се касти само.

 

Они су Црква Христова исто толико, као када бих ја са својим ђацима и комшијама почео да вршим богослужења (осим крштења, јер њега може, треба и зна да изврши сваки хришћанин) у школи у којој држим часове, обучем мантију, ставим епитрахиљ, неке комшије и ђаке произведем у ђаконе, свештенике, појце, чтеце...и кренем да служим.
Да ли сам и ја онда православна Црква, па верујем ,,исто'' (а није исто, чим одбацујем апостолско прејемство, канонску хиротонију, поуке Светих Отаца, рецимо Светог Игњатија Антиохијског (када би Мираша питали шта је то Свети Игњатије говорио о епископу и његовом односу за заједницом, добили би сте немушти одговор...   )...) као и остали православци, па зашто ја и моја деца, односно новопроизведени свештенослужитељи нисмо новооснована Београдска Црква?

Ова аналогија је карикатурална, али таква је и ситуација са ЦПЦ-ом.

problem je u tome sto je jedno crkva kao institucija, a sasvim drugo je vera moja u hrista. meni crkva ne treba da bih ja istinski verovao u hrista. uostalom - i crkva je ponekad gresila

naravno, da se razumemo, neko ce reci - meni treba crkva i to je sasvim u redu. ali kako bi bilo da ja recimo se opredelim da budem vernik CPC i onda da nazivam vernike SPC sektasima, raskolnicima i slicno. jel bi se ti prijatno osecao? naravno da ne

nemoj mesati veru sa crkvom to prosto ne ide.

Ако ви верујете у Господа Исуса Христа мени је баш драго.
Без шале, па ја се увек обрадујем када негде сретнем брата или сестру у вери.
Па макар се у свему ни не слагали по питањима вере.
Макар постоји нека додирна тачка, а то је Господ Исус Христос.
А то је сјајна полазна основа, довољна свакоме.

Ону реченицу сам вам шрафирао, зато што је нонсенс.
Причамо о хришћанству, спомињемо Господа, а да то не повежемо са Његовом Црквом?
Па Он ју Цркву основао, Дух Свети је конституисао, али по вама то нема везе са вером...
Толико о православљу.

А ако сте лоше приочитали моје речи, да вас подсетим, да их ја нисам назвао секташима, нити расколницима (то су моја браћа и сестре у Македонији; а и то не сви), већ сам рекао да наликују на протестанте и секташе. (Мада највише личе на позориште; и то лоше, неукусно, са циљем раслабљења вере у нашем народу)
То слично звучи, али ни најмање није исто, зато што ви тврдите да их ја клеветам, а то није тачно. Не осуђујем их ја.

А лепо сам рекао да су удружење грађана.

И не, не бих се љутио да ми кажу да сам секташ, расколник, бедник, ништарија...(део од овога је и истина)
Па и Господа су ружили, апостоле прогањали и мучили, крв мученика је била семе за хришћанство.
Тако да ми погрде не сметају.
Ако су то погрде због вере, сматрам их као одликовања. 

А ваше је право и ствар домаћег васпитања како ћете се односити према другима, као што је и ваше право да приђете којој год хоћете заједници или удружењу.
Као што је и члановима ЦПЦ дато право да се зову православна Црква.
Квака (али не 22) је у томе што им то нико осим власти у Црној Гори не признаје, нити ће им икада признати.
Не зато што ја тако кажем, него што канони и учење Цркве Христове то говоре.
Ево и 1 мало техничко питање за вас. Може?

Ћутање схватам као одобравање. 

Храмови се подижу на моштима мученика, антиминс увек у себи има ушивене делове мошти мученика, то вам је, као некоме који тврди да су припадници ЦПЦ-е православни верници, познато, зар не?
Е, па баш ме занима одакле припадницима ЦПЦ-е делови мошти мученика, на који начин су до њих дошли? Да ли уопште поседују мошти мученика?
Да или не?
Ако да, одакле им, а ако не, како то онда, по православном обреду служе Литургију?

У Македонији је сасвим друга ситуација (као што сам и објаснио; мада могу и детаљније), па ће, ако Бог да, овај проблем бити решен на добробит целог православног света.

Љубав је у хришћанству једно од мерила (ту ваљда спадају и милосрђе и покајање).

А ако сам нешто погрешио, молим и вас, као и све друге учеснике дискусије да ми опросте.

Praktično je nemoguće razdvojiti veru od crkve. Ako pitaš prosečnog evropskog vernika koje je vere, on neće reći da je hrišćanin, već katolik, pravoslavac, anglikanac itd. itd. Mislim da nije problem u postojanju različitih hrišćanskih crkvi, po meni je to čak i pozitivno, jer ništa ne daje tako dobre rezultate kao diskusija u kojoj učestvuju osobe suprotnih stanovišta koje hoće da saslušaju i tuđe argumente. Problem je u upravo tome što ste vi rekli. Svaka crkva smatra da samo ona ima monopol na Hrista i da su svi ostali sektaši. Reče Isus u bibliji kako čovek ne može dokučiti puteve Gospodnje. Zašto li onda oni koji šire njegovu nauku smatraju da je samo njihovo tumačenje boguugodno, a sva ostala pogrešna???