Cim si dosao tu na svetu Liturgiju brate, ti si bio pozvan da dodjes na nju. Nema odbacenih, Hristos sve zove i prima, mi sebe odbacujemo i odvajamo od Hrista,
Covek ne sme da se oseca odbacenim kada dodje na svetu Liturgiju, ma kako mu se cinilo da ga ljudi oko njega (ne)prihvataju. On je tu Hrista radi a Hristos je tu njega radi. Radi svakog ponaosob i licno i radi cele zajednice! A sveta Liturgija je od Hrista ustanovljena " ovo cinite u moj spomen", govori Gospod.

To me podseća na reči jednog inkvizitora koji zapisao jedan istoričar.
"U vreme Inkvizicije, sudije su imale običaj da kažu: "dajte mi tri rečenice iz bilo kog dela Jevanđelja, pa ću naći osnov da pisca pošaljem na lomaču."
Ponašanje savremenih inkvizitora vrlo slična onima u srednjem veku,i to sve zahvaljujući nepromenjljivoj crkvi.

Upravo tako.Mnogima od nas se smučila crkva gde njihovi vernici se ponašaju kao inkvizitori,ratnohuškači,agresivni,primitivni,koji govore o ljubavi onda svoje bližnje osuđuju na većni pakao,ognjeno jezero,osuđuju svakog na sve i svašta,prete,mrze svoje bližnje koje su spremni i da ubiju, i to ni nekriju itd da ne nabrajam,i to sve uz blagoslov crkve i njihovih sveštenika.
Današnje crkve su se mnogo udaljile od Isusa i više nesluže za spas naše duše,već da našu dušu prodaju đavolu.

Necu da izazivam raskol ali sve sam vise ubedjen da su sve religije izmisljotine i da spasa nema, da je sve to samo sarena laza jer sto vise kopam po istoriji sve manje verujem.
Tesko je biti u Crkvi ciji te sledbenici ne prihvataju.

@Pirox
Crkva ne gresi nemoj da gresis dusu 
Takav mentalitet je prisutan i danas.
Današnje crkve su se mnogo udaljile od Isusa i više nesluže za spas naše duše,već da našu dušu prodaju đavolu.
Bas tako 
Crkva Djavola je isto sto i Crkva Boga isti ljudi u u njoj i isti ljudi drze sve u saci.
Doduse Dobro i Zlo je teorija koju jos izucavam jer kao deca mi ne znamo da to postoji tako da....

vidim da nemash nishta da mi kazhesh, potpuno si ostana bez teksta pred citati Jevandjelja.licemere, prelistaj malo Bibliju pre nego shto pochenesh da prosipash svoje gluposti. evo ti ova knjiga u kojoj je 701 stih iz Biblije koji pokazuje mrzhnju i gnev Boga ne samo prema grehu nego prema i greshnicima.

http://www.godhatesfags.com/written/reports/20060331_god-loves-everyone-lie.pdf

mishljenje bezbozhnika i choveka otudjenog od Hrishcjanskog morala (takve Isus u jevandjelju naziva svinjama i psima) cje da mi bude od nekakve vazhnosti.. kako ne...

nije sveta liturgija droga koja treba da ti promeni raspolozhenje. sa kakvim srcem dodjesh, sa takvim i odesh, sve zavisi od tebe, Bog nikoga ne sili.

Bar nisam lazni vernik koji bi samo da ubija.
Isusa se setis samo kad tebi odgovara. Blago Crkvi pored takvih kao ti. 
Liturgija je gubljenje vremena.

Dzabe je tebi govoriti kada ti je glava prepunjena samoga sebe. Od sopstvenog ega si verovatno u pocetku video jedino sebe, a sada si osim toga poceo i da mrzis sve oko sebe. Zao mi je zbog toga, samo nemoj da govoris u ime Crkve, vec u svoje licno, to te jedino molim.

Ja mislim da Bibliju nije čitao samo onaj koji u srcu nosi mržnju i želju za ubijanjem svoga bližnjega.A licemer je onaj koji govori o ljubavi a zagovara mržnju,ubijanje i rat.Dobro rekao Isus: "Po njihovim plodovima ćete ih prepoznati" A mržnja,ubistvo i rat znamo kakvi su plodovi. Takvi osuđuju bližnjeg zbog grehova,a sami su najveći grešnici. I na to lepo rekao Isus: "Prvo izvadi brvno iz svoga oka,da bi video izvaditi trun iz oka brata svog".
Pitam se ko je bezbožnik? Onaj ko svesno krši i zagovara kršenje Božje zapovesti i Jevanđelja,ili onaj koji trudi da se drži podalje od svega što je protivno Jevanđelju i zapovesti Božje.
Da je crkva prava istinska crkva,nebi dopustila da njihovi vernici pomišljaju na ubijanje a ne da ubijajanje sprovedu u delo.
Svaka čast izuzecima kao što je Silvanus.Ali takvi ljudi su mala manjina bez uticaja u crkvi.Da takvi ljudi vode pravoslavnu crkvu kao što je Silvanus, sigurno ne bi dozvolili da vernici željni krvi i ubijanja nazovu sebe Hrišćanima,vernicima pravoslavne crkve i Isusa Hrista.Ali žalosna je činjenica da crkvu vode upravo protivnici Boga i Isusa,pa je to razlog zašto se zagovara kršenje zapovesti Božje na svim poljima.

O revnosti telesnoj i duhovnoj

Sveti Ignjatije Brjančaninov

Treba se dobro paziti telesne revnosti, koja spolja deluje blagočestiva, a u stvari je - nerazumna i štetna za dušu. Svetski ljudi i mnogi monasi, po svome neznanju, veoma hvale takvu revnost, ne shvatajući da su njeni istočnici umišljenost i gordost. Ovu revnost oni veličaju kao revnost po veri, po pobožnosti, po crkvi, po Bogu. Ona se sastoji u više ili manje oštrom osuđivanju i razobličavanju zbog njihovih moralnih pogrešaka i pogrešaka protiv crkvenog reda i poretka. Obmanuti lažnim shvatanjem revnosti, neblagorazumni revnitelji, predajući joj se, misle da podražavaju Svete Oce i svete mučenike, zaboravljajući za sebe da nisu sveti nego grešni. Ako su sveti razobličavali grešnike i bezbožnike, razobličavali su ih po zapovesti Božijoj i po svojoj obavezi, na podsticaj Duha Svetoga, a ne na podsticaj svojih strasti i demona. Ko se pak odluči da samovoljno razobličuje brata ili da mu prigovori, taj jasno pokazuje i dokazuje da sebe smatra blagorazumnijim i boljim od onoga koga razobličava, da deluje pokretan strašću i obmanut demonskim pomislima. Treba imati na umu Spasiteljevu zapovest: A zašto vidiš trun u oku brata svoš, a brvno u oku svome ne osećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svome: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno u oku tvome? Licemeru, izvadi najpre brvno iz oka svog, pa ćeš onda videti da izvadiš trun iz oka brata svoga (Mt. 7,3-5). Šta je to brvno? To je telesno mudrovanje, debelo kao brvno, koje u potpunosti oduzima sposobnost i ispravnost moći vida koju je Sazdatelj darovao umu i srcu. Čovek, vođen plotskim mudrovanjem, nikako ne može pravilno da sudi ni o svome unutrašnjem stanju, ni o stanju bližnjih. On o sebi i drugima sudi onako kako sam sebi deluje i kako mu se bližnji čine spolja, po njegovom telesnom mudrovanju - pogrešno, zato ga je Reč Božija sasvim tačno nazvala licemerom.

Po iscelenju sebe Rečju Božijom i Duhom Božijim, hrišćanin dobija pravilan pogled na svoje duševno stanje i duševno stanje bližnjih. Telesno mudrovanje, poražavajući veličinom greha bližnjega, uvek donosi nemir, a neretko i pogubljuje, i nikada ne donosi i ne može da donese korist, jer nema nikakvo dejstvo na greh. Naprotiv, duhovno mudrovanje deluje isključivo na duševnu povredu bližnjeg, milujući ga, isceljujući i spasavajući. Treba primetiti da po zadobijanju duhovnog razuma nedostaci i pogreške bližnjeg počinju da se čine sasvim nevažnim, jer su iskupljene od strane Spasitelja i lako izlečive pokajanjem - a to su iste one pogreške i nedostaci koji su se telesnom razumu činili beskrajno velikim i značajnim. Očigledno, njima je upravo telesno mudrovanje, budući samo kao brvno, pridavalo tako ogroman značaj.

Telesno mudrovanje u bližnjem vidi takve grehe kojih u njemu uopšte nema: iz tog razloga su oni koji bi se poveli tom nerazumnom revnošću često padali u klevetu bližnjeg i postajali oruđe i igralište palih duhova. Prepodobni Pimen Veliki je pričao da je neki monah, zaveden revnošću, bio podvrgnut sledećem iskušenju: video je drugog monaha kako leži na ženi. Dugo se borio protiv pomisli koja ga je terala da zaustavi grešnike, da bi ih konačno, pobeđen, gurnuo nogom i rekao: "Prestanite!" Tada se ispostavilo da su u pitanju dva snopa.

Ako hoćeš da budeš verni i revnosni sin Pravoslavne Crkve, onda to treba da postigneš ispunjavanjem jevanđelskih zapovesti u odnosu na bližnjeg. Ne usuđuj se da ga javno razobličavaš! Ne usuđuj se da ga učiš! Ne usuđuj se da ga osuđuješ i prekorevaš! Jer to je delo ne vere, nego nerazumne revnosti, umišljenosti i gordosti. Pimena Velikog su upitali "Šta je to vera?" Veliki je odgovorio: "Vera se sastoji u tome da se prebiva u smirenju i čini milost", to jest smiravati se pred bližnjima i praštati im sve uvrede, sva njihova sagrešenja. Pošto nerazumni revnitelji kao osnovni razlog svoje revnosti ističu veru, neka znaju da istinska vera, a shodno tome i istinska revnost, treba da se izražavaju u smirenju pred bližnjima i u milosti prema njima. Ostavimo sud nad ljudima i razobličavanje ljudi onima koji imaju obavezu da sude svojoj braći i upravljaju njima.

"Onaj ko ima lažnu revnost - rekao je sveti Isak Sirijski - pati od teške bolesti. O čoveče, koji misliš da pokazuješ revnost protiv tuđih nedostataka, znaj da si se odrekao zdravlja sopstvene duše. Ako pak želiš da lečiš nemoćne, znaj da je bolesnicima potrebnije da ih obilaze nego da ih žestoko razobličuju. Tako drugima nećeš pomoći, a sam ćeš sebe podvrgnuti teškoj i mučnoj bolesti. Ova revnost kod ljudi ne smatra se za jedno od obeležja premudrosti, nego se ubraja u bolesti duše, kao pokazatelj nedostatka duhovnog razuma, kao pokazatelj krajnjeg neznanja. Početak premu-drosti Božije su - smirenost i krotost, svojstveni velikoj i jakoj duši, i ozbiljnom načinu razmišljanja, koji nose ljudske slabosti. Dužni smo pak mi jaki - kaže Sveto Pismo - slabosti slabih nositi, i ne sebi ugađati (Rim. 15,1), i: ako i upadne čovek u kakvo strešenje, ispravljajte takvoš duhom krotosti (Gal. 6,1). Mir i trpljenje apostol ubraja među plodove Duha Svetoga."

U drugoj besedi prepodobni Isak veli: "Ne zamrzi grešnika, jer smo svi grešni. Ako se Boga radi podvizavaš protiv njega (grešnika), onda prolij suze za njega. Zašto ga mrziš? Zamrzi njegov greh, a za njega se pomoli, i tako ćeš postati nalik Hristu, Koji nije negodovao protiv grešnika, nego se molio za njih. Zar ne vidiš, On je plakao i za Jerusalimom? Mi često služimo za podsmeh đavolima. Zašto mrzimo onoga kome se đavo podsmeva kao i nama? Zašto, čoveče, mrziš grešnika? Zato što nije tako pravedan kao ti? Gde je tvoja pravda, kad nemaš ljubavi?! Zašto nisi zaplakao zbog njega, nego ga goniš? Neki, koji za sebe misle da zdravo sude o delima grešnika, gneve se (stoga) na njih, postupajući tako po neznanju". 5. 275-278

Kada te zbog tvog truda u vrtu zapovesti Bog udostoji da u duši osetiš Božansku revnost, onda ćeš jasno uvideti da te ta revnost podstiče na ćutanje i smirenje pred bližnjima, na ljubav prema njima, na milovanje bližnjih, na saosećanje sa njima. Po rečima svetog Isaka Sirijskog, Božanska revnost je oganj, ali koji ne raspaljuje krv! On gasi raspaljenost u njoj i dovodi je u stanje mirovanja. Revnost telesnog mudrovanja uvek je povezana sa raspaljivanjem krvi, sa navalom mnogih pomisli i maštanja. Posledice slepe i neuke revnosti, ako joj se bližnji usprotivi, obično bivaju negodovanje protiv njega, zlopamćenje i osveta u raznim oblicima, a ako joj se pokori - sujetno samozadovoljstvo, uz podsticanje i umnožavanje naše umišljenosti i gordosti. 5. 278



Preuzeto iz knjige "Enciklopedija Pravoslavnog duhovnog života"

u izdanju biblioteke "Obraz Svetački"

KAze nas prijatelj pravoverni jurisnik:

"mishljenje bezbozhnika i choveka otudjenog od Hrishcjanskog morala (takve Isus u jevandjelju naziva svinjama i psima)"

Prvo:

- Kako je Hrist mogao da zna za hriscanski moral kada je on ziveo po jevrejskom moralu a hriscanska dogma je dosla na snagu 300 godina posle njegove smrti

- koje je to jevandjelje gde Hrist nekoga naziva svinjama i psima jer ne postuju njegvo moral - Jevandjelje po rogozubu? Njega nisam citao. Jesi ti citao Bibliju u slikama pa mislis da tamo sve pise sto treba jedan vernik da zna? Prosiri vidike i kupi politikin zabavnik - tamo ima dosta zanimljivih stvari.

Ma pusti fanatika. Njemu na umu je samo da vredja i ubija.
Njegovo tumacenje je kompletno izbaceno iz konteksta.