nisi ti nikad imao nishta... 

A otkud ti znas jel' imao ili ne ??

Дух Свети је у свима, као Онај Који све обузима и о свима промишља, и у свима у покрет доводи природна семена (добра). Али у онима који су под законом , Он присуствује као Онај који указује на преступе заповести и као Просветитељ предсказаног обитавања у Христу.

У свима онима који су у Христу, као Онај Који усиновљује.

А као Дародавац мудрости, ни у једном од поменутих лица Он не присуствује просто или безуслвно, већ само у онима, који су себе свесно учинили достојним Његовог Божанског усељења, својим богоподобним животом. Јер сваки, који не твори вољу Божију, па нека је и верујући, има неразумно срце, као онај ко чини зло у мислима и тело криво, увек пуно нечистих страсних похота.

Свети Максим Исповедник


„Духа Истине, Кога свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји и у вама ће бити“ (Јован 14:17). Телесни човек, чији се ум није извежбао у сазерцању, сав је као у мочвару, потопљен у телесно мудровање, не може гледати на духовну светлост истине.

Стога свет, то јест, живот, поробљен телесним страстима, не прима благодати Духа, као болесне очи – светлости сунчаних зракова.

А Својим ученицима, о којима је Господ посведочио, да они, следујући учењу Његовом, имају чисти живот, Он даје и силу да буду тајновидци и сазерцатељи Духа. Јер говори: „Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих“ (Јован 15:3). Зато „свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји“.

То исто говори и Исаија: „Који је распростро земљу и шта она рађа, који даје дисање народу што је на њој и дух онима што ходе по њој“ (Исаија 42:5), о онима који газе земно и онима који су стали више њега, сведочи пророк, да су они достојни дарова Духа Светога. Зато је нужно признати Оног, Ко је несместив за свет и видљив једино Светима, због чистоте њиховог срца.

Господ наш Исус Христос нас је научио, рекавши: „Ако имате љубав к Мени, заповести Моје држите. И Ја ћу умолити Оца и даће вам другог Утешитеља да буде са вама вавек, Духа Истине, Кога свет не може примити“ (Јован 14:15-17).

Зато, док не сачувамо све заповести Господње и док не будемо такви, да би Господ засведочио о нама: „нисте од света“ (Јован 15:19), до тада не очекујмо да се удостојимо Духа Светога.


Свети Василије Велики


Пре очишћења душе, немогуће је примање дарова Светог Духа.

Свети Јован Златоусти

Čisto da podsetim vernike pravoslavne vere,da pravoslavna crkva ne postoji 2000 hiljada godina kako neki govore.Osnivač Srpske pravoslavne crkve bio je Sveti Sava, sin župana Stefana Nemanje (oko 1167-1196),a ne Isus Hristos. Znači pravoslavnu crkvu osnovao sin župana.
To je dokaz da dovoljno neko na vreme da osnuje neku crkvu, pa posle par stoljeća svoju crkvu proglase kao jedinu pravu i istinsku crkvu. Jeli to samo zato što ju je osnovao sin župana Stefana Nemanje a ne Isus???

za rogozuba brata u Hristu

"I ko čuje moje reči i ne veruje, ja mu neću suditi; jer ja ne dođoh da sudim svetu, nego da spasem svet."Jn. 3:17,
,,Nisam došao da zovem pravednike no grešnike na pokajanje” (Mat. 9,13; Mark. 2,17 i Luk. 5,32), a pritom izjavljuje: ,,Ne treba lekar zdravima nego bolesnima” (Mat. 9,12; Mark. 2,17 i Luk. 5,31). Uostalom, i Njega su neki Njegovi savremenici osuđivali zato što se druži (,,jede i pije”) sa grešnicima, prihvata razgovor i sa javnim grešnicama i, uopšte, pokazuje savršenu ljubav i prema društveno (danas bismo rekli: medijski) nepoćudnima. Kakav je bio odnos njegovih savremenika prema Njemu, takav će biti i odnos nekih novih ljudi prema Njegovim učenicima. U to nas On lično uverava (vidi Luk. 23,31 i Jov. 15,18-20), ali za neke nove ,,dušebrižnike” slova sa stranica Jevanđelja su tako sitna da ih oni ne mogu ni pročitati, akamoli shvatiti.

Ovi stihovi su baš lepi.Isus nas učio da mi gledamo pozitivno u bližnjemu.I to pozitivno ma koliki mali da je podržavamo,tek onda pomažemo.Ali ako mi napadamo ono negativno u čoveku,samo mu to isto pojačavamo u njega.Tako pravi Hrišćanski vernik neradi. Isus nikada nije osuđivao ni kapetana što vodio vojsku u bitku,niti je osuđivao carinike, ni ostale obične grešne ljude.
Samo lažni Hrišćanin osuđuje bližnjeg,i po tome možemo da ih prepoznajemo.

Mozes li molim te da mi obrazlozis to malo bolje, ovo me vrlo interesuje. Meni rekose da se Katolicka otcepila od Pravoslavne. Koja je onda bila tadasnja pravoslavna a koja danasnja?
I pusti Rogozuba on smatra da je sveznajuci.

Ovako nekako i ja verujem.
Negde sam pročitao: "Kada upreš prstom na nekoga - 3 prsta su uperena ka tebi!!"

Kada je Gospoda prvi put video Natanail (kasnije jedan od Apostola) nije mu Hristos rekao ni jedan od
njegovih greha, koji su Hristu bili i te kako poznati već pohvalu:
"Isus vide Natanaila kako ide k njemu i reče za njega: gle, zaista je Izrailjac u kome nema lukavstva!"

Naši bliznji su ljudi kojima realno možemo da pomognemo. Svaki čovek, koji ti je čak i nepoznat, a kome imaš mogućnost da ukažeš konkretnu pomoć je naš bližnji. I ukoliko to ne radimo, onda se upodobljavamo tom starozavetnm svešteniku i levitu, koji su budući pozvani da pomažu ljudima uklonili se od toga zbog svoje nečasnosti.znaci svi ljudi  i rockeri i metalci su nasi bliznji kad god nam se ukaze prilika da im se nadjemo.

Tražio sam sigurno jedno sat vremena datum osnivanja pravoslavne crkve,jer ta istorijska činjenica kao istina nikako neodgovara provoslavnoj instituciji, da su oni osnovani tek posle 1167 godina posle Isusa,i to osnavao sin župana.
Ovo malo informacija sam našao na wikpediji,i ništa više nema na internetu,kao da kriju istorijske činjenice.
Evo celog teksta što sam našao tamo.

Hrišćanstvo na prostorima Balkana počinje prvih vekova nove ere. Osnivač Srpske pravoslavne crkve bio je Sveti Sava, sin župana Stefana Nemanje (oko 1167-1196). Monah na Svetoj Gori, Sveti Sava se vraća u zemlju 1204, a hirotonisan je za arhiepiskopa Srbije 1219. godine u Nikeji od vaseljenskog patrijarha Manojla prvog. Poznate su u istoriji tri Srpske patrijaršije:

   1. ona koju je proglasio car Dušan Veliki 1346, a Turci je ukinuli 1458;
   2. Srpska patrijaršija između 1557. i 1776. (sa sedištem u Peći), kad je Carigrad ponovo ukida;
   3. Patrijaršija tek obnovljena 1920. posle osnivanja države Jugoslavije, sa sedištem u Beogradu, iako je Srbija stekla nezavisnu državu još 1830. godine. U periodu Drugog svetskog rata Srpska crkva i njen patrijarh Gavrilo (1937-1950) pretrpeli su najveće gubitke i stradanja u celoj svojoj istoriji. Godine 1969. od Srpske patrijaršije odvojila se samozvana Crkva Makedonije. Njen mitropolit ima sedište u Skoplju i nosi titulu arhiepiskopa ohridskog. Kanonska pozicija ove crkve nije priznata od pravoslavnih crkvi. Srpska patrijaršija je dala autonomiju Arhiepiskopiji ohridskoj 2002 godine.