Страх Божији

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)



Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)



Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)

Pojam straha Bozijeg koji se pojavljuje u Bibliji se ne odnosi na Onoga koji treba da bude spasen vec na ono od cega treba da bude spasen. Boga se boji ljudski ego koji je uzrok i posledica covekove podvojenosti od Boga - tacnije opsene i lazi zbog koje covek misli da je razdvojen od Boga. Strah od Boga se javlja samo kada je ego ugrozen Bozijim plamenom a covek identifikujuci se sa tim strahom samo jos vise produbljuje svoju iluziju udaljenosti od Boga. Prihvatanje jedinstva sa Bogom i odbacivanje straha otvara put ljubavi - jedini jezik koji ljudska dusa razume.

Zasto bi se nesto sto je neunistivo i od Boga stvoreno bojalo svog stvoritelja? Pojmovi pakla, greha, kazne su sve mehanizmi ljudskog ega da covekovu dusu drzi u snovidjenju - oni nemaju nista sa Bozijom ljubavlju koja je samo kreativna energija. Bog ne unistava - on samo stvara.

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ


БОГОЧОВЕЧАНСКИ КОНЗЕРВАТИЗАМ
И НЕКИ НАШИ ЦРКВЕНИ МОДЕРНИСТИ


Сувише је остарела земља, сувише су остарела небеса, сувише је остарео свет; одавно је изашао из руку Божијих и човек кида себе у кавезу материје, и риче од уздаха срца свог. Овакав какав је: деформисан и онакажен, свет је сувише увредљив за измученог човека. Изранављен, човек излази из старог и улази у нови, новији и најновији бунт. Док му многонамучени дух кључа на страшној температури страдања, он снује разне модернизме и покушава да помоћу њих ослободи себе остарелог света. Но све су то само фластери на расцветаним живим ранама. Предубока је болест света, и човек јој никако не може дохитити корен и уклонити. Потребно је било, неопходно је било да Бог сиђе у тело, у материју, да пронађе корен болести света, и ишчупа. Тајанствени Господ Исус је то учинио. У Њему је почело обновљење остарелог света и обожење ђавоиманог човека. То је процес дубоко личан и дубоко саборан. Он се врши путем многобројних богочовечанских подвига. Господ Исус враћа човека допадном Адамовом стању, допадној богообразности његовој, предгрешности света. Спаситељ је дошао да човека врати не Мојсеју, не Аврааму, већ допадном Адаму, који је сав живео у Св. Тројици. Васпоставити богообразност адамовску - то је циљ Христов, то је чежња православних који чезну и уздишу у древну доброту изобразити се. Средства су за то благодатно-богочовечанска. Спасоносни је подвиг Христов: вратити човека Богу, вратити га темељу, са кога га је грех одбацио. То сачињава богочовечански конзерватизам Христов. Апостоли су то схватили и Св. Оци са њима: уколико човек Христом иде уназад ка своме почетку, утолико иде унапред ка своме завршетку, јер је Христос почетак и свршетак, алфа и омега.

Неки наши црквени модернисти непрестано увозе са Запада у нашу средину неке римокатоличко-протестантске модернизме. И у име тих кожних модернизама они чине бучне походе против благодатно-богочовечанског конзерватизма Православне Цркве. Не треба се варати: римокатолици су најрадикалнији модернисти, јер су темељ Хришћанства пренели са вечног Богочовека Христа на трулежног човека папу. И то прогласили за најглавнији догмат. А протестанти су само подухватили тај догмат и разрадили га до страшилних детаља.

Православље живи и дела у знаку богочовечанског конзерватизма: ослањајући се на апостолско-светоотачку прошлост, оно чини корак по корак у неизвесну будућност. И чинећи тако испуњава завет Христов. Када "Хришћански Живот" опомиње и позива: назад ка Апостолима, назад ка Св. Оцима, назад кроз њих ка Господу Исусу за православног хришћанина то значи: напред ка незаменљивом Господу Исусу!

Путеви Цркве - путеви су Господњи: проклетство поражава оне који их кваре (ср. д. А. 13, 10). Ко сам ја, а ко ти, да самопоуздано путимо путеве Цркве кроз историју? То је благодатни позив духоносних отаца: Св. Серафима Саровског, Св. Прохора Пчињског, Св. Саве, Јована Кронштатског. А наш је позив да за њима идемо молитвено и смирено, сем ако не желимо да полугом гордости избацимо себе из саборне заједнице са Црквом. Никакав модернистички salto mortale није у духу Православне Цркве. Спремаш ли се да учиниш корак унапред, осврни се, ослушни шта ти Дух Свети саветује кроз богоносне Оце и Св. Васељенске Саборе. Не осврнеш ли се, не ослушнеш ли, не послушаш ли - себе стављаш изнад Васељенских Сабора, и тиме на себе згрћеш све њихове анатеме.

Ако наша Помесна Црква жели да остане Православна и да иде напред, она то може једино ако корак који хоће да учини напред, учини саборно: са свима Апостолима, са свима Мученицима, са свима Исповедницима, са свима Светим Оцима.

С роботом пред олтар и у кревет

Дејвид Леви најављује да ће људи заволети вештачке скаламерије налик себи, чак и водити љубав с њима. Зар се старогрчки вајар Пигмалион није заљубио у властитим рукама извајани кип од слоноваче, назван Галатеjа, молећи богињу Венеру да му удахне живот?
Будућа изабраница нечијег срца

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА
Како ли ће наши чукун-чукун унуци (и још даљи потомци) описивати силицијумско-силиконске изабранице налик људима, са издашним облинама, умилним гласовима, обиљем осећаја и непресушним умећем у вођењу љубави? (Исто питање, с разумљивим разликама, важи и за супротни пол.)
У блиској будућности нестаће сва љубавна и сексуална искушења. Заборавите сломљено срце, више нећете ићи унаоколо и тражити савршену изабраницу(ка). Довољно је да према властитим жељама програмирате робота.
Одговор на голицаво питање, можда, нећемо дуго чекати. Најдуже једно столеће (ко доживи!), а 2050. у америчкој држави Масачусетс усвојиће први закон који ће дозволити да с роботом (једног или другог пола) станете пред матичарa и закунете се на верност до краја живота!

Зашто је др Дејвид Леви, који на Универзитету Мастрихт (Холандија) изучава вештачку интелигенцију, наговестио да ће се, баш, у том кутку земаљског шара законодавци први осмелити на такав корак? Зато што су тамошњи законодавци најслободоумнији, пре осталих су одобрили хомосексуална венчања, а тамо је истраживачка колевка вештачке интелигенције (Марвин Миски и други из Масачусетског института за технологију).

Толико ће сличити људима – у изгледу, улогама, понашању и особености – да ће се људи сасвим природно заљубљивати, имати сексуалне односе, чак се венчавати са овим скаламеријама.

Млађани Холанђанин је скоро одбранио докторску тезу посвећену људско-роботским везама, не пропустивши да се упусти и у предвиђање заснивања брачних заједница.

Програмирана љубав

И одмах се ми, данашњи људи, суочавамо с несвакидашњом и неугодном чињеницом: Како ће звучати када неко изјави да је имао сексуални однос с човеколиком скаламеријом? Дејвид Леви је сасвим спокојан: „Очекујем да ће многи ускочити у отворени вагон!”

Не журите са осудама, још су стари Грци замишљали танане осећаје између човека и уметничких или механичких творевина. Сетите сe само вајара Пигмалиона који се заљубио у властитим рукама извајани кип од слоноваче, назван Галатеа, молећи богињу Венеру да joj удахне живот! Слични погледи претрајали су до наших дана, и то не само у научно-фантастичним скаскама. Научници су уочили да је високошколце пре четири деценије необично привлачио рачунарски програм „елајза” (ELIZA), осмишљен да пропитује и опонаша психотерапеута.

Свакодневно нас обасипају вестима да човеколики робот игра, скакуће, пентра се уз степенице, пресреће људе да се рукује и да не набрајамо; за разлику од најранијих претеча, нимало ликом и обликом налик, који су даноноћно покрај покретних трака фабрика аутомобила додавали или завртали покоји шараф. Дејвид Леви у својем научном делу „Присни односи с вештачким сапутницима” претпоставља да ће својим будућим изгледом, понашањем, чак и личним одликама толико сличити људима да ће се ови заљубљивати, водити љубав, па и ступати у брак с роботима. „Можда звучи помало чудновато, али није тако”, објашњава холандски научник, „љубав и секс с роботима су неизбежни”.

Психолози су установили туце разлога зашто се разумни двоношци заљубљују једни у друге, а дотични истраживач је уверен да се готово сви могу применити и на роботе. Мушкарац ће се заљубити у жену зато што имају сличне склоности и размишљања, интелектуалне способности, а све то је могуће програмирати.

Проф. др Хенрик Кристенсен, оснивач Европске роботске истраживачке мреже, лане је најавио да ће наш род кроз пет година одлазити у љубавну постељу с вештачким сподобама. Поједине компаније већ продају примамљиве лутке које служе тој сврси, предстоји да се дода мало електронских састојака, природније подрхтавање и неколико гласовних одговора.

Одушак за осуђенике

Мада је ово прилично просто, овладано је основним технолошким умећем за побољшање. С напреднијим програмима (софтвер) друштвене споне људи и робота постаће присније, до брачног заклињања остаје само корак. Пре једног века у САД било је противзаконито да двоје заљубљених различите боје коже (расе) пред свештеником размене бурме и закуну се на верност, прохујало је пола од тог времена и ова законска одредба је промењена. У појединим државама су забрањени бракови истог пола, на крају ћемо доживети да је слободна воља (и избор) сваког људског створа да изабере с ким ће да живи.

За Дејвида Левија није загонетка да ли ће вам дозволити да с роботом станете пред матичара, већ када ће се то први пут десити.

Роботичар др Роналд Аркин из Џорџијског института за технологију не верује да ће то ма где бити могуће 2050, али не значи да поједини – упркос законској забрани – неће покушати да спроведу свој наум. „Људи су веома чудна створења”, наглашава он. „Ако ме питате да ли ће сваки човек пожелети да се венча с роботом, мој одговор је – вероватно неће. Хоће ли неке мање групе? Већ сада појединци то желе да спроведу са играчкама за сексуалну забаву.”

Главни добитак од брака човек-робот биће, по свему судећи, да учини срећним неожењене (неудате), нарочито веома стидљиве, изразито ружне, неугодне нарави или с ма којим душевним тегобама. Појединци који су одустали од саме помисли да успоставе везу с неким, иако их је мало; прилика да стану пред олтар с роботом неће се скоро указати.

Одједном се затекнете пред препуном врећом свакојаких недоумица, од којих су моралне – најшкакљивије. Роботи ће послужити, нема сумње, као одушак нагомиланом нагону осуђеника на вишегодишње осамљивање; злостављачи деце (педофили) наћи ће одмену у роботима-малишанима, а то би знатно смањило (или повећало?) број оваквих злодела. Можда ће опасти стопа продавања тела за новац (проституција)?

Доста је мрачних нагађања, предочимо једно весело. Дејвид Леви замишља да би ове вештачке скаламерије могле некоме, чак, да учврсте брачну везу. Уместо да вољена каже „Драги, ноћас ме боли глава”, може вам умилно да отцвркуће „Драги, ноћас ме боли глава, зашто не узмеш робота?”

Извесно је да су одавно роботи ушли у наш свакодневни живот, да ћемо их усавршавати и – ко зна? – с њима плести разноврсне друштвене мреже, вероватно и најприсније. Одговори се још не назиру, будућа проучавања осветлиће боље научна предсказања која ће се многима данас учинити бесмисленим и бескорисним.

Станко Стојиљковић
[објављено: 01.12.2007.]

Izvor: Politika

Srecan praznik Vavedenje Presvete Bogorodice svim vernicima na zdravlje i spasenje.

Slike svetaca od sada i na mobilnim telefonima
Autor: Beta - Rojters | 05.12.2007 - 09:08

Italijanski katolici koji traže zaštitu nekog od svetaca mogu da dobiju njegovu sliku na mobilni telefon.

Jedna italijanska kompanija počela je da nudi takvu uslugu ali je naišla na negodovanje Rimokatoličke crkve, čiji velikodostojnici ocenjuju da je takav potez glup i komercijalan.
"Primetili smo da postoji takva potreba i ispunili smo je", rekla je agenciji Rojters Barbara Labate, koja je na ideju došla sa svojim poslovnim partnerom - kompanijom koja pruža usluge u mobilnoj telefoniji.

Izvor: Blic

Тачно је да је страх убица ума, како давно написа Френк Херберт. Али да ли би без свести о властитом крају, а колико она изазива страх друга је ствар, уопште било религије? Лично не знам, једино ми се чини да је таоизам једина религија достојна бесмртника
Шта је уосталом са инстинктивним страхом од смрти који обухвата све животиње (можда и биљке) и једна је од основа борбе за опстанак...

А што се Јустина тиче, ево стварно јаких речи.
Стварно цар, или можда "цар"
Можда бацим ово и на ПДФ Политику, нешто сам се обрћао "европејцима"

Отац Јустин Поповић: "Данас на небу је српски ускрс. Данас сва небеса, сви апостоли, сви ти пророци, мученици и исповедници, славе светога Саву. Данас сам господ грли светога Саву највећег и насветлијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете, Растка. А он, он клечи и плаче, плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом, сва небеска Србија је на ногама, сва небеска Србија слави светога Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи. Ти земаљска Србијо, куда идеш, шта је твој крај, шта ако не пропаст, погибија, пропаст, погибија српских душа, покољ српских душа. Ето то је српска земља, ал' то је скоро сваки Србин добровољлно дао, добровољно врши и убија своју душу. Пуна је српска земља лешева духовних. О, свети очи Саво, опрости и помози. Опрости и помози нама духовним мртвацима по земљи српској."

"Два велика симбола српске духовне културе су Растково бекство у манастир и бекство Доситеја из манастира. Свети Сава је зачетник хришћанске заветне културе Срба, културе која српски народ приводи Богу, а Доситеј је зачетник ванзаветне културе у Срба, које је зрцало била безбожна просветитељска школа западне Европе. Слагао бих те, Харалампије, када бих ти рекао да за раскалуђером Доситејем нико није кренуо. Многи су Срби за њим пошли, многи су Срби тражили сунце тамо где оно залази, многи су се Срби у таму загледали, словесност своју изгубили и нестали."

Отац Јустина Поповић: "Али, данас је српски велики петак, ајмо до Београда. У Београду – шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора. На Теразијама, свети Сава распет на крсту. Хајдемо мало даље, хајмо до универзитета. Шта је то? Омладина. Ко, ко је води? На универзитету нема Христа његовог, а кога има ако Христа бога нема, ако светог Саве нема. Ајде  широм српске земље. Тамо далеко у сумаглици стоји Црна Гора. Српска Црна Гора, а у њој скоро све цркве затворене. Претворене у магацине. И тамо по српским шумама, гудурама, српски манастири, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе, Срби кренули за Европом, за културом, за модом. А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Па добро је и то понекад, али помислите на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу српскога народа? Оставивши тај светосавски пут, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском. За модом европском. О, лешеви српски. Шта нам даје та култура и цивилизација? Шта осим лажи? Шта нам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе?"

Имаш говор Преподобног Аве Јустина на првој страници.


Ево како Владета Јеротић описује један од сусрета са Преподобним Јустином


Не сећам се тачно које године сам после Другог светског рата случајно срео оца Јустина испред зграде Српске академије наука у Кнез Михајловој улици. Ходао је брзо, мантија је летела за њим, изгледао је озбиљан и одлучан. Појма немам ни данас одкуд ми храброст да га зауставим. Представио сам му се као студент медицине, као велики поштовалац његових књига (у међувремену сам прочитао јос неколико његових радова), кога мучи, већ подуже, једно питање (које ми је стигло из Индије) које никако не могу да поравнам са хришћанским учењем, коме сам одувек био највише привржен: питање карме и реинкарнације. Благо се осмехнувши, одговорио ми је мирно и јасно: " Млади пријатељу-овако ме је касније увек називао, било када ми је писао краћа писма, или када ме је директно ословљавао-знам шта вас мучи. Мучи вас питање како је могуће да човек у току свога релативно кратког живота постигне онакво савршенство какво Христос од нас тражи, када је готово непрекидно излаган свим могућим искушењима физике, материјалне, душевне и духовне природе. Азијска идеја реинкарнације чини вам се логична и прихватљива. Рећи ћу вам, она је савршено непотребна хришћанину. Зашто? Зато што и свети хришћански оци уче о продужавању нашег живота, али не поново овде на земљи, већ у духовном свету после смрти нашег земаљског бића. Сваки од нас наставља да се усавршава после пресељења тачно на оном ступњу духовне лествице до које је стигао овде на земљи." Овај одговор задовољио ме је у потпуности и онда, он ме умирује и данас.

Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

Кад би волови или лавови имали руке и могли рукама да сликају и производе (уметничка) дела као људи, коњи би ликове бога цртали налик коњима, говеда налик говедима, а њихова тела би начинили својим обличјима.

Ксенофан