oj ha! Pa nećemo se ovde svadjati 
Ja sam htela da pročitam vaše mišljenje ove situacije...ali pošto je ovako gusto, napisaću svoje mišljenje.

'vako. Ja to,što je ''ona'' uradila ne bih nikada uradila. Jedino u ludilu,pa kontam zapravo u kom grmu leži zec 

Znam da mogu da mu verujem potpuno i što se tiče njegovih dela i što se tiče njegovih reči, jedino me plaši to da me laže kada kaže da je prema njoj sada ravnodušan a znam da ga je ''ujela za srce''. 
Znam da ni ja nisam skroz hladna samo prema jednoj osobi, uvek će me drmnuti ''nešto'' kad ga neko spomene, kad ga vidim...ali to je nešto što nema veze više sa ljubavlju,to je nešto što ostane kad ljubav sagori, jedna'' nemoćna'' iskra. Bar kod mene.

Inače, zaista nemam razloga da bilo šta preispitujem jer dobijam direktno - konkretne odgovore na sve što me interesuje. Ne mogu da razumem kako neko može tako da se blamira, celo to njeno ''staro'' društvo (koje nije ni videla 5-6 godina) ne može da skonta njen postupak i smešno im je to a oni su ustvari jedini razlog što je i ''on''pozvan na to slavlje, zove stare drugare- pa joj bezveze da i njega ne pozove.Eto to je jedini razlog. Jer ona njega nije volela. A ona nije znala da je on voli.
Španska serija 

Sve u svemu na meni je da odlučim da li ćemo ići, a pošto ja nemam nameru da trpim takve gluposti  i smaram se na njenoj (zapravo sam je samo jednom u životu videla) svadbi ..nemam nameru.
Ionako smo tad na kampovanju, 4godišnjica  (ako me SF pusti  )

Cime je postalo gusto... SF,ja nisam uopste ironicna ,ako si  mislio da jesam.Nezgode sa izrazavanjem putem interneta

@Makishon
Razumela sam te sad,ja sam vise gledala iz ugla muskarca.Da sam znala da si ti u pitanju vise bih pazila sta pisem. Sorry.
Pa ako znas da mozes da mu verujes,nema problema.Ja na tvom mestu isto ne bih isla na svadbu...a pravo da ti kazem mislim da bi bilo u redu da ni on ne ide,sta treba vise da ima ikakve veze s njom.Makar iz obzira prema meni (tebi) ako ni iz cega drugog.
Ti uradi kako hoces...Ne znam sta da ti kazem.Nadam se da sam ti malo pomogla
Ja bih tako.
Glavno je da ti njemu mozes da verujes!

Tj bar mislis da mozes da mu verujes

Dobro ja znam da cu sada da shtrcim iz mase,ali moram da ostavim svoj iskren komentar.
U slucaju da ne idete na to kampovanje zasto ne otici na njihovu svadbu,ja bih isla,ali to sam ja,jedino pitanje koje je trebalo biti postavljeno je da li Makishon tvoj decko zeli da ide na svadbu,rekla si sta ti NE zelis,ali nisi pitala njega ili jesi,i sta on zeli?

Ja volim da otvoreno razgovaram sa mojim dragim,tako da smo i on i ja upoznati sa svim bivsim situacijama,i kad se susretnemo sa njima odemo cak zajedno na pice,ali to smo mi,takvi smo se nasli,i zbog te otvorenosti smo sigurni jedno u drugog.Znam da to svima zvuci nenormalno,ali meni je postalo dosadno da slusam kako devojka ili muskarca pljuju po bivsim,sto lepo ukazuje i SF-ov postavljen topic o celoj toj prici kako ne valja pricati ruzno o bivoj devojci ili decku.
Pre svega budimo ljudi,zasto uvek mrzeti,zasto?

Tomahawkic,tnx

Estella, na kampovanje sigurno idemo jer je tada naša 4godišnjica, baš kad i svadba...tako da bi radije organizovali ''naše''veče.

Inače, nikoga ja ne mrzim, upoznata sam i ja sa njegoim ''prošlim''ljubavnim životom ali ne osećamo nikakvu potrebu da se vidjamo sa bivšim (ja) momcima i (on) devojkama. Ok kad bude slučajna situacija da provedemo neko vreme zajedno, to je normalno. 

Mislim da sam objasnila u prethodnom postu zbog čega ne bih išla na tu svadbu.Ne bih se osećala prijatno.
Inače jedini razlog zbog kojeg bi on otišao tamo, naravno da smo pričali o tome, je kupanje u bazenu, klopa i piće (janjetina,kao što reče SF)

SF, da li bi ti otišao na svadbu bivšeg momka svoje devojke? Da li bi joj verovao da je ravnodušna?

Estella ostala sam bez komentara.Takvu vezu bih i ja zelela.Samo shvati da to nemaju svi ,neki jos rade na tome

 Ovo sto cu sada napisati je moja prica i samo moj  pogled na zivot!

Ja imam pomalo pristrasan stav na citavu temu! Licno iza sebe imam bisu veliku prvu ljubav, koja se godinama potrosila i nestala, pa se i zavrsila! Ali taj osecaj ljudske povezanosti, bliskost i maltene bratske ljubavi je ostao i posle svih ovih godina i plejade momamka i devojaka kroz nase zivote! Mi nismo prijatelji koji se cesto vidjaju ili cuju, ali prosto se zna da u zivotu uvek mozemo racunati jedno na drugo! Ja licno bih beskrajno volela da budem prisutna u njegovim svatovima, kao i on u mojim! I time dolazimo do srzi problema, njegova devojka pogadjate, ne voli ni da cuje za mene! Na svu srecu moj dragi ima ogromno poverenje  u mene i puno razumevanja te ja nisam sankcionisana! E sad s' obzirom da ja delimicno razumem i iznad svega postujem njegovu vezu i njen stav, ja sam se skroz povukla i necu ici na svadbu!I ako sam pozvana! Situacija se dodatno komplikuje mnostvom zajednickih prijatelja!

Sve u svemu, osetih se obavezna da kazem, da svaka prica ima dva lica! A opet i svaka se situacija razlikuje! Meni samo mnogo zao, sto srecu necu moci da podelim sa nekim dragim mi! I da mi nikada nije bilo jasno, kako ljudi mogu da stave tacku za sva vremena, na nekoga ko je jednom taknuo njihova srca, onako zaista! Ljubav romanticna dodje i prodje, ali ljubav izmedju ljudskih bica ne bi smela nikada da se zaboravi!
Ili je to barem moj stav! Ako sam uopste bila dovoljno jasna i razumljiva!

Potpuno si bila jasna. Jako lepo napisano. U takvoj situaciji bih razmišljala kao ti. 
Moja je ''malo'' drugačija. Jednostavno nije bilo nikakvih kontakta medju njima posle razlaza,nekih 5-6 godina tako da mi nije jasno zbog čega sad sve ovo?
A jesi bila u situaciji da razgovaraš sa njom na tu temu? 

Potpisala bih ovo

Hvala lepo!

Ne, ja nju skoro da ni ne poznajem! Ona je od pocetka pokazivala netrpeljivost, pa su se nasi kontakti uvek odigravali bez nje! Pretpostavka je bila, da ce devojka spustiti loptu, kada malo bolje upozna stuaciju i  bude sigurna da nije ugrozena! Ali nije! E sad, s' obzirom da je to dosta klizav teren, i da se svaki postupak lako moze shvatiti pogresno, ja sam odustala od daljih intervencija! Ona ce mu ipak biti zena, danas sutra, pa nema smisla da ga stavljam u nezgodne situacije izbora i sl... Cini mi se da su moji osecaji tu definitivno manje bitni! Ali moje globalno retoricko pitanje je, kako se ljudi ne plase da tek tako insistiraju na prekidanju prijateljskih veza! To i nije toliko vezano za ovu temu, koliko je moja vecita rak rana! Kako se lako pljune na nesto ili nekog ko je bio deo tvog srca, uvek ce mi to biti nejasno!

I samo jos da dodam, jasno mi je koliko je tvoja situacija drugacija! I stvarno ne znam koji je pravi potez u takvoj situaciji! Ali cini mi se da je sudbina to resila sama, s' obzirom da u isto vreme imate tako vazan plan za vas dvoje!