У последњих пар дана прочитала сам Мајн Кампф и Дневник Марте Коен Светислава Басаре. Прво је књижевно најслабије нешто што сам прочитала од Басаре, а можда и уопште, критика политичке ситуације и блаћење политичара, друштва и Ћосића, а други роман је ...онако, није губљење времена, ал није ни нешто што баш треба потрчати па прочитати.
« Poslednja izmena: 25. Jun 2013, 19:24:15 od apstrahovana »
Савремена руска приповетка, неки минимализам, натуралистички, социјала, беда, туга...ал мени стилски много лоше, мада је човек врло популаран, па је могуће да сам убола неки глупав превод. Има пар интересантних запажања, те није баш да не вреди прочитати књигу.
Достојевски трип и Месец дана у Дахауу, Владимир Сорокин
Прво је драма, друго је прича. Прво може да се чита, друго је врло херметично. Ја за овакве концептуалне писце немам живце, овде завршавам са Сорокином. Ако он разуме своје трипове, ја их не разумем.
Ово сам прочитала, а сад читам Задах тела, Живојина Павловића, занимљиво лако штиво са еротским елементима и свакодневном темом, идеално за одмор, а није тра ла ла књижевност.
Tema: 
