Ili ko loša droga...

naveden sam tamo. ima nas par koje preziru široke narodne mase

A sta ako nesto ne valja, onda to ne uzimaju?

Mislim zabole me, nek izvade sta oce ako bude valjalo.

Kao sto rekoh... organi da bi bili donirani moraju da budu u pristojonom stanju...

Sta vise, ovi veci unutrasnji - bubrezi, jetra, srce, gusteraca, pluca...su vec u toliko losem stanju kad neko pandrkne, da u Srbiji zaista ne bi bilo koristi..

Najvise sto mozete da izgubite su roznica... i srcani zalisci... ali danas je to bizasno, s obzirom da je svinjski jeftiniji...

Za zivota tu su jos koza i kostana srz... a neko ko odbije doniranje toga.. je zaista nizi oblik zivota... 


I opet.. u svim slucajevima je potrebno sto vece podudaranje, posto su lekovi koji se uzimaju do kraja zivota izuzetno, izuzetno skupi...

Dobar zakon Ko nece da donira organe posle smrti moze da potpise da odbija i to je to

A van Srbije su ok srce, bubreg ili pluca kad riknes? Ili sam pogresno razumeo  

I van Srbije... jako malo se organa donira... i zato su liste cekanja duge...

BTW. Kao sto sam rekla na prethodnim stranama, koje sigurno nisi procitao, nivo zdravstvene zastite, posebno prevencija,  u Srbiji je los...
Ljudi retko odlaze kod lekara - nepoverenje, nemanje vremena, nedovoljno lekara, bla... bla... tako da kada napokon dodju, vec su u velikom problemu...

Takodje, razne vrste kancera i kardio oboljenja su i dalje najvece ubice u Srba... stvarno ne znam ko bi predlozio donaciju bubrega nekoga ko je umro od metastaze na plucima...

Tako.. da... ono... najveca je sansa kada neko mlad pogine u saobracajnoj nesreci.. i svi oni ljudi i klinci za cije transplatacije skupljamo pare... zive zato sto je neko umro... neko mlad umro..

Mali off. Apropo odlaska kod lekara i pridržavanja saveta :

Pre godinu dana ulaze u tramvaj dva čoveka, jedan sredovečan a drugi penzioner ili pred penzijom.Verovatno otac i sin. Pita ga ovaj mlađi ''jesi ti završio s lekarima?'' a ovaj odgovara ''s lekarima jesam. Al sa pićem nisam''.
S druge strane, pre nego što sam ušao u taj tramvaj, izašao sam iz jedne obrazovne ustanove koja ispred redovno ima 1000 pobacanih pikavaca i još toliko u kantama.

I mislim o čemu onda da pričamo...


Naravno, tu su i faktori poput zračenja od bombardovanja, siromaštvo, dosta loše hrane i negde loše vode, način života, stres, zagađenja raznih vrsta, svašta nešto... I naravno, svi imamo neke stvari u kojima uživamo... Al majku mu, to ne znači da treba da ruiniraš sopstveno svakakvim otpadima i da čekaš da padneš u nesvest od bola da bi otišao na pregled.


S druge strane... Ovde ljudi kad napokon postanu penzioneri, onda ne izbijaju iz ordinacija. Shvate kolko su se zeznuli pa aj sad kao da ispeglam greške. Epa jbg bato to ne funkcioniše tako. Džaba ti sad.   

Svi cete biti deo novog svetskog poretka...

Evo, ja cu jos jedan off...

Ja po godinama vec ulazim u rizicnu grupu sto se tice raka dojke.

Poslednji put kada mi je ponudjen bilo kakvi pregled bilo je na sistematskom za faks kada sam imala 19. godina.

U jebenoj Hrvatskoj, moja tetka svake dve godine dobija poziv na besplatni pregled... u obliznjem Domu zdravlja... dovoljno je samo da se pojavi, a obavestenje dobija jer ima prijavu prebivalista u Cro.. Znaci... nije potrebno osiguranje, samo da imas prebivaliste...

Pri cemu je Srbija prva u Evropi po stopi smrtnosti od raka...

I pri cemu se o raku dojke cak i govori...


O raku prostate se u nasoj javnosti uopste ne govori. Ali, uopste...
Nema meseca koji se obelezava, nema poziva muskaraca na pregled, nema nikakvih obavestenja o simptomima... ama bas nista za 50% populacije...