Svojim potezima u poslednjih nekoliko meseci Putin stvara naslednike koji ce zasigurno nastaviti putem koji sada ide Rusija. Putem ekonomskog jacanja i vojnog oporavka i da niko ne moze da se potkusurava sa njom kao u doba Gorbacova i Jeljcina.
Putin kuva i kuva ali skuvace najbolje za Rusiju-bez obzira kako to mi gledali i sta mi mislili i pogotovu zaprzice corbu amerima u svakom trenutku.

nadam se da si u pravu

Putin ponovo 2012. godine?
 
Vladimir Putin očekuje da će ostati "uticajna ličnost" u ruskoj politici kada se povuče s mesta predsednika zemlje sledećeg marta.

U razgovoru s zapadnim novinarima i ekspertima, g. Putin nije isključio mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika 2012. ili 2016. godine.

On je takođe nagovestio da je "trka ko će ga naslediti potpuno otvorena" s najmanje šestoricom "kredibilnih kandidata", uključjući novog premijera Viktora Zubkova.

Gospodin Putin je opisao do sada malo poznatog g. Zubkova kao "pravog profesionalca".

Viktor Zubkov je imenovan za novog premijera Rusije prošle nedelje.

"Potpuno otvorena trka"

Tokom skupa u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika u crnomorskom letovalištu Sočiju, g. Putin je govorio veoma pohvalno o novom premijeru.

Dok nije bio unapređen u novog premijera u sredu, Viktor Zubkov je bio malo poznati državni službenik koji je vodio Agenciju za nadzor finansijskog prometa.

Vladimir Putin ga je., međutim, opisao kao "briiljantnog" i "pragmatičnog" administratora kojeg dobro poznaje još od ranih 90-ih godina kada su zajedno radili za gradonačelnika Sankt Peterburga.

Ruski predsednik je takođe nagovestio da bi g. Zubkov mogao da bude jedan od kandidata za njegovog naslednika na tom položaju mada, mada ne i jedini.

"Trka je potpuno otvorena sa več do sada petoricom kandidata", rekao je g. Putin koji se povlači s mesta predsednika u martu 2008. godine.

On je ipak nagovestio da želi da ostane uticajna ličnost u ruskoj politici i da bi dalje mogao da bude "moć iza scene" kako javljaju dopisnici.

Miroljubiva koegzistencija

Vladimir Putin je rekao da nije odlučio šta će da radi ali da razmatra nekoliko opcija.

Rekao je da ne želi da oslabi položaj svog naslednika i da je Rusiji "potreban jak lider".

Kao svoj najveći prioritet naveo je želju da Rusija "ostane stabilna i ne skrene s puta".

Takođe, na veoma upadljiv način je odbio da isključi mogućnost da se ponovo kandiduje za predsednika 2012. ili 2016. godine pošto je sebe opisao kao "faktora kojeg novi predsednik morati da uzme u obzir".

Gospodin Putin je rekao da će "on i sledeći predsednik Rusije morati da pronađu način da koegzistiraju".

 
BBC

13.09.2007, MOSKVA
Izvor: PRESS
OBEZBEDIO SE!
Imenujući nepoznatog političara za ruskog premijera, Vladimir Putin želi da spreči preranu pojavu naslednika koji bi ga zasenio




Imenujući nepoznatog političara za novog ruskog premijera, predsednik Vladimir Putin želi da spreči preranu pojavu naslednika koji bi ga zasenio, piše u četvrtak ruska štampa. "Putin ostaje veran svome stilu, a to je izvlačenje zeca iz šešira", tvrdi službeni dnevnik "Rosiskaja gazeta".

Britanskoj štampi pak "uspon Zubkova iz anonimnosti nezaobilazno podseća na dane kada je Boris Jeljcin 1999. za premijera i svog naslednika postavio Vladimira Putina". Ali, to poređenje, spekulišu Britanci, istovremeno treba da posluži i kao upozorenje, jer je Putin 2000. godine, kada je stekao vrhovnu vlast, počeo sistematski da rasipa Jeljcinovo nasleđe i da pretvara Rusiju u efikasniju ali manje liberalnu državu.


Zubkov za predsednika?

Zubkov je takođe rekao da ne isključuje mogućnost da se kandiduje na sledećim predsedničkim izborima.

- Ako ostvarim nešto kao premijer, ne odbacujem tu mogućnost - rekao je Zubkov, i dodao da nije bio član nijedne stranke.

- Ne nameravam da uđem ni u jednu partiju i želim da se koncentrišem na rad u vladi - objasnio je.


Inače, novoimenovani ruski premijer Viktor Zubkov najavio je juče promene u sastavu vlade, dok mediji predviđaju da bi glavna žrtva mogao da bude ministar ekonomije German Gref. Predsednik Vladimir Putin smenio je u sredu Mihaila Fradkova i na njegovo mesto predložio malo poznatog 65-godišnjeg vladinog službenika Viktora Zubkova, čiji je dosadašnji zadatak bio borba protiv pranja novca. Putinov potez iznenadio je analitičare koji su očekivali nekoga politički uticajnijeg. Zubkov je juče došao u kurtoaznu posetu parlamentu, a prema rečima zastupnika Genadija Gutkova iz proputinove frakcije Poštena Rusija, Zubkov je rekao samo da "oni koji su se kompromitovali ili ne rade dobro neće biti u novom sastavu vlade".

Očekuje se da će parlament, u kojem preovladavaju Putinovi pristalice, danas potvrditi imenovanje Viktora Zubkova na dužnost premijera.

Putin se pokazao kao veliki igrač ne samo na domaćoj, ruskoj političkoj sceni, već i u svetu ... Povratio je Ruse na medjunarodnu pozornicu ... Lično bih voleo da ga ponovo vidim na čelu Ruske Federacije !!!

Руски председник признаје како има намеру да и у будућности игра важну улогу у руском политичком животу
Политика - Пре сат и 14 минута


ТРАГОМ ВЕСТИ

"Уопште немам намеру да све што сам урадио сведем на нулу", изјавио је у петак у Сочију руски председник Владимир Путин обраћајући се групи од четрдесетак страних експерата окупљених у оквиру дискусионог пројекта "Валдај". Путин је искористио сусрет са гостима из најутицајнијих држава света да потврди како има намеру да и у будућности игра важну улогу у руском политичком животу. "Ко год да буде следећи председник, мораће са тиме да рачуна", нагласио је.

Сусрет шефа руске државе са експертима из САД, Велике Британије, Немачке, Кине и Јапана организован је само два дана после одлуке да из корена промени састав Кабинета министара (владу), укључујући и довођење на његово чело Виктора Зупкова, дотадашњег првог човека Федералне службе за финансијски мониторинг. Овакав "тајминг", дефинитивно, тешко би се могао оценити као случајан.

Подсетимо, објашњавајући једном приликом свој став према заоставштини Совјетског Савеза, руски председник је рекао да би негирање свега доброг што је у совјетској епохи постигнуто значило да су и људи из тог времена живели узалуд. "Ја не мислим да су моји родитељи живели и радили узалуд", изјавио је тада Путин. Аналогно томе, први човек Русије верује да је вредно и оно што је он сам, водећи највећу државу на свету, до сада постигао и тога нити жели да се одрекне, нити да дозволи да његов труд оде у прах.

Путин је искористио прилику да окупљенима додатно објасни разлоге за распуштање владе. Као прво, како је подсетио, на сличан корак се одлучио и 2004, такође уочи парламентарних и председничких избора. И тада, као и сада, циљ је био да се бирачима да јасан сигнал у којем правцу и са којим људима би држава даље требало да иде. Овакво размишљање се испоставило као мудро.

Друго, према речима председника, у влади је почело да се уочава извесно опуштање. Министри као да су више размишљали о сопственој будућности него о пословима који су пред њима. Будући да је, како је нагласио, он сам спреман да своје обавезе до краја мандата обавља на најбољи и најпрофесионалнији начин, то исто очекује и од људи који седе у влади.

Намеру да, колико је то могуће, утиче на вођење државних послова Путин је потврдио и својим гледањем на међународни положај Русије и ситуацију у свету уопште.

"Русија није држава у којој би, као у појединим источноевропским земљама, министар одбране, пре постављења на ту дужност, морао да добије зелено светло од стране локалног америчког амбасадора", напоменуо је. "Уосталом, сами знате како се доносе одлуке и унутар НАТО-а", додао је циљајући на апсолутно доминирајућу улогу САД у алијанси. "Русија је држава која не може да опстане без сопственог суверенитета. Или ће бити независна и суверена, или неће постојати", био је јасан Путин.

Сличан став руски председник је изнео и по питању финансирања опозиционих партија и хуманитарних организација америчким новцем. "Ја се не мешам у вашу политику и молим вас да се ни ви не мешате у нашу". Независност је данас "скупа" и само неколицина великих земаља, попут Индије, Кине и Русије, може то себи да приушти, закључио је Путин.

Нема сумње да ће Путинов одлазак са места шефа државе бити другачији од одласка његовог претходника Бориса Јељцина. Наравно, актуелни председник тек је ушао у најактивније године живота и његова жеља и енергија за вођење државних послова, потпомогнути поверењем грађана, ограничени су тренутно само уставом. Стварањем тима за будућност, у којем ће се свакако наћи и следећи председник, Путин за дуго унапред утврђује стазу којом земља већ сада корача. Не треба ни сумњати да ће о томе и на западу и на истоку морати много да воде рачуна.

Министар одбране повлачи се са положаја због родбинских веза са новим премијером Виктором Зупковим
Политика - Среда, 19. септембар 21:00


Министар одбране Руске Федерације Анатолиј Сердјуков одлучио се на повлачење са садашње функције на коју је именован 15. фебруара. Разлоге за оставку Сердјукова председнику Владимиру Путину пренео је лично нови премијер Виктор Зупков. На састанку одржаном у уторак увече у Сочију Зупков је оставку Сердјукова објаснио чињеницом да су њих двојица у блиском сродству. Сердјуков је, наиме, ожењен ћерком Зупкова и његова оставка оцењена је као крајње моралан чин.

Оставка првог човека оружаних снага изазвала је немалу пажњу у руској јавности. Чињеница да је Сердјуков на месту министра одбране у фебруару заменио Сергеја Иванова, који је тада промовисан у вицепремијера, најбоље говори колико је ово место важно у систематизацији руске власти. У складу са тим иду и нагађања о томе на каквим пословима би министар у оставци могао да буде ангажован у будућности.

Радио "Ехо Москве" спекулише да би Сердјуков могао да постане нови секретар Савета за безбедност, изузетно важног тела кроз које су, као председавајући, својевремено прошли и Путин и Иванов. Како наводи станица, Сердјукова прати глас да је у протеклих неколико месеци у Министарство одбране унео више рада, одговорности и бриге за трошење средстава, што га свакако препоручује за једнако одговорну дужност у Савету за безбедност.

Иначе, како је јуче саопштено у Москви, Русија би могла да промени одлуку о иступању из Договора о конвенционалном наоружању у Европи и поново на себе преузме део одговорности које овај споразум носи. Подсетимо, поменутим договором, потписаним 19. децембра 1990. између држава тадашњег Варшавског пакта и НАТО, највећа земља на свету се обавезала да ће већину свог тешког наоружања пребацити иза Урала. Међутим, распадом Варшавског пакта и ширењем НАТО на државе источне Европе, баланс војних снага у Европи значајно је нарушен на штету Русије што је и довело до одлуке Москве да се повуче из Договора.

Парламентарни, а потом и председнички избори који предстоје Русији у наредних неколико месеци значајно ће одредити даљи спољнополитички курс земље. Управо стога, свака промена у тако важним полугама власти као што су Министарство одбране и Савет за безбедност на одређени начин указују на то којим путем и са којим људима се Русија спрема за постпутиновску еру.

 
Liberalna struja ojačala u ruskoj vladi?
Autor: BBC - Blic online | 25.09.2007 - 08:25
Aleksej Kudrin
Ugledni i uvek dobro obavešteni Fajnešel tajms analizira danas promene u vladi novog ruskog premijera Viktora Zupkova. Jedan od najistaknutijih liberala u ruskoj vladi, ministar finansija Aleksej Kudrin, izabran je na mesto potpredsednika, što posmatrači tumače pobedom reformske struje, piše Fajnešel tajms, a prenosi BBC.

Uprkos glasinama da će biti žrtva u kadrovskoj preraspodeli, koja nije bila tako oštra kako se očekivalo, Kudrin ne samo da je zadržao ministarsko mesto već je dobio i unapređenje.
Takođe, iako u vladi više nema Germana Grefa, ministra za ekonomiju, njegovo mesto zauzeće dugogodišnji zamenik Elvira Nabiulina, koja deli opredeljenja prethodnika prema slobodnom tržištu i efikasnoj ekonomiji, tvrdi FT.
Činjenica da su u ovoj preraspodeli položaje prvog potpredsednika vlade zadržali Sergej Ivanov i Dmitri Medvedev tumači se kao mogućnost da oni i dalje ostaju mogući kandidati za naslednike Vladimira Putina, i pored toga što je ruski lider već rekao da kao osobu koja bi mogla da se nadmeće na predsedničkim izborima vidi nedavno imenovanog premijera Viktora Zupkova, piše Fajnenšel tajms.

Budi se ruski medved
Borislav Lalić, 15. septembar 2007

AMERIČKA filmska diva Šeron Stoun inaugurisala je prošlog leta dva butika čuvene firme “Dior” u Moskvi, i to na domaku Crvenog trga, sa pogledom na Lenjinov mauzolej. Ko bi rekao da će to Lenjin dočekati.
Ali, “Dior” - koji kaže da mu je Rusija jedno od deset glavnih tržišta - nije usamljen slučaj. Luksuzne prodavnice imaju “Barberi”, “Viton”, “Šanel”, “Dolče i Gabana”, “Omega”... U tim luksuznim buticima prodaje se, recimo, zlatni mobilni telefon za 86.000 evra, ručni sat sa dijamantima za 46.000, ogrlica sa 20 dijamanata od 24 karata za 63.000 evra. Hroničari beleže da takvu robu kupuju Rusi, a ne stranci. Zbog njih je tu i doneta.
A kako ne bi. U Moskvi živi 75.000 ruskih milionera i nekoliko milijardera. Moskva je Meka za luksuznu robu sa zapada. Godišnje se na tome obrne desetak milijardi dolara. Ruska prestonica najskuplji je grad na svetu.

“Crno zlato”
U TOME mnogi vide procvat Rusije koja se obogatila na izozu “crnog zlata” - petroleja i prirodnog gasa, čije su cene poslednjih nekoliko godina dostigle astronomske cene. Zahvaljujući petro-dolarima, a naročito prihodima od izvoza gasa, na kojem se greje pola Evrope, Rusija se ekonomski preporodila i Putin ne mora, kao što je činio Jeljcin, da preklinje Ameriku za pozajmice da bi država mogla da funkcioniše.
U poslednjih osam godina, a to je, manje--više, period otkako je Putin na vlasti, dolari od nafte i gasa slivaju se u rusku kasu snagom Nijagarinih vodopada. Jedno vreme devizne rezerve zemlje su povećavane za milijardu dolara svaka četiri dana. Privredni rast, a to znači i povećanje nacionalnog bruto proizvoda, kretao se u tom periodu po prosečnoj stopi od sedam odsto godišnje. Ove godine, u prvih sedam meseci, zabeležen je rast od 7,8 odsto.
Ruski statističari kažu, a to potvrđuju i službe Svetske banke i MMF, da je poslednjih sedam godina siromaštvo smanjeno za 50 odsto, a realne zarade porasle za 46 odsto. Obogatila se Rusija, ali ne i svi Rusi. U unutrašnjosti se preporod jedva oseća.
Zahvaljujući bumu cena energenata i nacionalni dohodak po glavi stanovnika je na dobrom putu da do kraja godine dostigne nivo od 8.200 dolara. Rusija se u međuvremenu otvorila prema svetu, uvela je pravila tržišne, kapitalističke privrede, pa je i strani kapital počeo da dolazi. U prošloj godini strane investicije iznosile su oko 30 milijardi dolara. A u prvih sedam meseci ove godine strana ulaganja su bila još veća. Strance u Rusiji privlači veliko tržište, kvalifikovana radna snaga i povoljni poreski propisi.

Prognoze i rezerve
PROBUDIO se ruski medved, kažu na Zapadu, i u tome vide, ne samo prosperitet Rusije i njeno uključivanje u tokove globalne tržišne ekonomije, nego rađanje nove “imperije”, čija je demokratija i dalje manjkava, a čije su ambicije da drži Zapad u zavisnosti od svojih energenata. “Stalno slušam iste priče”, odgovorio je nedavno Putin, “o nekakvoj opasnosti od zavisnosti prema Rusiji. Ispada da kada oni dolaze kod nas, to su slobodne investicije i globalizacija, a kada mi hoćemo da izađemo na njihovo tržište, onda je to ekspanzija...”
Zapad, a to se, pre svega, odnosi na Ameriku, plaši se prebogatog ruskog Sibira i mogućnosti da Rusija preko energenata postane opet supersila. Rusija ima 30 odsto svetskih zaliha prirodnog gasa. Slično je i sa naftom. Rusija je drugi proizvođač petroleja u svetu, odmah posle Saudijske Arabije. U ukupnom ruskom izvozu energenti učestvuju sa 55 odsto, što se meri cifrom od više od 130 milijardi dolara godišnje. Samo na porezima, država od energenata uknjiži 25 odsto budžetskih prihoda.
Potpredsednik ruske vlade Sergej Ivanov izjavio je nedavno da očekuje da će se ruski privredni bum nastaviti i da će Rusija 2020. godine biti peta ekonomska sila sveta, odmah posle SAD, Kine, Japana i Indije i da će u toj godini nacionalni dohodak po glavi stanovnika iznositi možda i celih 30.000 dolara. Sada Rusija drži 10. mesto.
Lepo zvuči i deluje logično, ali tu se javlja nepoznanica - da li će se cene nafte i gasa održati na ovom nivou ili ne. Sve prognoze kažu da hoće. Do tada, potrošnja nafte u svetu skočiće za 80 odsto, a u velikim zemljama u razvoju, kao što su Indija, Kina i Brazil, čak za 100 odsto!
Kako ukazuju ruski stručnjaci, među kojima je ključni Putinov savetnik Vladislav Surkov, Rusija je za strane ulagače obećana zemlja. Oni u njoj izvlače dobit od 30 do 40 procenata i to će, uz oslanjanje na rusku pamet, talenat i tradicionalni idealizam ruskih ljudi, otkloniti opasnost da Rusija postane petro-država. To je za današnju Rusiju ključno pitanje. Hoće li ona, koristeći prirodne resurse i svoju pamet, razvijati sopstvenu arenu “suverenu demokratiju”, ne obazirući se mnogo na pritiske spolja, i uključiti se u civilizaciju trećeg talasa, ili će ostati da trune u zapećku globalne ekonomije do okončanja veka nafte?”
Drugim rečima, i to je suštinska poruka Surkova i ruskih stratega, Rusija mora nastaviti “ruski put”. Pri tom, izuzetno je važno da zemlja ne zapadne u zamku petro-
-države koja gricka i rasipa po svetu dolare od nafte i gasa, kako to decenijama rade naftne države Bliskog i Srednjeg istoka.
Suština ključne dileme današnje Rusije svodi se na pitanje - da li će ruska državna elita čučati pored naftovoda i gasovoda i skupljati dolare koji se otuda slivaju, ili će zahvaljujući toj blagodeti koju su doneli priroda i istorijske okolnosti, napraviti privredu koja će moći da funkcioniše i raste i kada petro-dolari presuše, odnosno kada cene energenata padnu.     

NAFTA I PAMET

PORED stotina najčuvenijih firmi sa Zapada, kakve su, recimo “Tojota”, “Pežo”, IBM, “Pepsi kola”, “Folksvagen”, “Reno”, u Moskvi je otvoren “Boingov istraživački centar”, u kojem radi 1.400 ruskih visokoobrazovanih stručnjaka. Kažu da će u novi američki “avion snova” “boing 787” biti ugrađeno 30 odsto ruske pameti. Za razliku od onih tradicionalnih petro-
-država, kakve su Saudijska Arabija, Kuvajt i Arapski Emirati, Rusija ima i naftu i pamet. To je slučaj i sa Norveškom, koja je u svoj privredni razvoj i blagostanje Norvežana ugradila petro-dolare.

GRUPA “BRIK”

STRUČNjACI procenjuju da će ovaj vek, kada je o privrednom usponu reč, pripasti grupi zemalja “BRIK” - Brazil, Rusija, Indija, Kina.

MALO LjUDI
RUSIJA je sa površinom od 17 miliona kvadratnih kilometara najveća zemlja na svetu. Ali, u njoj živi svega 141 milion stanovnika, i sve ih je manje. Zemlja godišnje gubi oko milion žitelja. Stopa priraštaja je negativna. Na 1.000 stanovnika dođe 11 novorođenčadi i 16 umrlih. Demografi prognoziraju da bi broj stanovnika u Rusiji do polovine ovog veka mogao da opadne na 114 miliona. Tu se otvara pitanje može li Rusija iskoristiti prirodne prednosti i održati dinamičan razvoj privrede sa tako malim brojem stanovnika? Jedini “korektiv” mogao bi da bude da u sve razvijeniju Rusiju počnu da dolaze imigranti spolja, kao što je to slučaj sa Amerikom, koja sada ima 300 miliona žitelja, a 2050. godine, trebalo bi da ih bude 425 miliona, i to prvenstveno zahvaljujući - imigraciji spolja.

PRIJEM U KREMLJU POVODOM ROĐENDANA


MOSKVA , 7. oktobra (Tanjug) - Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je danas zahvalnost oficirima oružanih snaga na svemu što su učinili za vraćanje prestiža ruske vojske, ističući da je potrebno još mnogo uraditi u oblasti socijalnog zbrinjavanja vojnih porodica, obuke i kompletiranja vojske.

"Danas nije svođenje bilansa, nije savetovanje niti nagrađivanje - srećem se sa ljudima koje duboko uvažavam – uvažavam vas za sve što ste učinili vi i vaši potčinjeni za vraćanje prestiža vojske", rekao je ruski predsednik na prijemu u Kremlju priređenom povodom njegovog rođendana.

"Mi pamtimo u kakvom su stanju bile oružane snage ranije, sa čim smo se suočili, pre svega, na Kavkazu – glavni faktor bio je hrabrost naših oficira i vojnika", istakao je Putin, obraćajući se prisutnima, među kojima su bile supruge i članovi porodica pripadnika vojske poginulih na zadatku, mornarički i vazduhoplovni oficiri, kao i vojna lica koja su se ranije sretala sa ruskim predsednikom.

Na prijemu u Kremlju su i aktuelni i bivši premijer Viktor Zubkov i Mihail Fradkov, predsednici oba doma ruskog parlamenta Boris Grizlov i Sergej Mironov, predsednici Ustavnog, Vrhovnog i Arbitražnog suda, glavni tužilac, vicepremijeri, ministri unutrašnjih i spoljnih poslova, odbrane, pravde i za vanredne situacije, direktor Federalne službe bezbednosti, komandiri različitih rodova vojske i funkcioneri ministarstva odbrane.

Putin je juče u Dušanbeu najavio današnji prijem, ističući da ih do sada nije pravio, ali da se ovaj razlikuje jer je poslednji dok je na položaju predsednika tokom drugog neprestanog mandata i jer je "okrugao" datum.

Povodom rođendana njihovog sugrađanina, sanktpeterburški ogranak "Mlade garde" vladajuće Jedinstvene Rusije, organizovao je rok koncert "Ja sam za Rusiju!", a više od 10.000 aktivista omladinskog pokreta "Naši" u Moskvi su održali miting-čestitku Putinu.

Povodom rođendana je na nekoliko najviših zgrada, među nnima i na hotel "Ukrajina" i moskovski državni univerzitet "Lomonosov", postavljeno više od 1.000 ruskih zastava i pripremljen je poklon u obliku prekrivača 220x4 metra, sašivenog od stotina malih prekrivača sa ornamentima karakterističnim za sve narode Rusije, kao simbol višenacionalnosti i veličine Rusije.

Učesnici mitinga će, takođe, uputiti ruskom predsedniku ogromnu čestitku na kojoj su prisutni napisali svoje želje Putinu povodom njegovog 55 rođendana.

Ovo je Putinu osmi rođendan na položaju šefa države. Na samitu Zajednice Nezavisnih Država u Kišinjevu ruski predsednik je dočekao 50. rođendan, a 2000, 2003. i 2005. u Sankt-Peterburgu je imao sastanke.

U krugu porodice je Putin proslvavio rođendan 2001. i 2004, a 2006. je u Sankt-Peterburgu bio domaćin samita Organizacije za centralnoazijsku saradnju.

"I kad ne radim – ja radim", kaže za sebe Putin, naglašavajući da to ne radi zbog "efekta na imidž", već zato što mu je "zanimljivo".

"Što više uradiš, više shvataš koliko još toga nisi uradio", ističe ruski predsednik.

Prve čestitke Putin je dobio već juče od kolega u ZND na samitu u Dušanbeu, gde je od moldavskog predsednika Vladimira Voronjina dobio ogromnu flašu šampanjca.

Među popularnim "političkim" poklonima su sve moguće posude – servisi, tanjiri, bokali i pehari ukrašeni lokalnim šarama, a Rusi su predsedniku slali i cveće, čestitke, kimona za džudo, tegle sa slatkim...

Putinu poklanjaju i životinje – i prave i plišane, a labradora Koni, ljubimicu porodice Putin, ruski predsednik je dobio od ministra za vanredne situacije Sergeja Šojgua.

Pokloni su i pudlice Ljudmile Putin, kao i jedan poni, a najegzotičniji poklon – živog krokodila, Putin je dobio od Voronjina 2002. godine.