SLISKA: ZA ZUBKOVA VIŠE OD 400 DEPUTATA

MOSKVA (Tanjug) - Više od 400 deputata glasaće za kandidata ruskog predsednika Vladimira Putina za novog premijera, ocenila je u sredu zamenik predsednika Dume Ljubov Sliska, najavljujući sednicu na kojoj će se raspravljati o podršci Viktoru Zubkovu za petak, 14. septembar.

Sliska je posle sastanka Saveta Dume rekla da će se danas pre podne Zubkov sresti sa poslaničkim grupama u Dumi, i to prvo sa frakcijom Komunističke partije Rusije.

ZUBKOV NE ODBACUJE MOGUĆNOST KANDIDATURE ZA ŠEFA DRŽAVE


MOSKVA , 13. septembra (Tanjug) - Mandatar za sastav nove ruske vlade Viktor Zubkov izjavio je danas da ne odbacuje mogućnost da se na sledećim izborima kandiduje za predsednika Rusije.

Zubkov, koga je za mandatara juče predložio predsednik Vladimir Putin, je rekao da se neće učlaniti ni u jednu stranku i da će koncentrisati napore na rad u vladi, čiju strukturu namerava da izmeni, prenele su agencije.

Na pitanje novinara da li će se na sledećim izborima kandidovati za šefa države, Zubkov je odgovorio: "Ako ostvarim nešto kao premijer, ne odbacujem tu mogućnost."

On je objasnio da nikada nije prihvatao ponude za posao ako na prethodim radnim mestima nije postigao određene rezultate.

Zubkov je podsetio da nije član nijedne stranke.

"Ne nameravam da uđem ni u jednu partiju i želim da koncentrišem napore na rad u vladi", rekao je on.

"Struktura vlade nije idealna. Administrativne reforme nisu bile dovoljno efikasne. Izvesno je da će biti struktiralnih promena."

Poslanici u Dumi će sutra glasati o kandidaturi Zubkova.

Predsednički izbori u Rusiji treba da budu održani u martu 2008. godine.

ZUBKOVA ĆE PODRŽATI SVI OSIM KOMUNINISTA

MOSKVA (Tanjug) - Posle današnjih konsultacija sa poslaničkim grupama, kandidaturu Viktora Zubkova za novog predsednika ruske vlade podržaće sutra u Dumi sve poslaničke grupe, osim komunista.

''Frakcija je jednoglasno odlučila da ne podrži njegovu kandidaturu'', izjavio je lider komunista Genadij Zjuganov, posle razgovora sa Zubkovom, koga je juče predložio predsednik Rusije Vladimir Putin, posle ostavke premijera Mihaila Fradkova.

Putinov štićenik ne beži od trke za predsednika
Zupkov novi Putin
Autor: CDC/GB | 14.09.2007 - 08:00



Viktor Zupkov, kandidat za sledećeg premijera Rusije, juče je izjavio da ne odbacuje mogućnost da se na sledećim izborima kandiduje za predsednika Rusije, nakon što se Vladimir Putin sa te funkcije povuče marta 2008. Na pitanje novinara da li će se kandidovati za šefa države, Zupkov je odgovorio: „Ako ostvarim nešto kao premijer, ne odbacujem tu mogućnost.“

Zupkov, koji se u prethodnim kalkulacijama nije smatrao čak ni „crnim konjem“, odnosno Putinovim kandidatom za predsednika iz senke, ovom izjavom je dodatno zakomplikovao i onako složenu priču oko toga koga će Putin predložiti za naslednika.
Putin je Zupkova predložio prekjuče, samo nekoliko sati pošto je Putin raspustio vladu premijera Mihaila Fratkova, obrazloživši to potrebom da se imenuje vlada koja bolje odgovara periodu predizborne kampanje i koja će „pripremiti zemlju“ za život posle izbora.
Većina posmatrača ne vidi Zupkova kao Putinovog naslednika, već kao privremenog premijera, koji bi mogao da bude zamenjen kad se približe izbori u martu. Neki, međutim, ovaj potez tumače kao Putinovu nameru da zadrži kontrolu u svojim rukama i posle odlaska sa funkcije. Unapredivši Zupkova, čije bi imenovanje donji dom parlamenta mogao da potvrdi već u petak, Putin je pokazao da je on i dalje taj koji odlučuje.
„Sada čitava nacija pokušava da pogodi ko je Zupkov - tehnički premijer ili nešto drugo? Isto se desilo sa Putinom“, podseća Boris Nadeždin, vođa liberalnog Saveza pravih snaga.
Ranije se smatralo da će u borbi za funkciju predsednika učestvovati dvojica premijerovih zamenika - bivši ministar odbrane Sergej Ivanov i predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Dmitrij Medvedev. Zupkova niko nije pominjao kao mogućeg kandidata, iako je godinama bio u užem krugu Putinovih saradnika.
Malo je verovatno da će Zupkovljeva vlada naglo promeniti politiku, pošto je on član tima koji je Putin formirao otkako je došao na vlast pre skoro osam godina.
Sergej Mihejev, zamenik direktora Centra za političke tehnologije, izražava sumnju da je Putin odabrao Zupkova za svog naslednika i smatra da je njegovo imenovanje za premijera samo još više zamrsilo situaciju.
„Ranije smo mislili da će naslednik biti imenovan za premijera i da će to biti jasan znak ko će biti glavni kandidat Kremlja“, kaže on. „Sada će scenario biti složeniji.“
Kritičari Kremlja tvrde da njegove lične osobine Zupkova nisu mnogo bitne.
„Tu se ne radi o ličnostima“, objašnjava Andrej Ilarionov, nekadašnji Putinov savetnik za ekonomska pitanja koji je podneo ostavku nakon što je oštro kritikovao politiku Kremlja. „Radi se o organizaciji. To može da bude i Fratkov, Zupkov ili bilo ko drugi čije se prezime završava na ‘kov’, ‘ov’ ili ‘ev’. Nije važno.“
Liberalni političari smatraju da se osnovna poruka Zupkovljevog imenovanja sastoji u tome da Putin u Rusiji drži svu vlast u svojim rukama. „Pod režimom koji je stvorio Vladimir Putin i potpuno nepoznata osoba može da bude postavljena za ministra odbrane ili premijera“, izjavio je Nadeždin. „U ovoj zemlji postoji samo jedan političar: Putin.“

Od kolhoza do kontrole banaka
Zupkov je nekada upravljao kolhozima. Kao inspektor za finansijski kriminal bio je malo poznat ne samo izvan Rusije nego i u samoj zemlji pre nego što ga je Putin imenovao za premijera. Većina Rusa ga povezuje sa krizom u bankarskom sektoru 2004. kada je izjavio da bi neke banke mogle da izgube licence. Njegova povezanost sa „ekipom“ iz Sankt Peterburga ogleda se i u činjenici da mu je ćerka udata za ministra odbrane Anatolija Serdjukova, čiji je dolazak na tu funkciju u februaru takođe mnoge iznenadio. Zupkov je za premijera imenovan samo nekoliko dana pre 66. rođendana.



Dva slična politička puta
Izvlačenje Zupkova iz relativne anonimnosti podsetilo je mnoge Ruse na Putinov politički uspon, koji je počeo kada ga je bivši predsednik Boris Jeljcin neočekivano imenovao za premijera u avgustu 1999. Kada je Kremlj obezbedio kontrolu nad donjim domom parlamenta na izborima u decembru iste godine, Jeljcin je opet šokirao naciju tako što se povukao sa položaja u poslednjoj noći te godine i imenovao Putina za vršioca dužnosti predsednika.
Iako je tada bio potpuno anoniman, Putin se posle osam godina vlasti ustoličio ne samo kao autoritativni šef Kremlja, već i kao čovek koga 80 odsto Rusa ne bi imalo ništa protiv da i po treći put vidi u predsedničkoj fotelji kad bi ruski Ustav to dozvoljavao.

PUTIN: VLADA MORA DA RADI KAO "ŠVAJCARSKI SAT"


MOSKVA , 14. septembra (Tanjug) - Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da je razlog za ostavku Vlade bio njen usporeni tempo rada i to što su neki njeni članovi "već počeli da razmišljaju o svojim ličnim sudbinama" posle izbora u Rusiji.

Želim da vlada Moskve, regionalne i federalni vlasti, rade kao "švajcarski sat", kao mehanizam bez zastoja i predaha do izbora, rekao je Putin u susretu sa 46 politikologa i analitičara specijalista za Rusiju okupljenih u diskusionom klubu "Valdaj".

Ističući da ostavka nema veze sa "demokratijom ili nedemokratijom" i da je to što je prihvatio ostavku u potpunoj saglasnosti sa pozitivnim zakonodavstvom, ruski predsednik je rekao da "odluka ima većim delom tehnički karakter", kao i kada je 2004. godine postupio isto i, umesto Mihaila Kasjanova, na mesto premijera imenovao Mihaila Fradkova.

Putin je rekao da nije podsticao Fradkova na ostavku, već da je on kao odgovoran čovek, video raspoloženje koje je bilo stvoreno u Vladi i da se njihovo mišljenje podudarilo.

Postojala je mogućnost da vlada radi do maja 2008, ali ministri su počeli da rade usporenim tempom i, budući "da su i oni pre svega ljudi", počeli sebi da pripremaju "teren" za posle izbora, da "na žalost, misle o svojoj ličnoj postizbornoj sudbini".

Ovako će ljudi koji imaju šansu da ostanu u vladi i federalnim službama, videti da će ostati samo ukoliko nastave da rade "punom snagom", a oni koji su već spremili promenu posla, bolje da to učine danas, pa da se stvori sposoban tim koji će raditi u predizbornom periodu i posle izbora, objasnio je Putin.

Izjašnjavajući se prvi put javno o novoimenovanom premijeru Viktoru Zubkovu, Putin je rekao da je to čovek sa velikim životnim i profesionalnim iskustvom, pravi profesionalac, častan čovek i da se uvek bavio prozvodnjom, a ne ideologijom.

Ruski predsednik je rekao da je Zubkov kao načelnik službe za finansijski nadzor imao ogroman broj informacija, ali da ih nikada nije zloupotrebio i da za sve vreme njegovog rukovođenja tom federalnom službom nije uočen nijedan slučaj korupcije.

Navodeći da se do sada pominje najmanje pet mogućih kandidata za njegovog "naslednika" na izborima u martu 2008, Putin je na susretu u njegovoj rezidenciji u Sočiju rekao da i Zubkov "ima pravo, kao i svaki građanin Rusije, da se kandiduje".

"Dobro je da se pojavio još jedan čovek, Rusi će imati mogućnost da biraju", rekao je šef ruske države.

Na interesovanje stranih eksperata, ruski predsednik je naveo da ne postoje veće opasnosti od uticaja "američke hipotekarne krize" na rusku privredu i da bez obzira na određenu zavisnost od svetskog tržišta, ruska privreda uspeva da održi stabilnost i obezbedi razvoj.

Putin je rekao da se situacija umnogome razlikuje od 1998, kada je zemlja bila "na infuziji" Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, da će priliv kapitala u rusku privredu ove godine biti 70 milijardi dolara.

On je dodao da su stvoreni uslovi za stabilan rast privrede, da je inflacija nešto iznad osam odsto, rast bruto nacionalnog proizvoda 7,7 odsto, kao i da je uvećan udeo prerađivačke grane i rešen jedan od najvažnijih zadataka diversifikacije ekonomije.

U klubu "Valdaj" osnovanom 2004, okupljeni su politikolozi, analitičari i glavni urednici medija iz Rusije, SAD, Kanade, Kine, Japana, Velike Britanije, Austrije, Nemačke, Italije, Slovačke, Francuske i Ssvajcarske.

Putinov treći čovek
Kakva će biti uloga novog predsednika ruske vlade Viktora Zupkova 
 
Kakva će biti uloga Viktora Zupkova, osnovno je pitanje koje od srede muči „kremljologe” – i sa zapada i sa istoka. Slično vremenu od pre osam godina, kada je na najvišu funkciju u državi došao aktuelni predsednik Vladimir Putin, politički analitičari su primorani da barataju sa više nepoznanica i rekla-kazala nego konkretnih podataka. Uostalom, kome je do sada zaista bilo važno ko je čovek koji se na listi 100 najuticajnijih Rusa nalazio na ne baš ubedljivom 84. mestu?
Predsedavanje ruskom vladom je uvek predstavljalo neku vrstu igre na tankoj žici. Budući da o ličnosti premijera odlučuje, isključivo, šef države, rukovođenje Kabinetom ministara ima podosta ograničenja.

Objektivno, vlada je tu da prati strategiju i izvršava zadatke prvog čoveka Kremlja, i u zavisnosti od toga kako „prati” njegovu viziju opstaje – duže ili kraće. Setimo se, i u Jeljcinovo doba smene vlade bile su rutinska stvar. Ali imenovanje Zupkova ipak unosi izvesnu zabunu. Naime, sve priče o tome da će dosadašnjeg premijera Mihaila Fratkova zameniti ličnost predodređena da već u martu 2008. zameni i samog Vladimira Putina – preko noći su pale u vodu.

Trenutno može samo da se nagađa šta je šef države ustoličenjem Zupkova hteo da poruči. Jedno je sigurno, u nizu uspeha koje je kao predsednik postigao, Putin sigurno ne može da bude prezadovoljan rezultatima borbe protiv monopola i korupcije. Ova pošast, do vrhunca dovedena u vreme vladavine Borisa Jeljcina i njegovih oligarha, i dalje ostaje bolna tačka ruske svakidašnjice. Davanje premijerskih ovlašćenja dosadašnjem prvom čoveku Službe za borbu protiv bezakonja u finansijskoj sferi, po svoj prilici, trebalo bi pomenutom da obezbedi i dodatnu širinu u delovanju.

Uvođenje u igru „trećeg čoveka” svojevrsna je poruka i dvojici dosadašnjih glavnih pretendenata na mesto predsedničkog naslednika – vicepremijerima Sergeju Ivanovu i Dmitriju Medvedevu. Poslednjih nekoliko meseci mediji su se previše priklonili spekulacijama da će žezlo šefa države skoro sigurno biti predato u ruke prvopomenutom. Ovo je zdravi rivalitet Ivanova i Medvedeva, na neki način, dovelo u ćorsokak. Prvog je moglo da uljuljka u samouverenju da mu se smeši blistava karijera jednog od najmoćnijih ljudi na svetu, drugog da obeshrabri u dosadašnjim naporima u rešavanju ključnog problema Rusije – socijalnog položaja građana.

S tim u vezi treba pomenuti i jedan interesantan detalj. Zupkov je, uoči razmatranja premijerske kandidature u Državnoj dumi Rusije (što je samo formalni čin), izjavio da je, u principu, spreman da preuzme čak i funkciju prvog čoveka u zemlji. Ma koliko ovakva izjava delovala ishitreno, pa možda i neukusno, teško je verovati da nije usaglašena sa Putinom i da gađa upravo najvažniju metu – ambicije Ivanova i Medvedeva. Drugim rečima, aktuelni predsednik svima poručuje da ja on i dalje glavni, a da je na onima koji gaje nasledničke ambicije da dokažu da su toga i dostojni.

Ali, sve pomenuto moglo bi da znači i da ni sam Putin još uvek nije doneo konačnu odluku – šta, ko i kako posle njega. Prema nekim mišljenjima, Zupkov bi mogao da preuzme vođstvo i nad propredsedničkom partijom Ujedinjena Rusija. Ovim bi se obezbedila ruska varijanta demokratičnosti pri izboru novog šefa države, pošto u pobedu „ujedinitelja” na predstojećim parlamentarnim izborima 2. decembra niko i ne sumnja. Za Zapad je i toliko dovoljno.

U igri je i varijanta po kojoj bi pobednik na predstojećim predsedničkim izborima (marta 2008) na toj funkciji ostao samo onoliko koliko mu je potrebno da podnese ostavku i time otvori put za vanredne predsedničke izbore i ponovnu kandidaturu (i nesumnjivu pobedu) Vladimira Putina. Sve u skladu sa ustavom.

Spekulacije o tome ko će nastaviti da vodi Rusiju posle martovskih izbora, čini se, pre svega su hrana za medije gladne senzacija. Činjenica da je imenovanje Viktora Zupkova za novog premijera više podiglo prašinu među poslenicima sedme sile nego među svetskim političarima jasno kazuje da su i na zapadu i na istoku svesni ključne činjenice da je Rusija, posle Jeljcinovih godina posrtanja, ušla u period dugoročnije stabilnosti. Jasno je i to da je pomenuta stabilnost zasnovana na dobrim ekonomskim pokazateljima, jačanju vojne moći, povratku poverenja među bivšim saveznicima, kao i sticanju novih partnera, posebno na istoku.

I, što je ne manje važno, takozvani, „putinizam” nije više kovanica u vezi samo sa jednim čovekom nego, pre svega, sa načinom rada i razmišljanja koji su, u samo osam godina, iz korena promenili odnose kako u Rusiji – tako i na čitavoj našoj planeti. I Zupkov, i Ivanov, i Medvedev su deo te priče i Putinovi džokeri.


Politika


 

Državna Duma potvrdila imenovanje Viktora Zubkova za novog premijera Rusije
Dosledno Putinovim stopama
Zubkov je u prioritete svoje vlade naveo sve one koje je predsednik zemlje već zacrtao - smanjenje inflacije, stabilizaciju rublje, jačanje odbrane i privrede
Nadmoćnom većinom glasova, parlament Rusije potvrdio je juče imenovanje Viktora Zubkova (65) za novog premijera, javlja Rojters.

Obraćajući se deputatima pre glasanja i odgovarajući na njihova pitanja, Zubkov je kazao da će se držati prioriteta koje je Putin zacrtao u poslednjih nekoliko godina. - Verujem da naši prioriteti treba da budu strateški ciljevi i konkretni programi koje je predsednik isticao u svojim obraćanjima naciji proteklih godina - rekao je on ističući smanjenje inflacije i stabilizovanje rublje, dva pitanja koja su bila najveći uspeh vlade Mihaila Fradkova, navodi Rojters. Takođe je kazao da će oporavak ruske vojne industrije biti strateški cilj. - Naš strateški cilj jeste da pomognemo u oporavku odbrambenog industrijskog kompleksa - naveo je Zubkov. Budžet Ministarstva odbrane je, pod Putinom, imao rast od 30 odsto godišnje, a vojska je počela da testira novo oružje, uključujući rakete dugog dometa i vakuum bombu. Zubkov je u prioritete uvrstio i jačanje privrede i borbu protiv korupcije, za koju je rekao da može da uništi Rusiju, prenosi RBK dejli. Novi premijer je rekao da je zemlji potreban nov zakon o korupciji i najavio da će lično osnovati specijalnu operativnu grupu za borbu protiv tog zla, sličnu postojećoj antiterorističkoj komisiji. Dodao je i da će se zalagati za smanjenje poreza i subvencionisanje poljoprivrednog sektora, dodaje Rojters.

SMENJEN KOMANDANT MORNARICE

Vladimir Putin je smenio komandanta mornarice, admirala Vladimira Masorina, prenosi Rojters izveštaje ruskih medija. Admiral je naljutio Kremlj time što je u avgustu na ceremoniji u Vašingtonu primio američku nagradu, a da nije zatražio dozvolu za to od ministra odbrane. Ministarstvo odbrane i portparol Kremlja odbili su da komentarišu ove navode i naveli da nisu videli takvo naređenje. Novi komandant armije je admiral Vladimir Visocki, navodi Rojters.

Po Ustavu Rusije, Zubkov ima nedelju dana na raspolaganju da oformi svoj predlog nove vlade i dostavi ga Putinu na odobrenje. Zubkov je već najavio promene u vladi za koju je rekao da nije radila dovoljno efikasno i rekao da će u novom kabinetu biti povećana lična odgovornost ministara. Juče je nagovestio da bi nepopularni ministar zdravstva i socijalnih pitanja Mihail Zurabov prvi mogao da padne u tim promenama. Analitičari predviđaju da bi istu političku sudbinu mogao da doživi ministar ekonomije German Gref, ali s najvećim nestrpljenjem čeka se da se vidi šta će se događati sa ministrom finansija Aleksejem Kudrinom, kojem se pripisuju zasluge za to što je oporavio finansije zemlje, navodi Rojters.

Zubkov nije najavio ništa novo u politici koju će voditi. S obzirom na to da je predvodio „finansijsku obaveštajnu službu“, kako Rusi zovu Federalnu službu za nadzor finansija, zaduženu za borbu protiv pranja novca, od njenog osnivanja 2001, logično je što je baš tu oblast uvrstio u prioritete. Novi premijer nije član nijedne partije i, koliko je poznato, nije bio umešan ni u kakav skandal. Obavljao je razne dužnosti u Ministarstvu poreza, a od 1992-93. službovao je u Komitetu za spoljnu saradnju Gradske uprave Sankt-Petersburga, gde mu je šef bio ni manje ni više nego Vladimir Putin, što Zubkova svrstava u takozvanu „petrogradsku“ grupu ruskih političara.

Ruska štampa u međuvremenu nastavlja da razmišlja zašto je Putin baš Zubkova predložio za premijera i, samim tim, za kandidata na predsedničkim izborima u martu iduće godine. Komersant smatra da bi Zubkov mogao da odradi jedan mandat i da pripremi teren za novu Putinovu kandidaturu za predsednika 2012. Putin bi mogao da se vrati na vlast ako bi se Zubkov povukao zbog lošeg zdravstvenog stanja, na primer, ironiše taj list. Poslovni list Vedomosti smatraju da je Putin odlučio da je previše opasno da otvoreno imenuje naslednika, pa se odlučio za aparatčika kao privremeno rešenje koje garantuje stabilnost i status kvo do imenovanja pravog naslednika. Putin ostaje veran svom stilu, a to je izvlačenje zeca iz šešira, piše Rosiskaja gazeta.

Tesko ruskom narodu...

Rusija juče dobila novog premijera
Zupkov došao da ostane
Autor: CDC/GB | 15.09.2007 - 08:00

Kandidatura Viktora Zupkova za novog ruskog premijera potvrđena je bez ikakvih problema u ruskom parlamentu pošto ga je za to mesto preporučio predsednik Vladimir Putin, manje od šest meseci pre predsedničkih izbora.

Delegati u Dumi, donjem domu parlamenta, potvrdili su velikom većinom glasova imenovanje Zupkova na tu funkciju (381 glas za, 47 protiv i osam uzdržanih). List „Komersant“ juče je izneo mišljenje, koje dele i neki analitičari, da Putin želi da Zupkov ostane premijer i u administraciji sledećeg predsednika kao snaga kontinuiteta.
Obraćajući se delegatima pre glasanja, Zupkov je rekao da mu je prioritet „obezbeđivanje stabilnosti privrednog i društvenog razvoja“. On je obećao da će uložiti veće napore u cilju podsticanja inovacija u privredi, ali da će se istovremeno usredsrediti na tradicionalne snage kao što je odmbrambena industrija. Takođe je obećao da će biti uloženi veći napori kako bi se snizila inflacija, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti i socijalnih beneficija kao što su penzije. „Ekonomski rast nam nije potreban zbog nas ili zbog statistike, već zbog dobrobiti ljudi“, rekao je Zupkov. „Ljudi koji su čitavog života radili zaslužuju da žive pristojno kad odu u penziju“. Zupkov, koji je donedavno bio na čelu agencije za suzbijanje pranja novca, naglasio je da će borba protiv korupcije biti jedan od njegovih prioriteta.
Imenovanje Zupkova za premijera izazvalo je veliki publicitet i on je uspeo da obezbedi podršku Ujedinjene Rusije i Pravedne Rusije, partija odanih Kremlju, ali i nacionalističke Liberalne demokratske partije. U svom govoru je najavio promene na ministarskim funkcijama, ali nije iznosio bliže detalje. Neki posmatrači pretpostavljaju da bi među žrtvama rekonstrukcije vlade mogao da se nađe i liberalni ministar za ekonomski razvoj German Gref, koji nije uspeo da ostvari Putinov cilj da Rusija bude primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Šta posle odlaska Putina - pet scenarija
1. Varijanta
„Zupkov“
Viktor Zupkov obavlja svoju novu funkciju na zadovoljstvo Putina, koji bi ga želeo za naslednika. Time bi postalo jasno da Putin zaista odlazi u penziju i da neće promeniti ustav da bi sebi omogućio treći mandat.
2. Varijanta
„Ivanov“
Premijerov zamenik Sergej Ivanov i dalje važi za favorita u trci za Putinovog naslednika. Ovo rešenje bi za Putina značilo odlazak sa političke scene. Mogao bi da dobije neki važan položaj u ruskoj privredi.
3. Varijanta
„Podela vlasti“
U ovom slučaju, Zupkov dobija zadatak da obezbedi premijeru znatno veća ovlašćenja. Sa ovakvim rasporedom snaga, mesto premijera, bilo bi privlačno i za Putina.
4. Varijanta
„Treći čovek“
Putin iz rukava izvlači trećeg čoveka, sa kojim niko nije računao. Spominju se imena gradonačelnice Sankt Peterburga Valentine Matvijenko i direktora železnice Jakunjina.
5. Varijanta
„Putin“
Interesne grupe koje se u Kremlju bore za vlast ne mogu da nađu naslednika koji bi svima odgovarao. Tada bi još „samo“ u zemlji trebalo izazvati situaciju u kojoj bi Putin čak ostao na funkciji.
CDC/MA

Izvor: Blic

Што нама није тако ''тешко'' ... надам се да ће Зубков непријатеље ставити на зуб.