Ja vas sa nestrpljenjem očekujem  Anea, ako odlučiš da dodješ pre - ponesi skije 
 

Babin Zub u proleće

Midžor

e, super .. imacemo vodica..

ranije.. moram da priznam.. nisam bas ljubitelj skijanja.. 

Nema problema, onda kupanjac u reci 

  jipiiiiiii!

Lepo je tamo i leti i zimi 

X3mE, jašta...evo još jedna slikica S.Planina u proleće 

Na Staroj planini sneg i u maju

Grupa novinara iz Beograda i Niša, zajedno sa kolegama iz nekoliko evropskih država (Nemačke, Francuske, Estonije, Švajcarske...), uputila se prošlog vikenda na poziv ljudi iz Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) i iz projekta "Mladi ljudi - nove ideje" ka Nišu, kako bi na trodnevnom putovanju kroz krajolike istočne Srbije upoznali lepote ovog dela naše zemlje, uglavnom nepoznate i skrivene od većine turista koji ovuda, nažalost, ređe zalaze.

"Putevima Stare planine", krenuli smo ka Nišu, preko Zaječara i Knjaževca do Stare planine na granici sa Bugarskom, sa čijih se vrhova kada je vedro vidi ceo Balkan. Prva stanica - etnomuzej "Ravna" u blizini Knjaževca je mestašce sa potpuno očuvanom tradicionalnom srpskom kućom, kakva se više ne viđa ni u najosamljenijim selima Srbije. U prizemlju bez prozora, u starim drvenim buradima zri vino odličnog kvaliteta, koje domaćini spremaju po proceduri staroj nekoliko vekova. Na tom mestu treba probati i jedinstveno vino od višanja, "višnjicu", jake voćne arome. U "Ravni" je smešten i arheološki centar, a u dvorištu počiva lapidarijum, rimsko groblje sa visokim kamenim spomenicima.

U Zaječaru se može videti poznato arheološko nalazište Feliks Romulijana, velelepna palata koju je Dioklecijanov savladar Galerije sagradio kao svoju rezidenciju. U njoj je živela njegova majka Romula, po kojoj je mesto i dobilo naziv. Dalje, na jugu, kako se put približava konačnoj destinaciji, sakrivena od glavnih puteva u malom selu Donja Kamenica postoji nevelika crkva Svete Bogorodice jedinstvene arhitekture, sa dva tornja.

Do vrha Stare planine, Babinog zuba, gde je smešten istoimeni hotel, stiže se dugom vožnjom, putem koji vodi kilometrima kroz netaknutu prirodu, mestimično tek sa po nekom kućom i oranicom, kao jedinim tragom čovekovog prisustva. Poslednjih nekoliko kilometara do hotela pruža se neasfaltirani, zemljani put, ne širi od tri-četiri metra. S jedne strane planina, sa druge litica. Na vrhu, daleko od civilizacije stoji hotel.

Putnika nema mnogo, ali oni koji dođu se ne pokaju. Kroz prozore soba "puca" pogled na ogromne planinske vence u daljini, do kojih se može doći i malo dužim pešačenjem. Hotel, lociran podno samog Babinog zuba, idealan je za sve koji u sebi imaju makar malo avanturističkog duha. Uspon do vrha na nadmorskoj visini od 1.785 metara nije težak, a staza širine stopala, probija se kroz polja ljubičastog šafrana koji osvaja padine Stare planine nošen čestim vetrovima. Iako je maj, u malim uvalama se i dalje zadržao sneg, a na planini "preko puta" čak i pada, pa je ovaj kraj idealan za razvoj skijaškog turizma. Sa samog vrha, obraslog mekanom travom, obrušavaju se opasne litice kojima se ipak može bezbedno prići sasvim blizu mestu odakle se na sve strane širi veličanstven pogled na udaljene vrhove, koji se u plavičastoj izmaglici stapaju s nebom.

Povratak u hotel je zahtevniji od uspona, ali gosti imaju priliku da nadoknade svu energiju koju su planinareći potrošili. U "Babinom zubu" zato služe isključivo domaću, tradicionalnu hranu, od duvan čvaraka i jagnjetine, do lokalnih specijaliteta, poput palente pržene sa tek napravljenim mladim sirom, kiselog mleka služenog u malim ćupovima okrenutim naopačke, jagnjećih iznutrica... Za sve one koji odluče da dođu ovde na jug, gde, čini se, nesputana problemima današnjice slobodno živi Srbija.


Izvor: Blic \ Tekst i foto:nA. D. M.

Postavila sam neke slikice ovde http://forum.burek.com/index.php/topic,89092.220.html

p.s. nema snega, lažu 

Za zimske centre i nove sadržaje pet miliona evra
Staru planinu sređuju Kanađani

Srbija ima planine od kojih su neke pravi biseri Evrope, ali, nažalost, potpuno neiskorišćene. Zato je i doneta odluka da se obnove skijališta na Kopaoniku, Staroj planini, Besnoj kobili, Goliji, Zlatiboru, Tari, Zlataru, Divčibarama i Beljanici.

Pored skijališta, država planira da izgradi i infrastrukturu - puteve, vodovod, kanalizaciju... Investiraće se pet miliona evra, a očekuje se da će u 2006. i 2007. u planinske oblasti biti ukupno uloženo deset miliona evra.

- Kopaonik, Stara planina, Golija i Besna kobila pripadaju visokoplaninskim područjima na kojima je moguće graditi vrhunska komercijalna skijališta. Tako je po oceni Svetske skijaške organizacije Stara planina najbolji neizgrađeni prostor za skijalište u Evropi - objašnjava za „Blic“ Ljubomir Jovanović, načelnik Odeljenja za razvoj u Ministarstvu trgovine i turizma.

Po njegovim rečima, Stara planina uskoro bi mogla da bude poznatija i od Kopaonika po ski-centrima, pogotovo što je na tenderu skoro izabrana kanadska firma „Eko-sajn“, čiji je zadatak da osmisli master plan i dizajn skijališta.

- U pitanju je najpoznatija kompanija u svetu u toj oblasti. Ono što je bitno jeste da će master plan, kao i ocena planine koju će uraditi ova kanadska kompanija, privući kako domaće, tako i strane investitore. Ono što je bitno jeste da će i Vlada Srbije i pre nego što bude završen master plan na Staroj planini, ali i na Kopaoniku, početi da gradi skijaške centre - navodi Jovanović.

Nove žičare na Staroj planini imaće kapacitet od tri i po hiljade skijaša na sat, a očekuje se da će proraditi takođe do 15. decembra. Za izgradnju pristupnog puta na ulazu u skijalište sa parkinzima, takođe na Staroj planini, izdvojeno je oko 540.000 evra, dok je oko 470.000 evra izdvojeno za izgradnju elektromreže, što bi sve opet trebalo da bude gotovo do 15. decembra.

- Na Kopaoniku se počelo sa izgradnjom četvorosednih i sklopivih žičara Duboka 1 i Duboka 2. Gradiće se žičare firme „Doplmajer“ koji su u tome najbolji na svetu, a ukupna vrednost izgradnje i zamene postojećih žičara koštaće tri miliona evra, a koje će biti u funkciji do 15. decembra ove godine - navodi Ljubomir Jovanović.

Jovanović dodaje i da su samo prošle i pretprošle godine takođe na Kopaoniku zamenjene tri ključne žičare, i to Karaman 1, Karaman greben i žičara Pančić.

Na Divčibarama je takođe u planu izgradnja vodovoda i kanalizacije, kao i rekonstrukcija ambulante, što će koštati oko 590.000 evra, dok je za sledeću godinu u planu i izgradnja skijališta.

- Na Besnoj kobili takođe je izdvojeno oko 590.000 evra za izgradnju infrastrukture, kao što su putevi, ali i za početno uređenje skijališta. Za izgradnju puteva i signalizacije i ostale infrastrukture na Beljanici država će dati oko 590.000 evra - navodi Ljubomir Jovanović.

Za 200.000 evra planirano je da počne izgradnja skijališta na Rudniku, dok će se ove godine početi i sa izgradnjom skijališta na Zlataru, a sve će biti gotovo 2007, za šta je izdvojeno 800.000 evra.

Načelnik Odeljenja za razvoj kaže da će na pojedinim planinama biti raspisani tenderi za uređenje skijališta, a koja će biti data u zakup privatnicima koja ta skijališta renoviraju.

- Tako je opština Čajetina raspisala konkurs za izgradnju skijališta na Torniku koji pripada Zlatiboru. Takođe, privatnici su izuzetno zainteresovani za izgradnju ski-centara na Tari, dok je tender već raspisan za izgradnju skijališta na Goliji - kaže Ljubomir Jovanović.

M. Cvejić

Izvor: Blic