A dal će biti u Areni... sad smo gostovali, u polufinalu smo valjda domaći... a kako onda ide za finale naravno, zavisi i od Španaca u kojoj rundi su gostovali a u kojoj bili domaćini...

Ја сам негде начуо, да ако дође до тог финала, да ће се играти у Арени.

Замисли трип, гледаш Надал-Ђоковић уживо 

Pa brate... mislim da bi komotno moglo na Ušću da se igra... i još da čeka ljudi na ulicama.

Mislim da bih čak i ja, koji tenis ne volim, išao da gledam... i da ne roknu cenu 10 soma za gornji prsten

E, ali pazi sad... pošto mi nemamo terene a da to nije šljaka... to bi Špancima i te kako odgovaralo...

Играће се у Арени и 100% неће бити шљака 

Мени буразер тренира тенис, па стално добијамо карте за те тениске мечеве бесплатно, скроз добар фазон могу ти рећи 

Vidiš... meni je to glupo... da domaćin bira i podlogu... mislim da je dovoljno to što igraš pred tvojom publikom... ili ja ne znam šta pričam.

A dobro je to, jebiga... kad drugi rade za tebe, ništa lepše

Pobedio je Novak ove godine 4 puta Nadala na glini u Spaniji al Ne bih mogao da ga gledam ponovo kako se krsti
Novace od kad su ti dali orden svetog Save postao si pravi seljak.
Napustio si svoju zemlju radi utaje poreza zivis u Monaku koji je sabirni centar svetskog sljama koji zivi na grbaci drugih a ovamo si postao religiozan ,pa ne verujemo ti mozes da se krstis koliko god hoces.

Kad vidim Americke sportiste na Olimpijadi gde ucestvuje preko 100 nacija iz celog sveta ,da se prekrste pre trke ili meca povraca mi se ,Postoji Bog iz Biblije samo u Holivudu
Jee sad ce Bog k...c bez konflikta interesa da ti pomogne da pobedis trku da bi reklamom posle mogao da prodas sebe sponzorima da bi zaradio jos jedan milion dolara dok 25 hiljada dece umre na dan od dehidracije zbog proliva izazvanog prljavom vodom.

Od kako je postao No.1 broj hejtera je naglo porastao...

Daleko od toga ,Novak je nas ponos i trenutno jedino poznato srpsko lice u svetu osim Ratka Mladica.

Kompleksi  

http://www.smedia.rs/sport/vest/49086/

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/264863/Japanci-zbog-Novaka-Djokovica-uce-tenis-u-Srbiji

Nole i cokoladno mleko do smrti  

Nole - simbol zaboravljenih vrlina
Vukica STRUGAR | 08. jul 2011. 20:51 | Komentara: 1

Uspeh Novaka Đokovića - priča o pozitivnim uzorima i izgubljenim vrednostima. Milivojević: Ima još takvih, ali su socijalno nevidljivi. Romčević: Đoković je kontrateža našoj depresiji




POBEDA Novaka Đokovića na Vimbldonu i zabadanje „zastavice“ našeg asa u sam vrh svetskog tenisa, okupili su nedavno više od sto hiljada ljudi u Beogradu. Srbi vole sport, vole i pobednike. Umorni su od poraza i negativnog predstavljanja i zemlje i naroda u svetu. Ali, ovako spontan i masovan izlazak ljudi na ulice (koje odavno nije u stanju da okupi nijedna partija, kao ni ideja, cilj ili zajednički interes) odraz je ne samo divljenja uspehu nego i vrlini. Jer, taj mladi čovek slavi sve ono što su mnogi od nas zaboravili, a država ne ume da odneguje - odnos prema himni i zastavi, zemlji, porodici, tradiciji, pa i protivniku i svakom slabijem od sebe... Novak nam je pokazao sve što je trebalo, a šta smo pokazali mi?

- Ljudi se identifikuju sa Đokovićem, jer nas predstavlja u svetu. Ponosni smo što je neko od nas ostvario takav rezultat, a postoji i potreba za pozitivnim uzorima. Naročito kod mladih generacija. Novak je uspešan, pametan, odmeren, ljubazan, duhovit. Pošto je stigao tamo gde je sada, znači i da je vredan, radan i uporan - objašnjava psihoterapeut Zoran Milivojević. - Ima još takvih, ali su kod nas socijalno nevidljivi. Novine pišu o negativnim stvarima. Bavimo se estradom i politikom, što većini mladih nije dovoljno. Mladi ljudi imaju psihološku potrebu da ne gledaju u medijima samo kriminalce i „kontroverzne biznismene“. Ima još naših uspešnih u inostranstvu (u umetnosti i nauci), ali mediji, nažalost, za njih nisu zainteresovani.

Sport je izuzetak jer je i biznis, podseća Milivojević. A na pitanje ko bi trebalo da radi na afirmaciji ovakvih pozitivnih primera, kaže:

- Država i javni servis. Treba znati da ima još Đokovića među nama i pokrenuti taj pozitivan ciklus koji mladima daje nadu.

Sociolog Vladimir Vuletić ističe da ovako spontan i masovan izlazak na ulice (poslednji put se to desilo na sahrani patrijarha Pavla) pokazuje i odnos ljudi prema određenim, već zaboravljenim vrednostima:

- Kod nas su, nažalost, masovna okupljanja najčešće bila opterećena nekom vrstom nasilja, agresivnog ponašanja i afirmacije „vrednosti“ koje bismo svi da zaboravimo. Đoković je, pak, uspeo da svojom istrajnošću, borbenošću i upornošću učini ono što bi mnogi želeli: da i bez podrške države ostvari vrhunske rezultate. Uzrok tako masovnog okupljanja je i to što smo dugo bez dobrih vesti. Identifikujući se s Novakom, pokazujemo da su nam važne vrednosti koje on simbolizuje. I mediji su tome doprineli, prateći njegove uspehe. Ako bi i ubuduće na tome radili, postali bismo kao društvo mnogo zdraviji. Nasuprot jednom epskom i isključivom nacionalizmu kojima su neki demonstrirali svoj „patriotizam“, danas imamo Đokovića. Na najlepši način pokazuje ljubav prema svojoj zemlji, a svetski je čovek.

I odnos prema porodici deo je identiteta i porekla, dodaje naš sagovornik.

- Novak je svestan ko je i odakle je, i to je ugrađeno u temelje njegovog uspeha. Odličan je primer kako uspeva čovek koji je spreman da radi na sebi i da menja navike. Taj uloženi, dodatni trud veoma je značajan. Ljudi shvataju da je nužno još nešto da učinite - da hoćete da se promenite. Takođe, da uspeh nije plod sreće, simpatija i antipatija, kako smo često skloni da poverujemo. Rezultatima se svi klanjaju!

Dramski pisac Nebojša Romčević na to podseća da je Đoković kontrateža našoj totalnoj depresiji, bedi, užasu, nemaštini, raspadnutoj državi i korumpiranoj vlasti. Jedina svetla tačka koju Srbija danas ima:

- Pri tom je ta „tačka“ uspela bez pomoći države. A sad svako pokušava da krčmi kredit koji je on krvavo stekao i uspeo uprkos svemu... Đoković pokazuje zdrav pogled na rad, srpstvo, porodicu. Nažalost, i u tome je izuzetak a ne pravilo. Nije proizvod sistema i zato nemam razloga za optimizam. Ništa u institucionalnom smislu nije ga iznedrilo, već su to učinili duh Beograda, prijatelji i porodica. Ne verujem da će njegovi rezultati biti motiv nekom drugom. Svi se sad grejemo na njegovom suncu.

Romčević kaže da je jedno poštovati prave vrednosti, a drugo živeti ih.

- Mi se tako ne ponašamo. Nije u redu ni praviti od Novaka mit. Videćemo kako će se isti ovi oduševljeni ljudi ponašati kad bude završavao karijeru. Masa ima potrebu da se oseti delom nečeg značajnog, čak i kad s tim nema veze. Svi postajemo važni, svi stručnjaci za bekhend i forhend. On je, dečko, planetarna a ne srpska stvar!

Antropolog Bojan Jovanović veruje da je Novakova pobeda bila prilika da se uspeh zajednički proslavi i iskorači iz svakodnevice. Iako je slavlje bilo veličanje Đokovićevog uspeha, nesumnjivo je i veličanje njegovih ljudskih kvaliteta - patriotizma,moralnosti, požrtvovanosti, hrabrosti, velikodušnosti:

- U vreme kada je kod nas teško časno i pošteno ostvariti zapažen uspeh, budući da društvenom i političkom scenom dominiraju ljudi sumnjivog morala, nečasni pojedinci i snalažljivi manipulatori, Đokovićev uspeh je oličenje kvaliteta do kojih još držimo. Sportski idol je ovog puta i oličenje svih pozitivnih društvenih vrednosti za koje mislimo da su najznačajnije u hijerarhiji, mada su realno danas marginalizovane.

Da se uvek u vremenima krize i velike bede ljudi lako identifikuju sa uspešnima, potvrđuje i pisac Milisav Savić. Jer, takvi pojedinci pružaju nadu da se može živeti lepo i dobro ukoliko se puno radi i veruje u sebe:

- Novak Đoković simbolizuje i nešto što je kod nas retko: porodicu. Uspeh duguje porodici i poreklu. Ponosi se svojom zemljom i narodom i to pokazuje na pravi način. Čist, častan mladi čovek koji patriotizam oseća iz srca i ima na tu reč pravo. Reč, koju smo mi stariji iskompromitovali. Šta bi još moglo da pokrene ovoliki narod kao uspeh Novaka Đokovića? Protesti. I to iz istog razloga: za boljim, uspešnijim životom. A u bunt sve manje verujem. Ipak, veoma sam se obradovao velikoj, pozitivnoj energiji koju je pokrenuo jedan divan čovek i sportista. Već sam bio izgubio svaku nadu...

IDOL

- IDOL nije čovek koji je uspešan već onaj koji je prošao put do uspeha. Jer, uspeh je posledica rada, ne igre slučaja. Ovde se, nažalost, rad ne isplati i zato morate ići napolje... Novakova veličina je i u tome što nikad nije dao neodmerenu izjavu niti dozvolio da ga neko zloupotrebi. Ipak, lako je doći i slaviti nečiji uspeh. Sve ostalo je teže jer podrazumeva aktivnost, borbu - ističe Nebojša Romčević



Izvor: Novosti