Šta se za Novu godinu delilo u Vladi: Antić davao svoja vina, a dobio kaiš

Ako je verovati na reč srpskim ministrima, ove godine dobijali su i delili skromne poklone.



Premijer Ivica Dačić, koji je uz Novu godinu 1. januara dočekuje i svoj rođendan, kaže za „Blic“ da je dobio dosta poklona. Među poklonima najviše je bilo parfema.

- Ono što ću ja pokloniti jeste mala kuca za moju ćerku. To sam joj obećao za Novu godinu i kupujem joj ovih dana - otkriva nam Dačić.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović dobila je orhideju od supruga Ranka Dejanovića i uramljene crteže svojih unuka.

- Ja sam poklanjala šminku za devojčice, fudbal i nekoliko knjiga sa posvetom - kaže ministarka za „Blic“.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić je povodom novogodišnjih i božićnih praznika od kolega ministara, ambasadora, poslovnih partnera... na poklon dobio karte za utakmicu, dres, kravatu, šal, organske proizvode, piće.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike, kaže da je za nju najdraži poklon osmeh moga sina s kojim zbog velikih obaveza na poslu ne stiže da provodi onoliko vremena koliko bi želela.

- Njemu sam kupila monopol i garderobu. A prijatelji me obraduju kad mi kupe dobru knjigu ili muzički CD.

Ministar saobraćaja Aleksandar Antić kaže da je poklone, pre svega, kupovao deci.

- Sinu nekoliko stvarčica - garderobu, jer je već momak. Sestriću mali tablet. Nekolicini prijatelja sam poklonio vino iz mog vinograda. Moji najbliži su mi poklonili braon kaiš i parfem - kaže Antić.

Lajić: Manje poklona zbog krize

Ministar trgovine rasim Ljajić kaže da je zbog krize dobio manje poklona.
- Ranije u kabinet nisam mogao da uđem od silnih poklona koje su mi slali - kaže Ljajić i dodaje da je on samo podelio poklone deci svojih vozača.

Častio saradnike koktelom

Tomislav Jovanović, ministar prosvete, kaže da je svoje saradnike obradovao tradicionalnim koktelom u restoranu u zgradi Ministarstva.
- Za mene će najlepši poklon biti to što ću novogodišnje praznike da provedem u krugu porodice koja ova četiri meseca mnogo trpi zbog mog posla.

Preuzeto sa ...

Krstić: Srbija nije u opasnosti od bankrota

Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da Srbija nije u opasnosti da doživi bankrot i da je namera da krajem 2016. javni dug počne da opada.

"Mi smo preduzeli mere koje su išle zajedno s budžetom da bi sprečili bilo kakvu opasnost te vrste", rekao je Krstić za RTS.

On je naveo da je važno da u naredne tri godine postoji disciplina u zaduživanju i da se novac od kreditora koristi za stvari koje će podići BDP.

"S krajem 2016. godine, namera je da krene da silazi javni dug", rekao je Krstić.
On je dodao i da se najveći deo javnog duga koristi za refinansiranje već postojećeg duga, a ostatak za "deficitarno finansiranje", odnosno pokrivanje rupe u budžetu izmedju onog koliko zaraduje država i troškova.

Ministar je naveo da se naveći deo troši na plate i penzije.

"Neophodno je da reagujemo brzo i radimo puno jer je puno prilika propušteno", rekao je Krstić.

Preuzeto sa ...

Ko koči reforme: Rat Dinkića, Krstića i Radulovića

Mere Vlade su na snazi manje od 100 sati, a već su povod za pravi rat između bivšeg ministra i sadašnjih ministara - Dinkića, Krstića i Radulovića.

Ministar finansija smatra da su mere, poput ograničenja plata u javnom sektoru i veći PDV, minimum koji je trebalo primeniti. Mlađan Dinkić, opet, kaže da će mere štednje doneti kratkoročne rezultate i da već na proleće treba očekivati recesiju. Ministar Radulović izričit je da se, po Dinkićevom modelu, ne razvija zdrava ekonomija. Rat rasplamsava i predsednik Skupštine Nebojša Stefanović tvrdnjom da „neke reforme nisu izvedene najjefikasnije“.

- Moraju da se ponude rešenja, a ne analize stanja tvrdi - predsednik parlamenta.

Donete mere

Krstić: Budžet sadrži minimum neophodnih mera i maksimum socijalne odgovornosti. Oporezovali smo plate u javnom sektoru iznad 60.000 dinara, povećali PDV sa 8 na 10 odsto, restrukturiraćemo državna preduzeća koja ne rade dobro...

Dinkić: Sada je potrebna jasna politika u ekonomiji, a ne ova koja je vrlo konfuzna i poprilično eksperimentalna. Deficit bi trebalo lečiti razduživanjem. Za to se novac može obezbediti prodajom dela državne imovine, a privredni rast kroz investicije, veći budžet za agrar i pokretanje javnih radova.

Radulović: U ovoj godini će se videti rezultati mera. Obezbedili smo četiri milijarde dinara za stvaranje venčer kapital industrije, čime se stvaraju uslovi za razvoj inovativnih kompanija za zapošljavanje stručnjaka. Samo ta industrija trebalo bi da privuče 100 miliona evra.

Nezaposlenost

Krstić: Ove godine očekujemo jednak broj otkaza i novih radnih mesta. Zapošljavanja u javnom sektoru neće biti, ali bi trebalo u privatnom. Radićemo na poboljšanju ambijenta za poslovanje.

Dinkić: Nezaposlenost je u 2013. smanjena za 2,5 odsto u odnosu na 2012. Razlog je rast izvoza koji je 2013. bio skoro dvostruko veći nego 2009. Do toga je došlo zahvaljujući subvencijama investitora. Od 15 najvećih izvoznika, država je pomogla deset kompanija, a upravo su one generisale nova radna mesta.

Radulović: Ministar niti otvara radna mesta, niti ih stvara, niti otvara fabrike. On je dužan da stvori dobre uslove poslovanja za privrednike koji će zapošljavati. U tom smislu, najvažnija mera je smanjenje poreskih opterećenja na rad.

Stambeni krediti

Krstić: Država, sa trenutnim finansijskim problemima, nije imala prostora da pomogne građanima.

Dinkić: Vlada treba da vrati subvencionisane stambene kredite. To bi donelo veću zaposlenost i privredni rast.

Radulović: Nema mesta da svi građani subvencionišu malu grupu građana.


Subvencije
Radulović: Politika subvencija je mnogo koštala zemlju, što se vidi kroz nizak životni standard i loše uslove poslovanja.
Dinkić: Sa nula podsticaja imaćemo i nulti rast. Ovaj program je prethodnih godina doneo oko 250 različitih investitora. Nema razvoja, bez olakšica ulagačima.

Kredit Emirata
Radulović: Politika subvencija je mnogo koštala zemlju, što se vidi kroz nizak životni standard i loše uslove poslovanja.
Dinkić: Sa nula podsticaja imaćemo i nulti rast. Ovaj program je prethodnih godina doneo oko 250 različitih investitora. Nema razvoja, bez olakšica ulagačima.

Preuzeto sa ...

Poslanici danas o visokom obrazovanju i državnoj upravi

Skupština Srbije počeće danas sednicu na čijem dnevnom redu je 25 zakonskih rešenja, među kojima su izmene zakona o visokom obrazovanju i četiri zakona koja se odnose na rad državnih službenika.

Na dnevom redu su zakon o državnim službenicima, izmene zakona o platama državnih službenika i nameštenika i zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i o zakon o državnoj upravi.

Prva tačka dnevnog reda devetog vanrednog zasedanja je predlog zakona o izmenama zakona o visokom obrazovanju.

Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate naše stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, te produženje roka "starim" studentima za završetak školovanja - najvažnije su predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.

Predloženim izmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).
Izmenama se planira da diploma radi zapošljavanja bude priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva.

Dopunama se detaljnije preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, jer je do sada bilo moguće da se pojedine ustanove ne akredituju, a da mogu da upišu studente.

Dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad.
Taj predlog praktično znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad.

Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.

Izmene četiri zakona o zaposlenima u državnoj upravi predstavljaju usklađivanje sa novinama u Zakonu o radu i imaju za cilj da poboljšaju efikasnost u državnoj upravi.

Novi propisi ne odnose se na javna preduzeća, već samo na zaposlene u državnoj upravi, javnim ustanovama i lokalnim samoupravama koji neće moći da prenesu minuli rad kod drugog poslodavca.

Kao jedan poslodavac računa se mreža škola, bolnica ili zdravstvenih ustanova, tako da zaposleni izbolnice, na primer, neće moći da prenesu minuli rad u neku javnu upravu.

Izmenama i dopunama zakona o državnim službenicima trebalo bi da se ubrzaju postupci izbora, usavršavanja i ocenjivanja državnih službenika, kako bi se unapredio rad državne uprave.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je nedavno da se izmenama ovih zakona rad državne uprave profesionalizuje, što se dodatno postiže primenom zakonske odredbe prema kojoj postavljena lica moraju da budu izabrana na konkursu u roku od devet meseci.

Ona je navela i da se najnovijim zakonskim izmenama povećava odgovornost zaposlenih, koji će ubuduće odgovarati ako nedovoljno rade, ali i da se time stvara fleksibilniji zakonski okvir u slučaju da se otkaz daje zbog disciplinskih razloga.

Preuzeto sa ...

Vlada odlučuje o minimalnoj ceni rada

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu uspeli da dođu do zajedničkog rešenja koliko bi minimalna cena rada trebalo da iznosi u sledećoj dodini, izjavio je danas ministar rada Aleksandar Vulin.


Aleksadar Vulin

- To znači da će Vlada preuzeti odgovornost i doneti odluku na jednoj od narednih sednica - rekao je Vulin novinarima, nakon sednice SES-a.

On je podsetio da rok da se SES izjasni o minimalnoj ceni rada ističe danas, ali da će Vlada na jednoj od narednih sednica doneti odluku o tom pitanju, istakavši da se minimalna cena rada primenjuje od 1. januara naredne godine.

Vulin je novinarima nakon sastanka SES u petak rekao da su se članovi tog tela dogovorili da nastave sa sednicom u nedelju a da će do tada radna grupa raditi na još nekim detaljima.

- Radna grupa će raditi na još nekim detaljima u smislu novih pokazatelja u ekonomskom smislu na osnovu kojih će se odlučiti da li i koliko treba da se menja cena rada - rekao je Vulin.

On je podsetio da SES odluku donosi konsenzusom i da je dovoljno da samo jedan član kaže da nije zadovoljan i odluka neće biti doneta.
 
Vulin je rekao da su sindikati tražili novu cenu rada - 137, 9 dinara po satu, a poslodavci da ona ni na koji način ne treba da bude promenjena.
 
 Država je saslušala i jedne i druge, hoćemo da nastavimo da radimo i da nađemo rešenje. Očigledno nećemo moći da zadovoljimo sve, i jednu i drugu stranu, ali to je uloga države u ovom dijalogu i mi vodimo računa da bi to bilo održivo - rekao je Vulin.
 
Nakon što su se čula mišljenja obe strane izaćiće se sa računicom i zato je, kako je rekao, predviđen nastavak sednice.
 
Vulin je podvukao da minimalna cena rada i minimalna zarada nisu iste kategorija i da su regulisane posebnim članovima Zakona o radu, odnosno minimalna zarada članom 111, a minimalna cena rada članom zakona 112.
 
On kaže da su se sindikati pozivali na član 112, ne uzimajući u obzir još neke parametre kao što su kretanje zaposlenosti, a da u računicu nije ušla ni produktivnost.
 
- Minimalna zarada ne mora da ima nikakve veze sa minimalnom cenom rada jer minimalna zarada je socijalna kategorija kojom mi štitimo nasiromašnije da ne prime manje od minimalne zarade, a minimalna cena rada je ekonomska kategorija - kazao je Vulin.
 
Kako je naveo, minimalnu cenu rada moguće je izračunati po raznim parametrima, a minimalna zarada se ne može izračunati.

Kako je kazao, država brine kako da obezbedi da najsiromašniji radi za ipak, pristojnu zaradu, i da ona ne padne ispod granice siromaštva.

Preuzeto sa ...

Beograd -- Nova rekonstrukcija Vlade Srbije i promena nekih ministara biće najverovatnije u januaru, saznaju Novosti.

Prema informacijama do kojih je došao ovaj list, premijer Srbije Aleksandar Vučić već je naložio ministrima iz Srpske napredne stranke da mu do novembra i šestomesečnog preseka rada Vlade dostave detaljne izveštaje o svojim rezultatima.

Posle analize rada naprednjačkih i nestranačkih članova kabineta, Vučić će razgovarati i s liderima koalicionih partnera o učincima njihovih ministara.

U skladu s tim izveštajima, o pozitivnim i negativnim poenima u radu svih resora u Nemanjinoj 11, predsednik Vlade će odlučiti ko od ministara nije dobio prelaznu ocenu i predložiće njegovu smenu.

Kako saznaju Novosti, on nije potpuno zadovoljan dosadašnjim rezultatima pojedinih članova svog tima i spreman je da ih smeni, ali će, ipak, sačekati još jednu detaljnu analizu učinjenog i propuštenog.

Na osnovu isplaniranog redosleda poteza, Vučić bi trebalo da sredinom januara, posle božićnih praznika, predloži novu rekonstrukciju kabineta.

To će biti druge kadrovske promene otkako je formiran kabinet. U julu je ostavku podneo ministar finansija Lazar Krstić, pa je na njegovo mesto 4. avgusta izabran Dušan Vujović. Posle toga, na upražnjeno mesto ministra privrededošao je Željko Sertić.

Vučić planira da na svakih pola godine pravi novi presek stanja u Vladi. Ako bude potrebno, biće i novih kadrovskih osveženja kabineta i uvođenja drugih "igrača“, piše ovaj list.

Izvor: B92

 

Dok ce nam izgleda min. cena rada biti max. 7000 din po coveku (bez poreza i doprinosa - hint, citati Vulina ovih dana), evo jos hit izjava (posle one o odelima  )

"Ministri nam imaju najmanje plate"

u ovoj vesti je i priznanje o pezijama, sto se smanjenja penzija tice

Ne bi se penzije isplacivale iz tekucih prihoda da PIO fond nije diran (nema ko nije tamo turio svoje rucice) ali to  , necemo da resavamo 

Ko bi znao sta ce biti i kako ce biti...