Najteža kazna medicinskom osoblju zbog navodnog širenja HIV virusa u Libiji

Nova smrtna kazna za bugarske medicinske sestre

Sud u Tripoliju je ponovo osudio na smrt pet medicinskih sestara iz Bugarske i jednog doktora Palestinca zbog toga što su „namerno zarazili više stotina dece HIV virusom“.

Na smrt su osuđene Bugarke Snežana Dimitrova, Nasja Nenova, Valentina Siropolu, Valija Červenijaška i Kristijana Valčeva, kao i palestinski lekar Ašraf Alhajou.

Slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i pritiske zapadnih zemalja da optuženi budu oslobođeni. Prema navodima optužnice, medicinski radnici su namerno zarazili 426 libijske dece HIV virusom u bolnici u Bengaziju krajem devedesetih godina. Optuženi su u pritvoru od 1999. od kada je 52 dece preminulo. Pre dve godine optuženi su osuđeni na smrt streljanjem, ali je Vrhovni sud poništio presudu i vratio slučaj na početak. Na ponovljenom suđenju ponovljena je i presuda - smrt. Sud je u donošenju presude uzeo u obzir i priznanje medicinskih radnika da su krivi, a advokati odbrane su tvrdili da je priznanje bilo iznuđeno torturom u zatvoru.

Advokati odbrane tvrdili su da su njihovi klijenti nevini i da su glavni razlozi za širenje HIV virusa u bolnici loši medicinski uslovi, navodeći da je smrtonosni virus u bolnici otkriven 1997, godinu dana pre dolaska medicinskih radnika iz Bugarske. Njihove navode potvrdilo je više izvora, između ostalog i istraživanje časopisa „Nejčer“, koje je analizom krvi inficirane dece utvrdilo da su loši higijenski uslovi u bolnici izazvali zarazu.

Doktor Alhajou je mirno prihvatio smrtnu kaznu.

„Presuda neće ništa promeniti. Mi smo nevini“, rekao je on iza rešetaka u sudnici.

Okupljeni roditelji zaražene dece su sa odobravanjem ispratili donošenje presude, koju je pročitao sudija Mahmud Hauisa, dok su optuženi ćutke iza rešetaka ispratili završetak suđenja.

„Samo napred, sokole, nastavi da prkosiš Zapadu“, uzvikivali su okupljeni u sudnici dajući podršku libijskom lideru Muameru el Gadafiju.

Vest o smrtnoj kazni je izazvala ogorčenje u Bugarskoj. „Tražimo od međunarodne zajednice da kategorično osudi presudu. Takođe, pozivamo i libijske vlasti da se u ime pravde umešaju u slučaj i odbace apsurdnu presudu i oslobode medicinske sestre i palestinskog doktora“, stoji u saopštenju predsednika i premijera Georgija Parvanova i Sergeja Staniševa.

Polina Dimitrova, kćerka Snežane Dimitrove, ne može da se pomiri sa činjenicom da joj je majka osuđena na smrt:

„Ovo je sramota. Jednostavno ne mogu da verujem da je ovolika nepravda moguća.“

Ispred Ambasade Libije u Sofiji juče je protestovalo nekoliko desetina osoba, paleći sveće i noseći postere sa slikama medicinskih sestara.

Libijski ministar pravde Ali Omar Hasaui izjavio je da će advokati odbrane imati pravo da još jednom, poslednji put, podnesu žalbu Vrhovnom sudu.

Franko Fratini, evropski komesar za pravdu, rekao je da je duboko razočaran i šokiran presudom.

A. Petrović

    Moguća kompenzacija s Gadafijem

    Upućeni veruju da je visoka politika duboko umešana u slučaj i da je prihvatljivo rešenje za obe strane moguće pronaći. Pre dve godine u vezi sa slučajem se spominjao i Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ. On je posetio Libiju i sastao se sa Gadafijem, sa kojim je odranije u dobrim odnosima. U to vreme je Tripoli tražio od Bugarske kompenzaciju od deset miliona dolara za porodicu svakog deteta. Krvavi novac omogućava po islamskom zakonu da porodice žrtava odustanu od smrtne kazne. Međutim, bugarska strana je navela da bi to bilo priznavanje krivice. Poslednjih godina i zvanični Brisel posreduje u dogovoru po kome bi Bugarska dala novac za izgradnju bolnice u Libiji, a zaražena deca bi mogla da se leče u evropskim bolnicama.

    Hronologija

    februar 1999. - Libijske vlasti hapse 19 medicinskih radnika iz Bugarske, osumnjičenih za širenje HIV virusa među decom u bolnici u Bengaziju.

    februar 2000. - Počinje suđenje.

    septembar 2003. - Tužilac zahteva smrtnu kaznu

    maj 2004. - Sud donosi smrtnu kaznu za pet medicinskih sestara i palestinskog doktora.

    jun 2005. - Sud oslobađa devet policajaca koji su torturom iznudili mučenje od optuženih

    decembar 2005. - Vrhovni sud poništava smrtnu kaznu i šalje slučaj na ponovno suđenje

    januar 2006. - Porodice zaražene dece traže odštetu od 4,5 milijardi evra

    jul 2006. - Na ponovljenom suđenju optuženi ponovo negiraju krivicu

    decembar 2006. - Međunarodni tim naučnika objavljuje studiju koja dokazuje da su deca zaražena pre dolaska stranih medicinskih radnika u bolnicu


Izvor: Blic

Molitva za medicinske sestre osuđene na smrt
Autor: Blic online, Agencije | 13.05.2007 - 09:59

Hiljade Bugara prisustvovalo je u Sofiji molitvi u znak podrške bugarskim medicinskim sestrama koje su u Libiji osuđene na smrt zbog optužbe da su namerno zarazile virusom side više od 400 dece u toj zemlji.
Agencija Asošietid pres prenosi da vlada u Sofiji, članica EU i NATO, traži, uz podršku Brisela i Vašingtona od Libije da se oslobodi pet bugarskih medicinskih sestara, koje su osuđene na smrt zajedno sa jednim palestinskim doktorom.
Osuđeni medicinski radnici tvrde da su nevini i da su ih mučili da bi priznali krivicu.
Libija je ranije stavila do znanja da bi možda oslobodila medicinske sestre ukoliko Bugarska plati svakoj od porodica žrtava oko 10 miliona evra.
Bugarska to odbija, smatrajući da bi takav potez bio priznanje krivice.
Vlasti u Sofiji su, uz podršku EU i SAD, osnovale fond za pomoć porodicama dece koja su zaražena sidom.


Izvor: Blic

Godišnjica oslobađanja bugarskih medicinskih sestara u Libiji
Država nam dala stanove bez vode i platu od 130 evra
Autor: D. Milojković | Foto: Beta/ap | 24.07.2008 - 06:05


Godinu dana nakon što su povratili slobodu, pet bugarskih medicinskih sestara i lekar, koji su proveli pet godina u libijskom zatvoru pod pretnjom smrtne kazne, još uvek imaju traume zbog torture kojoj su bili izloženi i osećaju se kao da su ih svi napustili.



Sestre kažu da bi bile srećne da dobiju ma kakvu nadoknadu, ali da još uvek čekaju da vlada ispuni svoje obećanje da će im obezbediti minimalne penzije. Stanovi koje im je jedno preduzeće dalo pošto su stigli u domovinu još uvek nemaju tekuću vodu i struju. Predsednik Bugarske Georgi Prvanov je pre tri dana na žalbe medicinara reagovao prilično hladno.
„Stotine hiljada, da ne kažemo milioni ljudi u Bugarskoj suočavaju se sa ništa manje ozbiljnim problemima ... oko njih se treba angažovati, ali niko ne treba da bude privilegovan“, izjavio je on za dnevni list „24 časa“.
„Želim da gledam u budućnost. Ali progone me noćne more u kojima me kidnapuju, dave ili me ujedaju crni psi, i onda vrištim u snu,“ kaže Valja Červenjaška, koja se vratila na svoj posao medicinske sestre u bolnicu u malom gradu Bjala Slatina na severozapadu zemlje.
Červenjaška i još petoro bugarskih medicinskih radnika dva puta su osuđeni na smrt u Libiji na osnovu optužbe da su namerno zarazili virusom side 438 libijske dece u severozapadnom gradu Bengaziju.
„Pogubljenja u zatvoru izvođena su u blizini naše ćelije“, priča ona. „Premirali smo od straha svaki put kada bi se vrata ćelije otvorila.“ Pedeset šestoro dece je u međuvremenu umrlo, ali medicinari su uporno tvrdili da su nedužni, a njihovo svedočenje su podržali i međunarodni zdravstveni stručnjaci.
Bugarski medicinski radnici, koji su postali poznati kao „šestorka iz Bengazija“ tvrde da su ih mučili strujom i da su na njih puštali policijske pse ne bi li ih naterali da priznaju.
„Kada sam za vreme mučenja zatražila vodu, zatvorska čuvarka mi je ugurala svoju japanku u usta,“ seća se Červenjaška.
U julu prošle godine, vrhovno pravosudno telo Libije Vrhovni pravosudni savet preinačio je smrtnu presudu sestara i lekara u doživotni zatvor, tako da im je bilo dopušteno da se vrate u Bugarsku i da kaznu odsluže tamo. Kući su ih 24. jula prošle godine ispratili Sesilija Albeniz, tadašnja supruga francuskog predsednika Sarkozija i Benita Ferero-Valdner, evropska komesarka za spoljnopolitičke odnose, dok ih je bugarski predsednik Georgi Parvanov ih je odmah pomilovao.
Godinu dana nakon oslobađanja, Červenjaška, međutim, tvrdi da se oseća napuštenom i da ne može da se pomiri s bedom sa kojom se suočava u svojoj zemlji. Njena mesečna zarada je 136 evra. Uslovi u bolnici u kojoj radi pri tom se „tokom deset godina nisu skoro ni malo promenili“, kaže ona i pokazuje na pocepane dušeke na dečjim krevetima.
Još jedna od sestara, Valentina Siropulo, sa kojom je Červenjaška ostala u kontaktu, počela je da radi na pedijatrijskom odeljenju bolnice u svom rodnom gradu Paradžiku. I nju progoni vreme provedeno u zatvoru i često se upita: „Zašto baš ja? Zadesila sam se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu“, dodaje uz rezignirani uzdah.
Dve od sestara, Nasja Nenova i Kristina Valčeva, upravo su završile prvu godinu studija za psihoterapeuta u Sofiji.
„Tako ćemo bolje zarađivati, moći ćemo da otvorimo privatnu praksu,“ kaže Nasja, koja se ubrzo po povratku kući razvela. Snežana Dimitrova, koja je poput Valčeve napisala knjigu o svemu kroz šta je prošla, ne može da se vrati na posao jer joj je jedna ruka još uvek utrnula od mučenja koje je preživela.
„Uživam da budem sa porodicom, da slobodno dišem“, kaže ona.

Lekar tuži Libijce
Palestinski doktor Ašraf Al-Hadžudž, koji je bio zatvoren sa medicinskim sestrama i kasnije je sa njima i oslobođen nakon što je dobio bugarsko državljanstvo, ostao je, međutim, beskompromisan. On se oženio Bugarkom i ima tromesečnog sina, ali u međuvremenu je protiv Libije podneo tužbu Evropskom sudu za ljudska prava i francuskom sudu. „Neću propustiti ni jednu priliku, ma gde u svetu, da pokrenem proces protiv tog diktatora“, kaže za libijskog lidera Gadafija. „Oni (Libijci) znaju da sam nedužan. Nateraću ih da to i priznaju... libijski diktator mora da plati,“ dodaje Hadžudž. Mladi doktor nikada nije primio diplomu, jer je 1999. uhapšen dok je bio na obaveznom stažiranju koje je neophodno za diplomiranje. Sada svoju porodicu izdržava povremenim poslovima koje uspeva da nađe i insistira da je „obaveza EU da nam obezbedi pomoć, mi smo evropski građani“.

Izvor: Blic