Svaki koncept koji si pomenuo je naopak - da li zaista verujes da u necemu toliko bezgranicno velikom i prepunom bogatstva - kao sto je nas univerzum - neko mora da ima manje da bi neko drugi imao vise. Jedini nacin da se ima bilo sta je da se postuje drugi zakon termodinamike - da sistem uvek tezi stanju manje uredjenosti sto znaci da se "bogatstvo" uvek rasprsuje na sve strane najravnomernije moguce. Svako gomilanje "bogatstva" povlaci akciju drugog zakona termodinamika koji ga razbija, rasprsuje i preraspodeljuje.

Tvoja misao o bogatstvu je druga greska ljudskog ega - koja dolazi odmah posle prve gde ego misli da je sam i podvojen od drugih - a ovaj govori egu "ja nemam dovoljno" i zbog toga moram da se borim protiv drugih od kojih sam podvojen da bih imao vise i da bih "pobedio". Tada se otvaraju bezgranicni ciklusi uzrocno-posledicnih veza koje su se veoma "lepo" pokazale kroz celu ljudsku istoriju - ratovi, revolucije, patnja, smrt - i sve to da bi ego izvukao najludji i najmaloumniji zakljucak od svih - to mora tako da bude - to je ljudska priroda. Da li je ljudska priroda da pati? DA li zbog toga pravimo decu i bezgranicno tragamo za ljubavlju? Nisam ubedjen da je destrukcija, agresija i borba ljudska priroda. Ona to moze da bude ako se prati ego-centricna linija ali moze da bude i drugacija. Istorija ljudske ludosti treba da nas uci da mozemo drugacije i bolje a ne da ludost izjednacavamo sa sopstvenom prirodom - jer ona to nije.

Nasa sustina je ljubav jer je to jedina snaga koja nam daje zelju za zivot - ako mislis da je mrznja - to je tvoj izbor - ako mislis da je realnost ono sto vidis oko sebe - uzmi plavu pilulu i zapitaj se da li zaista zelis da vidis koliko duboko vodi zecija jazbina....

tuzna je chinjenica da  bogatstva nema dovoljno za sve ...  ovo se odnosi chak i na duhovno bogatstvo - buda je jedan ,odin je jedan ,isus je jedan - a budala je mnoshtvo ... 

 svako kretanje u prirodi trazi zrtve - kao shto se automobil ne moze pokrenuti a da se ne utroshi benzin (ili dizel  ,ili bio-gorivo ,ili baterija ...  ) tako ni duhovni napredak nije moguc bez stradanja mnogih koji u tom napretku nece uceshtvovati.

 zbog toga su te revolucije za jednakost - uvek obmana  . jednakosti u prirodi nema ,pa je nema ni u komunizmu ,anti-globalizmu i.t.d.

  sve zivotinje su jednake ,ali su neke jednakije od drugih  

Eeee, sve zavisi, na kom stepenu je realnost u kome se nalazimo. Trenutno je tako. Ali samo naizgled.

JA i nisam rekao da smo jednaki - nego da smo isti - da smo eminacije (veoma razlicite eminacije) jedne te iste realnosti. Bogatstva ima sasvim dovoljno ali postoje dva problema:

1. Sta je za tebe bogatstvo

2. Mentalni stav da nemas dovoljno ce ti uvek doneti iskustvo da nemas dovoljno- sve dok ne promenis mentalni stav ne menja se ni realnost

Priroda je JEDNO - i mi smo deo nje - kako onda pricati o podeljenosti. Nasa sustina je samim tim identicna - spoljna predstava te sustine nije sustina sama po sebi nego instrument kojim ta sustina oseca i definise samu sebe. Mi nismo nas um i nase telo - oni su instrumenti komunikacije i ucenja ali ne nasa sutina. Na nivou duha smo svi jedna nepodeljiva celina.

I baj d vej - Isus nije bio jedan - bilo ih je mnostvo i ima ih sada mnostvo. Ali to je vec druga prica.

A sto se zrtvi tice - cesto to sto vidis kao zrtva nije zrtva a i ono sto jeste ne mora da bude.

 da kazemo ´vako - neka je bogatstvo duhovno a ne materijalno - tj dharma ...  ... ako bi se radilo o obichnim informacijama , bilo bi lako - ja istrtljam tebi ,ti lightsoftu i.t.d.... i svi dobiju bogatstvo koliko toliko podjednako ...   

 ali ochigledno to nije tako - uvek je jedan onaj koji poseduje moc ,i josh mali broj onih koji toj moci teze , a onda velika gomila neprosvecenih ...


 buda je mozda svhvatao i osecao jednost sa svim bicima ,ali problem je shto ta bica nisu isto osecala za budu . samim tim shto su ga prihvatili za vrhovnog uchitelja ,chak i njegovi uchenici su sebe duhovno kastrirali jer im  se uvek pojavljivao taj odnos ja:buda . seti se da su izvesni zen-majstori spaljivali statue bude ,kao i chuvene izreke "ako vidish budu - ubija ga " 

Pa u tome je stvar. Neprosveceni misle da je on bogomdan, ubedjeni u to, i on moze prisvojiti moc za sebe. Sa uzvisenijom svesnoscu neprosvecenih, svima onima koji teze moci nad drugima bice sve teze i teze.

Jer sto Deki kaze


Na sadasnjem nivou svesti i realnost izgleda tako da je sve podeljeno i zasebno u njoj. A sa time i uverenje nekih da su samosvojstveni i da mogu upravljati ostalima.

Eto kao i sto sam vidis i sam si dosao do istog odgovora - nemanje ili nedostatak nisu posledica manjka bogatstva nego odluke da se bogatstvo ne kosristi. Posledica mentalnog stava koji nas udaljava od bogatstva bilo ono duhovno ili fizicko - razlike nema. MEtod dolazenja do bogatstva je isti - ispravan mentalni stav, jer sve sto dobijamo smo zatrazili nekada u zivotu - da li svesno ili nesvesno (kroz kolektivnu svesnost) - jer ko sto rekoh - mi smo jedno - nema vise nas.

Put ka bogatstvu je deljenje bogatstva a ne gomilanje istog. Jer uvek ima mnogo vise tamo odakle je ono prvo doslo. Ako gomilamo stvaramo realnost da nemamo dovoljno i to se desava - uvek dobijamo ono sto zelimo.

Zakon je vrlo jednstavan - ako zelis da imas vise uvek daj drugome ono sto posedujes sada.

Zašto krivo percipiramo duhovnost?     


   
    Teško se mirimo s činjenicom da krivo percipiramo stvarnost. Djetinjasti dio nas prigovara jer su u mladosti roditelji zadovoljavali našu narcisoidnost, a sada se od nas traži da sami mijenjamo stavove jer ona neodgovaraju pravom stanju stvari. Primjerice, većina ljudi religiju i duhovnost povezuju s opće prihvaćenim mišljenjem koje se temelji na predodžbi, a ne na stvarnim činjenicama. Tako je sa većinom stvari u našem životu, vodimo se društvenim predodžbama a ne vlastitom intuicijom, sve dok naše tijelo ne kaže “ne” našim umjetno prilagođenim društevnim stavovima. Takvo “ne” je ono duhovno u nama ili ti stručnim terminom Jastvo. Stoga mi religiju i duhovnost povezujemo s vanjskim uvjerenjima a ne s onim što intuitivno osjećamo kao istinitim. Religije nisu ništa drugo nego skup intuitivnih doživljaja pretvoreni u obrede i rituale. Pošto više nema intuitivnog doživljaja, ljudi postaju slijepi sljedbenici rituala ne pitajući se da upravo šablonizirani pristup duhovnosti dovodi do ispraznosti i lažnih identifikacija. Kada ljudi osuđuju druge pripadnike religija kao neprijatelje ne pitaju se dali uopće imaju ikakvog religijskog doživljaja da bi uopće znali u što vjeruju. Velika većina vjeruje, ali nema nikakvo znanje i iskustvo što to jest u što vjerujemo. Na taj način suđenje postaje mjerilo ponašanja, rasuđivanje ostaje udaljeni mašteni otok raja kojeg zadovoljavamo potrošačkim kompenzacijama. Upravo kriva percepcija duhovnosti pokazuje da premalo znamo što je duhovnost, odnosno da ona nije povezana s time koliko puta smo bili u Crkvi, ili koliko smo uljudni prema drugima. Nikada se ne zapitamo da li se iza takvog pristupa krije društveno-tradicijsko nasljeđe, strah od rješavanja konflikata, ili nemogućnost da dublje proučimo vlastitu religioznost. Upravo takvom pristupu se okrenula novija psihologija, odnosno potrebi da sagledamo religijske istine s psihološkog stajališta. To znači prevođenje arhaičnog jezika u jezik u suvremenog čovjeka. Primjerice, Isusova uzrečica o trgovcima i obrtnicima većinu asocira na tadašnje zanatlije koje on kritizira. Međutim, gledajući sa stajališta psihologije, radi se o trgovini koju ljudi traže od Boga. Ego da bi zadovoljio sebe traži dobitak za svoje narcisoidne želje, pritom zaboravljajući da je to ugovor u kojem čovjek kaže Bou: ““Ako ti mene čuvaš i moju porodicu, onda ću ja biti dobar.”“ Takve ugovore ego ne radi samo s Bogom već i s partnerom u kojem kaže da će voljeti drugu osobu ukoliko on/ona poštiva njegove/njezine projekcije onoga što on/ona treba biti. Također, spomenuta manipulacija ne završava na odnosima, već se ta narcisoidnost prenosi i na djecu koja su objekt posjedovanja a najmanje osobe, gdje odrasli rijetko uvažavaju shvaćanja i osobnost djeteta. Obično se na taj način prenose svi mogući neriješeni konflikti na djecu koji u kasnije postaju prepreka u uspostavljanju društvenih odnosa. Ego manipulaciju prepoznajemo i u obrednoj religioznosti, gdje ljudi vršenjem različitih žrtvi ili pak mnogih pokora se identificiraju sa lažnom poniznošću. Ego uživa da mu se kaže kako je “on skroman čovjek” ili “dobar kao kruh”. Sve to su to infantilne identifikacije koje nas onemogućuju da realno prihvaćamo svijet i svoje pravo Ja (Jastvo). Zbog lažnih očekivanja nastaje i kriva percepcija duhovnosti koja nam se pokazuje više kao skup moralnih pravila i obreda, a ne kao put samospoznaje i napuštanje svega onoga što nam zbog krivih percepcija donosi bol i patnju.

Kako vidimo, mi posjedujemo u sebi mnoge lažne identifikacije, ali pitanje koje nam se postavlja od kuda one dolaze? Patanđali je prije 2300 godina rekao da kultorološko i društveno ponašanje nasljeđujemo iz vasana-nesvjesnih sjemenki iz koji stvaramo krivu predodžbu stvarnosti. Patanđali je tada otkrio da nas te vasane ili Jungovi arhtipovi sprečavaju u normalnom viđenju stvarnosti. Iz njih izvire lažni osjećaj ega koji stvara sjećanje na zadovoljstva i na bolne trenutke, obiteljske identifikacije i dr. Vidljivo je da se moramo pozabaviti detaljnije svojim stavovima koji su glavna prepreka u življenju ispunjenog i zadovoljnijeg života. Ono s čime se identificiramo, nužno prelazi u negaciju jer je lažno i prazno. Okretanje kormila od vani prema unutra sebi dozvoljavamo shvaćanje u kojem mi postajemo samostalni, dok nas lažne identifikacije čine slabim, zarobljenim i negativnim. Društvene norme često su negativno usvojeni stavovi, pritom, sagledavanje njihovih nesvjesnih uzroka, projekcija postaje jasna slika naših unutrašnjih predrasuda. Stoga, duhovnost nije skup obrednih pravila, niti toga da netko broji vaše posjete Crkvi, već ona započinje onda kada napustite lažni moral, lažnu pristranost društvu i ugodnost u kojoj želimo biti centar svijeta. Ona započinje onda kada priznate svoje lažne ideale u kojima smo se zaklinjali u ljubav, a zapravo smo u toj ljubavi očekivali uvijek nešto zauzvrat. To je priznanje bez osjećaja krivnje i shvaćanje vlastitih slabosti koje su bile manipulatorski orkestar za sva naša samokažnjavanja. Kada se prestanemo klanjati vlastitom egu, shvatiti ćemo što stoji iza njegove zavjese i sjene kojom nas neprestano navodi da ga volimo u zamjenu da volimo druge. Nakon te spoznaje dolazi pomirenost sa samim sobom i događajima koji nas okružuju, neki taj doživljaj zovu duhovnost-sasvim je svejedno kako imenujemo autentično iskustvo.

Nikola Žuvela

 ochigledno me nisi razumeo bash najbolje  :

  buda je doshao do nekog duhovnog bogatstva . naravno , shvativshi da se to bogatstvo umozava deljenjem pokushao je da ga rashiri po svetu - i nije uspeo   .... odnosno uspeo je samo u maloj i nedovoljnoj meri - vecina ljudi koji  kazu da poshtuju njegovo uchenje vishe je fokusirana na prst nego na mesec ... 

 u tome se (barem naizgled ) otkriva ogromna nepravda - toliko nesrecnih bica na svetu ,a samo jedno prosveceno  .

znam shta cesh ti da kazesh - svi su oni (mi) jedno - ali to uopshte nije poenta - poenta je u tome da velika vecina bica to ne oseca  - a da li je to sopstvenom krivicom ili ne , nije toliko ni vazno.

 dakle zakljuchak je : nema pravde i jednakosti ,odnosno svi oni koji ih propovedaju su ili lazovi ili neznalice - svet je zasnovan na borbi jer nikad nece biti jednake raspodele - jer ni bica u tom svetu nisu jednaka .

PA sta da ti kazem kad si sve sam rekao - ako ti verujes da je sve to tako onda ce i biti tako. BAr za tebe - naravno.