Дојче веле: Нова милитаризација ЕУ?


Немачка и Француска желе да унапреде сарадњу земаља Европске уније на плану одбране, а у документу који то најављује говори се о „тешњој заједничкој одбрамбеној политици“, пише "Дојче веле".

Наводи се да захтева има довољно - тражи се, на пример, формирање заједничког (и сталног) главног штаба војске Европске уније, као и заједничко сателитско извиђање. Тај предлог је заправо разрада стратешког документа који је сачинио труст мозгова Европскoг центра за политичку стратегију (ЕПСЦ) који ради за Европску комисију.

„Ако желимо да са мање новца постигнемо више, поступна одбрамбена интеграција је наша најбоља и једина опција", пише у том документу.

Аутори текста се позивају на председника Европске комисије Жан-Клода Јункера, који је у јулу 2014. представио Европском парламенту нове политичке смернице, и том приликом рекао да „ни најјача мека сила није у стању да на дужи рок опстане без минимума интегрисаних, одбрамбених капацитета“. Јункер је том приликом као следеће кораке најавио „интеграцију војних способности, више синергије у набављају одбрамбених средстава и сталну структурисану сарадњу“.

Дојче веле наглашава да је Јункер свој пледоаје за заједнички одбрамбени систем Европске уније изнео у јеку ескалације сукоба на истоку Украјине, на позадини стварања новог Хладног рата за који је Унија једнодушно окривила Русију. Ипак, повод за ту идеју који бирачима ЕУ може да звучи кредибилно пружили су пре свега терористички напади у Француској и Немачкој, те референдум о изласку Велике Британије из ЕУ.

Непосредно после референдума, председник Европског парламента Мартин Шулц изјавио је да би што пре требало формирати „владу ЕУ“. У страху од распада те заједнице и тежњи ка концентрисању све већег броја надлежности њених земаља-чланица у Бриселу, то је заправо био предлог да се болест лечи појачањем дозе медикамента који није деловао, што све критичнијој јавности ЕУ није могло да се допадне.

Зато је „затезање“ заједнице у кризи које има највише изгледа на успех пребачено у домен одбране. А поводе за то су пружили терористички напади у Француској и Немачкој и избегличка криза – као најмањи заједнички именитељ у хетерогеном микрокосмосу ЕУ. С друге стране, предстојећи британски излазак из Уније сада се стално тумачи као нестанак главне препреке стварању заједничке армије – она је у предреферендумској кампањи присталица „Брегзита“ тумачена као још један фактор потчињавања Лондона диктату Брисела. Неки британски медији су за време кампање писали да су планови о стварању такве армије скривани од британских бирача.

Дојче веле наводи да се у немачко-француском папиру предлаже да државе Европске уније појачају сарадњу на плану набавке војне опреме, као и да синхронизују политичке мере финансирања и војног планирања. Тражи се да ЕУ добије јединствени командни штаб за санитет и логистику, а изнета је и идеја о отварању заједничке официрске академије, односно одговарајућих смерова у националним официрским школама. План предвиђа и ширење индустријске сарадње у војном сектору.

Он би требало да буде део стратешког папира о будућој спољној и безбедносној политици Европске уније који ће на следећем самиту представити њена Висока представница за те ресоре Федерика Могерини. Она је недавно изјавила да тежиште инвестирања мора бити на војном извиђању и побољшању кибернетичких способности.

„ЕУ мора да обезбеди податке, мреже и критичну инфраструктуру европског дигиталног простора“, навела је Могеринијева и додала да треба инвестирати у одбрану од кибернетичких напада како би заједница могла боље да се одбрани од „хибридних претњи“.

Дојче веле подсећа да је немачка влада „од самог почетка активно пратила и подржавала“ развој нове безбедносне стратегије Европске уније, како то пише у недавно објављеној „Белој књизи о безбедносној политици и будућности Бундесвера“.

„Нова, глобална стратегија ЕУ на плану спољне и безбедносне политике битно ће допринети јачању ефикасности ЕУ у њеним спољним односима“, наглашава се у Белој књизи. Ту се – у једној, комплексној и разуђеној формулацији – наводи и образложење читавог пројекта које најбоље осветљава његов карактер.

„Значај ЕУ за спровођење у дело заједничких европских циљева и интереса ће се повећавати у мери у којој европске земље, па и оне велике, међу њима и Немачка, буду губиле на тежини у односу на агилне државе у другим деловима света", стоји ту.

Дојче веле се пита значи ли све ово и одлучујући корак ка формирању армије Европске уније? Најватреније присталице „војне интеграције“ сматрају да је то свакако дугорочни циљ Заједнице. Председавајући Одбора за спољне послове Европског парламента, Елмар Брок (ЦДУ) сматра да до тог циља треба стићи бољом сарадњом у области наоружавања, формирањем главног војног штаба ЕУ, и стварањем „коалиције вољних у складу са перманентном структуралном сарадњом по уговору ЕУ".

"Из такве групе би дугорочно могла настати армија ЕУ“, рекао је овај немачки политичар за магазин „Велт ам зонтаг“.

Он је, додуше, указао и да таква армија данас не би била могућа и да ће бити реалност тек када буду испуњене одговарајуће уставно-правне претпоставке. Другим речима – када буду промењени уговори ЕУ и ресор одбране потпадне бар под координисану или делимичну – ако не већ и под искључиву – надлежност Брисела.

С друге стране, већ данас су у току војне мисије Европске уније у Африци, на Балкану и на Блиском истоку. Војници који у њима учествују носе униформе ЕУ. Њихово деловање подржавају Европска агенција за одбрану, Сателитски центар ЕУ и Војни комитет ЕУ (ЕУМЦ) којим заповеда генерал или адмирал који надгледа и војни штаб ЕУ (ЕУМС) у Бриселу. То су војне структуре пар екселанс; њихово постојање и развој већ сведоче о јакој милитаризацији Европске уније.

Но, у јеку „терористичке опасности“ и изласка Велике Британије из заједнице, те све већих сумњи у њену ефикасност, ЕУ је решила да покаже да је делатна и пре свега потребна својим грађанима. То се дешава паралелно са акцијом „повраћаја кредибилности“ у виду најновије борбе ЕУ против пореских олакшица за највеће светске концерне попут "Амазона" или "Епла".

Дојче веле наводи да у потрази за темама које што већи број грађана ЕУ види као „заједнички интерес свих“, Брисел сада поручује јавности да озбиљно разматра војна питања. Да је спреман на реформе и одлучан да их спроведе у дело. А јавности остаје да озбиљно размотри и протумачи ту спремност.

kak to "nova militarizacija"?

kamo srece da se militarizuju i naprave tu evropsku vojsku. mnogo su se raspistoljili ti evropljani racunajuci da ce SAD da ih brani

Ajmo Evropo. Vojska!

  Baš im se žuri u propast.

Pa ja mislim kad bi se ovo desilo, Ameri bi im jebali mater 

kako?


amerima treba pomoc. sve su slabiji relativno na ostali deo sveta i ako previse budu trosili na vojsku pocece da sjebavaju ekonomiju.
ako bi evropske drzave vise vojno doprinosile zajednickoj odbrani (i napadu) deo tereta svetske dominacije bi bio skinut sa SAD mada bi evropa postala znacajnija politicki.

ameri se moraju nekako nositi sa kinezima i ostatkom sveta koji napreduje, indijom, pa i rusijom.
jacanje evrope im je najbolji nacin

Pa poenta je da oni ne zele nikakvo skidanje tereta nigde a posebno vojni i posebno u Evropi.

To je korak ka izlasku iz klasicnog uredjenja NATO-a.

nisu ameri glupi.

zele oni to jer su svesni da nisu vise onako nadmocno bogati kao nekada

988 dana....

  Šalu na stranu, nema šanse da se bitange izađu iz atlantske priče. Ovo su vampiri koji sisaju resurse planete. Zna se ko je sledeći kada završe sa Arapima. Nije džaba madlenka rekla da nije u redu da samo jedna država poseduje ono što ima Sibir. Bitange planiraju sve na duži rok. Uostalom videće se.

Potpuna glupost