Опело се може држати и бесплатно

Горан Симић из Београда одлучио је да оца, који је био крштен и православац, сахрани без опела зато што је сматрао да је 11.500 динара, колико је требало да плати свештенику, много. „Не знам да ли сам погрешио, али мислим да нисам”, каже наш саговорник.

Симић прича да му је отац умро у Кикинди почетком септембра. Када је отишао да закаже сахрану у цркви, на његово питање колико то отприлике кошта један млађи свештеник одговорио је да треба да плати око 6.000 динара, али да све детаље око сахране, па и цену, треба да уговори са свештеником Првославом Николићем, који је задужен за улицу у којој је становао Симићев отац. Неколико сати пре заказане сахране, Горан Симић је, како нам је испричао, отишао код свештеника Првослава и тада је сазнао да ће га сахрана коштати 11.500 динара.

– Питао ме је неколико пута да ли сам платио гробно место, пошто се новац за то даје цркви, и ја сам му објаснио да је плаћено до 2011. године, пошто је на том гробљу сахрањена и моја мајка, и да имам признанице. Када ми је свештеник рекао да треба да платим 11.500 динара за опело, рекао сам да ми је то много, на шта ми је он одговорио да је то – то. Мој отац је био верник, али сам одлучио да обавим сахрану без свештеника јер је 11.500 динара четвртина моје плате – прича Симић.

Наш саговорник истиче да је са њим код свештеника био и његов комшија, као и да му је маћеха потврдила да су све обавезе које су имали према цркви она и његов отац платили. Горан Симић пожалио се и протојереју Арсену Виловском, архијерејском намеснику кикиндском – послао је писмену жалбу недуго после сахране, a протојереј му је рекао да је писмо проследио свештенику и да чека његов одговор.

Свештеник Првослав Николић тврди да Симић није хтео да плати ни сахрану, ни копање раке, али да није плаћао ни гробна места ни парохијал, односно новчани износ који је, по одлуци епископа и савета епархије, свако домаћинство у обавези да плати и да му је новац затражен за све то. Затим, свештеник Првослав наводи и да је саветовао Симићу да не сахрањује оца без опела, али да га он није послушао.

Неколико наших саговорника, свештеника, објашњава да новац који верници дају за опело, венчање, крштење или неку другу свештену радњу није обавеза уколико неко нема да плати, али наглашавају и да је свештеницима то једини извор прихода, будући да немају плату, као и да због тога неке цркве или црквене општине имају договорену цену за опело или венчање, иако званични ценовник на нивоу СПЦ не постоји.

Протојереј мр Рајко Стефановић, архијерејски намесник крагујевачки, објашњава да је у крагујевачким црквама висина награде за свештене радње ствар добре воље и могућности верника, али и договора свештеника са парохијанима, као и да није никакав проблем да свако да колико може без обзира на уобичајену цену коју плаћају други, јер је свештеницима строго забрањено да ускрате потребу парохијану зато што нема новца.

Званична такса не постоји ни на нивоу архиепископије београдско-карловачке, мада, како сазнајемо, приликом заказивања крштења, на пример, у више београдских цркава треба платити и до 4.500 динара, а уобичајено је да верници, после крштења, дају новчану награду и свештенику. Свака црква одређује оријентациону цену за свештене радње, каже протојереј ставрофор Трајан Којић, старешина цркве Светог Марка у Београду, али ако неко нема новца не мора ни то да плати.

– Нико од свештенства из наше цркве никада није узео ником од грађана ни динар за освећење водице, сечење славског колача и освећење дома. То је принцип – истиче протојереј Трајан Којић.

Свештеник Милан Сузић, старешина храма Свете тројице у Земуну, подсећа да би свако ко жели да се венча или крсти у цркви која не припада његовој парохији ипак требало да плати таксу, као и да они који би желели да на обреду имају црквени хор морају да рачунају на то да и певаче треба платити.

Јелена Беоковић  Марија Бракочевић

------------------------------------------------------------

Строге казне за изнуђивање новца

Према Уставу Српске православне цркве, изнуђивање непрописане награде за свештене радње или изнуђивање награде у новцу у неуобичајеном износу представља преступ. Верник коме је потреба ускраћена јер није имао да плати уобичајени износ који дају и други верници треба да се жали Епархијском црквеном суду, објашњава Жељко Которанин, правник и познавалац црквеног права.

– Том суду би требало поднети пријаву против свештеника, која је неформална, треба описати случај и навести сведоке који су томе присуствовали. Симонија, односно изнуђивање новца за свештенорадње, забрањена је црквеним канонима и казне су строге ако се утврди да је свештеник починио тај преступ. Свештеник никако не сме да условљава вернике новцем и нема право да им ускраћује свете тајне због недостатка новца, осим ако верницима одлуком црквеног суда није ускраћено то право – истиче Которанин.

Он објашњава да „тарифа” на нивоу цркве постоји, али да је застарела и да се одавно не примењује, због чега свештеници висину награде за извршене свештене радње оквирно одређују или у договору са владиком и својим колегама или кажу верницима да дају онолико новца колико могу.

-----------------------------------------------------------

„Црквена влада” одлучује о јесењем Сабору

Свети архијерејски синод Српске православне цркве требало би на данашњој седници да расправља да ли ће бити сазвано јесење заседање Светог архијерејског сабора СПЦ, сазнаје „Политика”. Највише црквено тело, у чијем заседању учествују све владике СПЦ, последњих петнаестак година осим у пролеће, састаје се и у јесен, крајем октобра или у новембру, а сазива га Синод. Како објашњава за наш лист владика нишки Иринеј, један од чланова „црквене владе”, за сада су обе могућности отворене – и да Сабора буде, али и да он не буде сазван.

– Размотрићемо има ли потребе да се сазива заседање Сабора, па ако има довољно разлога да се он одржи на јесен биће га, ако не, нећемо га заказивати – каже владика Иринеј.

И у канцеларији Синода истичу да ће се о Сабору одлучивати по устаљеној процедури, као и да ће он бити сазван ако буде потребно.

На дневном реду данашње седнице Синода могли би се наћи и предлози за смену главног и одговорног уредника „Православља” протојереја-ставрофора Миодрага М. Поповића, а очекује се да Синод разматра и захтев да са места директора Патријаршијске управне канцеларије буде смењен протојереј-ставрофор др Лука Новаковић, старешина Храма Светог Саве на београдском Врачару .

Према незваничним информацијама, поједини архијереји, углавном млађе владике, сматрају да не би требало сазивати јесењи Сабор, јер без патријарха, који се две године лечи на ВМА, највише црквено тело не може да доноси озбиљне и важне одлуке. Текућа питања може решавати и Синод, па за такве проблеме није ни потребно сазивати седницу највишег црквеног тела, став је појединих архијереја. Ипак, како сазнајемо, ни седнице новог сазива Синода нису тако честе, па је тако, од када су на мајском заседању Сабора изабрани нови чланови црквене владе, Синод заседао свега неколико пута. У време када је Синоду председавао патријарх Павле, кога сада, због болести, на месту председавајућег Синода замењује митрополит црногорско-приморски Амфилохије, Синод се, на пример, састајао једном седмично, а у време рата на просторима бивше СФРЈ и чешће.

Ј. Беоковић

---

Велика срамота.
Пуно недоследности.
Ја стварно не знам докле ће ово да се толерише. Само наносе и себи и Цркви непоправљиву штету. Губе углед у народу својом похлепом. Шта би им преци рекли? 

И јел сам ја једини коме је ово апсолутно безобразно и нелогично?


 

пс. имам дозволу од Анее да обновим тему.

znam samo da se crnomantijasi od mog dinara hleba nece najesti....ko je budala,neka placa

Promašio sam profesiju definitivno. Ovo bi bio idealan posao za mene.

Ova tema je jos uvek aktuelna


- Da li Srpska pravoslavna crkva ima cenovnik usluga? Formalno, ne. Da li sveštenici naplaćuju usluge, kao što su krštenja, opela, venčanja…? Ukoliko vam je u prethodnih deceniju – dve bila potrebna neka od njih, verovatno biste na drugo pitanje odgovorili sa “Da”. Ne i priličan broj čitalaca jednog od skorašnjih postova na ovom blogu. Ne ulazeći u istinitost pojedinačnih ličnih iskustava – da “popovi ne traže novac za krštenje” – prilažem fotografije cenovnika Crkve Sveti Đorđe, u Boru, sačinjene 12. maja ove godine, na dan Svetog Vasilija Ostroškog - navela je na svom blogu Sonja Pavlović.

trojka.rs

Mora da si imao jako dobar razlog da pokreneš ovako staru temu 

I crkva je ustanova, zašto ne bi imala cenovnik?

Dok je sveta i veka važiće pravilo - nekada crkva pomaže narodu a nekada narod crkvi. 

*(razdvojila sam rečenice da mogu lepo da krenu da pljušte citati) 

dok je ovaca, biće i šišanja

Ево првог 

Света тајна је бесплатна, те не би смела да се наплаћује. Сваки ценовник је травестија вере и приближава нас индулгенцијама. Халапљиви скотови у врху СПЦ би то морали да разумеју.

Црква не може да има ценовник, јер је наплаћивање свештених услуга преступ под називом Симонија.

http://en.wikipedia.org/wiki/Simony

Дакле, било какво наплаћивање свештених услуга од стране свештеника противречи учењу Цркве. Свештеник може само да прими добровољни прилог од стране верника, али не и да га тражи.

Морам да признам да сам само једном у животу налетео на свештеника који је тражио да му се плати, док у већини случајева свештеници никад нису тражили паре за своју службу. Сад, свештеници су исто људи из народа, познатог по склоности корупцији, мутљавини и импровизацији па ви видите. Наравно, медији у трагању за сензацијама воле да генерализују и копају по прљавом вешу, стварајући стереотипе.

Треба се сетити да је раније СПЦ била институција која је уживала највеће поверење грађана. После свих "афера" видимо на шта је спала. Али ко покреће те "афере"? Медији који су у рукама страног капитала. Шта је уопште доказано од тих афера? Практично ништа. Уништавање кредибилитета Цркве се ради по истом обрасцу разрађеном на Западу - ми те оптужимо у медијима и развлачимо те по блату, па чак и ако докажеш да ниси крив, твој имиџ је уништен заувек. Мислите о томе. 

То никако не значи да у СПЦ нема лоших ствари и преступа, али питање колико њих је стварно, а колико преувеличано.

Додуше, једна ствар ми није јасна...
Бити верник није обавеза, а чак ни верници нису обавезни да користе свештеничке услуге.
Дакле, човек може да проведе цео живот и да не оде у цркву или да користи свештеничке услуге.
Па ипак, управо ове афере у Цркви (стварне или измишљене) стварају најбурније емотивне реакције људи и бес, као и опсесије, иако ти исти људи могу да цео живот проведу изван Цркве.

Са друге стране, политичари се возе бесним колима која се плаћају из буџета које плаћају сви грађани (верници или не), док сваки човек мора да користи услуге лекара барем једном у животу. Бахатост свештеника може да буде ружна, али бахатост лекара директно угрожава животе. Шта је са корупцијом у здравству? Бахатост политичара угрожава економски опстанак већине грађана. Шта је ту приоритет.

Такође треба имати у виду да људи, ипак слепо верују медијима, а познато је да су они код нас изузетно објективни. 

Kasno se na kosovo stize:

http://forum.burek.com/pop-zbog-priloga-pretukao-monahinju-t605541.msg11045669.html#msg11045669

Ako je vec ustanova i ima cenovnik zasto niko nikad nije dobio racun? ili je platio porez na ovu uslugu?