BAJINA BAŠTA - Dvanaestogodišnji Nikola Jakić, učenik šestog razreda OŠ "Rajak Pavićević" iz Bajine Bašte, rodio se sa srčanom manom. Tek što je navršio devet meseci života, morao je da bude operisan. Beogradski lekari uspešno su izveli hirurški zahvat, čime je najveći deo problema nestao, ali su ostali još neki, koji se, po pravilu, otklanjaju kad pacijent navrši deset godina.
Najnoviji pregledi užičkih i beogradskih vrhunskih kardiologa potvrdili su da je što pre potrebno obaviti novu operaciju, a Nikolinim roditeljima savetovano je da to urade u Monaku. Oni, međutim, nemaju dvadeset hiljada evra, koliko košta operacija. Zato su se obratili ljudima dobre volje koji mogu i žele da pomognu. Polovina potrebne sume je sakupljena. Sada pomoć prikupljaju učenici osnovnih i srednjih škola, a u akciju su se uključila i tri muzička benda iz grada sa Drine, organizujući humanitarni koncert u Domu omladine.
Očekuje se da će pomoć stići i od drugih preduzeća, pojedinaca i naših radnika na privremenom radu u inostranstvu, kako bi se obezbedio potreban novac. Poštujući narodnu izreku "bolje davati nego tražiti", nadamo se da će jedno mlado obolelo srce ozdraviti. Uplate se mogu vršiti preko banke "Inteza" iz Bajine Bašte na račun: 160-217-07. Dinarski račun: 17-102-0001869/0, devizni račun: 17-302-0008107/4.
Petogodišnjem Milošu Momiroviću iz Barića kod Golupca neophodna je transplantacija jetre. Rođen je sa anomalijom zbog koje mu je u drugom mesecu života urađena radikalna operacija: formiranje žučnih puteva.
Miloš se malo oporavio, ali zbog povećanih bilirubina urađena mu je eksteritorizacija i derivacija žuči van creva. Mališan još nije svestan šta mu se dešava, a ne krije da je željan da se igra kao svako normalno dete. Operacija košta 16 miliona dinara, a novac za pomoć može da se uplati na žiro račun Komercijalne banke 205-1001528402059-57, sa naznakom "za humanitarnu akciju".
ČAČAK - Dejan i Ana Slavković iz Preljine kod Čačka pokrenuli su akciju prikupljanja novčane pomoći za operaciju sina Lazara koji ima 4,5 meseca. Lazar boluje od retkog oblika leukemije i neophodno je da mu se presadi koštana srž, rekao je agenciji Beta Dejan Slavković.
On je dodao da je italijanska klinika "Dr Franko Lokateli" pristala da obavi transplantaciju, ali da je za to potrebno 100.000 evra, koje porodica nema. U banci Inteza u Čačku otvoren je devizni i dinarski žiro račun za pomoć malom Lazaru.
Teskom rukom i suzama u ocima moram pisati ovo pismo. Imam 15 godina, umesto radosti i maste moram moliti. Moliti Vas da mi pomognete i moliti da prezivim. Rodjena sam 1990 godine 20 aprila u jednom selu kod Krusevca.Ne birajuci gde i kada cu se roditi,rodila sam se u jednoj siromasnoj ali dobroj familiji.Rodjena sam tako da su roditelji cekali na mene 10 godina.Bili smo jedna srecna familija sve do moje bolesti.Roditelji zele da mi pomognu da ne izgubim mladi zivot ali pored toliko zelje nemaju mogucnosti.Volim sve sto je lepo,sve sto mladi vole,ali ova teska bolest mi ne dozvoljava maste i sanjarenja.Razbolela sam se pocetkom 2006 godine.Noga me je iznenada zabolela i ne sluteci da ce doci do ove teske i kobne bolesti.Nesrecom to je tumor za koga nema leka ovde u Srbiji.Jedini spas za mene je operacija u Austriji.Cena te operacije tj. mog zivota je 35000 evra. Sve o mojoj bolesti se vidi u papirima na sajtu. Molim,sa unapred hvala,sve ljude dobre volje,koji mogu da mi pomognu. Nazalost operacija treba biti najkasnije 15. Aprila.
VELIKO HVALA Marija Sudimac
Za uplate iz Srbije: Dinarski racun otvoren kod Komercijalne banke AD Beograd broj: 90820501-70 poziv na broj: 205-1001529134984-78
Za uplate iz inostranstva: Devizni racun: Komercijalna banka AD Beograd Broj: CS 73205200125421252667 Svrha uplate: za operaciju Marije Sudimac
Deluje verodostojno, ako već ne možete pomoći materijalno, onda se bar potrudite da što pre i što više razglasite!!!
S' obzirom da nisam u mogućnosti da nešto značajno materijalno pomognem, kasno noćas, nakon što sam video ovo na jednom drugom forumu, požurio sam da otvorim temu na par najvećih foruma koje znam (a koje inače ne posećujem baš često), te sam u toj žurbi i ovde otvorio posebnu temu, izvinjavam se zbog toga...
Ivica Petrović (21) iz svilajnačkog sela Bobova oboleo je od retke bolesti FOP, a od koje u našoj zemlji boluje još samo jedna devojčica. Medicinska literatura opisuje ovu bolest kao genetski poremećaj koji mišiće i vezivno tkivo pretvara u kost, što vremenom dovodi do kompletne nepokretnosti. Bolest je retka - na dva miliona ljudi oboli jedna osoba.
Pre dve godine u Nemačkoj ga je pregledao jedan od vodećih lekara Frederik Kaplan i predložio operaciju. Dr Kaplan je spreman da se odrekne honorara, ali je potrebno naći novac za boravak na klinici gde jedan dan košta 19.500 dolara. JP Informativni centar iz Svilajnca nedavno je pokrenulo humanitarnu akciju u prikupljanju novčane pomoći za obolelog Ivicu. Svi dobri ljudi mogu pomoći ovom mladiću uplatom na žiro račune br. 330-4130200377104-98 devizni i dinarski 330-4100100565454-78, kod Meridijan banke.
Нуди кућу за стручну негу Марија Илић чека да Министарство рада, запошљавања и социјалне политике у њеној кући отвори мини дом
Марија Илић живи у Црепаји, има 22 године и болује од церебралне дечје парализе. Њена мајка Снежана је умрла пре годину и по дана, а очух, који је са њима живео 11 година, отишао је два месеца после тога и више се није јавио. Влага, као знак пропадања, увукла се у кућу у коју се, због Маријине удобности, њена мајка са Карабурме преселила 2000. године, а шибље и коров су почели да освајају двориште у коме је болесна девојка пронашла свој мир.
Међутим, она је за Марију дом. Једино, каже, што јој је, уз пријатеље, остало после мајчине смрти. По њему се креће помоћу канцеларијске столице са точкићима. Откако је сама, ходалицу не користи, јер с ње често пада. У стању је да спреми понеки сендвич, а кувану храну доносе јој Цеца, Јеца и Биља, комшинице које брину о њој. Од њихове посете зависе и Маријини изласци у двориште и купање, јер то не сме да чини када је сама. Родбина је обилази једанпут годишње и тада јој, каже, дрско прете смештајем у неку од установа.
Свесна је да не може стално сама да живи, али одвајање од пријатеља и пресељење у Дом за старе и особе са инвалидитетом у Дољевцу не жели да прихвати. У земунском Дому „Драгиша Витошевић” места више нема. Они су ове године вратили 18 људи који су им покуцали на врата, а телефоном одбили три пута толико.
Велимир Кнежевић, директор дома, предложио је да се у Маријиној кући, према устаљеном светском моделу, формира мини центар, који би по свему личио на бежанијску установу. У њему би било смештено још шест Маријиних вршњака, са сличним обољењима. То би била прва установа те врсте код нас, а оснивање би финансирало Министарство рада, запошљавања и социјалне политике. Социјални центар Ковачице прихватио је идеју, а двадесетдвогодишња девојка у њој види шансу за очување свог мира и нада се да би уз стручну помоћ особља чак и проходала.
– Центар би био опремљенији од земунског, а првих годину дана запослене би обучавало особље из „Драгише Витошевића”. Још једна предност овакве установе јесте што би општина Ковачица могла да запосли један број људи са бироа, а они који су стамбено необезбеђени могли би ту и да живе. Пројекат, за који је потребно око шест и по милиона динара, урађен је и захтев је крајем претходне године предат на конкурс министарства. Иако им се идеја свидела, разговор о томе одложен је за септембар – објаснио је директор Кнежевић.
Владимир Илић, помоћник министра за рад, запошљавање и социјалну политику, објаснио је да је пројекат добар, да ће бити реализован, али да на претходном конкурсу није одобрен због нерешених имовинско-правних односа.
Марија се ипак нада да ће до почетка зиме добити неку помоћ и да се прошлогодишње смрзавање и слабашно грејање уз кварцну пећ неће поновити.
– Котао за парно грејање не смем да ложим, јер сам се испекла када сам зимус то покушала. Будући да примам пензију од 2.700 и туђу негу и помоћ од 4.000 динара, претходне зиме сам укључивала само једну шипку на пећи. Било ми је страшно хладно, али сам знала да новца немам. И поред штедње, за струју дугујем 23.000 динара. Када би у мом дому основали центар, не бих плаћала комуналије и имала бих новца за оно што волим. И ако ми не помогну до зиме, издржаћу. Нема шансе да одустанем, да дозволим родбини да ме смести у дом и одвоји од пријатеља, јединих људи које волим. Знам шта желим и за то ћу се борити до краја – нагласила је наша саговорница.
На срећу, захваљујући помоћи комшија, правна процедура је завршена, Марија Илић је постала власник куће. Сада чека септембарски конкурс и нада се да ће помоћ стићи пре зиме.
Nevesela priča iz jednog potkrovlja Šestoro braće i Kristina Devojčica bi da trči i da se igra sa braćom, ali ne može bez nečije pomoći od 4.500 evra Kristina će uskoro u školu, ali kako… Foto B. Lomović
GORNjI MILANOVAC – Možete li da zamislite mamu i tatu sa šest sinova i jednom kćerkom? Sve jedno drugom do uva: Stefanu je jedanaesta, Marku i Kristini četvrta (bliznaci) a između njih su Milan, Goran i Nenad. Mladi su i roditelji – zajedno imaju tek 62 godine – a u iznajmljenom, jednosobnom stanu u potkrovlju šestospratnice, sa prihodom od 12 hiljada dinara koji tata Saša, svakoga meseca, zaradi u portirnici ovdašnjeg garnizona.
Slika još nije potpuna. Kristina ne može ravnopravno da učestvuje u igri sa braćom, ona još nije stala na svoje noge. I nikad neće, ako se ne nađe neko ko će mami i tati da pokloni 4.500 evra za njeno lečenje.
– U mnogo klinika i bolnica smo uzalud tražili leka za kćerku. Sunce nas je ogrejalo kada smo u Zavodu za prevenciju i rehabilitaciju „Revida” u Beogradu zatekli čuvenog ruskog doktora Valerija Čmilja. Pregledao je Kristinu i izjavio da devojčica može da prohoda, potrebna je terapija. Već smo vam rekli koliko bi sve koštalo – pričaju nam Danijela i Saša Marjanović.
Saznajemo da su, po rođenju, blizančad provela neko vreme u inkubatoru i da je, verovatno, tu nastalo oštećenje koje se ispoljilo godinu kasnije – Marko je prohodao, Kristina nije. Nije Marjanovićima tesan stančić, ne pada im teško ni kirija ni besparica, spremni su da sve to dostojanstveno trpe, ali da im da kćerkica stane na noge. Za tri godine će u školu. Kako će?
– Kad smo dobili Kristinu i Marka, u opštini su nam obećali stan. Govorili su da ga, itekako, zaslužujemo jer smo među retkim borcima protiv „bele kuge”. U prilog tome je išla i naše nezavidno materijalno stanje. No, kako tada, tako danas, u obećanju se ne može stanovati. Ipak, sve je to sporedno, samo da nam Kristina prohoda – ko zna koji put ponavlja otac najbrojnije porodice u gradu.
Marjanovići su se, s obzirom na sve, ponadali stalnoj novčanoj pomoći, ali im je u „nadležnoj službi” rečeno da im je „prosek primanja visok” i ne mogu, po zakonu, da je ostvare. Lako smo izračunali: prosečan prihod svakoga od devet Marjanovića je 1.333,33 dinara. Previsoko, zar ne!
Kad je doktor Valerij Čmilj iz Moskve zaključio da leka ima i rekao koliko bi izlečenje koštalo, roditelji su drugu nadu videli u bogatijim milanovačkim preduzećima. I opet, kao u opštini – saosećanje, razumevanje, obećanje, a račun u filijali Čačanske banke stoji na nuli. Račun za Kristinino lečenje je u filijali Čačanske banke, u Gornjem Milanovcu, a broj je: 41-102-800-348-99. Lečenje bi trebalo da počne 1. septembra. B. Lomović
Napomena: Moje privatne poruke, icq, msn, yim, google talk i mail ne sluze za pruzanje tehnicke podrske ili odgovaranje na pitanja korisnika. Za sva pitanja postoji adekvatan deo foruma. Pronadjite ga! Takve privatne poruke cu jednostavno ignorisati! Preporuke za clanove:Procitajte najcesce postavljana pitanja!
Pomozimo Kseniji Pavlović da živi sa novom jetrom Devojčici je za transplantaciju u Padovi potrebno 120.000 evra. Pomozite i priključite se akciji dece da spasemo Kseniju. Prva adresa za bolest ove devojčice - Infektivna klinika u Beogradu. Prof. Božina Radević kostatovao je teško oboljenje jetre - Vilsonovu bolest. Prve reč Ksenije upućene roditeljima kada se vratila u svest bile su: "Živeću ja, tata, živeću! Želim da živim! " Molimo dobre ljude, webmastere, sajtove, donatore da svako prema svojim mogućnostima i sposobnostima pomognu našoj Kseniji da živi ! Neophodna su novčana sredstva za odlazak u Padovu i hitnu operaciji. Ko ima srca i mogućnosti neka uplati na sledeće žiro račune: Dinarski račun br. 160 - 253 - 93 poziv na broj 53 - 101 - 0000135/4 Devizni račun br. 53 - 301 - 0000442/7 - Banka Inteza - Ksenija Pavlović Molimo Vas pomozite da naša drugarica živi - roditelji, osoblje škole, deca i tinejdžeri Mladenovca.
Banca Intesa
INSTRUCTION FOR CUSTOMER TRANSFERS IN USD
56: Intermediary: AEIBUS33 American Express Bank Ltd New York, NY United States
57: Account With Institution: DBDBCSBG Banca Intesa ad Beograd Milentija Popovića 7b, 11070 Novi Beograd Serbia and Montenegro
DA je neko, kojim slučajem, beležio dane i časove, koje su Tanja i Tomislav Bošković iz ćuprijskog sela Virina proveli pored trinaestogodišnjeg Saše, jednog od petoro svoje dece, boreći se sa njegovom opakom bolešću, ispisao bi čitavu knjigu jedne potresne sudbine. Samo nekoliko meseci po Sašinom rođenju, utvrđeno je da dečak boluje od epilepsije, na koju se “zakačila” i paraliza govornih organa. Boškovići žive u skromnim seoskim uslovima. Vetar tranzicije među prvima ih je ostavio bez radnih mesta u “državnim” firmama i skromnih, ali stalnih izvora prihoda od kojih su koliko-toliko mogli da bar nahrane petoro nejači - tri devojčice i dva dečaka. Nekako su se dovijali i za preskupe Sašine lekove, za koje je mesečno potrebno dvadesetak hiljada dinara. - Srce nam se cepa dok bespomoćno gledamo Sašu kako se muči, a ne možemo da mu pomognemo. Zamislite kako se ose ća majka čijem je detetu i posle 13 godina “teška” reč mama - priča Tanja, skrivajući suze. Mnogobrojne analize naših lekara uveravaju da bi Sašina govorna motorika uveliko mogla da se popravi uz uporno kliničko lečenje kod nas i u inostranstvu. Međutim, roditelji se u ovoj muci sve teže snalaze. Nadu u dobrotu drugih ljudi ovih dana povratila im je njihova meštanka Živka Nikolić, koja je izvesno vreme radila u Švajcarskoj, a sada tamo brine o svojoj unučadi. - Kada sam prošli put put posetila Boškoviće, na jednoj ovdašnjoj televiziji slušali smo priču o nekom miljeniku lokalne vlasti iz jednog susednog sela. On je sredio da opština plati poveći račun za struju koju je potrošila njegova prijateljica. Tanja je tada, prvi put povređeno, za sebe, prozborila: ”Za takve uvek novca ima, a za moju decu niko i ne pita”, veli Nikolićeva. - Odmah sam u Švajcarskoj, kod klubova naših radnika, povela akciju da pomognemo Boškovićima. Odazvali su se ljudi iz Bosne, Vojvodine, sa juga Srbije. Nažalost, najmanje naši Virinci i Pomoravci. Sakupili smo garderobu za svih petoro malih Boškovića, nešto novca, od kojeg smo ovde kompletno opremili sobu za Sašu, a ostalo je nešto i za lekove. Akciju ću nastaviti po povratku u Švajcarsku, a lično ću, svakog meseca, Sašine lekove plaćati po 100 franaka - dodaje ova dobra žena. Ona veruje da će biti još mnogo plemenitih ljudi koji će pomoći da se vrati radost u dom Boškovića iz ćuprijskog sela Virina. Računamo i na vašu plemenitost.
BROJ BOŠKOVIĆI su otvorili i dinarski račun kod Alpha bank Beograd - ekspozitura Ćuprija:180o-1513557946002-58 (Saša Bošković, Virine).
Iz Ćuprije, možda, bez kolica? V. ĆIRIĆ, 29. jul 2006
PIROT - Decu je teško ubediti da odu kod lekara i zbog najobičnijeg pregleda, a 11-godišnje devojčice, trojke Monika, Milica i Milijana Rančić iz Pirota, raduju se teškim operacijama, kojima će, možda, biti podvrgnute 22. septembra u Ćupriji!" Možda, ako njihovi roditelji smognu da obezbede po 2.000 evra za svaku od njih i novac uplate do 1. septembra. Kćerke Ivice i Olgice Rančić, boluju od cerebralne paralize i do sada su, sa delimičnim uspehom lečene u našim ustanovama. Boljitak najavljuju ruski lekari, tačnije profesor Šišov koji će septembra operisati još nekoliko sličnih slučajeva. - Profesor Šišov sa Instituta za kliničku rehabilitaciju "Tula" ih je nedavno pregledao i obećava da će posle zahvata boljitak biti osetan. Da će možda i prohodati. Od kada nam je to rekao, one jedva čekaju da odu na operacioni sto. Znaju da je to spas i raduju se. Septembra bi ih operisao, a zatim posle šest meseci, usledila bi još po jedna ili dve operacije, ali uz nešto manju cenu - kaže majka Olgica. Milijanu, Moniku i Milicu je bolest vezala za stan, čiji im je otkup od propale firme "Polet" pomogla lokalna vlast. Pomenuta firma u kojoj je Ivica radio, otišla je pod stečaj, pa se porodica izdržava od nadničenja. Silazak sa četvrtog sprata, u zgradi bez lifta za njih je praktično nemoguć. - Dok su bile manje, ja i Ivica smo ih nosili niz stepenice. Sada su poodrasle, pa je to nemoguće. Ne pamtim, kada su poslednji put sišle ispred zgrade. Ovde, u skučenom stanu, od jedne sobice smo napravili učionicu, tu dolazi patronažna učiteljica i drži im časove - priča brižna majka, koja iščekuje supruga da se vrati sa gradilišta. Šest hiljada evra za ovu porodicu zaista je veliki novac. Ni sami ne znaju, koliko su dosad dali za lečenje, pa im je pomoć neophodna. Ljudi su pomogli i dosad, pa Rančići veruju da će tako biti i sada. Monika, Milica i Milijana, kažu da im je najteže što ne mogu da se druže sa vršnjacima, što je školsko dvorište, za njih nedostižno. Jedina razonoda u kući im je računar i televizija. Veruju da će se posle 22. septembra ponovo roditi i da će im dečji svet biti bliži. Rančićima će, pomoći i Udruženje za pomoć osobama sa posebnim potrebama "Feniks" iz Pirota, ali i bugarska folk zvezda Azis. Kompletan prihod sa koncerta koji će Azis imati na gradskom stadionu u Pirotu, nameniće Rančićima za lečenje Monike, Milijane i Milice. Inače, pomoć se može uplatiti na žiro račun Olgice Rančić, a broj je 160-2000100028856-71, banka Inteza Pirot.
Tema: 
