Nisu pelene za srpske tate
Jelena SKENDERIJA | 02. septembar 2013. 08:43 | Komentara: 0

Kod nas se mali broj očeva odlučuje da ostane kod kuće i preuzme brigu o detetu. U Beogradu tek desetak očeva koristi porodiljsko odsustvo, dok ih u unutrašnjosti gotovo i nema



U Beogradu tek desetak očeva koristi porodiljsko odsustvo

TATE u Srbiji još nisu spremne da od svojih lepših polovina preuzmu brigu o naslednicima. Promene pelena, borba sa boginjama, nicanjem zubića, prvim koracima i dalje su, po svemu sudeći, samo ženski posao. Iako zvaničnih podataka nema, procenjuje se da se u Srbiji samo nekoliko desetina muškaraca godišnje odluči da stalno bude uz dete.


Nisu naši očevi zatrovani predrasudama, niti opterećeni stereotipima, već im u prilog ne ide ni procedura. Naime, da bi otac koristio svoja prava predviđena zakonom, on mora da bude u radnom odnosu, da je majka sprečena da se stara o detetu ili ga je napustila, i da je otac podneo sve navedene dokaze nadležnom organu.

Radomir Janić, pomoćnik sekretara za socijalnu zaštitu grada Beograda, naglašava da se u većem broju slučajeva radi o samohranim očevima.

- U prestonici se godišnje najviše dva do tri muškarca odluče za porodiljsko bolovanje - kaže Janić. - Takva je situacija sve od 2000. godine kada je donet Zakon o radu, koji se primenjuje u ovakvim slučajevima. Svi očevi koji se odluče za odsustvo sa posla čine to iz opravdanih razloga, a to su smrt ili bolest majke na porođaju, ili kada ona napusti dete.

Janić naglašava da otac ima pravo da odmah koristi bolovanje jedino ukoliko dete ostane bez majke po rođenju, u drugim slučajevima prva tri meseca “pripadaju” majci, a nakon toga počinje takozvana nega deteta, koju može da koristi i jači pol.

- Zakon dozvoljava da, ako je ekonomski interes u pitanju, odnosno ako majka bolje zarađuje, posle navršenog trećeg meseca od otvaranja porodiljskog ona može da se vrati u kancelariju, a da brigu o potomstvu preuzme otac - kaže Janić. - Ali to ne znači da u narednih devet meseci roditelji ne mogu da se predomisle, pa da opet na posao ide tata, a mama ostane kod kuće. Zbog toga je teško utvrditi broj muškaraca koji koriste porodiljsko bolovanje.

Slična je situacija i širom Srbije. Ne olakšava je, međutim, ni administracija. Procedura je istovetna kao i u slučaju majke, ali je generalno za ostvarivanje prava na naknadu zarade potrebno prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije svakog meseca.

Sa naslednicima kod kuće uglavnom ostaju očevi koji zarađuju manje od svojih lepših polovina, ili su one zaposlene u nekoj stranoj kompaniji koja ne želi da im radnica bude odsutna narednih godinu dana.

Jedan od očeva koji je svojevremeno preuzeo majčinske obaveze je i Aleksandar iz Beograda. Vrlo brzo pošto je dobio sina, žena je morala da počne da radi, a on je preuzeo brigu o detetu. Mnogi su bili iznenađeni kada je doneo ovu odluku, ali smatrao je da je to najbolje rešenje.

- Supruga je zaposlena u stranoj kompaniji i dogovorila se sa gazdom da se vrati na posao pre početka sezone - priča Aleksandar. - Pošto je moja plata neredovna i kasni i po nekoliko meseci, izračunali smo da nam se više isplati da ja idem na bolovanje.

Tek kada je preuzeo brigu o detetu, shvatio je da zadatak nije nimalo lak. Priznaje da nije baš u potpunosti verovao supruzi kada se žalila dok je brinula o starijem detetu.



- Iako svi misle da sam uživao, verujte, uopšte nije tako - priča Aleksandar. - Oko deteta ima mnogo obaveza. Treba ga nahraniti, presvući, a i što je starije, traži sve više pažnje. Ne žalim se, ali sada shvatam koliko je teška i odgovorna uloga mame.

Dokaz da porodiljsko bolovanje za muškarce u Srbiji nije zaživelo jeste podatak da u Beogradu porodiljsko bolovanje radi nege deteta koristi svega desetak muškaraca, dok se u Novom Sadu i Nišu oni mogu izbrojati na prstima jedne ruke, a u manjim sredinama nisu godinama čuli da je neko “tako nešto koristio”.


BOLOVANjE SAMO UZ DOKAZE

OSTVARIVANjE prava na naknadu zarade, kao i njen obračun, moguć je samo uz dokaze, i to:

1. Rešenja poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo, pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta, odnosno pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta

2. Potvrde poslodavca o dužini radnog staža korisnika neprekidno i neposredno pre ostvarivanja prava, kao i potvrde poslodavca o visini osnovne zarade zaposlenog i uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu, u skladu sa Zakonom o radu

3. Izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva i radi posebne nege deteta - doznaka

4. Izvoda iz matične knjige rođenih za decu

5. Fotokopije zdravstvene knjižice korisnika prava


Izvor: Novosti