Nema originala Milanskog edikta
D. STOJANOVIĆ | 21. maj 2013. 20:53 | Komentara: 3
Nesvakidašnji zaključak reprezentativnog naučnog skupa povodom 1.700 godina akta iz Milana. Originalni tekst nije sačuvan, pa mnogi istoričari sumnjaju da je uopšte postojao


NIŠ - Prvi međunarodni naučni skup na temu „1.700 godina Milanaskog edikta“, održan minulog vikenda na univerzitetu u gradu na Nišavi, završen je jedinstvenom konstatacijom gotovo svih učesnika u raspravi da je ono što se danas naziva istorijskim aktom, zapravo, samo njegov reskript, odnosno vladareva naredba. Jer, niko nikada nije imao priliku da vidi originalni tekst...


- Sačuvan je samo dokument Eusebija, crkvenog istoričara iz četvrtog veka, u kojem se kaže da je Licinije, rimski car od 308. do 324, posle sastanka u Mediolanumu, što je latinski naziv za današnji Milano, februara 313, u svojoj rezidenciji u Nikomediju, današnji Izmit u Turskoj, izdao pravni akt koji može biti edikt ili reskript, ali pre bi se moglo reći mandatum, u kojem je dao uputstvo provincijskom guverneru da primeni sadržinu sporazuma iz Milana. Konkretno, da hrišćanima omogući potpunu slobodu veroispovesti i nadoknadi im imovinu oduzetu u vreme progona - kaže dr Srđan Šarkić, profesor istorije države i prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, objašnjavajući da upravo taj dokument danas nazivano Milanskim ediktom.



S obzirom na to da nijedan akt koji je Konstantin Veliki u februaru 313. izdao u Milanu nije sačuvan, neki istoričari postavljaju pitanje da li je Milanski edikt uopšte postojao!

Po Šarkiću, najverovatnije je da Konstantin nikakav dokument nije ni izdao, jer u zapadnom delu rimskog carstva - kojim je on upravljao - nije bilo progona hrišćana, pa ni potrebe za njihovom zaštitom. S druge strane, u istočnom delu imperije, koji je bio mnogo gušće naseljen i sa znatno više hrišćana, Konstantin je imao mnogo razloga da prisili neprijateljski raspoloženog Licinija da izda pomenuti dokument. Zato se, navodno, sva zasluga za ono što tradicionalno nazivamo Milanski edikt pripisuje Konstantinu.

- Moram posebno da istaknem da edikt, reskript, označava početak slobode, verske tolerancije ne samo za hrišćane već za sve veroispovesti. Ali, s obzirom na to, kako sam već napomenuo, da su hrišćani tada u carstvu bili najmnogobrojniji, onda je to protumačeno kao sloboda veroispovesti za hrišćane - kaže prof. Šarkić i dodaje da u tom dokumentu piše „ne samo hrišćanima, već svim ostalim veroispovestima“.

Izvor: Novosti

Više stvari spaja nas i katolike

Niš -- Srpski patrijarh Irinej rekao je da je mnogo više onog što nas spaja i sjedinjuje sa Rimokatoličkom crkvom, nego onog što nas razdvaja.

"Mi smo uvek bili bliski i u poslednje vreme to se još pojačava i mi želimo da se sklone oni momenti koji nas razdvajaju", rekao je patrijarh novinarima na otvaranju izložbe "Naisus - Medijana" Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu.

Prema njegovim rečima, ne mora se doći do jedinstva, ali može se postići onaj nivo koji priliči hrišćanima i ljudima koji čitaju jevanđelje.

"Godišnjica obeležavanja Milanskog edikta je prilika da se vratimo na prošlost i da zavirimo u sadržinu edikta i da pogledamo koliko je on nama potreba danas", kazao je patrijarh.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar rekao je da je godišnjica edikta prilika da otkrivamo prošlost iz vremena jedne crkve i da nam to omogućuje da upoznajemo iste korene, isti sadržaj, istu budućnost.

On je podsetio da će papin izaslanik i milanski kardinal Anđelo Skola u septembu boraviti u Nišu i da međusobno povezivanje vodi u bolju budućnost.

Hočevar je rekao da će Katolička crkva u Nišu od septembra biti hodočasnička i da će se u njoj nalaziti čestice Časnog krsta i mošti svete carice Jelene.

"To je prilika da mnogi katolici dođu u Niš i vide prožimanje istoka i zapada. Hočevar je najavio da će obnovljena Katolička crkva biti osvećena 14. septembra.


Izvor: B92

Ovo je deo istrazivanja o Konstantinu i " hriscanstvu " koje je on dozvolio..... za one koji razumeju engleski..
http://vimeo.com/45729194

Sve zavisi ko je "istrazivao" 

Misa na „Čairu“



Hodočašćem, na kome će iz redova katoličke crkve u Vatikanu prisustvovati kardinal Milana, Anđelo Skola lokalna katolička crkva obeležiće 1700 godina od Milanskog edikta, rekao je za NTV, župnik Fra Niko Josić. Očekuje dolazak oko dvadeset hiljada hodočasnika iz Srbije i zemalja u okruženju, a misa će se održati 21. septembra 2013. godine na Stadionu „Čair“.

Svečanim misom kardinala i milanskog nadbiskupa Anđela Skole počinje obeležavanje jubileja Milanskog edikta, dokumenta kojim je hrišćanstvo izjedančeno sa drugim religijama u Rimskom carstvu. Kardinal Skola će u Srbiji boraviti od 19. do 22. septembra. Programom je predviđeno da se prvog dana, 19. septembra, u Beogradu sastane sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i srpskim patrijarhom Irinejem.

Noć uoči hodočašća, kardinal Skola će u župskoj crkvi učestvovati u noćnom bdenju sa mladima, kada će u crkvi Uzvišenja svetog Križa biće izložena čestica – relikvija Hristovog krsta.

Prema rečima fra Nika Josića, kardinalu Skoli će ovo biti prva poseta Nišu – rodnom gradu cara Konstantina. Grad Niš i Milano su pobratimljeni gradovi, pa će i niška i milanska crkva biti pobratimske.


Preuzeto sa ...

Otvorena izložba posvećena Ediktu



U Galeriji “Filip Moris” u Nišu otvorena je izložba na kojoj posetioci, između ostalog, mogu videti i Konstantinovu glavu.

Dugonajavljivana izložba sinoć je dočekala prve posetioce. Vrata galerije biće otvorena do 31. oktobra sedam dana u nedelji.

Izloženo je 180 eksponata nulte kulturne vrednosti, nastalih od kraja 2. pa sve do 6. i 7. veka n.e. Oslikano je doba koje prethodi vremenu Konstantina Velikog, period njegove vladavine, kao i vredno nasleđe prvog hrišćanskog cara.

Posetioci će moći da vide Konstantinovu glavu, ali i Licinijeve tanjire koji su takođe pronađeni u Nišu.

Od utorka do subote galerija će biti otvorena od 10 do 20 sati, nedeljom i ponedeljkom od 10 do 17. Cena ulaznice je 120 dinara, a za organizovane grupe i decu 50 dinara.

Preuzeto sa ...

Skola: Mir za jedinstvo među ljudima



Na svečanoj misi koju je Katolička crkva održala u Nišu, u čast godišnjice Milanskog edikta, itaijanski kardinal Anđelo Skola poručio je da “mir čini mogućim jedinstvo među nama”.

Svečana misa održana je na stadionu “Čair”, a uz Skolu je bio i vrh Katoličke crkve u Srbji pedvođen Stanislavom Hočevarom.

Skola je naglasio da je on sa svojim saradicima “pozvan u Niš da bude graditelj mira” i da 17. stogodišnjica Edikta poručuje svima nama da je “verska sloboda garancija mira i nove civilizacije u svakom pluralnom društvu”.



    - Mir što ga daje Isus jeste oproštenje greha, izmirenje sa Bogom i pomirenje među ljudima. To je spasenje koje čini mogućim jedinstvo među nama - rekao je Skola.

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar rekao je da “znak krsta zbog kojeg su se svi okupili, povezuje sve”.

    - Blagosloven Hristov krst koji pobeđuje podeljenost i stvara jedinstvo. Pobeđuje zlo, greh i smrt, a daje milost, život i snagu - rekao je Hočevar.



Svetoj misi prethodilo je hodočašće okupljenih vernika, a svečanosti na niškom stadionu, pored gradonačelnika Zorana Perišića, prisustvovali su i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, princ Aleksndar Karađorđević i princeza Katarina, delegacije Niške eparhije Srpske pravoslavne crkve, članovi diplomatskog kora, predstavnici drugih crkava i verskih zajednica i predstavnici društveno-političkog života ovog dela Srbije.

Kardinal Skola je u Niš stigao u petak kada se sastao sa gradonačelnikom Niša i vladikom niškim Jovanom.

Podsetimo, centralna proslava Edikta Srpske pravoslavne crkve zakazana je za 6. oktobar.

Preuzeto sa ...

Штета што нису остали на томе да држава буде неутрална када је у питању религија..већ 380. године хришћанство је постала државна религија а петнаест година касније све паганске религије постале су незаконите...И тако хришћани који су били прогањани због своје религије почели су да прогањају друге због њихове религије...

Maла исправка... Нису хришћани никога прогањали већ цареви, папе и бискупи који су се докопали земаљске власти. Кажем то да будемо објактивнији и не генерализујемо. Нису ни Срби геноцидан народ због злочина почињених у Сребреници.

Добро, хришћански цареви, папе, свештенство и институције...си сад задовољан?