``Теслин торањ`` у Московској области

12.02.2015. -



Сакривен од очију јавности у Московској области се налази "Теслин торањ" из совјетског доба. Велики истраживачки комплекс у којем се налази огромни и јаки генератор импулсне енергије потенцијално има капацитет једнак целокупној производњи електричне енергије Русије.



Комплекс је изграђен од стране "Високонапонског истраживачког центра" 70-тих година. Основна делатност овог центра је испитивање високих напона и развој електричне опреме високог напона (нпр. електричних водова), тестирање опреме и апарата на отпорност импулса електромагнетних поља, истраживања у физици муња, те многа друга.

OVo sto danas prica npr Ajk ce biti naucna osnova za sve u buducnosti (ako uopste dodjemo do te "buducnosti").

 

I Tesla je imao sponzora i bio kapitalista...

U ta ..ta...

Moze se chak reci da je radio za tadashnju elektromafiju...

Povodom ovih Aneinih prozivki očigledno upućenih Kristalu mogu samo reći.

Tesla je bio suvise covek da bi bio kapitalista ; ) Novac je bio ogranicavajuca okolnost, jer je mogao da radi samo na onom za sta je imao novca.

Na Rubu Znanosti Tesla za 21. stoljece


Tu smo da reagujemo, uostalom, kao i do sada ; ) Nista se ti ne sekiraj, znamo se! ; )

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НА ОТКРИВАЊУ СПОМЕНИКА ТЕСЛИ: Теслино научно дјело тек долази, биће схваћено од будућих нараштаја




Обраћајући се окупљеним грађанима у Андрићграду, Матија Бећковић је аутора споменика Николу Јанковића назвао највећим живим српским скулптором.

„Тесла је био и пјесник, он је дошао из наше будућности, али тамо се и вратио. Теслино научно дјело тек долази, биће схваћено од нараштаја који тек долазе и који треба да наставе његово дјело“, нагласио је Бећковић.

Он је подсјетио да је Тесла био потомак породица које су дале 40 свештеника, али и двојицу владика, наводећи да је и Тесла био „нека врста монаха“.

Бећковић је подсјетио на Теслине јавне иступе који су говорили о страдању српског народа током историје, али и на његову оданост српству, као и на велика научна достигнућа.

Он је честитао Видовдан бројним грађанима окупљеним у „храму науке и части“, како је назвао Андрићград.