Nikola Tesla :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Гроб речитији од свих ходајућих мртваца који громогласно лажу!

Сина српског свештеника Милутина, највећег светског проналазача Николу Теслу, својатају Хрвати,они исти који су у хрватском геноциду над Србима у Другом светском рату од 1941. до 1945. године убили 80 рођака Николе Тесле само зато што су Срби!

Ових дана српске медије је преплавила небулозна изјава малоумног муфтије Зукорлића који тврди да је Никола Тесла „муслиман“, што је довољан повод да се хитно ангажује лекарски конзилијум како би се установила опасна угроженост муфтијиног менталног здравља.

Све небулозе о својатању Николе Тесле најефектније оповргава споменик који је Никола Тесла подигао своме оцу, свештенику Милутину 1889. године! Дакле, гроб је далеко речитији од свих ходајућих мртваца који фалсификују историсјке чињенице! Подсетимо се на биографске чињенице о Николи Тесли. Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) је био један од најпознатијих српских и светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака. Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.

Први је Србин који је номинован за Нобелову награду, 1937. године и исту је одбио.
Преминуо је у својој 87. години, сиромашан и заборављен.
Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног поља – ТЕСЛА.
Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике.
Дакле, Никола Тесла је рођен у Хабзбуршкој монархији, у Војној крајини, која је била потпуно засебна од провинције Хрватске.
Чак и касније, 11 година по његовом рођењу, када је створена Аустроугарска, Лика је припадала Аустрији, а Хрватска Угарском краљевству.
Тек касније, када су се границе мењале, његов родни Смиљан нашао се у границама Хрватске.
Никола Тесла је имао три држављанства: хабзбурбушко на рођењу, касније аустроугарско и од 1891. Америчко. Сва Теслина документа пре одласка у Америку издата су Аустроугарској, па зато многи то наводе као државу његовог рођења, што није истина. Из периода Хабзбуршке монархије има само крштеницу писану на рускословенском, која се чува у музеју Николе Тесле.

Најтачнија дефиниција је да је Тесла рођен у православној породици у селу Смиљан код Госпића, у Аустријској царевини, а данас Хрватској. Да је Никола Тесла Србин потврђују речи самог Тесле који је приликом посете Београду дословно рекао: „Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дело једног Србина.“ (Никола Тесла у време посете Београду 1892. године.) Тесла је такође тражио да му на сахрани свирају музику песме „Тамо далеко“!

Крштеница Николе Тесле

Крштеница Николе Тесле

Пишући о свестраном Теслином генију у тексту „Да није био научник Тесла би био књижевник“ беогрaдски новинар Драган Богутовић дословно је написао: „Велика љубав према књижевности мало позната страна личности великог научника Николе Тесле. Знао напамет велике делове из дела Дантеа, Шекспира, Пушкина. Да се Тесла није посветио проналасцима, био би изванредан књижевник“, забележио је чувени амерички писац Марк Твен, који је дуго пријатељевао са великим научником. То је само једна од бројних потврда колико је геније из Смиљана био велики заљубљеник у писану и усмену књижевну реч. Од раног детињства одушевљавао се српском народном поезијом, а када је касније савршено савладао неколико страних језика, неуморно је у оригиналу ишчитавао класике светске књижевности.

О овој мање познатој страни личности генијалног научника, истакнути књижевни историчар Васо Милинчевић написао је књигу „Никола Тесла и књижевност“.

– Тесла је поред народних песама, делова из „Горског вијенца“ и стихова Змаја, Јакшића, В. Илића, знао напамет и читаве одељке из Дантеове „Божанствене комедије“, Шекспировог „Хамлета“, Волтерових дела, Бајроновог „Чајлда Харолда“, Пушкиновог „Евгенија Оњегина“ и то у оригиналу. Његово омиљено дело био је Гетеов „Фауст“ којег је могао да рецитује скоро од почетка до краја. Такву способност Тесла је поседовао захваљујући тзв. фотографском памћењу, било му је потребно веома кратко време да запамти десетине страница неког књижевног текста – каже за „Новости“ Милинчевић.

Велики проналазач, који је задужио свет, није само као читалац уживао у књижевним делима, већ је и њима био дубоко инспирисан. Идеја о једном од његових првих открића о ротационом магнетном пољу из 1882. настала је управо док је рецитовао пролог из „Фауста“, о чему је оставио сведочанство у аутобиографском запису: „Једног поподнева, које је стално присутно у мом сећању, шетао са с пријатељем градским парком у Будимпешти и рецитовао стихове. У тим годинама сам знао читаве књиге напамет, од речи до речи, једна од њих био је и Гетеов „Фауст“. Сунце је управо залазило и подсетило ме на један чувени одломак.“ Тесла је на немачком цитирао те стихове, а затим наставио: „Кад сам изрекао ове инспиришуће речи, идеја ме је озарила као бљесак муње и у тренутку открио сам истину. Нацртао сам штапом у песку дијаграме, које сам шест година касније изнео у Америчком институту инжењера, а мој друг их је одмах посве разумео. Слике које сам видео су биле савршено оштре и јасне и чврсте попут метала и камена. Зато сам му рекао: Видиш ли овде мој мотор; погледај како ради у другом смеру. Хиљаде тајни природе, на које сам се случајно спотицао, дао бих за ову коју сам ишчупао из природе унаточ свим чудесима и опасностима с којима сам се суочавао.“

Родбина Николе Тесле

Родбина Николе Тесле

Родољуб и хуманиста

Избор из Змајеве поезије Тесла је пропратио уводним текстом у коме пише не само о песнику, већ и о српској историји и о народној књижевности.
– Неколико Теслиних реченица о народној поезији показује оштрину запажања и уочавања суштинских квалитета наше усмене књижевности. Као одлику српског народног песништва посебно истиче дух „племенитости, јунаштва и великодушности“, дакле, превасходно етичке квалитете. Као родољуб и хуманиста, Тесла је настојао да америчкој јавности представи свој народ као мислилачки и песнички, а не само ратнички – каже Васо Милинчевић.

Као гимназијалац Тесла је користио богату библиотеку свог ујака Петра Николаја Мандића, који је био прота, а затим владика и редовно читао Ренеа Декарта, иако су му се због тога ругали суседни свештеници. Будући научник је, како каже, постао његов ученик и из дела великог француског математичара и филозофа „присвојио темељни метод у посматрању живота“: „Ту сам се привикао да своје мисли и размишљања постављам на математички основ, у математичке формуле, што се није дало изразити у облику једначине, то мене није ни занимало. Тим научним путем ја сам дошао до индукције у електрици. Кроз ту призму ја читам и данас српске умотворине. То је пут науке.“

Остало је забележено да је књижевност на њега деловала и исцељујуће. Када се једном приликом, после завршене ниже реалне гимназије, на смрт разболео, из градске библиотеке дошла су му до руке рана дела Марка Твена (1935 – 1910). Управо тим делима, истиче, дугује чудесни опоравак који је ускоро уследио: „Дведесет пет година касније“, каже Тесла, у чијој је лабораторији као драг пријатељ Твен био чест гост, „причао сам му о том доживљају и запањио се видевши тог мајстора смеха како плаче“.

У детињству Тесла наводи како је помоћу литературе јачао снагу воље и самосавлађивања. Посебно издваја дело „Син Абе“, Јожике Миклоша, мађарског писца популарних историјских романа, који је, како се наводи у литератури утицао и на нобеловце Марију и Пјера Кирија.

Колико је успевао да истренира своју вољу путем литературе сведочи чињеница да је прочитао свих 80 томова из пера Волтера. Имао је, како је сам говорио, праву манију да заврши све што је започео, па тако када је почео да чита француског класика, дознао је, на своју невољу, да постоје томови његових списа штампаних ситним словима „које је тај монструм написао испијајући 72 шоље црне кафе дневно“. „Морао сам то савладати, али када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао: никад више!“

– Поставши већ славан као проналазач, Тесла се дружио и пријатељевао с бројим писцима и уметницима – каже Милинчевић.

– У његовој лабораторији, осим Твена чести гости су били нобеловац Радјард Киплинг, аутор „Књиге о џунгли“, пољски пијаниста и композитор Игњације Федеревски, а често се сусретао с композиторима Сметаном и Дворжаком, иначе својим знанцима из Прага, где је раније студирао. Дописивао се са Лазом Костићем и Змајем, а Јанко Веселиновић му је посветио роман „Хајдук Станко“.

Последњих година живота Тесла се с носталгијом сећао свог завичаја. Сликарка Милена Шотра Гаћиновић, која је пред Други светски рат и током рата живела у Њујорку, сведочи у својој књизи како је славни научник више пута тражио од свог пријатеља и земљака проте Јована Крајновића, да у његовом хотелу запевају громогласно личке песме из њихова детињства, што је изазивало немало чуђење хотелске послуге, а према сведочењу Саве Косановића, министра у краљевској избегличкој влади, иначе Теслиног сестрића, Теслу је смрт затекла (7.јануара 1943.) са Вуковом књигом „Српских народних песама“ у наручју. Књига је била отворена на страници на којој се налазила песма „Смрт мајке Југовића“.

Пријатељство

Један од Теслиних најприснијих пријатеља био је песник и издавач Роберт Андервуд Џонсон, који је испевао познату песму „У Теслиној лабораторији“. Имајући високо о мишљење о Змају, Тесла је четири његове песме превео у прози и дао их свом пријатељу, који их је „упесмио“ и објавио у свом часопису. Наслов једне Змајеве песме „Лука Филипов“ Џонсон је користио као свој псеудоним. Двадесетих година 20. века Џонсон је био амбасадор САД у Италији и сачувана је обимна преписка између нашег научника и Катрин. Милинчевић истиче како су остала нагађања о природи њиховог односа – да ли је реч била само о пријатељству или и нешто више од тога.“

Имајући све ово у виду чуди ме да се нико није усудио да преложи да се на Калемегдану подигне Теслин торањ! Можда ће се једног дана то и остварити?

Izvor Magacin