„Ostavite svaku nadu vi koji ulazite”. (Natpis na ulazu u laboratoriju u Kolorado Springsu)

Beograd je video Teslu - pre tačno 120 godina

Za koji dan od jedinog boravka velikog naučnika u srpskoj prestonici navršava se 120 godina.



Veliki svetski naučnik srpskog porekla Nikola Tesla (1856-1943) u jedinu posetu Beogradu doputovao je 1. juna 1892, a sledećeg dana ga je, sa ministrom prosvete Androm Mitrovićem, u svečanu audijenciju primio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović.

 U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna i odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena.

 Tokom boravka u Beogradu on je posetio i Narodni muzej i Veliku školu (odnosno Univerzitet), gde se obratio studentima i profesorima, a sa fizičarem Đorđem Stanojevićem, zaslužnim za početke elektrifikacije Srbije, razgovarao je o započetoj gradnji električne centrale u Beogradu.

 "Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu", rekao je Tesla obraćajući se studentima.

 Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare (posleratni BiP), priređena je velika manifestacija u njegovu čast.

 Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši pesmu dobrodošlice Tesli. Tesla je inače bio veliki poštovalac Zmaja i prevodio ga je na engleski.

 Tesla je rođen 10. jula 1856. u Smiljanu, u Lici, tadašnjoj Vojnoj krajini u sklopu Austrijske imperije, danas Hrvatska. Rođen je u porodici oca sveštenika Srpske crkve (Karlovačke mitropolije) i majka iz stare svešteničke porodice Mandić.

 Započeo je školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Pre odlaska u SAD radio je u Mariboru, Pešti, Strazburu i Parizu.

 Evropu je napustio 1884. godine, u nadi da će mu i u Njujorku, tada čuveni pronalažac i industrijalac Tomas Alva Edison, za čiju firmu je radio još u Parizu, pomoći da realizuje svoje tehničke inovacije.

 U Edisonovoj firmi ostao je, međutim, manje od godine i već 1885. osnovao je u Njujorku vlastitu kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacija koja je preobrazila svet. Edison je, inače, bio veliki protivnik Teslinog izuma, pošto je imao svoj konkurentski.

 Tih godina je u novosadskom "Braniku" objavljen i prvi tekst, na srpskom jeziku, o Teslinim izumima, autor teksta naziva ga tada "srpski Edison".

 U Evropu iz Sjedinjenih Država Tesla je odlazio u dva navrata, 1889. i 1892. godine i oba puta boravio u rodnoj Lici. Aprila 1892. dospeo je u Gospić, gde je tada živela njegova teško obolela majka, koja je u njegovom prisustvu i umrla, 16. aprila.

 Mesec i po potom, na poziv delegacije opštine grada Beograda i Inženjerskog udruženja, doputovao je u Beograd.

 Nikola Tesla, genijalni inovator i potpuni usamljenik, umro je u jeku Drugog svetskog rata u Njujorku, 7. januara 1943. godine.

 Urna s njegovim pepelom preneta je docnije u Beograd i danas se čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

 Muzej je od kraja 1952. smešten u Krunskoj ulici u reprezentativnom zdanju sagrađenom 1929. godine, po projektu Dragiše Brašovana.

 Zaostavština Nikole Tesle stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti, pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović. Prema Teslinoj želji, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951. godine.

 Muzej poseduje preko 160.000 originalnih dokumenata, više od 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine je 2003. godine upisana u registar Uneska "Pamćenje sveta".

 Međunarodni aerodrom u Beogradu nosi ime Nikola Tesla. Njegovim imenom nazvani su Elektrotehnički institut u Beogradu koji je osnovan 1936. godine, srednja tehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, dve termoelektrane u Srbiji... Spomenici Tesli su postavljeni ispred zgrade tehničkih fakulteta i na aerodromu u Beogradu.

 Datum Teslinog rođenja 10. jul, obeležava se u Srbiji kao Dan nauke. Kako je to bilo prošle godine na 155 rođendan, zabeležio je MONDO TV.

 Grad Filadelfija u američkoj državi Pensilvanija, proglasio je njegov rođendan za zvanični praznik.

Izvor: Mondo

Drustvo, lakse malo, bez vredjanja i krsenja pravila foruma. "Spustite loptu" i, dajte, budimo kulturni.
Ukoliko se nastavi sa prepucavanjima, najverovatnije cu sve to izbrisati. Vratite se na temu!

"Rat se ne može izbeći sve dok se ne ukloni uzrok njegovog ponovnog javljanja, a to je po poslednjim analizama ogromno prostranstvo planete na kojoj živimo. Jedino ukoliko izbrišemo razdaljine između ljudi u svakom smislu putem prenošenja vesti, prevoza putnika i robe i prenosa energije, jednoga dana će se stvoriti uslovi koji će obezbediti trajno prijateljstvo među ljudima. Mi sada najviše želimo da se zbližimo i da se bolje razumemo među sobom i među narodima širom sveta i da se oslobodimo fanatičke posvećenosti uzvišenim idealima nacionalnog egoizma i ponosa koji uvek imaju tendenciju da survavaju svet u preistorijsko divljaštvo i sukobe. Ni liga Naroda (nap. prir.) ni parlamentarni akti nikada neće sprečiti takvu nesreću. To su samo novi trikovi, koji slabe prepuštaju na milost jakima." - Nikola Tesla, 1919. godine

Svaka cast, svaka mu je ko u genija 

Danas se navrsava 70 godina od smrti velikog naucnika.

Hvala na svemu.

„Политика” прва објавила Теслино писмо Змају

У време обележавања 80. рођендана Николе Тесле, 1936. године, наш лист обелоданио два драгоцена документа из заоставштине др Милана Шевића

Писмо Николе Тесле, упућено Јовану Јовановићу Змају 15. јуна 1894. године, изложено ових дана у специјалној комори у Народној библиотеци Србије, о чему је писао наш лист, први пут је било доступно јавности преко страница „Политике”.

Објављено је у троброју за 31. мај, 1. и 2. јуни 1936. године, када је у Београду и у другим местима Краљевине Југославије одржан низ манифестација поводом 80. рођендана Николе Тесле.

Под насловом „Никола Тесла као преводилац Змајевих песама”, Јулија Лазаревић-Татић, сарадница нашег листа, обелоданила је да се Теслино писмо налази у писаној заоставштини педагога, професора др Милана Шевића и да се у тој архиви налази и писмо Змају Роберта Андервуда Џонсона, великог Теслиног пријатеља и поклоника.

Као уредник једног од најутицајнијих часописа у америчкој историји, магазина „Сенчери”, Џонсон је с радошћу прихватио Теслин предлог да објави неколико Змајевих песама, о чему је песника обавестио по обављеном послу, 3. маја 1894. године, писмом пуним такта, дубоког поштовања и изразитог дивљења:

„Драги господине,

У тренутку кад вам ово пишем, ја још не знам да ли Вам је мој пријатељ Тесла што писао о нашем заједничком раду на упознавању американске публике преко ’Century Magazine-а’ с примерима ваших врсних песама.

Теслини преводи Ваших песама побудили су у мени такво дивљење, да се нисам могао отргнути искушењу да их не парафразујем (јер се не усуђујем назвати их преводом) изашле су баш сад, у мајској свесци овога часописа, од кога сам Вам послао један примерак. Ја, исто тако, прилажем уз ово писмо штампани извадак у коме имате и песме и кратак уводни чланак, који је био љубазан господин Тесла да напише. Шаљући Вам то, ја се надам да овај посао нећа наићи на Вашу осуду. (...)

За слободу, коју сам узео у погледу Ваше приповетке, имам да се правдам нарочито у двема тачкама: једна је у малој измени, а друга у простој изради. У ’Три хајдука’, крстио се, као што сам ја разумео, слушалац приче, и из страхопоштовања и грозоте.

Ово би се тешко могло превести на енглески, а да се тиме не промени сам оквир дела. Ја сам прво погрешно схватио превод г. Тесле и разумео да се скелети сами крсте, и то је изгледало тако савршено драмски ефектно, и истицало је верску антипатију, да сам ја закључио да тако остане.

За Ваш народ нису потребна никаква објашњења у погледу хајдука и Турака, али нашем је народу то потребно, пошто он иначе не би разумео народносни и верски конфликт, који чини суштину баладе. У нашег је народа мања уобразиља но у вашега и стога је њему потребно што очевидније претставити тако нежну тему. (…)

Ваш Роберт Андервуд Џонсон”

После више од месец дана, Тесла је 15. јуна 1894. године упутио Змају следеће писмо, чији је факсимил објавила „Политика”:

„Високо поштовани господине,
славни српски песниче!

Опростите што Вам се нисам јавио прије, као што би дужност захтевала. Неколико мисли тако су ме обузеле, да ми је немогуће отргнути се од рада.

Мој пријатељ, Р. А. Џонсон, племенит човек, један од најбољих писаца овђе, и сам песник, латио се је посла да преведе збирку Вашијех дивнијех песама на енглеском.

Одавна тражио сам такова друга, кога би могао да одушевим, па ма и димом и угљеном! У Америци нема бољега. Преводи његови управо дивни су, а ако по гдекад морао је променити по који редак, то је било неопходно нужно у духу енглеског језика.

Сад преводимо неколико другијех песама. Хтедох Ђулиће али је претешко, ну можебити да ћемо успети доцније, ма и колико посла имам, за то ћу наћи времена. Молио би Вас да ми пошаљете Вашу слику, а када би могли и две, дао бих једну мом пријатељу, који Вас толико поштује.
Имам издање од 1882. Вашијех радова и рад би прибавио новије, ако се може добити.

Поздрављајући Вас најсрдачније остајем Ваш

Никола Тесла”.

Завршимо овај текст онако како је то на прелому маја и јуна 1936. године учинила Јулија Лазаревић-Татић:

„И поред великог низа радова и проналазака, Тесла је осетио потребу и нашао времена да помоћу сопственог превода упозна средину, у којој се он кретао, са оним што је волео и што га је одушевљавало. То је била једна од првих и једна од најискренијих наших пропаганди”.


Слободан Кљакић
објављено: 03/02/2013


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Politika-prva-objavila-Teslino-pismo-Zmaju.sr.html

 

Kakva iritantna pojava od Edisona. Tesla umjetnik.