Poslednja zabelezena fotografija Nikole Tesle.

Svi su oni umrli tako...bez izuzetka...

NEPOZNATA ISTORIJA Potresno Teslino pismo otkriva koliko se ponosio decom iz Šumarica





Nebojša Radišić   | 19. 10. 2015. - 08:03h  izmena vesti 10:40h | Komentara: 70
Svakog 21. oktobra, i posle 74 godine od kada su nemački okupatori streljali 2.400 građana u Kragujevcu, otvaraju se nove stranice ove tragedije.


U Šumaricama je ubijeno 2.400 građana, od toga 261 srednjoškolac
Tako je, na čudan način, u istoriji do sada ostala gotovo nepomenuta priča o Nikoli Tesli, koji je samo nekoliko meseci pre nego što je umro imao snage da u Njujorku oštro osudi fašiste, i skrene pažnju Amerikanaca na žrtve u svojoj domovini.

Tako se on pod naslovom „Braći u Americi“, u listu „Srpski srbobran“, obratio sledećim rečima:
 
„Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘. Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji sveta nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živiti će vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela.

Njujork, april 1942, vaš brat Nikola Tesla.”
Srpskog proslavljenog naučnika posebno su pogodila saznanja o streljanju dece, jer je prema podacima koji su do sada prikupljeni, u Šumaricama ubijeno 2.400 građana, od čega su 40 deca mlađa od 15 godina, a 261 su srednjoškolci.
 
Detalje o pogromu u Kragujevcu i okolnim mestima u oktobru 1941. izneo je i ugledni “Njujork tajms” koji je pored ostalog napisao:

“... Izveden je masakr nad 4.000 Jugoslovena, uključujući i 100 učenika sa knjigama u rukama, od strane nemačkih vojnika u blizini grada Kragujevca, 21. oktobra. Civili su bili pogubljeni u znak odmazde zbog ubistva desetoro nemačkih vojnika. Nijedan od nastradalih civila nije bio umešan u ubistvo nemačkih vojnika, i umrli su ne znajući zašto. Vođeni su u smrt u grupama od po četrdesetoro. Dečaci starosti 15 god., sudije, sveštenici, dućandžije i radnici ubijeni su. Streljanje je trajalo čitav dan... Direktor škole, Pantelić, pao je na kolena i molio Nemce da poštede dečake, i kada je njegova molba odbijena zatražio je da bude i on ubijen sa njima. Ta sledeća molba mu je bila uslišena.
Rodbini nije bilo dozvoljeno da upute ni poslednji pogled svojim nastradalima. Nemci su izdali saopštenje opisujući masakr kao ‘ubistvo 2.300 komunističkih bandita‘...“




Izvor Blic

TAJNO PISMO NIKOLE TESLE: Evo šta je naposao o Srbima..






Veliki srpski naučnik Nikola Tesla, ostaće upamćen ne samo po velikim naučnim otkrićima kojim je zadivio i zadužio čovečanstvo, već i po osudi fašizma, iako se o tome jako malo zna. Naime, Tesla je napisao pismo i na taj način osudio fašizam, jer je bio zgranut počinjenim zločinima pre svega u Šumaricama, u Kragujevcu.

Streljanje dece u Šumaricama je posebno pogodilo Teslu, naročito ako se zna da je tog kobnog dana, 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu ubijeno 2.4000 građana, od čega četrdesetoro dece mlađih od 15 godina, i 261 učenik srednje škole.

 
 

Pismo u kome najoštrije osuđuje fašističke zločine, ako i sam Drugi svetski rat, veliki naučnik, napisao je u Njujorku, aprila 1942. godine. Na ovaj način, Tesla je želeo da skrene pažnju Amerikancima, o strahotama sukoba u tadašnjoj Jugoslaviji.

“Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘. Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji sveta nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živiti će vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela.

Njujork, april 1942, vaš brat Nikola Tesla”.

Otkriven spomenik Tesli,republika Chuvashija,grad Cheboksar

Delo srpske vajarke Drinke Radovanovic...

Ruzan grad pa ruglo i od spomenika 

OVO JE POSLJEDNJE PISMO NIKOLE TESLE MAJCI: „Sve ove godine službe čovečanstvu, nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja“.






Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

 Srijeda, 18. novembar…

Majko, pri pomisli na Tebe, osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Volio bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode .

Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donijele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo jer sam ponovo čuo nešto što, već, duže, a kroz san, čujem u svojoj sobi.
Čuo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lepu tužbalicu ili zov. Jutros sam oterao san s očiju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra.

Bojim se da nisam razum, izgubio. O ovom ne smijem pričati dr Lajonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dvije sedmice …
 
 
Četvrtak, 19. novembar…

Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti kući, u Otadžbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman…

Petak, 20. novembar…

Nisam pisao u Ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, lično, svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv, sutra, spremni.

Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam, sad, na kraju, da je čovečanstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet. Ali onaj čudan glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s nečim transcedentalnim …

Subota, 21. novembar…

Draga Majko, sutra polazim u Jugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mom nalogu u Lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana, ili dve nedelje, najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sjednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima.

 
 
Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte.
Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svetiljku i čekao da “moja” bežična struja dođe s turbina, osetio da nisam ja tvorac ovog sveg.
Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkrićem, nešto što je oduvijek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim.

Umjesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponuđeno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam htio da je nađem. To ima veze s onom maurskom tužbalicom, siguran sam, sad…

Nedjelja, 22. novembar…

Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne možeš… Nek ti je laka zemlja, Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu.

Čitam telegram s viešću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sad su, evo, videli da može, ali, opet je neće znati vekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima.
Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.
Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju.

Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek “Ti” i da tvoj život NIJE zauvek prestao.

Sad mi je i žao što nisam htio nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.
Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bejaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…

Nikola Tesla

REČI GENIJA Citati Nikole Tesle


Na današnji dan pre 160 godina rođen je jedan od najvećih naučnika svih vremena Nikola Tesla. Ovo su neki od čuvenih citata ovog genija.




1. O rodnoj ravnopravnosti:

 “Ženski um je pokazao da ima kapacitete za sve mentalne zahteve i ostvarenja koja su postigli muškarci, i taj kapacitet će rasti sa generacijama. Prosečna žena će biti obrazovana kao i prosečan muškarac, a kasnije i bolje obrazovana jer će skrivene sposobnosti njenog mozga biti stimulisane na intenzivnije i moćnije aktivnosti jer su vekovima bile uspavane. Žene će ignorisati prethodnike i zapanjiti civilizaciju svojim progresom”. Odlomak iz intervjua “Kada je žena šef”, 1926. godine.
2. O tome kako je biti Amerikanac:

 “...papiri koji su pre 30 godina preneli na mene čast američkog državljanstva uvek su čuvani u sefu, dok su moje diplome, zlatne medalje i ordeni spakovani u starim kovčezima.”
Iz “Moji izumi” iz 1919. godine.

Foto: Public domain / Promo
3. O tome kako je biti Srbin:

 “Postoji nešto u meni što bi moglo biti iluzija, kao što je često slučaj sa mladim uzbuđenim ljudima, ali ako bih imao dovoljno sreće da ostvarim neke od svojih ideala, to bi bilo zarad celog čovečanstva. Ako bi se moje nade ostvarile, najuzbudljivija činjenica bi bila to da je to delo jednog Srbina.”
Deo obraćanja sa železničke stanice u Beogradu 1892. godine.

Foto: Public domain / Promo
4. O svojoj zaostavštini:

“Kakav je rezultat ovih istražvinaja, pokazaće budućnost; ali kakvi god da budu i do kakvih principa možda dovedu, meni će dovoljna naknada biti ako bi kasnije bilo priznato da sam doprineo delom, koliko god malim, napretku nauke”

Iz opisa Teslinog generatora naizmenične struje 1888. godine.


Foto: Public domain / Promo
5. O strpljenju i planiranju:

“Problem sa mnogim izumiteljima je što nemaju strpljenja. Oni nisu voljni da polako i jasno promisle o stvari u svom umu kako bi osetili kako radi. Oni žele da isprobaju ideju odmah i rezultat toga je da potroše dosta novca i dosta dobrog materijala samo da bi na kraju otkrili da su išli u pogrešnom pravcu. Svi pravimo greške i bolje je da ih napravimo pre nego što počnemo.”

Iz članka “Tesla, čovek i izumitelj”, 1895. godina.

6. O vanzemaljcima:

“Sigurno je da neke planete nisu naseljene, ali druge jesu i negde među njima mora da postoji život sa svim uslovima i fazama razvoja”.

Iz članka “Kako poslati signal Marsu”, 1910. godina.


Foto: Public domain / Promo
7. O individualizmu i čovečanstvu:

"Kada govorimo o čoveku, imamo koncept čovečanstva kao celine i, pre nego što primenimo naučne metode na istraživanju njegovih koraka, moramo to da prihvatimo kao činjenicu.Ali, da li iko može da sumnja da svi milioni individua i svi nebrojeni tipovi i karakteri čine enitet, jedinicu? Iako smo slobodni da mislimo i elamo, mi se držimo zajedno, kao zvezde na nebeskom svodu, neraskidivim vezama. Ove veze se ne mogu videti, ali možemo da ih osetimo. Kad posečem prst, boli me: prst je deo mene. Kada vidim da mog prijatelja boli, to boli i mene: moj prijatelj i ja smo jedno. I sada vidim pogođenog neprijatelja, grumen  materije za koji od sveg grumenja materije u univerzumu najmanje marim, i to me opet rastužuje. Zar to ne dokazuje da je svako od nas samo deo celine?”

Iz članka “Problem povećanja ljudske energije”, 1900.

Teslathinker
Foto: Public domain / Promo
Teslathinker
8. O traćenju

“Gradimo da bismo srušili. Većina neših resursa i rada se traći. Naš put unapred je obeležen pustošenjem. Svuda je veliki gubitak vremena, napora i života. Neveseo pogled na svet, ali istinit.”

Iz članka “Šta nauka može da postigne ove godine”, 1910. godina.


Foto: Public domain / Promo
9. O tome da drugi preuzimaju zasluge za njegove izume

“Nek budućnost pokaže istinu i oceni svakoga pre sopstvenom radu i zaslugama. Sadašnjost je njihova, budućnost, za koju sam zaista radio, moja je.

Iz knjige “Tesla: Čovek izvan vremena”, koju je 2001. napisala Margaret Čejni.

10. O misterijama života

“Život jeste i uvek će ostati jednačina koju nije moguće rešiti iako sadrži neke poznate činioce”.

Iz članka “Mašina za kraj rata”, 1935. godina.