Bez obzira što i sam Voja zna da je to demagogija, jer koga obavezuje potpisana peticija, svakako da je u pravu. Međutim neka se DSS priupita koliko su oni prodali preduzeća i po kojoj ceni.

Александра Смиљанић-Држава уопште не мора нити треба да продаје Телеком
Аутор: ЕКСКЛУЗИВНО ЗА ДВЕРИ СРПСКЕ:, Објављено: 09. 11. 2010.
Штампај | Пошаљи на е-пошту

Бивша министарка за телекомуникације у Влади Републике Србије и врсни стручњак за ову област – Александра Смиљанић, један је од најизразитијих гласова стручне јавности против продаје Телекома. Ових дана она се љубазно одазвала нашој редакцији на позив да одговори на осам питања. Користимо се приликом да јој се и јавно захвалимо на томе.

телеком

Претпостављам да су лични интереси у питању.

Средства која би добили од продаје би добили за неколико година од профита.

Продаја Телекома у области телекомуникација исто је као и продаја читаве путне мреже у области саобраћаја.

Искуства из региона показују да купци по правилу отпуштају доста запослених.

Када се отплати Телеком Републике Српске, профит ће се значајно увећати.

У земљама региона које су продале своје операторе су цене телекомуникационих услуга више него у Србији.

Свакојаке злоупотребе су могуће када друга земља поседује Телеком, од шпијунаже државних институција до индустријске шпијунаже.

Продаја Телекома ће бити тежак ударац за нашу ИКТ индустрију, јер ће страни купац форсирати кооперанте из своје земље.

У наставку следи интервју који је Александра Смиљанић дала специјално за Информативну службу Српског сабора Двери.

Влада Србије донела је одлуку и расписала тендер о продаји 51% акција Телекома и прихватила извештај приватизационог саветника о процени 100% капитала на 2,43 милијарде еура. До пре извесног времена су у обавештеним круговима ова одлука и расписивање тендера очекивани око нове године, док се о првој транши уплате говоркало да је предвиђена за април месец. Зашто је режим наједанпут све убрзао?

С обзиром да продаја Телекома није у државном интересу и интересу грађана, онда претпостављам да су лични интереси у питању. Зашто се све то дешава тако брзо, и нетранспарентно, можемо само да нагађамо.

Ко нам и како може гарантовати како ће се трошити средства од продаје Телекома и да ли бисмо та средства добили од профита ове фирме за неколико година, а без продаје?

Да, средства која би добили од продаје би добили за неколико година од профита. Профит ће значајно порасти за пар година када се исплати кредит узет за куповину Телекома Републике Српске. Купац ће уложена средства повратити и пре, јер ће дизати цене.

Пропаст уместо развоја

Продаја под овим условима укључује и продају фиксне и мобилне телефоније, као и Телекомовог удела у предузећима Мтел у Црној Гори и Телеком РС – Мобис у Републици Српској. Можете ли нам пластично осликати шта Телеком у овом часу представља као најјача српска фирма на Балкану?

Недавно сам рекла да је продаја Телекома у области телекомуникација исто као и продаја читаве путне мреже у области саобраћаја. Прво, држава кроз своје власништво над Телекомом може да обезбеди телекомуникационе услуге својим грађанима и институцијама по приступачним ценама. При томе нису у питању социјалне цене, јер одржавање и унапређивање мреже не кошта пуно. Даље, држава може кроз Телеком да подстиче развој ИКТ индустрије, тако што ће Телеком набављати од домаћих фирми. ИКТ индустрија је једна од најперспективнијих у свету а при томе не захтева велика улагања. Истовремено, Србија има јако добре ИКТ стручњаке. Уместо да се овај потенцијал развије, он се продајом Телекома потпуно маргинализује.

У току су разна обећања радницима и синдикатима Телекома како би се спречио њихов протест против продаје. Шта радници добијају, а шта губе мењањем власничке структуре Телекома?

Искуства из региона показују да купци по правилу отпуштају доста запослених. При томе није у питању вишак запослених. Подаци показују да у операторима који су продати страном купцу ради много мањи број запослених према броју корисника него у операторима који нису продати. Оператори који су настали од телефонских оператора су по правилу монополи, јер је у њих улагано јако дуго. Они могу произвољно да отпуштају јер не морају да обезбеде квалитетне сервисе с обзиром да немају притисак конкуренције.

Распродајемо и још већи профит који нас чека

Да ли је држава могла да изађе са продајом знатно мањег дела свог власништва и тиме задржи контролу над предузећем од стратешког значаја за развој Србије?

Држава уопште не мора нити треба да продаје Телеком. Продаја дела акција би можда имала смисла само ако би Телеком желео да се шири, на пример да купи неког другог оператора у региону па су му за то потребна средства, али чак би и таква куповина могла да се финансира из профита. Наиме када се отплати Телеком Републике Српске, профит ће се значајно увећати.

Колико као држава овом продајом препуштамо странцима контролу над стратешки важним телекомуникационим системом и тиме отварамо могућност за нарушавање интегритета, тајности и сигурности телефонских веза и комуникационих линкова за информационе системе широм Србије, укључујући и оне који припадају најважнијим државним органима и војним, безбедносним и обавештајним структурама?

Телеком поседује готово целокупну фиксну инфраструктуру. Тако да би све информације које пролазе кроз ову мрежу биле на располагању страном купцу. У току је суђење у Немачкој против Дојче Телекома који је осумњичен да је прислушкивао своје запослене, како у Немачкој тако и у Хрватској, а такође и запослене у Луфтханзи. Свакојаке злоупотребе су могуће када друга земља поседује Телеком, од шпијунаже државних институција до индустријске шпијунаже.

Сва искуства других говоре против продаје

Кључни аргументи за продају су да ће услуге Телекома бити доступније и јефтиније? Шта кажу искуства других земаља?

Званични подаци говоре супротно. У земљама региона које су продале своје операторе су цене телекомуникационих услуга више него у Србији. При томе су цене базичних услуга, које су неопходне свима, значајно неколико пута више него у Србији. Примера ради, локални импулси који се највише троше су у Хрватској, Црној Гори и Македонији у просеку 4-10 пута скупљи него у Србији. А разлика цена у минималним пакетима је још већа. Дакле, да поновим, пошто је Телеком природни монопол, страни купац може произвољно да диже цене јер нема конкуренцију.

Каква је перспектива студената, стручних сарадника и професора ЕТФ-а, ФОН-а и других сродних државних и приватних факултета ако ово државно предузеће буде продато? Како ће продаја утицати на ИКТ индустрију?

Продаја Телекома ће бити тежак ударац за нашу ИКТ индустрију, јер ће страни купац форсирати кооперанте из своје земље. Доминантни власници у свим заинтересованим операторима су матичне државе ових оператора, и они купују операторе других земаља како због профита, тако и да би пласирали робу и услугe својих фирми на новим тржиштима. Тако да можемо очекивати отпуштања не само у Телекому већ и у фирмама које раде за Телеком. Верујем да ће неке фирме бити и угашене. Другим речима, уместо да ширимо ИКТ тржиште ми ћемо га на овај начин смањивати. Ја очекујем да ће опасти и квалитет студија, јер ће професори имати мање прилике да сарађују са ИКТ индустријом која ће губити многе послове. Професори тако губе могућност да стекну практична искуства која затим могу пренети студентима.

У Београду, 9. новембра 2010.

Информативна служба Српског сабора Двери

Kada je Milošević prodao 49% Telekoma tadašnja opozicija, a današnja vlast, ga je pljuvala . Šta sad bi?

On je strpao te pare u svoju bulju a ovi ce te pare da daju gradjanima ilte bice ulozene u strateske projekte 

Malo si pogrešio, Milošević je na isti način , kao što će i Tadić, upumpao veći deo para u budžet, kako bi zadržao vlast.

давање грађанима по Динкићевом систему и стратешки пројекти типа сеци уши крпи дупе

PRODAJA TELEKOM-a, POČETAK PREDIZBORNE KAMPANJE
Saopštenje Fonda za demokratiju
Milenko Radić

Da prodaja većinskog paketa akcija najprofitabilnijeg preduzeća može biti spasonosna i da može produžiti ostanak na vlasti, znao je i Milošević kada je za 49% akcija TELEKOM-a (sa većinskim pravom stranog kupca u odlučivanju), u vreme višegodišnje izolacije Srbije, dobio milijardu i 568 miliona DEM.

Telekom je, kako je 2001. godine izjavio tadašnji ministar telekomunikacija Boris Tadić, u vreme prodaje vredeo četiri milijarde DEM. „Još nemamo jasne uvide kuda je tačno otišao novac, ali znamo da je deo otišao na popunjavanje budžetskih rupa“, drugi deo, kako je tada objašnjeno, potpomogao je predizbornu kampanju vladajućih stranaka. „Već na prvi pogled jasno je da je ugovor pisan u inostranstvu, a ono što mi ovde imamo, predstavlja njegov nemušti prevod na srpski jezik“ naveo je Tadić (NIN 21.12.2010.).

Ukazivati predsedniku Tadiću da je jučerašnja odluka o prodaji 51% akcija TELEKOM SRBIJA a.d., M-TEL iz Crne Gore i Telekoma Republike Srpske veoma loš potez po interese sadašnje i buduće Srbije, najverovatnije bi ostalo bez bilo kakvog efekta. Ko će praviti novi ugovor i da li će novac od prodaje Telekoma, koji će stići prvih dana sledeće godine, otići na popunjavanje budžetskih rupa i za predizbornu kampanju, kako je bilo u vreme Miloševića, uskoro ćemo saznati. S obzirom da se Srbija više ne može zaduživati u inostranstvu i da joj MMF ne dopušta prekomerno štampanje novca, prodaja Telekoma, pored EPS-a, je jedina mogućnost za dobijanje novca koji je presudan za predizbornu kampanju koja se upravo na ovaj način najavljuje u sledećoj godini.

Inače, moglo bi se zaključiti da su pripreme za prodaju Telekoma počele 01.11.2000. godine izborom Borisa Tadića za ministra telekomunikacija, a nastavljene su 2004. godine kada je Boris Tadić postavio Branka Radujka za svog specijalnog savetnika, 2006. godine kada ga je postavio za svog generalnog savetnika i napokon 28.12.2007. godine kada je postavljen za generalnog direktora Telekoma.

Najava Mlađana Dinkića 07.08.2008. godine, da će se tokom 2009. godine izvršiti prodaja 80% Telekoma i to preko Londonske i Beogradske berze, bila je iznenađenje za mnoge. Prema stavu Vlade, kako su prenele NOVOSTI 27.08.2008. godine, „Telekom Srbija“ bi u narednom periodu trebalo da ostane većinski u vlasništvu države, a već mesec dana kasnije ili 21.09.2008. godine POLITIKA prenosi izjavu Jasne Matić, ministarke telekomunikacija: „Kod nas u zemlji, generalno postoji jedna doza otpora prema privatizaciji i reformama, ali ono što je nesporno jeste da su javna preduzeća izvor neefikasnosti za celu privredu“.

U vezi navodnog protivljenja obećanju Vlade datog MMF-u, da će se do kraja 2009. godine doneti odluka o prodaji Telekoma, guverner NBS Radovan Jelašić je podneo ostavku, kako su pisali mediji početkom februara prošle godine. Nekoliko dana kasnije ili 12.02.2009. godine, Branko Radujko, u intervujuu datom nedeljniku VREME, navodi da je kompanija visoko zadužena i da će „Zato menadžment kompanije, ukoliko ne bude odluke o privatizaciji, morati da preduzme niz ozbiljnih mera za prevazilaženje problema visoke zaduženosti i finansijske konsolidacije u uslovima svetske ekonomske krize“.

Iako odluka o privatizaciji i prodaji Telekoma nije doneta, Radujko deset meseci kasnije ili krajem decembra 2009. godine, u intervjuu za Ekonomst magazin, izjavljuje da će ta kompanija 2009. godinu završiti uspešno i sa profitom od 15 milijardi dinara uz napomenu: „Ovo je najbolji rezultat otkad ova kompanija postoji…“.

Jučerašnjoj odluci Vlade o prodaji o prodaji 51% akcija TELEKOM SRBIJA a.d., M-TEL iz Crne Gore i Telekoma Republike Srpske prethodila je pripremna odluka Vlade od 26.03.2010. godine.

Prethodna ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić smatra da bi telekomunikacione resurse trebalo čuvati za budućnost (Fonet 29.03.2010.). Smatrajući neopravdanom prodaju Telekoma, dana 06.04.2010. godine Borisu Tadiću obratili su se: Dr Aleksandra Smiljanić (prethodna ministarstka za telekomunikacije); Dr Vera Vratuša (profesor BU); DR Nebojša Popov (naučni savetnik); Dr Branko Kovačević (Rektor BU); Dr Borivoje Lazić (Prof. BU); Dr Miodrag Popović (Dekan Elektrotehničkog fakulteta BU); Dr Vladimir Milačić (Prof. BU) i Slavoljub Kačarević (Glavni urednik Balkanmagazina).

Bez obzira što je Boris Tadić 02.10.2010. godine izjavio da akcije Telekoma neće biti prodavane ukoliko država ne bude mogla za njih da dobije očekivanu cenu, koju ni Vlada nije juče pomenula, može se očekivati da će bilo koja cena biti prihvaćena kao očekivana, posebno, ako je tačna izjava premijera Mirka Cvetkovića „da Telekom treba prodati kako bi Srbija pokazala da nije socijalistička zemlja“, pomenuta 15.04.2010. godine prilikom osnivanja Odbora građana za praćenje prodaje Telekoma (Beta, 15. april 2010.).

Milenko Radić, Fond za razvoj Demokratije

Elem zeleni smajli nije za dzabe, al dobro. Ne opterecujem se previse jer za mene je Tadic gori i od Mesica (nijanse su u pitanju).
Posto su traljavo pordali NIS isto tako ce i Telekom.

nisam video ovu temu ranije pa tek sad da dam komentar 

osvrnuo bih se samo na strucnu stranu, pokusao bih da izolujem politiku iz svega toga znam da je to nemoguce al eto...

grana telekomunikacija je odavno prestala da bude nova, brzorastuce trziste sa visokim profitima to je bilo mozda pre deset godina sada ne...Profiti ce u buducnosti biti sve manji tako da je realno prodati telekom u sto skorije vreme. Ne mogu da se ne nasmejem ekonomistima koji pricaju o nekim zlatnim kokama, zlatnim jajima i kojecemu to su gluposti narucene price ili svarno ne znanje tih ljudi koji pricaju. To je isto kao sto pricaju za Miskovica i Deltu kao necemo da ga diramo iako je monopolista ostace 40000 ljudi bez posla ili pola miliona indirektno ce ostati bez primanja cista laz, niko ne bi izgubio posao jednostavno u preduzece dolazi stecajni upravnik ili kakva vec komisija deli preduzeca na manja razbija monopol i podstice konkurenciju, dakle niko ne ostaje bez posla, vec realno strane firme kad vide da se trziste liberalizuje odlucuju se za investiranje u Srbiju i zaposljavanje novih ljudi.Elem da se vratim na telekom realno sad je pravi trenutak u buducnosti ta zlatna koka nece nostiti zlatna jaja vec ce ona poceti da budu sve sivlja a na kraju ih nece ni nositi....

naravno u svemu ovome ima politike da li su potrebne pare za izbore?da
da li ce koristiti one od telekoma?da
da li bi bilo ko drugi da je na vlasti ucinio isto?da
ipak o politickim aspektima ne bih pisao....

ako bi mogao ovu rečenicu da pojasniš,sa stručne strane