Марадић би онај календар са оним рускињицама... студенткињама... , а БоТа беше... чини ми се школски психолог док му се мама бавила психопатологијом детињства и младости

Ja znam da ti nisi mrdnuo iz tog nemackog sela u kome zivis...ali nemacka nije Evropa!
Komunisticka i retrogradna Norveska drzava nije prodala svoj telekom...ali je kupila nas  
Takodje ni Belgija, Švedska, Slovenija, Francuska nisu poslusale tvoje genijalne predloge  




Kao sto vidis, udeo interneta u profitu Telekoma je 6-7% (zapravo nijedan operater nema veliku zaradu od interneta u odnosu na mobilnu telefoniju)...a udeo mobilne telefonije u kojoj ima konkurenciju dva operatera, koji poticu iz bogatih zemalja, punih novih tehnologija i para je ubedljivo najveci

A za one koje svrbe zaposleni (mada realno, tamo se ljudi zaposljavaju na isti nacin kao i u javnim preduzecima i drzavnoj upravi...to nije sporno)



U Nemackoj ima najvise ljudi koji su na rodjacke veze upali u Dojce Telekom i tamo ne rade nista 
Cak su i Svedjani i Slovenci tu gori od nas 

Njemu kalendar, nama Ruskinje, može tako?

Може, а Мандари приде и карта за следећу педер-олимпијаду

ček, a recite mi zašto Telekom ne treba privatizovati?

Ali kao takmičaru u disciplini , ko nabije taj dobije.
Najbolje je konsultovati vladu komunističke sovjetske države Norveška.

decace ja verujem nije lako kad izgubis nekoga ko sisa drzavnoj sisi,ili mozda tu sisu sisas ti,ali presisace i to za vecinu besposlicara i nazovi strucnjaka u telekomu i epsu i slicnim mastodonima ali zajebi da svoje frustracije iskazujes kroz neki kvazi humor

.
ja bih da čujem jedan dobar argument, a ne proseravanja

Na osnovu prethodne analize možemo sa sigurnošću da tvrdimo da bi prodaja Telekoma Srbije bila izuzetno štetna za našu zemlju. Motivacija stranog kupca jeste da izvuče što veću korist iz zemlje. To je najlakše učiniti kupovinom infrastrukturnih firmi kao što je Telekom. S jedne strane, telekomunikacione usluge su esencijalne za funkcionisanje građana, države i privrede. S druge strane, telekomova fiksna telekomunikaciona infrastruktura je građena decenijama i kao takva nema konkurenciju. Kroz fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu se prenose sve vrste saobrađaja: telefonski, mobilni i Internet. Budućem vlasniku Telekoma su dakle zagarantovani veliki prihodi za neophodne usluge kroz infrastrukturu koja nema konkurenciju.

Videli smo da su u zemljama regiona koje su prodale svoje operatore stranom operatoru cene telekomunikacionih usluga mnogostruko više nego u Srbiji, iako je BDP po glavi stanovnika u ovim zemljama sličan kao u Srbiji, osim u Hrvatskoj gde je dva puta veći. Istovremeno zvanični podaci o razvoju telekomunikacionih infrastruktura u ovim zemljama ukazuju na to da su ulaganja bila najviša u Srbiji. Na kraju smo videli da je u prodatim operatorima otpušten veliki broj zaposlenih, tako da je sada opterećenje zaposlenih u ovim operatorima izuzetno veliko. Opterećenje mereno brojem korisnika po zaposlenom je u prodatim operatorima regiona više puta veće nego u operatorima koji nisu prodati stranim operatorima. Pri tome, Telekom Srbije ostvaruje visok profit. Dakle, prihodi prodatih operatora su viši od Telekomovih, rashodi su niži, postavlja se pitanje gde je razlika. Odgovori mogu biti različiti ali nijedan ne ide u prilog prodaji Telekoma. Prvi je, da su ovi operatori postali neefikasniji kada su prodati stranom operatoru, i da su sada neefikasniji od Telekoma Srbije. To bi bilo sasvim realno očekivati, jer su ovi operatori kupljeni od strane multinacionalnog, izuzetno velikog, operatora koji čak dominira na evropskom tržištu. Poznato je da su monopoli neefikasni, jer nemaju konkurencije da izvrši pritisak na tržištu. Prirodno je onda očekivati da je kompanija koja dominira na velikom evropskom tržištu bude manje efikasna od Telekoma Srbije koja samo dominira na srpskom tržištu. Drugi odgovor je da se iz firmi koje su prodate izvlače veliki profiti. Polako dolazimo i do trećeg mogućeg odgovora da strana kompanija forsira industriju svoje matične zemlje, tako što angažuje firme svoje matične zemlje sa prioritetom. S obzirom da uglavnom firme bogatih zemalja kupuju operatore siromašnijih zemalja, njihove firme su pravilu skuplje zbog značajno viših primanja, te povećanje cena, smanjenje investicija i degradacija kvaliteta usluga postaju neminovni.

Koji god odgovor da je tačan ili neka kombinacija istih, dolazimo do zaključka da se ovde ne radi o tržišnoj privredi u kojoj se povećava efikasnost da bi se smanjile cene i poboljšao kvalitet usluga. Zapravo se radi o novoj društveno-političkoj situaciji, koju bi možda bilo prikladno zvati nacional-globalizam.



Ovo je samo zakljucak, imas celu analizu, statistike, uporedne tabele i ostale pickematerine    na ovom sajtu

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nauka/posledice_prodaje_telekomunikacione_infrastrukture.xhtml

Podaj caci svome, mozda mu se svidi  


Ako imas para, niko ti ne brani Ruskinje  


E, to ti je kad ti se izgube argumenti i kad Wikipedija ne pomaze  
Inace, svi bi jeftino da kupuju a da skupo rade, al Kinez kvari racune a Srbija nema izvor nafte