Nije teško biti fin, samo što prečesto to zaboravljamo :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Nije teško biti fin, samo što prečesto to zaboravljamo

Pet lekcija koje vas teraju da razmislite o tome kako tretirate ljude

Čistačica
Kada sam bila na prvoj godini fakulteta, profesor nam je dao iznenadni test. Ja sam bila standardni štreber koji je letimično pročitao sva pitanja i stigla do poslednjeg koje je glasilo: "Kako se zove gospođa koja čisti naš sprat?" Mislila sam da je u pitanju šala. Videla sam ženu nekoliko puta - tamnokosa, pedesetih godina - ali kako sam mogla da znam njeno ime. Predala sam papir, ostaviviši poslednje pitanje neodgovoreno. Jedan drugi student je pitao da li će i poslednje pitanje ulaziti u ocenu. Profesor je rekao "Naravno. Tokom vaših karijera, sretaćete mnoge ljude. Svi su važni. Oni zaslužuju vašu pažnju i brigu, čak i ako se samo nasmejete i kažete im 'Zdravo'".

Nikad nisam zaboravila tu lekciju. Takođe sam saznala da se ona zove Vera.

Pokupiti nekoga na kiši

Jedne noći tokom 60-tih godina prošlog veka, oko pola dvanaest, starija crnkinja je stajala pored autoputa u Alabami, pokušavajući izdrži udare kiše i vetra. Njen automobil se pokvario i ona je, promrzla i mokra, pokušavala da zaustavi neka kola. Stao joj je jedan beli mladić. U tim danima rasnog konflikta i segregacije, na američkom jugu je tako nešto bilo ne samo neuobičajeno, već i nečuveno. Mladić ju je odvezao u grad i pomogao joj da nađe taksi. Izgledalo je da je ona bila u velikoj žurbi, ali je uspela da zapiše njegovu adesu. Nekoliko dana je prošlo, i na mladićeva vrata je neko zakucao. Na njegovo veliko iznenađenje, ogroman TV u boji, bio je dopremljen njemu na kuću. Uz televizor je stajala poruka:

"Hvala Vam veliko što ste mi pomogli na autoputu pre nekoliko večeri. Kiša me nije samo iskvasila, već je ubila i moj duh. Onda ste Vi naišli. Zahvaljujući Vama uspela sam da stignem do muža koji je bio na samrtničkoj postelji, samo kratko vreme pre nego što je preminuo. Bog Vas blagoslovio zato što ste mi pomogli i što ste nesebični u pružanju pomoći bilo kome. Iskreno, gospođa Net King Kola."

Uvek se setite onih koji vas uslužuju U danima kada je sladoled koštao mnogo manje, desetogodišnji dečak je ušao u hotelski restoran i seo za sto. Kelnerica je stavila čašu vode ispred njega. "Koliko košta sladoledni kup?", pitao je. "Pedeset centi", odgovorila je ona. Dečak je izvukao novčiće iz džepa i prebrojao ih."Koliko onda košta obična porcija sladoleda?". "Trideset pet centi", odgovorila je nestrpljivo jer su je čekale ostale mušterije. "Uzeću običan sladoled, hvala."

Kelnerica je donela sladoled, stavila račun na sto i otišla. Dečak je pojeo sladoled, platio na kasi i otišao. Kada se kelnerica vratila, počela je da plače dok je brisala sto. Tamo, uredno poslagano pored prazne činije od sladoleda, stajalo je dvadeset pet centi. On nije uzeo sladoledni kup, jer nije imao dovoljno da bi joj ostavio napojnicu.

Prepreke na putu

U stara vremena jedan kralj je na sred puta postavio ogroman kamen. Potom se sakrio da vidi ko će ga pomeriti. Neki od najbogatijih trgovaca u kraljevstvu kao i mnogi dvorjani su prolazili tim putem i ignorisali kamen. Neki od njih su čak krivili kralja što tako loše održava puteve. Ali nijedan nije uradio ništa da bi sklonio stenu sa puta.

Potom je naišao seljak noseći ogroman teret sa povrćem. Kada se približio steni, spustio je svoj teret i pokušao da je skloni sa puta. Posle mnogo guranja i napora, napokon je uspeo. Kada je ponovo uzeo svoj džak povrća, primetio je da vrećica sa zlatnicima leži tamo gde je bila stena. Uz nju je bila i cedulja od kralja na kojoj je stajalo da je zlato za onoga ko pomeri stenu sa puta. Seljak je naučio ono što mnogi od nas nikad ne razumeju: da je prepreka zapravo prilika da poboljšamo svoje stanje.

Davati onda kada je to bitno

Jedan moj prijatelj je radio u bolnici kao volonter i tamo upoznao devojčicu po imenu Liz koja je patila od retke i ozbiljne bolesti. Njena jedina šansa za oporavak je bila transfuzija krvi od njenog petogodišnjeg brata koji je preživeo istu bolest i razvio antitela na nju. Doktor je objasnio situaciju dečaku, i pitao ga da li želi da da krv svojoj sestri. Dečak je oklevao za trenutak, uzdahnuo i rekao: "Hoću ako će to nju spasiti". Kako je transfuzija napredovala, on je ležao na krevetu do nje i gledao kao i svi ostali okolo kako se boja postepeno vraća u njeno lice. Onda je on prebledeo i njegov osmeh je nestao. Pogledao je doktora i pitao ga drhtavim glasom: "Hoću li ja umreti odmah?".

Posto je bio jako mali, nije razumeo doktora i mislio je da treba da da svu svoju krv sestri da bi je spasio.

Možda sve ove priče zvuče kao bapske, ali razmislite i o sledećem: ne treba prosuđivati čoveka prema tome kako se odnosi prema pretpostavljenima ili sebi jednakima, već kako se postavlja prema ljudima ispod sebe. A ako Donald Tramp može da preporuči knjigu "Moć ljubaznosti - The Power of Nice", onda i mi možemo da učinimo da se zapitate o načinu na koji tretirate ljude.

Ekstravaganca