Pa i ovo je prica o mentalitetu... dati pare u nekom izvikanom salonu za ono sto mozes platiti i duplo jeftinije kod istog a mozda i boljeg frizera. Ali kakav bi mi narod bili sa nasim mentalitetom kada ne bi mogli da obnarodujemo da nas je frizura kostala 8000 dinara... pa kao da nismo ni bili kod frizera  

ma,koji bre Slobica?

onaj dezmekasti cikica odgovoran,izmedju ostalog ,i za pojavu kiselih kisa

ma jok...e sad,drugi je problem sto istorija,a samim tim i istorijske vodje,imaju za mjeru citav ljudski vijek

imala sam takav usud u zivotu da sam se maltene do skora bavila svim i svacim.
nazalost i u bukvalnom smislu...
trebale mi samo moje pare,a i rukovodila sam se time...svako iskustvo je dobrodoslo.
nekako...nisam bjezala od svakojakih poslova, samo ukoliko sam i mogla da namirisem da ce da mi kane koja solidna parica

i desavalo mi se...da radim posao za fine pare...koji toliko mrzim i koji je toliko daleko od mene da sam bukvalno bila na ivici nervnog sloma.

i nekako,dodjem do toga,utopijskog misljenja,da je najveci blagoslov kada radite ono sto volite
ili je makar dovoljno da to ne prezirete.
male su sanse onda da budete neprofesionalni i nenormalni.

da se razumijemo,ja nisam radoholik i kod mene ne vazi "moj posao- to sam ja"
imam 30 godina i u svome mastanju duboko se klanjam svom ludilu prilikom meditacija...kako bi bilo divno raditi malo,a imati gomilu para
a naravno da jesam u dodiru sa realnoscu...ne moze tako i ne treba da bude.
ali kada radis ono sto volis...tu je i motivacija i odgovornost prema sebi i strast...nekako,malo toga ti je stvarno tesko kada je u pitanju tvoj posao.
koliko li ljudi zaista ima tu privilegiju?
koliko je zaista onih koji "robijaju" svoj posao?

ima dosta toga i u nasem mentalitetu,sigurno!
i cini mi se...mi smo ona druga krajnost...miljama daleko od japanaca...kod nas nikome ne pada na pamet da se ubije ukoliko nije ispostovao rok...naprotiv,napravicemo od toga dobar vic

ne dopada mi se ni takav stav i nesto mi nije ni za postovanje tolika kolicina izgaranja u poslu

ali me,katkada,dovede do ludila more likova kod nas,cemernih i jadnih,iz ko zna kojih razloga tu gdje jesu,koji mi u facu prospu svu gorcinu,a pri tom ne mogu ,kako red nalaze,da zavrsim posao kod njih...ne,dok se posteno ne nasetam i ne izmaltretiram...i oni i ja...
a pri tom kukaju...sam vrag je kriv za sve...

a znas sta je najgore u svemu...
navikla sam da se u svemu i za sve vucemo ko crijevca.

 
@Coolrunner...necu da Te citiram, ali vidim da polushavash da provocirash

Da imash 41. i dete od 20.god. koje je sve ovo proshlo, otishao bi i Ti da vidish shta  tamo radi, kad je konachno frizer....jer je tako gazda hteo....a, dete od malih nogu drzhi makaze u ruke.

 Izvinjavam se shto sam 'omashila temu.

inace,dodala bih jedan zanimljiv detalj,a vezano je direktno za temu...

moja mama treba za nekoliko godina da uziva u blagodetima penzije

wow,ala se ta zena naradila...neko ce reci

pa,vrlo relativno...mislim,ta konstatacija bi imala teziniu negdje na zapadu,cijenim,ali ovdje je stvarnost malo drugacija

naime,polovinu svoga radnog vremena provela je lakirajuci nokte,a od kada su kompjuterizovani,pa je draga moja prosla kurs za kompjutere,surfuje li surfuje do besvjesti...tu i tamo digne pogled, pa stranku...ukoliko joj pritisak nije dobar...proslijedi kolegi koji je do njene kancelarije i koji je,sto se tice posla,takodje obolio od apatije

i nerad ulazi u naviku...cisto da se zna....

ona bi bila u stanju satima da se sada raspravlja sa mnom...a u stvari nece da prizna u cemu je stvar...

to su ostaci komunistickog poimanja rada i svojine...sastancenja do bezvjesti...na kraju krajeva...izmisljenih radnih mjesta...

cus,referent!?!

sta je referent,majku mu poljubim?
hoce li iko da mi da definiciju jednog referenta....
to je izmisljeno u vrijeme komunizma...kako drugacije da objasnim?

dobar dan.ja sam referent...za kisu (tako ide jedna jako lijepa pijesma iz doba srpskog modernizma)...

elem,naisle reforme i evropski zakoni pa se takvi "bumbulaci" tjeraju na ulicu,ali moja mama se ponovo provukla
stiti je zakon...ne mozes ljudima pred penziju sut kartu.
tako da ce sa sve dugim noktima jos malo drzavi da sjedi na vrat

Nisam imao nameru da provociram, napisao sam bas ono sto mislim, vredjao se neko ili ne.

Moze se to i drugacije napisati a da se ljudima ne natura na oci ta nenormalna cena za frizuru... i ne, nije poenta u parama, nije problem to priustiti vec u tome da dozvolis nekome da te napravi budalom i uzme ti tolike pare za nesto sto realno ne vredi toliko... kao sto svaki dan masa ljudi iz razne struke trlja zadovoljno ruke sto su uzeli meru nekom ko je mogao da prodje jeftinije. U pitanju je princip a ne finansijske mogucnosti.

A cerku si mogla da vidis kako radi i na tudjoj glavi, jos teme vidis bolje nego na ogledalu. 

Ne ulazim ja u to sto ce ona na nekome da zaradi, i treba kada ima musterija a ona se toliko tome posvetila i iscimala... samo kazem da nisi ti morala da budes jos jedna u nizu zrtava... a i mogla si, da se ponovim, to malo drugacije da formulises. 

prodavac je placen na sat . kad bi se placao na procenat ,vukao bi ljude za rukav samo da nadje nekog da mu uvali auto  .....

ma debilchina ... verujem da bi se isto ponashao. 

Ako je placen na sat - placen je smesno.
Jedno vreme sam prilicno aktivno gledao sta ima od vozila i po kojim cenama... kada su pocele sajamske akcije i slicno...
Iskreno, bio sam odusevljen kvalitetom usluge koje sam dobio od prodavaca u svim salonima u kojima sam bio.
Jesu to bili nesto skuplji i luksuzniji automobili, ali zaista su ljudi jako dobro radili svoj posao, sto obicno nije slucaj kod prodavaca u nas.

@sesircic

U osnovnoj skoli, imao sam zanimljivog nastavnika OTO-a. Bio je zanimljiv jer je to bio jedan izuzetno bistar covek, deep down inside vrlo slican meni po temperamentu, a cas mu je bio ciljan tako da smo imali priliku da se uzivo cesto krvimo oko fudbala. Ja zakleti Delija, on zakleti Grobar
Anyway... imali smo cesto duge diskusije o raznim stvarima...  nikada nisam taj cas shvatao toliko ozbiljno a i njemu je bilo jasno da je dobar deo onoga sto smo morali raditi bilo cisto silovanje, pa nas nije previse mucio i insistirao na glupostima...
Jedna od omiljenih tema je bilo uredjenje u firmama... za koje sam ja tada poceo da se interesujem, jer mi nikako nije bilo jasno kako moj tesko bolesni otac, svaki dan mora da radi 20 sati, a njegovih 10 radnika uglavnom ne rade nista ili rade pogresno ali svakako kuci idu "cim zvoni". Posle sam shvatio da on oseca odgovornost, i ima odgovornost jer je on direktor, a oni su radnici. Iako ih on nije birao, iako on nije mogao ni na koji nacin da utice na njihove rezultate rada - on je smatrao i smatra da to mora biti uradjeno na vreme i kako treba, makar on sam radio posao celog sektora.
Proslo je 10ak godina od tada, ali se nista znacajno nije promenilo... Prosle godine je jedan drugar, inace vlasnik izuzetno uspesne advokatske kancelarije priznao, da on zapravo radi posao 40ak zaposlenih koje ima u toj i drugoj firmi, jer svi su oni neki rodjaci, prijatelji.. i svi su nesposobni za zivot i niko nije hteo da ih zaposli... pa, iako ne mora da radi sve umesto njih, mora da proveri sve sto rade, jer kad god se ponada da to nije slucaj, opece se...
Kapiram da iz dana u dan svi (vecina, da ne gresim dusu), ponavljamo greske nasih roditelja... jer prosto, neki od nas imaju osecaj odgovornosti, ali ogromna vecina nema.

True... ali obicno dolazim kao gospodin iz dzungle, posto nemam obicaj da se brijem tokom nedelje, osim u posebnim prilikama, a 7-10 dana mi je dovoljno da potpuno zarastem u bradu... Mozda nemaju sta da rade gore, al dole imaju veruj mi.. bez erotskih konotacija
Inace, odlicna sam musterija... ne pravim previse pitanja, uvek ostavljam baksis, ali volim da budem ispostovan.
Najmanji mi je problem da promenim "djelatnika" .. bez obzirana to cime se bavi...

Update:

Oshishao sam se 
Shisha me frizerka i zazvoni joj telefon. Ona nastavlja kao da ga ne chuje. Ja joj kazem da se javi slobodno, ne zurim ja nigde. "Ne,ne, nema veze" kaze ona, nece da se javi. Za dva minuta zvoni fiksni telefon u salonu, ona kaze "izvini, na ovo moram "

there is still hope   

shto se tiche tih prodavaca ,iako zaista ima hiljade ljudi sa hiljadu cudi ,ipak se postupci neke osobe mogu prilichno dobro usloviti sistemom kazne i nagrade . e sad u sluchaju prodavaca automobila :

kazna  - ochigledna kazna za losh rad bi bilo smanjenje plate ,odnosno i njen potpuni gubitak (otkaz). kazna je naravno veca , shto je plata veca . medjutim ,sa pozicije nekog ko radi na sat kazna jedino moze da dodje ako ga neka kontrola ulovi u loshem radu. poshto kontrola ne moze da bude stalna , dovoljno je da pomenuti prodavac odrzava neki nivo usluge koji nece dovesti do toga da se musterija toliko iznervira da ide da se zali - a sve preko toga je bespotrebno troshenje energije  


nagrada - to je pre svega plata. onaj ko ima dobru platu imace i vecu motivaciju da takvu platu zaradi i zadrzi. medjutim kod rada na sat ,radni uchinak opet nema veze sa nagradom kao shto malo pre nije imao vreme sa kaznom. lako je zamisliti situaciju gde neko ko samo otaljava posao dobija istu platu kao neko ko na poslu izgara - jer zaboga obojica su radili isto vreme  

 s druge strane -kad se radi na procenat , prodavac sam sebe nagradjuje i kaznjava .dakle , ako iduceg meseca bude gladovao moci ce da krivi samo sebe . u tom slucaju , dosadan radni dan iznenada postaje besposhtedna borba za opstanak ,tako da instinkt za prezivljavanjem brzo nadvlada apatiju.