021M/ SRBIJA JE KOSOVO ILI KAKO JE BARAK OBAMA POSTAO PRVI AFRICAN SERBIAN:Na uglu ulice Ivana Milutinovića i Bulevara JNA – udario partizan na partizane – u petak popodne vaistinu se porodi billboard; iz četničkog taksija u kojem su nalepnicama zalepljeni svi postojeći srpski sveci including photo haškog DJ residenta Vojislava Šešelja, srpska zastavu s krunom i nekoliko verskih dosetki Nikolaja Velimirovića poput "Kuvarice manje zbori, da ti Kosovo ne zagori", sa sve torbom u rukama na putu za bolnicu, radoznalo, na vrlo duuuuugačkom semaforu, gledam radnike koji lepkom doteruju mega-poster; s leve strane rahmetli John F. Kennedy, s desne strane Barak Obama, u sredini mapa lažne države Kosovo sa sve srpsko-engleskim prevodima "Kosovo is Serbia", "Kosovo je Srbija", "Jedinstvena Srbija" iliti "Entire Serbia", a preko sredine ćirilicom, da crni Obama razume, piše: "Barače Obama, budi uvek s’ nama".
Prekrstim se i levom i desnom torbom, taksista ljut kao Hrvat: "Nešto vam smeta?" pokazujući rukom na billboard; "Taman posla" kažem i brutalno lažem, neću da nerviram taksistu kilometar od Kliničkog Centra, ko da ide peške petkom usred Beograda, ali mi đavo ne da mira i dodajem "Dobar je Obama: odlična je rima." Još uvek na semaforu Bloody Red a taksista se uskopistio, gleda me sumnjivo, zuri u moj bedž na kojem piše: "Ja sam jedna od nas" i pita me, pokazujući na crveno metalno kazalo: "Je l to nešto o pederima?", nonšalantno mu odgovaram da je u pitanju neka vrsta kosovskog devojačkog zaveta, ali primećujem da mi ništa ne veruje, dobacuje da je Kosovo "tek početak" i da iz prve "ima podatak" da će već iduće nedelje Vojvodina postati nezavisna i da će nam trebati pasoš za Pančevo, Novi Sad a posebno za Suboticu.
"Odlično", obradujem se glasno – možda posle toliko godina konačno odem u inozemstvo, recimo u fucking Bačku Palanku, ali me taksista preduhitri i objasni da je ovo "svetski plan" i da sledi "razbijanje Srbije" po šavovima; prvo Kosovo, potom Vojvodina, onda Sandžak, konačno Šumadija s glavnim gradom Kragujevcom. Nismo stigli tamo gde smo trebali jer mu pokazujem da stane: bolje da hodam nego da ga slušam. Nema bakšiša: čekam poslednji dinar da mi klon Nikolaj Velimirovića koji se kao njegov idol nije kupao godinama vrati 20 dinara: izem mu svece kad nije video sapun decenijama, verovatno iz straha da ne sastruže rodoljublje u mirisnim domoljubnim smrad-slojevima.
022Q/SRBIJA JE RUSIJA ILI KAKO JE VLADIMIR PUTIN OTKRIO SRPSKU SEKSUALNOST: Hodam do Kliničkog Bolničkog Centra pored voljene Ruske ambasade i sve mi u glavi matematika s fakulteta: ako je x jednako y, onda je y jednako x – hoće se reći: ako je Kosovo Srbija, onda je Srbija Kosovo. A Kosovo ne samo da je "lažna i divlja država", nego "nezavisna na pepelu" (naslov iz Novosti), "izvorište heroina i belog roblja", "zemlja korupcije i bede"... što, gle, onom jednačinom matematike Srbiju pretvara u tipično Kosovo gde je idućih šest meseci na vlasti tehnički premijer dr. Koštunica koji vlada bez Parlamenta, gde se agonija odavno pretvorila u svakodnevicu i gde svakog zabole za činjenicu da je nekakva berza doživela šok golišavom činjenicom da se inozemni kapital ubrzano povlači, niko nije lud da ulaže u Srbiju koja tvrdi da je ona Kosovo, tko zna šta će već sutra mudri Srbi Tamo Dole preduzeti: valjda im je Akcionim Planom naređeno da slede inteligentnu SAO strategiju devedesetih godina, stavljaju balvane ili bandere nasred puta, preuzimaju železnicu koja stoji u mestu, hvalisaju se srpskim zastavama – sve dok ne stignu oni šumari iz UNMIKA i za pola sata ih razbiju kao zvečke.
Istog onog dana (u ponedeljak) kad je tisuće pripadnika fašističkih falangi – zvali se oni 1389. org ili Srpske Dveri ili Srpsko Nacionalno Jedinstvo ili Stormfront ili Nova Srpska Fašistička Misao – hodalo ulicama Beograda, stojeći u stavu mirno uz rusku himnu, veselo šireći tolerantne ljubavne poruke ("Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!"), teh. premijer Koštunica obznanio je da će se sa "Rusima" dogovoriti o "sledećim koracima" glede situacije na Kosovu. Već sutra, kao rezultat razgovora, umesto nesrećnog Obame, priviđa mi se billboard na kojem piše: "Vladimire Putine, razmakni nam butine!"Pa da kolektivno uživamo u sveopštem ćiriličnom seksu!
ljeno štene, valjda zbog đenerala Draže Mihailovića i Ravnogorskog pokreta koji su ključni igrači u ovom samozvanom (smeh je zabranjen) Pro-Europskom Pokretu, grupaciji koja bi (ponavljam: smeh je strogo zabranjen) ovakvu raspolućenu i poremećenu Srbiju trebalo da odvede u mirne i dosadne vode Europske Unije.
0643 ILI KAKO SU AMBASADORI ZAVOLELI KICKBOX: Umetnik u ljubavi/ Ako si onda mi se javi/ Da po meni slikas ti/ Pejsaže golim rukama
Kod Palme nema iznenađenja: već godinama, šta god ta Tropska Biljka Od Čoveka da organizuje, uvek je sve isto; krkanluk, pečenje različitog organskog porekla, vino, rakija, Seka Aleksić, Ceca Ražnatović, Aca Lukas, a na kraju, kao šlag, šorka u obliku kickboxa, discipline koja je Jagodinu proslavila u krvavim prostorima najimbecilnijih sportova, valjda u slavu rahmetli Arkana koji je voleo kickbox na terenu, naročito kad su Muslimani u pitanju, malo nožem, malo nogom, malo bajonetom, malo metkom u glavu, sve po pravilima paravojnog sporta koji iziskuje maštu u likvidaciji.
Bolesni fenomen da se Palmina ekipa zove „Tigrovi“ naravno da nije zazvučala neobično Predsedniku Borisu Putinu zvanom Tadić; Boki Taki, još u vaskolikom transu što mu je uspelo da postane socijalista a da pri tom ostane predsednik Demokratske stranke i, povrh svega, predsednik ove sulude Države, nije uspeo da poveže Arkana i „Tigrove“, što bi ih, majke ti, povezivao u času kad je sasvim svejedno šta je tko radio u prošlosti kad je čas da se svi zagrlimo, pomirimo, petingom obljubimo, oralno ispraznimo i jezikom ljubavi ispišemo novu, zlatnu stranicu nazi-pomirenja u zemlji koja je večito bila žrtva, uvek mučena i ubijena, jer takvi smo mi Srbi, večito smetnja čitavom svetu jer smo hrabri, dostojanstveni, željni slobode, nadnaravno inteligentni, kosmički tolerantni, reklamno gostoljubivi a posebice intiutivni kad valja glasati, prekjuče za Miloševića, juče za Koštunicu, danas za Tadića, kao da ste svojevremeno glasali za Zoricu Brunclik, pa za Cecu, a danas za Seku Aleksić.
Stavi me u ram, molim te!
A tek je posebna priča o ambasadorima ili diplomatama iz ambasada koji su u Jagodini gledali kickbox, treptali nad svakom neiznuđenom sisom Seke Aleksić ili forhend butkicom iz furune Dragana Markovića Palme; njihovo predavanje jagodinskim strastima, svejedno da li je u pitanju salata od paprika ili udarac nogom u glavu, poslednji je dokaz teze kako je budale lako kupiti.
Palma se u tome specijalizovao: više ga niko ne pita za Beethovena, slučajno su mu rekli da je odavno umro, baš kao i Mozart, šteta, a taman je hteo da ih pozove na Jagodinski Vašar gde im je i mesto, zajedno sa ambasadorima svih tih država koje kao pokošene padaju pred Palmom, baš kao nemački ambasador koji s ponosom izjavljuje da mu je ovo prvi put da gleda kickbox, da, vrlo mu se dopalo, i, da, hrana je bila savršena, ljudi ljubazni, Seka Aleksić senzacionalna, daćemo joj vizu na deset, dvadeset godina, Seka je pravi simbol Srbije, Tadić je ruku u vatru stavio za Seku, Nemačka voli Seku, ich lieben dich, Seka uber alles!
Tema: 
