021M/ SRBIJA JE KOSOVO ILI KAKO JE BARAK OBAMA POSTAO PRVI AFRICAN SERBIAN:Na uglu ulice Ivana Milutinovića i Bulevara JNA – udario partizan na partizane – u petak popodne vaistinu se porodi billboard; iz četničkog taksija u kojem su nalepnicama zalepljeni svi postojeći srpski sveci including photo haškog DJ residenta Vojislava Šešelja, srpska zastavu s krunom i nekoliko verskih dosetki Nikolaja Velimirovića poput "Kuvarice manje zbori, da ti Kosovo ne zagori", sa sve torbom u rukama na putu za bolnicu, radoznalo, na vrlo duuuuugačkom semaforu, gledam radnike koji lepkom doteruju mega-poster; s leve strane rahmetli John F. Kennedy, s desne strane Barak Obama, u sredini mapa lažne države Kosovo sa sve srpsko-engleskim prevodima "Kosovo is Serbia", "Kosovo je Srbija", "Jedinstvena Srbija" iliti "Entire Serbia", a preko sredine ćirilicom, da crni Obama razume, piše: "Barače Obama, budi uvek s’ nama".
Prekrstim se i levom i desnom torbom, taksista ljut kao Hrvat: "Nešto vam smeta?" pokazujući rukom na billboard; "Taman posla" kažem i brutalno lažem, neću da nerviram taksistu kilometar od Kliničkog Centra, ko da ide peške petkom usred Beograda, ali mi đavo ne da mira i dodajem "Dobar je Obama: odlična je rima." Još uvek na semaforu Bloody Red a taksista se uskopistio, gleda me sumnjivo, zuri u moj bedž na kojem piše: "Ja sam jedna od nas" i pita me, pokazujući na crveno metalno kazalo: "Je l to nešto o pederima?", nonšalantno mu odgovaram da je u pitanju neka vrsta kosovskog devojačkog zaveta, ali primećujem da mi ništa ne veruje, dobacuje da je Kosovo "tek početak" i da iz prve "ima podatak" da će već iduće nedelje Vojvodina postati nezavisna i da će nam trebati pasoš za Pančevo, Novi Sad a posebno za Suboticu.
"Odlično", obradujem se glasno – možda posle toliko godina konačno odem u inozemstvo, recimo u fucking Bačku Palanku, ali me taksista preduhitri i objasni da je ovo "svetski plan" i da sledi "razbijanje Srbije" po šavovima; prvo Kosovo, potom Vojvodina, onda Sandžak, konačno Šumadija s glavnim gradom Kragujevcom. Nismo stigli tamo gde smo trebali jer mu pokazujem da stane: bolje da hodam nego da ga slušam. Nema bakšiša: čekam poslednji dinar da mi klon Nikolaj Velimirovića koji se kao njegov idol nije kupao godinama vrati 20 dinara: izem mu svece kad nije video sapun decenijama, verovatno iz straha da ne sastruže rodoljublje u mirisnim domoljubnim smrad-slojevima.
022Q/SRBIJA JE RUSIJA ILI KAKO JE VLADIMIR PUTIN OTKRIO SRPSKU SEKSUALNOST: Hodam do Kliničkog Bolničkog Centra pored voljene Ruske ambasade i sve mi u glavi matematika s fakulteta: ako je x jednako y, onda je y jednako x – hoće se reći: ako je Kosovo Srbija, onda je Srbija Kosovo. A Kosovo ne samo da je "lažna i divlja država", nego "nezavisna na pepelu" (naslov iz Novosti), "izvorište heroina i belog roblja", "zemlja korupcije i bede"... što, gle, onom jednačinom matematike Srbiju pretvara u tipično Kosovo gde je idućih šest meseci na vlasti tehnički premijer dr. Koštunica koji vlada bez Parlamenta, gde se agonija odavno pretvorila u svakodnevicu i gde svakog zabole za činjenicu da je nekakva berza doživela šok golišavom činjenicom da se inozemni kapital ubrzano povlači, niko nije lud da ulaže u Srbiju koja tvrdi da je ona Kosovo, tko zna šta će već sutra mudri Srbi Tamo Dole preduzeti: valjda im je Akcionim Planom naređeno da slede inteligentnu SAO strategiju devedesetih godina, stavljaju balvane ili bandere nasred puta, preuzimaju železnicu koja stoji u mestu, hvalisaju se srpskim zastavama – sve dok ne stignu oni šumari iz UNMIKA i za pola sata ih razbiju kao zvečke.
Istog onog dana (u ponedeljak) kad je tisuće pripadnika fašističkih falangi – zvali se oni 1389. org ili Srpske Dveri ili Srpsko Nacionalno Jedinstvo ili Stormfront ili Nova Srpska Fašistička Misao – hodalo ulicama Beograda, stojeći u stavu mirno uz rusku himnu, veselo šireći tolerantne ljubavne poruke ("Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji!"), teh. premijer Koštunica obznanio je da će se sa "Rusima" dogovoriti o "sledećim koracima" glede situacije na Kosovu. Već sutra, kao rezultat razgovora, umesto nesrećnog Obame, priviđa mi se billboard na kojem piše: "Vladimire Putine, razmakni nam butine!"Pa da kolektivno uživamo u sveopštem ćiriličnom seksu!
ljeno štene, valjda zbog đenerala Draže Mihailovića i Ravnogorskog pokreta koji su ključni igrači u ovom samozvanom (smeh je zabranjen) Pro-Europskom Pokretu, grupaciji koja bi (ponavljam: smeh je strogo zabranjen) ovakvu raspolućenu i poremećenu Srbiju trebalo da odvede u mirne i dosadne vode Europske Unije.
0643 ILI KAKO SU AMBASADORI ZAVOLELI KICKBOX: Umetnik u ljubavi/ Ako si onda mi se javi/ Da po meni slikas ti/ Pejsaže golim rukama
Kod Palme nema iznenađenja: već godinama, šta god ta Tropska Biljka Od Čoveka da organizuje, uvek je sve isto; krkanluk, pečenje različitog organskog porekla, vino, rakija, Seka Aleksić, Ceca Ražnatović, Aca Lukas, a na kraju, kao šlag, šorka u obliku kickboxa, discipline koja je Jagodinu proslavila u krvavim prostorima najimbecilnijih sportova, valjda u slavu rahmetli Arkana koji je voleo kickbox na terenu, naročito kad su Muslimani u pitanju, malo nožem, malo nogom, malo bajonetom, malo metkom u glavu, sve po pravilima paravojnog sporta koji iziskuje maštu u likvidaciji.
Bolesni fenomen da se Palmina ekipa zove „Tigrovi“ naravno da nije zazvučala neobično Predsedniku Borisu Putinu zvanom Tadić; Boki Taki, još u vaskolikom transu što mu je uspelo da postane socijalista a da pri tom ostane predsednik Demokratske stranke i, povrh svega, predsednik ove sulude Države, nije uspeo da poveže Arkana i „Tigrove“, što bi ih, majke ti, povezivao u času kad je sasvim svejedno šta je tko radio u prošlosti kad je čas da se svi zagrlimo, pomirimo, petingom obljubimo, oralno ispraznimo i jezikom ljubavi ispišemo novu, zlatnu stranicu nazi-pomirenja u zemlji koja je večito bila žrtva, uvek mučena i ubijena, jer takvi smo mi Srbi, večito smetnja čitavom svetu jer smo hrabri, dostojanstveni, željni slobode, nadnaravno inteligentni, kosmički tolerantni, reklamno gostoljubivi a posebice intiutivni kad valja glasati, prekjuče za Miloševića, juče za Koštunicu, danas za Tadića, kao da ste svojevremeno glasali za Zoricu Brunclik, pa za Cecu, a danas za Seku Aleksić.
Stavi me u ram, molim te!
A tek je posebna priča o ambasadorima ili diplomatama iz ambasada koji su u Jagodini gledali kickbox, treptali nad svakom neiznuđenom sisom Seke Aleksić ili forhend butkicom iz furune Dragana Markovića Palme; njihovo predavanje jagodinskim strastima, svejedno da li je u pitanju salata od paprika ili udarac nogom u glavu, poslednji je dokaz teze kako je budale lako kupiti.
Palma se u tome specijalizovao: više ga niko ne pita za Beethovena, slučajno su mu rekli da je odavno umro, baš kao i Mozart, šteta, a taman je hteo da ih pozove na Jagodinski Vašar gde im je i mesto, zajedno sa ambasadorima svih tih država koje kao pokošene padaju pred Palmom, baš kao nemački ambasador koji s ponosom izjavljuje da mu je ovo prvi put da gleda kickbox, da, vrlo mu se dopalo, i, da, hrana je bila savršena, ljudi ljubazni, Seka Aleksić senzacionalna, daćemo joj vizu na deset, dvadeset godina, Seka je pravi simbol Srbije, Tadić je ruku u vatru stavio za Seku, Nemačka voli Seku, ich lieben dich, Seka uber alles!
samo ti uzivaj i nista ne brini, ja cu da biram tekstvove, na tebi je samo da procitas
02: KAKO JE DRŽAVOTVORNA SRBIJA KOJA TOLIKO DRŽI DO LJUDSKIH I POSEBICE DO MANJINSKIH PRAVA OŠTRO, OŠTRIJE I NAJOŠTRIJE REAGOVALA NA KINESKI MASAKR NA TIBETU: Krvavi obračun na Tibetu gde je prijateljska kineska Vlada "uspostavljala kontrolu" nad "pobunjenicima" i gde se u off-komentarima govori o stotinama ubijenih, konačno je izazvala žestoku reakciju Ministarstva inostranih poslova Srbije koju vredi citirati u celini i celosti kako bi objasnio stepen strahopoštovanja u disciplini oralne zadovoljštine celokupnoj Vladi Kine i čitavom kineskom narodu kojem smo voljni pojedinačno da pušimo po svakom individualnom zahtevu.
Ovako se to radi: "SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA POVODOM SITUACIJE NA TIBETU": "Povodom nedavnih nemira na Tibetu, Republika Srbija ponavlja svoju principijelnu podršku politici ’jedne Kine’ i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Narodne Republike Kine. Republika Srbija zastupa stav da je Tibet unutrašnje pitanje NR Kine i uvažava politiku kineske vlade prema Tibetu kao autonomnom regionu. Republika Srbija zahvaljuje Narodnoj Republici Kini na doslednom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, Povelje UN, Rezolucije 1244 i osnovnih načela međunarodnog prava, kao i na zalaganju da se pitanje Kosova i Metohije reši mirnim putem, iznalaženjem obostrano prihvatljivog rešenja."
Kad prevedemo ovu poruku ministra Vuka Jeremića, najboljeg druga Borisa Tadića, dolazimo do dešifriranog teksta: Ubij, zakolji, da Tibetanac ne postoji! Očekuje se, naravno, da nam NR Kina odmah uzvrati sledećim priopćenjem koje glasi: "SAOPŠTENJE MINISTARSTVA SPOLJNIH POSLOVA KINE POVODOM SITUACIJE NA KOSOVU": "Povodom nedavnih nemira na severu Kosova, Republika Kina ponavlja svoju principijelnu podršku politici 'jedne Srbije' i poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Republika Kina zastupa stav da je Kosovo unutrašnje pitanje Republike Srbije i uvažava politiku srpske vlade prema Kosovu kao autonomnom regionu".
Što je bliži historijski Referendum na kojem će Srbi, kao saborni narod, u milionskim kolonama, krenuti na glasovanje glede novog, tek ispečenog Ustava koji su zajednički, nekoliko noći, mesili Koštunica, Tadić i njihov drugar Nikolić – sve je primetnije svetsko uzbuđenje pretvoreno u sveopšte oduševljenje zbog činjenice da ćemo Ustavom odbraniti Kosovo i poznato užurbanim korakom dr. Koštunice Evropu pridružiti Srbiji, čim pomenuta Europa ispuni uslove nametnute novim Ustavom. Suočen s realnošću da važnost srpskog Referenduma nadilazi okrutnu formu kolumne u hrvatskom Feralu, odlučio sam – iz sebičnih nacionalnih interesa – da istu pretvorim u nacionalni blog, odgovarajući na pitanja koja ne moraju biti ni postavljena jer se ona srbofobično podrazumevaju. Ukratko: vi pitate, Luković odgovara!
HRVAT (zaprepašteno): Iz neproverenih izvora sam čuo da je vaša Republička Izborna Komisija (RIK) donela odluku da će se na onim izbornim mjestima gdje se u kutijama nađe više listića od broja glasača, priznati rezultati. Nisam mogao vjerovati!
LUKOVIĆ (ledeno): Niste mogli vjerovati jer ste naviknuti da ortodoksno tumačite volju naroda. Srpski glasač, odgojen u duhu filozofske teorije da od "viška ne boli glava", ima pravo da potvrdi svoj glas tako što će u kutiju, po sopstvenoj volji, sipati ili kipovati onoliko listića koliko on misli da treba. Raskid s titoističkim nasleđem koje nam je ostavilo pogubni princip "jedan čovek, jedan glas", oslobodiće prostor za neslućene srpske glasačke kapacitete.
HRVAT (podlo): Bilo mi je malkice čudno kad sam otkrio da će Referendum nadgledati i kutije čuvati samo predstavnici onih partija koje podržavaju Ustav. Zar to nije neobično?
LUKOVIĆ (hladno): Nije neobično, nego je logično. Zašto bismo rušili teško postignuto jedinstvo srpskog naroda dozvolom da glasove broje oni koji su protiv Referenduma? Opšte je poznato da njihov način brojanja generiše incidente: oni hoće da sabiraju i odbijaju da množe. To Srbija neće dozvoliti.
PROMATRAČI IZ DUME
HRVAT (uporno): Vaša velikodušnost prema zagovornicima tzv. bojkota nema granica. Uprkos ovim matematičkim neslaganjima, ponudili ste parlamentarnim strankama: Građanskom savezu, Socijaldemokratskoj uniji i Ligi socijaldemokrata da zajedno odaberu čak devet kontrolora koje mogu rasporediti na bilo kom od tisuću referendumskih mesta. Da niste malo preterali?
LUKOVIĆ (racionalno): Možda jesmo, ali kad je u pitanju regularnost Referenduma ništa nismo prepustili slučaju. Recimo, iz ruske Dume nam stiže šest iskusnih posmatrača, čime se potvrđuje da je slobodarski deo sveta već priznao rezultate Referenduma.
HRVAT (umorno): Glupo je i da vas pitam tko će tokom noći čuvati kutije?
LUKOVIĆ (osorno): Naravno da je glupo. Kutije će tokom noći čuvati narod, jer se Ustav i donosi zbog naroda. Lepo kaže dr. Koštunica: "Sada je sve u rukama naroda i njegove slobodne volje." Uključujući i kutije u rukama naroda.
HRVAT (neočekivano): A šta kaže Momo Kapor?
LUKOVIĆ (mirno): Kaže: "Laknulo mi je kad sam u novom Ustavu pročitao da je Srbija država srpskog naroda. Do tada sam verovao da je Srbija država Građanskog saveza."
HRVAT (dosledno): A šta je to pisalo u starom Ustavu što je iznerviralo Kapora?
LUKOVIĆ (čita): U starom Ustavu pisalo je: "Republika Srbija je demokratska država svih građana koji u njoj žive, zasnovana na slobodama i pravima čoveka i građanina, na vladavini prava i na socijalnoj pravdi."
HRVAT (suptilno): Šta je falilo toj definiciji?
LUKOVIĆ (drsko): Beogradski tjednik (K)NIN dao je objašnjenje: "To što je pisalo u starom Ustavu sasvim je u redu, ali mi znamo kakva je bila ta demokratija 'svih građana'."
[b]HRVAT (impresioniran)[/b]: Baš je naučno objašnjeno onako, do jaja. Nego, je li (K)NIN otkrio šta poslednjih nedelja rade antiustavni aktivisti na čelu sa Čedomirom Jovanovićem?
LUKOVIĆ (ohrabren): Za (K)NIN nema tajni: "Titoistička magla koju (antiustavni aktivisti) pokušavaju da prodaju nije samo u neskladu sa interesima Srbije da se udalji od Miloševićevog nasleđa, već nema osnova u istoriji ustavotvorstva u svetu. Kardeljovština u logici antiustavnih lobista i njihova želja da predstojeći Referendum iskoriste za sopstvenu promociju je maskirana floskulama o ugroženosti demokratije i tvrdnjama da se u Srbiji opet radi van sveta i vremena."
HRVAT (uplašen): Ako sam dobro razumeo, opet Tito i Kardelj vode kampanju protiv srpskog naroda?
LUKOVIĆ (glasno): Naravno da vode. Srećom da ih je (K)NIN na vreme otkrio, kao i njihove pomagače. U tekstu Bogdana Tirnanića kaže se da je "politički rejting fronta ustavnih ikonoklasta nikakav ili je, u najbolju ruku, zanemarljiv. Čak i kad se, kao ovog puta, nađu na zajedničkom poslu. A ustavno pitanje je, eto, ujedinilo Čedu, Čanka, Žarka Koraća i Natašu Mićić. Plus Pera Luković i Nikol Kidman".
HRVAT (onesvešćen): Nikol Kidman, bivša žena Toma Kruza?
[b]LUKOVIĆ (nehajno)[/b]: Aha.
HRVAT (iz malog mozga): A kakve ona veze, majke ti, ima s Referendumom?
LUKOVIĆ (znalački): Ima. Srela se u Prištini sa Natašom Mićić, predsednicom Građanskog saveza, što je Vojislav Koštunica shvatio kao filmsku uvredu.
HRVAT (direktno): A što Voja nije zapucao u Prištinu da vidi Kidmanovu, kad se već svima popeo na glavu tvrdnjom da je Kosovo deo Srbije?
LUKOVIĆ (praktično): Morao je da ide u Paraćin da na licu mesta proveri eksploziju.
24.10.2006.
« Poslednja izmena: 12. Maj 2009, 15:38:35 od klićo »
Tema: 
,
, čim pomenuta Europa ispuni uslove nametnute novim Ustavom. Suočen s realnošću da važnost srpskog Referenduma nadilazi okrutnu formu kolumne u hrvatskom Feralu, odlučio sam – iz sebičnih nacionalnih interesa – da istu pretvorim u nacionalni blog, odgovarajući na pitanja koja ne moraju biti ni postavljena jer se ona srbofobično podrazumevaju. Ukratko: vi pitate, Luković odgovara!
