Бесмисао екстремног или милитантног атеизма долази из истих разлога као и остали екстремизми. Тај разлог је пре свега генерализација. Тако се генерализују два хомогена ентитета, наука и религија, који се налазе у манихејском односу – религија је све лоше, мрачно, назадно; наука је све добро, напредно... У стварности ни религија ни наука нису хомогене. Иако је ова два појма тешко могу тако поредити сасвим је јасна једна чињеница – постоје разне науке и разне религије.
Омиљена играчка милитантних атеиста је да се на основу нелогичности у хришћанском учењу негира било каква вера у Бога или уопште оно што није материјално доказано. Ислам не смеју да дирају, јудаизам – Боже мој, па то је политички некоректно. Наравно, ови не могу ни да појме да постоје религије које уопште нису монотеистичке, па им је веома тешко замерити диктатуру или искључивост једног принципа.
Слично је и са генерализацијом науке. Заправо, једино код овог соја важи оно што понекад неки фундаменталисти кажу – да „верују у науку“. Наука ваљда тражи егзактан доказ који се може побити, али ето (још) није побијен. Али ови верују у узвишеност нечега чим је наука. У свету чињеница постоје науке које баратају веро-достојним подацима (историја), оне где супротне теорије опстају без краја и конца, а прелиминарне одлуке се доносе под политичким притиском (психологија) или оне које ниједну хипотезу не одбацују ако је у нечему корисна, а није штетна, односно опасна (медицина). О редукционизму овога пута да и не говоримо...

Укратко, све ово слепило може се видети у једном примеру – предлогу једног од најригиднијих атеиста да се слави Њутнов дан уместо Божића

Све оно што сам горе укратко рекао овде је видљиво, а извор, односно ко се на то овде ложи, је веома индикативан. Прво се нашироко образлаже бесмисленост слављења Божића, при томе тотално занемарујући исконску људску потребу да обележи краткодневницу. То аутор текста само наводи (ваљда као погрешно)...
Но, оно што ме је стварно мотивисало да ово пишем није већи део текста о бесмислености слављења Божића, о томе не желим да полемишем, него оно што је дато на самом крају, ваљда да би имао уопште некакву поенту, да би био занимљив. То је предлог да се 25. децембра слави Њутнов рођендан.

Занима ме колико тога Ричар Докинс уопште зна о Исаку Њутну. Можда следеће ствари и зна, али их је једноставно превидео, јер му се не уклапају у једначину. Сматра се да је Њутн само трећину времена које активно проводио, а био је прави фанатик рада, посветио научним открићима којима је задужио свет. То наравно говори о томе колики је то ум био.
Трећину времена Њутн је посветио алхемији, идејама као што „рашћење метала“. Занимало би ме шта о томе мисле они који данас „верују у науку“. Још је занимљива она друга трећина, посвећена изучавању Библије и својим идејама. Њутн је веома радо читао описе спаљивања калуђерица, зато што је делио уверење ондашњих протестаната да „католици баш и нису људи“. Међутим, није он био баш правоверац ни према ондашњим протестантима. Њутн је веровао како је Христос био обичан пророк, што је веровање донекле слично некадашњим „аријанцима“. Пажљиво је ишчитавао Библију и предвидео је Апокалипсу за 2069. годину. Тада ће по њему доћи до „победе правог хришћанства“. Ове своје закључке рекао је тек на самрти, страхујући од тадашњих црквених ауторитета.

Но, то није све. Вратимо се на његова открића, она у вези природе светлости или гравитације. У истраживањима о природи светлости, опонент му је био један други велики ум тог времена – Декарт. Њутн је био мотивисан не самом жељом за сазнањем него и жељом да докаже да је „протестантска“ наука изнад „католичке“ (пре рецимо него неким супарништвом Енглеза и Француза). Још је занимљив пример теорије гравитације.
Не тврдим ја овде да је мотивација била верска. Оно о чему причам је поглед на свет. У том смислу немогуће је одвојити научну мисао од религијске, која јој претходи. Овде под религијом посматрамо људско осећање оног несазнатог, а не догме или устаљене ритуале. Говоримо о суштини, а не форми. Идеја која настаје око 1000. године на северу Европе је она о бескрајном божанству и његовој вољи. Било је то другачије од идеје о богу као идеалном телу, која је постојала код старих Грка, или магичној светлости, пнеуми, која се спушта са затвореног небеског свода, како се то замишљало на Блиском истоку. У том смислу можемо говорити о одређеној врсти хришћанства, која је обухватила католичанство и касније протестантизам.
Поставимо си онда питање, шта да је неком Грку, рецимо Архимеду пала јабука на главу. Да ли би он уопште могао докучити тајни смисао те поруке? Грци су знали да је Земља округла, па су претпостављали неки антиподни континент, да се планета не би преврнула. Уопште, поглед неке културе можемо видети по најлуциднијим изјавама. „Дајте ми полугу и померићу свет.“ А шта ако нема полуге? Колико је неко коме није природно да Бог делује на даљину уопште докучиво да нека сила може деловати даљински – без физичког додира. А то је управо гравитација. Из божије бесконачности изводи се и инфинитезимални рачун. Значи, религија ипак није само мрак!

Према томе, срећан вам, са закашњењем Њутнов (рођен)дан. И немам никакав проблем да се слави 25. 12. Ја ионако не славим тада Божић...

Potpuni ateizam nije nista drugo nego sociopatizam, i duhovno i drustveni. U poredjenju sa religiskim fanatizmom tesko je odluciti sta je gore, a nije ni bitno, obe stvari su iste na neki nacin, jedna je potpuna sigurnost da nema nicega osim ovoga sto nam je ispred nosa a druga je sigurnost i slepo sprovodjenje onoga sto je u svetih knjiga bez trunke savesti. Neka se niko ovde ne uvredi, jer potpuni ateisti su retki, postoje samo veci i manji skeptici.

 Aleksandar Lazić
Hristos, iz doma Davidova

Nedavno se na sajtu Peščanika, kao neka vrsta božićne antičestitke, pojavio tekst Ričarda Dokinsa (1) " Happy Newton Day!" (2) Umesto proslavljanja Hristovog rođenja, Dokins je srećan što ima i drugih opcija – može se slaviti/čestitati rođendan Isaka Njutna! (3) Ovom prilikom nećemo ulaziti u to da je, po svemu sudeći, i sam Njutn slavio Hristovo rođenje ( "Isak Njutn je napisao više o Bibliji negoli o zakonima prirode" (4)) – jasno je da svako ima pravo da slavi i proslavlja šta god hoće: jedan komentator (5) Dokinsovog teksta napisa da je na Božić po gregorijanskom kalendaru rođen osnivač Pakistana Muhamed Ali Džina (Mohammad Ali Jinnah), pa sledeće godine Dokins može da čestita (i) "Happy Jinnah Day"! No, kada se Dokins odmakne od pričice o tome šta slaviti na Božić i počne da citira (tj. "raskrinkava") Bibliju, stvari prestaju da budu naivne.

KAKO DA BIBLIJA NE BUDE U PRAVU: Ništa lakše od toga – uzmite da čitate Sv. pismo naoružani željom da vam ne bude jasno a razoružani znanjem i bilo kakvim tumačenjem. Pored toga, da bi se Biblija razumela, mora joj se (verujemo) pristupiti čista srca i mora vam biti data sposobnost razumevanja. I onda, kada se makar malo zagrebe ispod površine, nestaje ono što je Paskal nazvao "prividna protivrečnost Jevanđelja". Za ovu priliku uzećemo dva Dokinsova "raskrinkavanja", dve stvari koje se odnose na Hristovo rođenje.

DODATO U PREVODU? Dokins piše: "Naši veroučitelji su mogli da probude našu znatiželju priznanjem da je hebrejska reč za mladu ženu igrom slučaja u grčkoj Septuaginti pogrešno prevedena kao devica. To je razumljiva greška, setite se engleske reči 'maiden' [koja označava devojku, neudatu ženu, ali i devicu – prim. prev.]. Blago rečeno, ta mala greška u prevodu proizvela je posledice preko svih očekivanja." Na žalost ljubitelja lakih rešenja, ovde stvari nisu samoobjašnjavajuće, pa ćemo morati da ubacimo malo teorije:

- Septuaginta (ili prevod Sedamdesetorice) je najstariji jevrejski prevod starozavetnih knjiga na grčki jezik, pravljen za Jevreje u dijaspori; bitan je podatak da je završen najmanje sto godina pre Hrista, te da su prevodioci "Jevreji [...] upućeni u rabinske tradicije, u proročko-apokaliptičku književnost, i, pre svega ostalog, u mesijansku problematiku svog doba" (6).

- Reč je o stihu iz starozavetne Knjige proroka Isaije: "Zato će vam sam Gospod dati znak; eto djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuilo" (Isaija, 7:14) (7), na koji se poziva jevanđelist "Eto, djevojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog" (Mt. 1:23). (

- Kada (bez imalo dvojbe!) Dokins kaže da je prevod pogrešan, on zapravo misli da kasniji jevrejski prevodioci Akila, Simah i Teodotion, koji su prevodili Stari zavet na grčki najmanje sto godina posle Hrista, umesto reči "devojka" (u značenju devica) stavljaju "mlada žena". No, druga strana medalje bi mogla glasiti da su ovi Jevreji, posle rođenja Hristovog, postali zainteresovana strana, a da prevod Sedamdesetorice nije "opterećen kasnijim spekulacijama" (o. Zoran Đurović); rečima sv. Jovana Šangajskog: " Novim prevodom oni su hteli pokazati da hrišćani na osnovu nepravilnog prevoda [...] misle da pripišu Mariji nešto sasvim nemoguće – začeće bez muža, dok se u stvari, kažu oni, Hristovo začeće i rođenje ničim ne razlikuje od začeća i rođenja ostalih ljudi. " (9)

- Ako vam do sada nije previše bilo jasno, onda da još malo zakomplikujemo filologijom: Jevreji imaju dve reči koje se odnose na device – "alma" (koju je upotrebio Isaija, znači i "mlada devojka") i "betula" (čije je jedino značenje devica). Svega ovoga ne bi bilo – mogao bi da pomisli neko – da je Isaija upotrebio reč "betula", ali oni koji imaju više iskustva sa osporavanjem Hrista znaju da bi onda kao problem iskočilo nešto sasvim drugo! Uzgred, "Isaija ispred 'alma' upotrebljava određeni član 'ha', koji treba da istakne, odnosno konkretizuje ovu imenicu, pa je stoga treba prevesti sa 'Devica'. Reč je o konkretnoj i stvarnoj Devojci." (10)

Dakle, iz same jevrejske reči "alma" ne ishodi neopozivo da je reč o "devici", ali kako onda naučnik Dokins bez sumnje zaključuje da je to bila greška?! Van same filologije (i vere), početak Isaijinog stiha glasi "Zato će vam sam Gospod dati znak" (podvukao A. L.) – kakav bi znak bilo to što bi zatrudnela mlada žena, i to još s nekim ? Još i više, bez obzira na prevode – "bilo da stoji 'mlada žena' ili 'devica', treba razumeti da se ova reč odnosi na nevinu devojku koja će roditi da bi to zaista bio čudotvoran znak." (11)

IZ DOMA, ALI ČIJEG? Drugo mesto iz teksta Ričarda Dokinsa na koje ćemo obratiti pažnju glasi: "I da zbrka bude veća, Matej i Luka, iako se jedino u njihovim jevanđeljima tvrdi da Isus nema zemaljskoga oca, nalaze Davida među Isusovim precima, i to preko Josifove, a ne Marijine loze (doduše, liste predaka kroz koje se linija nasledstva provlači su im vrlo različite, kao i broj tih predaka)." Opet ćemo morati da uvedemo nekoliko pomoćnih tvrđenja i objašnjenja, da bismo pokazali da zbrka nije baš tako velika (ako je uopšte i ima):

- Na više mesta u Starom zavetu stoji da će " Hristos doći od sjemena Davidova " – u jednom od njih kaže se: "Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvojega posadiću na prijestolu tvojemu" (Psalmi, 132:11). Ako Isus i dolazi iz doma Davidova, kako onda nije dat Marijin rodoslov, budući da mu Josif nije stvarni otac?

- Bogorodičnin rodoslov se ne daje jer nije bilo uobičajeno (neki autori tvrde da je čak zakon zabranjivao (12)) da se rodoslov izvodi po ženskoj liniji.

- Kanonska Jevanđelja ne daju mnogo pojedinosti o Bogorodici. Iz apokrifnog "Protojevanđelja Jakovljevog" (13) može se saznati da su Marijini roditelji bili Joakim i Ana, i da su jedinu (obratite pažnju na ovo podvlačenje) kći dobili u svojim poznim godinama.

- Videli smo da je Marija bila jedino dete, samim tim je i naslednica; pogledajmo sada Knjigu o brojevima  (Četvrta knjiga Mojsijeva, 36:6-9), podvlačenje naše: "Ovo zapovjedi Gospod za kćeri Salpadove i reče: neka se udadu za koga im bude volja, ali u porodici plemena svojega neka se udadu. / Da se ne bi prenosilo našljedstvo sinova Izrailjevijeh od jednoga plemena na drugo; jer će sinovi Izrailjevi držati svaki našljedstvo plemena otaca svojih. / I svaka kći u plemenima sinova Izrailjevijeh kojoj dopadne našljedstvo, neka se udaje za koga iz porodice plemena oca svojega, da bi sinovi Izrailjevi držali svaki našljedstvo otaca svojih, / Da se ne bi prenosilo našljedstvo od jednoga plemena na drugo, nego svaki iz plemena sinova Izrailjevijeh da drži svoje našljedstvo."

Dakle, svaka naslednica udaje se za pripadnika svog plemena, iz čega neposredno ishodi da, ako je iz Josif iz Davidovog plemena onda je iz tog plemena i Marija.

KOLENO I OSTALO: Ako još pogledamo Brojeve 36:11 (podvlačenje opet naše): "Jer Mala i Tersa i Egla i Melha i Nuja, kćeri Salpadove, udadoše se za sinove stričeva svojih " – neće nam biti teško da prihvatimo stanovište da su se naslednice udavale za isto koleno, iz čega bi neposredno ishodilo da Josifov rodoslov tačno prati Marijin.

Na kraju, ali ne i najlakše za razumevanje, ostaje priča o razlikama između Matejevog (Mt, 1:1-16) i Lukinog jevanđelja (Lk, 3:23-38). (14) Neki autori (15) smatraju da je Matej izložio Josifov a Luka Marijin rodoslov, ali – van onog gore rečenog – Luka navodi da je "Isus sin Josifa, sina Ilijeva" a valjda bi trebalo da  umesto "Ilijeva" stoji "Joakimova", oca Bogorodičinog! Bolje objašnjenje, po nama, nalazi se u "Crkvenoj istoriji" Jevsevija Kesarijskog: "Imena pokolenja u Izrailju navedena su ili po prirodi ili po zakonu; po prirodi kada je postojalo prejemstvo zakonitih sinova, a po zakonu kada po smrti bezdetnog brata, njegov brat svome detetu daje ime umrloga oca. Tada još ne beše jasne nade u vaskrsenje, i buduće obećanje smatrali su izvodljivim ako bi ime umrloga davali detetu, smatrajući da će to ime na taj način biti sačuvano zauvek. Zato među onima koji su pomenuti u rodoslovu, neki su bili zakoniti naslednici svojih očeva po prirodi, dok su drugi bili rođeni od jednih otaca, a nosili su imena drugih. Takođe pominju i stvarne očeve i one koji im behu kao očevi, i na taj način, ni jedno ni drugo Jevanđelje ne greše, navodeći imena i po prirodi i po zakonu. Potomci Solomona i Natana prepleću se među sobom upravo zbog postojanja bezdetnih ljudi kao i drugih brakova, te je i jedne i druge moguće smatrati za decu navedenih roditelja (očeva). Obe povesti su potpuno pravilne, i dolaze do Josifa pravim putem mada on ponekad izgleda veoma krivudavo." (16) Jevsevije, takođe, pominje i da "Matej naglašava: 'Jakov rodi Josifa', a Luka kazuje da je on bio sin Josifov, Ilije, Melhije. Nemoguće je jasnije naznačiti rođenje po zakonu, i Luka, govoreći o podobnim rođenjima, ipak izbegava reč 'rodio', mada u svom nabrajanju dolazi do Adama i Boga." (17)

IZ DOMA NAUKE: Ričard Dokins bi morao, kao naučnik, da ponudi i drugu stranu priče, čiji smo deo ovde izneli (makar za domaće antiteiste); naravno, ako zna nešto o tome. Jer, koliko čuvene reči " mnoge knjige nisu opasne , opasna je samo jedna" (18) važe za pravu Bibliju toliko važe i za Dokinsovu "ateističku Bibliju".

НСПМ

Pa da je bilo po popovima nebi smo se dopisivali ovako preko neta, nebi imali mnoge stvari, vec bi klecali u nekoj crkvici  uz svetlo nacedjenog ulja iz neke zivotinje i krstili se. 

Naravno lightsoft, samo nauka i mracnu stranu - "savremeno" oruzje. Ako jednom dodje do nuklearnog holokausta, bojim se da ce ispasti da je inkvizicija bila u pravu kad je unistavala sve naucno i napredno.

A vera ne govori o mracnoj strani ?? Nauka ima nuklearke, vera Armagedon.
A ko nas tera da koristimo nauku u maracne svrhe ?? Na koliko njih je to dozvoljeno ?? Sto se ljudi ne pobune protiv takvih ?? Pa posle nauka kriva.
A inkvizicija je pokazala i onu drugu stranu vere. A to je dobro, jel tako ?? Kleci, krsti se i zivi u neznanju. Pa tako i biblija pocinje, zbog zelje za znanjem, dobismo sut kartu.

Ma sve je to ljudsko zlo i neznanje, pocevsi od pojedinca pa do kolektiviteta. Ni religija, ni nauka koja je stigla na Mesec i dalje ne moze objasniti ljudsku sustinu.
Lakse je otici na Mesec ili Mars nego prodreti u vlastitu sustinu. (Karl Jung)

Ти мора да се шалиш
Или ти је неко то рекао... А како би било да је било по комесарима?

Хвала Ливингстон на тексту који ћу касније детаљније прочитати. Мада имам извесну аверзију кад неко од мене тражи да "чиста срца" читам библију. Зашто нико не тражи да чиста срца читам рецимо Веде. Узмимо тако Химну стварања (Рг Веда) где нам разум и чињенице које данашња наука познаје говоре колико је настанак Свемира овде тачно описан...
Са друге стране, није ни комплетна хришћанска мисао у Библији. Став о бесконачности божанства би се у Библији могао наћи само метафорички. Неко касније је то тако тумачио, и тај неко је значајнији (јер да није Библије тумначио би можда Еде на тај начин). О руском (и српском?) схватању Бога и света можда више можемо сазнати читајући Достојевског него Библију...

Tу се Ђаво с Богом бори, а бојно поље су срца људска...!"

Koliko puta li tu rec samo procitah za raznorazna objasnjenja, za koje se nema odgovor.


Ne salim se.
I pokusavam da razmisljam, a ne da idem po svoje misljenje.

Можда и покушаваш, али не видим да стижеш даље од нечијих флоскула:

"Crvena boja je super! Licno sam levicar i mislim da u ovom vremenu u kome živimo i nemamo puno izbora: ili levo ili desno. Ili liberalno ili konzervativno. Ili cemo pod patrijarhovu suknju, s kandilom u ruci, ili cemo modernizovati ovu zemlju sklanjajuci gvozdenu zavesu koja nas je odvojila od svega normalnog — izmedu ostalog i crvene boje."

Ceda Jovanovic



То је знаш оно што постоји код људи који имају маште.
Иначе, и није потребно много маште па да се замисли како би човек пре 3500 година могао представити себи Велики Прасак којим је настао универзум.
А ово је из једне верске химне:

CREATION HYMN from the RIG VEDA

Translation by V. V. Raman, University of Rochester

Not even nothing existed then
No air yet, nor a heaven.
Who encased and kept it where?
Was water in the darkness there?
Neither deathlessness nor decay
No, nor the rhythm of night and day:
The self-existent, with breath sans air:
That, and that alone was there.
Darkness was in darkness found
Like light-less water all around.
One emerged, with nothing on
It was from heat that this was born.
Into it, Desire, its way did find:
The primordial seed born of mind.
Sages know deep in the heart:
What exists is kin to what does not.
Across the void the cord was thrown,
The place of every thing was known.
Seed-sowers and powers now came by,
Impulse below and force on high.
Who really knows, and who can swear,
How creation came, when or where!
Even gods came after creation's day,
Who really knows, who can truly say
When and how did creation start?

Da si citao moje ranije postove sigurno nebi to rekao sto jesi.

Па добро, ако ниси од Чеде "позајмио" своје мишљење, јеси сигурно од неког другог. Свако од нас трпи разне утицаје, а већине није ни свестан. Много шта од онога што ти подразумеваш, па је и наука у међувремену доказала се на почетку предосећало и било речено у виду религије.
Тек, тврдити да неко разишља потпуно независно од околине и онога што му је речено - бесмислено је.

Да знаш да ових дана читам Лучу Микрокозму и можда баш овде буде неки згодан цитат

Ajd' sada ovako. Zasto bas od " Cede " ?? Jel' bi to trebalo da me uvredi i da pokaze sarkazam ??

U potpunosti se slazem sa ovim sta si dalje rekao. Samo sa jednom razlikom. Sto pokusavam da odvojim propagandu i lazi od ostalog.

Koliko puta sam rekao da se stvari i dogadjaji u bibliji, mozda ne tumace na pravi nacin? Vise neznam ni sam.
Koliko sam puta samo naveo moguca naucna objasnjnja za dogadjaje u biblji ? Ni to neznam.
Kada god se da takvo neko objasnjenje, usledi lavina opovrgavanja, u stilu, treba sagnuti glavu, verovati, ...
Koliko li sam smo puta trazio objasnjenja za odredjene dogadjaje, a dobijem odgovor, ne pita se, bog ce reci, ... ili je to samo tako predstavljeno, a odgovora na to kako je stvarno, nema.
Koliko li sam samo puta navodio ljude na razmisljanje, dali neko zeli da bas na taj nacin razmisljaju, da se ne pita, da se ide pognute glave, da se ne razmislja,...
Koliko li sam naucnih cinjenica i istrazivanja naveo, o tome kako i nauka traga za Tvorcem ??
Koliko puta sam rekao da je i Biblija mozda nastala iz drugh izvora znanja izgubljenih u vremenu ??
Koliko puta sam navodio i Sumere, Maje, Indijce, Egipcane,... i njihove Svete knjige, Popol Vuh, Vede, ..... i dobijem odgovor da je to ep. Ali zato Biblija nije, ona je cinjenica, ona je od samog Boga, ostale knjige su eto epovi.
Koliko li samo puta na pitanje o necemu dobijem odgovor da je to metaforicki ??
Koliko li puta ....

Ма оно за Чеду, једноставно ми је његово манихејство било слично твом. Е сад, ако ти то смета, размисли о томе. Узгред, појам манихејства потиче од религије (можда је неправедно добио значење које сада има), као и појам талибана, а знамо за реформске талибане
Толико о томе.

Што се тиче осталог, делимично се могу сложити с тобом. Значи одустајеш од твоје тезе да је "по поповима" (којим поповима?) сада не бисмо имали компјутер. Наравно, било је и таквих противника техничког прогреса, али и то је генерализација - значи нетачна тако како је изнета.
Лично схватам Библију као резултат једног виђења света, виђења које је у великој мери прожето мистичним искуствима њених писаца. Само виђење је оно што је значајније. То виђење је било блискоисточно, а наше виђење је другачије. Ерго, нама је значајније оно како је ми тумачимо, односно како су свет (па и Библију) видели значајни људи наше словенске културе - Његош, Достојевски, Николај... Шпенглер је говорио о хришћанству трећег миленијума, то би рецимо била нека основа.

Ne, i dalje stojim iza toga.


Zbog tih generalizovanih se spaljivalo na lomacu, bili krivi svi koji su makar malo drugacije razmisljali...

I mislis da se kasnije sve promenilo. Nije samo je obuceno drugo ruho.

A sto se manihejstva tice, potice od tipa Mani-ja, koji je ziveo trecem veku i sebe smatrao "bozjim poslanikom". Zar ja negde pominjem da sam njegov poslanik, pa samim time spadam u tu kategoriju ?

Манихејство је уобичајен термин који се користи за све (углавном лажне) дилеме које се постављајју као или-или. Имао си одличан пример у оној Чединој изјави шта је манихејство. А ја заиста не видим како то комјутер искључује кандило, или обрнуто. Да, то је било типично за монотеистичке религије, религије откровења, јер није се могло веровати у две различите такве религије. Али онај ко је поштовао Озириса, могао је да поштује и Ра
То је било некада, а има и сада... Само сада не видим да су религије најгласније и најопасније - већ одавно су то идеологије. А многе идеологије не само да користе научна средства него и научном терминологијом, односно, "научним методом" правдају и рационализују своје ставове. За несреће нацизма кривља је еугеника више него била која религија. За несреће марксизма кривља је социологија више него била која религија. За несреће либерализма кривља је економија него било која религија. У сва три случаја имаш научне, а не верске догме.

Manihejstvo pa manihejstvo. Pa taj Mani se predstavljao da je direktni izaslanig boga, zeleo je da totalno odvoji religiju od nauke. Pa jel' ja o to zelim? Jel' govorim o totalnom razdvajanju ?? Jel' opet trebam da navodim koliko je nauka u potrazi za Tvorcem ? Koliko se nauka koristi i pokusava razjasniti stvari iz religijskih postavki. Na koji nacin i dali to uopste radi religija ?? Religijakoristi nauku samo da bi dala na znacaj vec svoje svojstvene stavove.

Npr, u Nisu, su u Sabornom hramu donesene mosti, ne secam vec cije, koje su bile kao da je covek mumificiran. Neraspadnute. Svestenik nije govori prisutnima o tome kako je to bozije cudo ili neznam sta vec, nego o naucnim istrazivanjima tih mostiju. I veruj nije time pridavao znacaj zato sto je verovao u nauku, vec da podgne znacaj verskog time sto ce navoditi i naucne postavke.

Jel' rekoh da je religija zaodenula drugo ruho ? Ne deluje vise kao sto je delovala. Pa ko ima jednu od najboljih, ako ne i najbolju obavestajnu sluzbu ? Vatikan. Pitaj bilo kog od specijalaca, nekog iz KOS-a, DB-a, pa ces videti sta ce ti reci. Ko ima jednu od najacih finansiskih institucija ?? Vatikan. Pa zar to nije religijska institucija. Da li se  odluke raznoraznih vlada donose bez njihovog blagoslova ??  Kakva je to onda ideolgija koja donosi odluke, i bez koje se ne mogu doneti odluke ?? U koje strukture civilizacije nije zavucena??

Pa da nije postojao srednji vek, sa svojom inkvizicijom , napredak nebi bio u zaostatku tih nekoliko vekova. Pa nisu svestenici goreli na lomacama. Nisu svestenici isli kod naucnika za dozvolu da se neka knjiga objavi, vec se islo kod pape, ili nekog od njegovih predstavnika.

Govoris o kandilu i kompjuteru. A zasto ne shvatite da govorite iz sadasnje perspektive. Sta ce biti kroz 100, 300,.. godina ??
Pa jel ovo sto je Vladomil, postavio na jednoj temi, ne lici na ono da ce bog dizati iz mrtvih ?? A to je samo pocetak


Samo sto ovde ne dize bog nego covek.

I opet treba da ponovim kako se i nauka, kao i mnoge druge stvari koriste i za dobro i za lose. Navodis Eugeniku,Marksizam, Sociologiju,.. Pa zar postavke marksizma nisu iste kao u religiji o obecanju o ravnopravnosti, jednakosti, sreci, ... O dolasku i stvaranju ravnopravnog sveta za svakog pojedinca. Pa nije religija koristila ideju marksizma, vec obrnuto. A to kako je korisceno, opet pitam, jel nauka kriva ??

Па добро, вас двојица...толико лепих и паметних ствари можете овде да нам пружите, а ви нашли да се расправљате, као тинејџери.
Мани те се тога, да и даље уживам у вашим постовима.

Рекох да ћу цитирати Лучу, па ево нешто занимљиво

Човјек воље остаје свободне
ка сви други бесмртни духови;
његова ће душевна таблица
с обје стране бити начертана
с два сасвијем противна закона;
на једну ће закон правде благе
бит у свете начертан линије,
на другу ће превласника њина
зла сваког црњат се закони -
адски спомен везе са Сатаном.

Моћ ће човјек ова два закона,
кад посвети мисли мојој правди,
без никакве муке различити;
али адско проклетије духа
човјека ће чешће пљенивати.
Ова борба правде и неправде,
што је небо три дана колебала,
биће она са свијем ужасом
печатана на душу човјекову,
да му ропство горчи и колебље.