A sta cemo sa onima za koje se ne zna? Za ljude koji spasavaju zivote svakoga dana i itekako imaju svrhu. Sta cemo sa svima onima koji su posvetili zivot npr nauci ili pak humanitarnom radu (gladna deca u Africi itd)?

Gledate previse jednolicno. Slazem se da vecina ljudi nije takva(ja prvi) ali sagledajte siru sliku i shvatite da postoje ljudi koji jesu takvi

Klasični narcizam.

Da su značajni, za njih bi se znalo.
Plemeniti ljudi postoje, retki su, ali zašto se ovde posmatra kao da plementost, altruizam i zalaganje za čovečanstvo moraju da isključuju porodicu, brak itd. dakle, tu vrstu emocionalne ispunjenosti? Zašto se o altruizmu priča kao o kompenzaciji? 

''Ima ih, ali ne znam ko su'' nije argument, već pretpostavka.
Čovek je ipak sebično biće, čija je biološka funkcija (ako posmatramo po uzoru na ceo živi svet; ako vam je do metafizičkog pitanja smisla života, imam rešenje!  ) produžetak vrste. Najprostije gledano, ali logično.

Ne bi, mislis da je ovaj doktor o kome Patak prica poznat? Mozda u nekim svojim krugovima ali ne dalje od toga. Danas se zna za neke "kvazi" celebritije. Za ljude koji su zaista bitni retko ko zna

Razumem ja o cemu pricate i slazem se, ali gledate previse jednolicno na celu situaciju

Dajen Fosi...moj idol.

Mi? Važi. 

U pravu si, ja mislim da je nemoguce a vi mislite da je moguce te ja gledam jednolicno na celu situaciju

Da, ti gledaš jednolično na situaciju jer nemaš nijedan realan argument, osim preptostavki.

Marko nikako da shvatis jednu stvar...A to je da ne iskljucujemo mogucnost da postoje ljudi koji funkcionisu sami i koji se i kao takvi osecaju potpunim, ovde spominjemo veliku VECINU ljudi koja funkcionise na odredjen nacin...A velika vecina ljudi nisu doktori, humanitarci, aktivisti, naucnici i umetnici koji zive za svoja dela i eskperimente bez da im bilo ko drugi treba. Znaci pricamo o onome sto je prirodnije za veliku vecinu ljudi, za obicne ljude, prosecne, male ljude da tako kazem (i pri tome ne mislim da je to losa stvar, i takvi ljudi imaju svoje mesto u drustvu i poentu i oni daju svoj doprinos svetu). A upravo ta vecina tezi KA nekome i oseca se nepotpuno bez nekog pored njih, to je ono sto je prirodno za vecinu, ono sto je za vecinu ljudski.

Moja je želja da kada mi dete još malo poraste, odem u Afriku i brinem o malim gepardima.
Ljudi me više uopšte ne zanimaju.