Bebi Mafija - kradja dece u porodilistima :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

У Србији украдено 10.000 беба, коштају од 15.000 до 45.000 евра!

Београд – Према подацима Удружења „Родитељи несталих беба Србије“, месечно се у Србији украде двадесетак беба, а у тај злочин, који траје већ 40 година, умешани су многи – од лекара преко бабица и чистачица до читавих општина.

О беби-трафикингу у Србији, најуноснијој грани криминала, деценијама се упорно ћути. Према незваничним подацима, на територији Србије у последњих 40 година украдено је више од 10.000 беба (више од 20 беба месечно!), а несметаном цветању ове врсте криминала допринело је и то што у Србији не постоји закон о украденим бебама.

Свесни тога да пред овим проблемом сви затварају очи, неколицина родитеља окупљена око Удружења “Родитељи несталих беба Србије” решили су да преузму ствар у своје руке и коначно јавно проговоре о свему, како би стали на пут беби-трафикингу.

„Основни циљ нам је да у оквиру кампање “Да се више никада ниједна беба не украде”, прикупимо 30.000 неопходних потписа за петицију која би требало да се преда Скупштини Републике Србије, како би се омогућио улазак предлога Закона о украденим бебама“, почиње причу за Телеграф председник Удружења Владимир Чичаревић, који ће се испред овог удружења у среду 11. септембра први пут обратити широј јавности у Медија центру.

Тај закон је, према његовим речима, требало одавно да буде донет, али није због оправданог страха државе.

„Тог закона се плаше сви у Влади, јер су поред лекара умешане и бабице и чистачице и читаве општине“, објашњава Чичаревић, откривајући нам тарифу по којој се новорођенчад продаје у Србији.

„Цене беба се крећу између 15.000 и 45.000 евра, а зависе од тога какву оцену беба добије на рођењу, али и од порекла и здравствене конституције родитеља. Новорођенчад из Србије најчешће се продаје у скандинавске земље и Немачку „, прича Владимир, који основано сумња да му је 2003. украден син по рођењу и који се овом проблематиком интензивно бави већ пуне две године.

Након обраћања јавности, Удружење ће Министарству здравља дати рок од 48 сати да спроведе “хитно доношење акта о поступању према мртвим новорођенчадима”.

„Тражићемо да се донесе документ о забрани испоручивања ЈКП погребне услуге без специјалних одобрења, идентификацију мртвог новорођенчета и постељице и обавезну анализу ДНК оба родитеља како би се потврдило очинство или мајчинство. Све то поучени примером шпанске беби-мафије која је у породилишту замрзла мртву бебу и постељицу и недељама показивала несрећним родитељима једну те исту бебу“, каже Чичаревић.

Уколико Удружењу “Родитељи несталих беба” пође за руком да Закон о украденим бебама буде донет, Србија ће бити прва земља с овим законом. Тиме ћемо добити не само потпуни увид у болничку документацију породилишта, већ и истрагу и процесуирање свих осумњичених лекара и болничког особља.

И оно најважније: законом ће бити заштићене све евентуалне будуће жртве, којима Удружење жели да помогне на начин на који њима свих ових деценија није нико.

„Тражићемо да се у свим породилиштима обезбеди специјални двадесетчетверочасовни видео-надзор, као и посебни извештаји смена у којима ће тачно писати колико је у смени било порођаја, царских резова, мртвих рођених беба“, категоричан је Владимир.

„У плану је и СОС број телефона који ће грађани моћи да позивају у хитним случајевима “мртвог новорођенчета” како би наша мобилна екипа одмах отишла у породилиште с породицом и тражила одређена објашњења“, завршава причу Чичаревић, додајући да тако лекари и учесници крађе беба неће моћи као до сада да користе трауматично стање породиље и оца детета.

tekst preuzet sa ...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Emisija Gnev Srbije 02.12.2013. autor i voditelj Milan Milenkovic gost Vladimir Cicarevic - udruzenje roditelja nestalih beba Srbije

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Bebi Mafija
JEZIVI POZIV RANKI: Sin vam nije mrtav, prodat je u Švajcarskoj!

Žena koja me je pozvala rekla mi je doslovce: "Jeste li Vi Ranka Studić, izbeglica iz Sarajeva, koja se porodila u Jagodini, 7. jula 1992. godine u šest sati uveče? Vaše dete je živo, njegovo ime je Ratko i živi u Švajcarskoj, prodat je dobrostojećoj porodici koja ga je usvojila, priča nesrećna žena
hranitelj, , beba, ruka, rojters

REJKJAVIK - Ranku Ingu (46) i Zdravka Studića (50) iz Sarajeva, koji već godinama žive na Islandu, kao grom iz vedra neba pogodio je anonimni telefonski poziv u kojem je nepoznata žena tvrdila da je njihov sin - koji je navodno umro pri rođenju - živ i da se nalazi u Švajcarskoj gde je prodat ljudima koji tamo žive.

Sudbinski poziv se desio u oktobru 2009. godine. Od tog trenutka se u životu Studića rodila nova nada. Ovih dana je švajcarski dnevnik "Blik" objavio njihovu potresnu priču sa ciljem da se animira tamošnja javnost ne bi li saznali nešto više o sinu koji bi danas trebalo da ima 21 godinu.

- Jako se teško nosim sa ovim, a pogotovu ovih poslednjih dana. Umorna sam psihički, jer stalno pratim forume, stranice, sve što se piše u medijima. Mnogi su se uključili, tako da verujem u ljudski rod, verujem da će neko ili čak možda naš sin da se javi ako negde nešto pročita - kaže Ranka.

- Žena koja me je pozvala rekla mi je doslovce: "Jeste li Vi Ranka Studić, izbeglica iz Sarajeva, koja se porodila u Jagodini, 7. jula 1992. godine u šest sati uveče? Vaše dete je živo, njegovo ime je Ratko i živi u Švajcarskoj, prodat je dobrostojećoj porodici koja ga je usvojila."

Nepoznata žena je odmah prekinula vezu ne rekavši ko je i bez traga o pozivu ili mogućnosti da nešto više saznaju.

- Ranka, koja je sve ove godine verovala da je njeno dete živo (mada joj je malo ko verovao) kaže da nikome nije pominjala vreme koje je daleke 1992. godine videla na velikom satu u sali gde se porađala. "To je neko ko sigurno zna ili je učestvovao pri mom porodu. Njen glas je bio umoran i zvučao je bolesno. Ili je htela da se oslobodi griže savesti ili joj se nešto desilo u porodici pa je rešila da rastereti dušu."

Ranka, po struci geodet i njen suprug Zdravko, po zanimanju šumarski inženjer živeli su u Sarajevu kada je počeo rat u Bosni i Hercegovini. Zbog održavanja trudnoće ona je ležala u bolnici, a kada su počele ratne strahote sklonila se kod tetke u Jagodinu.

Bila je u šestom mesecu trudnoće i s obzirom na rizike odlazi u tamošnju bolnicu. Tog dana, 7. jula, bio je državni praznik i malo bolničkog osoblja, ali se odjednom oko nje sjatilo četiri - pet zaposlenih, tako da se Ranka uplašila onog najgoreg. Neljubazna sestra, koja ju je oslovljavala sa "devojko iz Sarajeva" uzela joj je krv uz objašnjenje da treba da utvrde krvnu grupu u slučaju da joj zatreba transfuzija na porođaju.

Kad se porodila, čula je bebu da plače, da "mijauče kao maca", kako kaže, i samo je videla nogicu, pupčanu vrpcu, krv...

Htela da vidi bebu

- Sa desne strane mi je prišla medicinska sestra i rekla da se potpišem, a sa leve su mi intravenozno dali injekciju. Sledeći put kad sam se probudila već sam bila u sobi sa ostalim porodiljama - kaže Ranka, koja sumnja da su joj u bolnici podmetnuli da potpiše dokument kojim se odriče novorođenčeta.

Jedne večeri je pokušala da vidi bebu, ali su je sprečili, nastavlja priču Zdravko, pošto je očito da je za Ranku svako podsećanje na te dane veoma bolno.

- Čula je glasove i kako je neko rekao "Jao, pronašla ga je!" i odmah su joj prišli s leđa i dali injekciju za spavanje. U bolnici je provela tri dana, nije mogla oči da otvori, a za to vreme su joj ispumpavali mleko. Zašto bi to radili ako nisu davali bebi? Ona je verovatno njima bila potrebna dok neko ne dođe po dete - smatra Rankin suprug.

Rankina majka i mali brat su došli posle nekoliko dana po nju i na majčino insistiranje su je pustili, jer bi inače iskrvarila u bolnici.

- U Bosnu se vratila potpuno iscrpljena, imala je ispod dva miliona crvenih krvnih zrnaca - opisuje Zdravko, koji je Ranku odmah prebacio na Sokolac gde je urađena revizija. Doktor Sedlar, koji je vodio njenu trudnoću od početka, rekao je kad je video otpusnu listu iz jagodinske bolnice "da je to glupost i da taj papir mogu da bace, da je trudnoća bila normalna" - ispričao je Zdravko.

-Šta smo mogli da uradimo kad je ratno stanje, kada nemate novca, nemate nikog ko će da vam veruje, kada ste nesretna izbeglica - sećaju se Studići, koji se nadaju da će jednog dana ipak naći svog sina Ratka.

Istinu teško dokazati u Srbiji

Za razliku od svoje supruge, Zdravko Studić ne gaji previše nade jer zna kako su deca nestajala u to vreme i da je postojala afera sa "bebi-mafijom".

- Ne želimo nikoga da prozivamo, ni državu ni lekare (ginekolog koji je porodio Ranku umro je pre nekoliko godina), ali dokazati istinu u Srbiji je vrlo teško, pogotovo za običan svet i naročito posle toliko godina. Svi mi volimo Srbiju, ali znamo kako je teško dokazati i neke činjenice, a kamoli nešto ovako - kaže Zdravko.

Ranka takođe ne vidi svrhu da nešto pokušavaju u Srbiji jer, kako kaže, zna da neće naći ništa, pošto ni žene koje su slično doživele i udruženja u zemlji nisu mogli ništa da urade.

- S obzirom na sva tumbanja u mom životu ne želim da se zamaram papirologijom i da sebe i supruga dovodim u situaciju da se plašim da odem negde zbog tako opasnih stvari. Jednostavno tražim svog sina i ne krivim nikoga. Bila sam u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, ne samo ja nego tri,četiri hiljade majki, državljanki Srbije, koje traže svoju decu - poručila je Ranka Studić.

Apel

U intervjuu za švajcarski "Blik" Zdravko Studić je rekao: "Verujem da su našeg sina uzeli Srbi koji žive u Švajcarskoj, jer je ime Ratko, koje je nepoznata žena navela, tipično srpsko. "Blik" navodi da ovaj par više od svega želi da sazna nešto o sudbini svog sina, kako živi i kako mu ide, i pozvao je Švajcarce da se jave i pomognu porodici Studić. Na Fejsbuku je takođe otvoren profil Tvoje dete je živo za sve koji nešto znaju o Ratku.

tekst preuzet sa ...