Pijana zena i 200 na sat? Ana Nikolic i ona Vranic....


A kad krenemo da cesljamo po npr. Amerikama...


Zene ne voze pijane jer su od iste kolicine alkohola uglavnom mortisane....2-3 koktelcica i ajd, zdravo....

prvo bile su same u kolima, drugo nisu jurile 200 na sat, nego krivudale automobilima i prelazile iz trake u traku, navodno bezala od pandura, pomislio bi covek da je jurila autoputem hiljadu na sat, a ona skrenula u jednosmernu ulicu pod uglom od 45 stepeni da pobegne od njih i tako... trece bile su mortus pijane toliko da nisu ni bile u stanju da voze, pogotovo ana sa vise od dva promila u krvi 

ne pijem tu pricu o tome kako su i zene paljevine podjednako kao muskarci.. jer prosto to nije istina 

Meni je fenomen kakve nesposobne zene ljudi poznaju. 

Retko koja zenska osoba koju poznajem ne vozi i velika vecina su dobri vozaci... ne plasljivi, ne spori, ne preoprezni vec dobri.

Ma ti ne zivis u Srbiji 100%.
Prvo se vozis se u autobusima koji imaju grejanje, a sad jos i poznajes zene koje znaju da voze...

nisam razmisljao o tome i sad se  bas kontah ... vecina devojaka, zena koje znam imaju vozacke ali ili ne voze uopste ili voze retko pa su i nesigurne ... od ovih koje aktivno voze sta znam ... vecina nisu neki vozaci al recimo dve mi padaju na pamet sto se ekstra vozaci ...

jedna je komsinica koja je dugo vozila kombi pa kad je kupila audija zalila se kako je nizak i mali ... i kako je s kombijem bila u prednosti jer je vislja i jaca pa su joj se ljudi sklanjali ...

Nemoj reći da je samo zbog toga vozila kombi 

ma imala neku prodavnicu kojecega pa vozila kombi zbog kabaste robe ... valjala gume i akumulatore i tako kojesta ... tipican biznis za zensko 

Izgleda da je istina da postoje dve Srbije.

Ana Nikolic je bila sa bratom...cini mi se... rodjakom, ova Vranicka je bila sam... i obe je policija jurila po gradu... znaci, svesno su ugrozavale sobracaj...


Inace, ako cemo iskreno... i moja majka koja je vozila 60km\h na autoputu je bila opasnost za saobracaj... kasnije se oslobodila, pa je vozila cak 90... Kao sto postoje osobe muskog pola koje su me vozile 200+ km\h niz Bubanj potok...

---

Predrag Bojanić (34) o nesreći u kojoj su stradale tri devojke
Bolje da sam ja poginuo nego one!
Utorak - 06.03.2012

„Bolje da sam ja poginuo nego što su njih dve nastradale. Kajem se zbog svega što se dogodilo.

Sam Bog zna kako mi je. Mislio sam da su prijatelji daleko ispred mene, pa sam zato požurio kolima da ih stignem“, ovo svakodnevno ponavlja Predrag Pega Bojanić (34), vozač BMW-a koji je u petak veče izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su na Pančevačkom putu život izgubile rođene sestre Milena (27) i Ljiljana (23) Rusov i njihova prijateljica Jadranka Jović (23) iz Pančeva.
Jadranka Jović (23), koja je teško povređena u nesreći, preminula je juče popodne na Urgentnom centru u Beogradu. U trenutku nesreće, ona je sa sestrama Rusov, sedela na zadnjem sedištu BMW-a, kojim je upravaljao Bojanić. Jadranka je imala teške povrede glave, unutrašnjih organa i krvnih sudova. Operisana je, ali se nije budila iz kome. Jadranka je bila dobra prijateljica s Bojanićem i sestrama Rusov. Rođena je u Rijeci, a živela je u Pančevu.
Čim je čuo za tragediju koja se dogodila u petak deset minuta pre ponoći, Predragov brat Ilija Bojanić je odmah otišao do „Progresa“, gde se dogodila nesreća. Tamo je zatekao Predraga, koji je bio totalno izbezumljen i uplašen.
- Pitao sam ga odakle je išao, a on mi je rekao iz pravca Beograda - kaže Ilija i dodaje da mu njegova izjava nije bila logčna te ga je ponovo pitao, ali je Predrag ponovo nejasno objašnjavao.
- Uhvatio se za glavu i rekao da se ničega ne seća od straha i stresa koji je doživeo. Nije hteo ništa da jede ni pije. Te devojke je voleo iznad svega. Družio se od novembra s njima. Hteli su da se dobro provedu u „Estradi“ u Borči. Teško mu je zbog tragedije jer i on sam ima ćerku - dodaje Ilija.
On kaže da Predrag od novembra ne živi sa svojom suprugom, ali je i dalje u dobrim odnosima s njom i nije se zvanično razveo. Viđa ćerku kada god poželi, a zajedno sa suprugom odlaze u kupovinu kada detetu nešto zatreba.
- On je jedini u našem društvu vozio sporo. Pitao sam ga da li je prošao kroz crveno, ali nije mogao da se seti. Pitao sam ga zbog čega je vozio tako brzo, a on mi je rekao da je mislio da mu je drug negde na putu ispred, pa je želeo da ga sustigne. Nije znao da je ovaj ostao da kupi cigarete - priča Ilija.
Vozaču BMW-a u trenutku kada se dogodila saobraćajna nesreća jedino se obratila Ljiljana Rusov, ali on se ne seća šta mu je rekla pre nego što se srušila i izdahnula.
- Moj brat se sam predao policiji i oni su mu odredili zadržavanje. Inspektori su došli da ga privedu, ali on nije bio u stanu, već se sklonio na drugo mesto. Pozvao sam ga i rekao da se javi policiji. Da je ostao u Pančevu, verujem da bi se ubio od svega što ga seća na te devojke. Javio se iz pritvora i rekao mi „Ja ostajem ovde, ne brini ništa“ - kaže na kraju Ilija.
 
Nije mu suđeno da pogine
Vozač „juga“ Predrag Fuštić (37) za nijansu je bolje. On je i dalje na šok-sobi Urgentnog centra.
- Jak je moj brat kao stena. Vidite, nije mu suđeno da pogine. Molimo svakog sekunda Boga da nam ga ne uzima i da ga sačuva. Čula sam da ga je vozač BMW direktno udario u prednji deo automobila. Moj Predrag je prošao kroz zeleno, a drugi vozač kroz crveno. Rekli su mi da je Bojanić vozio tako brzo da se skala koja je pokazivala brzinu zakucala na 200 kliometara na sat - priča Predragova rođena sestra.
 
Izjavio saučešće roditeljima
Porodica Bojanić u nedelju popodne je izjavila saučešće roditeljima nastradalih ćerki Rusov.
- Javio mi se njihov otac. Samo mi je rekao „Bato, meni sad to ništa ne znači“ i spustio slušalicu - kaže očajan brat. Kobni BMW Bojanić je kupio samo dve nedelje pre nesreće. Veče pre nego što je krenuo u provod, zvao ga je kupac koji je hteo da mu ostavi kaparu za automobil, ali dogovor nije pao. Bojanić se bavio trgovinom automobila iz Italije.

Jelena Petrović

Izvor: Alo

"Vozio je BMV kao da je hipnotisan"


Beograd -- "U autu tišina. Vikao sam: "Jugo", "jugo"... Kada sam se okrenuo, iza mene nije bilo ničega. Nije bilo ni auta ni devojaka", priča Mirko Gačić, suvozač BMV-a.

Pego, brate, uspori!!! Autooo.. "Jugo"!!! Brate, "jugo", "jugo".... Vrisak. A onda, prekid filma. Više se ničeg ne sećam.

Ovako za "Novosti" jedva čujno, drhtavim glasom, prepričava poslednje trenutke pred stravičnu saobraćajnu nesreću koju je preživeo u petak posle ponoći Mirko Gačić iz Pančeva. Suvozač "automobila smrti", koji je prošao sa lakšim povredama, nikada neće zaboraviti noć kada su tragično izgubile život sestre Milena i Ljiljana Rusov i njihova drugarica Jadranka Jović (23), a vozač "juga" Predrag Fuštić (37), u kojeg je udario, još se bori za život.

Detalje kobne noći priča gotovo bez zadržavanja. Tek pokojeg detalja se ne seća. Ili ne želi da ga se seti.

"Te večeri smo se Predrag Bojanić i ja sreli u kafiću", kršeći ruke, nastavlja ispovest Mirko. "Oni su sedeli za jednim stolom, ja za drugim. Milenu sam upoznao tad, a Ljiljanu i Jadranku sam znao ne više od nedelju dana. Došao sam sa drugarom da popijem piće i mislio da krenem kući. Onda su me oni zvali da idem sa njima. Premišljao sam se. Sad kad razmislim, uopšte ne znam kako sam se našao i zbog čega s njima u kolima. Kada smo seli u automobil, Ljiljana je bila iza mene, Jadranka u sredini, a Milena iza Predraga."

Drama brze i sumanute vožnje počela je još dok su kolima prolazili kroz centar Pančeva.

Nesrećnog Predraga Fuštića, vozača "juga", Mirko nije ni video. Smogao je snage i prišao Bojaniću, koji je sedeo u svojim kolima. Nepomično. - Brate, što nas pobi. Šta ti je ovo trebalo - prvo je i jedino što sam uspeo da mu kažem - priča Mirko. - Samo me je pitao gde je i šta se dogodilo. Više nismo progovorili ni reč. Njega je posle policija saslušavala, a ja sam stajao na sredini puta, na mestu gde je bila nekad bandera, koju smo otkinuli. Okupili su se ljudi. Gledali. Čudili. Više se tih delova i ne sećam

"Čim smo seli u auto on je krenuo sa drčnom vožnjom", tvrdi Mirko. "Jedino što mogu da kažem jeste da to nije bio on. Jednostavno, čovek za volanom bilo je potpuno neka druga osoba. Nisam mogao da ga prepoznam. Kad smo prešli most na Tamišu, počeo je brzo da vozi. Kod restorana "Mali raj", kada je dodao još gas, počeo sam da mu govorim i da ga molim da uspori. Niko ništa u kolima nije tada komentarisao. Niko nije ni pevao, kao što su pričali. Bila je tišina, a muzika sa radija se slabo čula. Posle je se ne sećam."

A onda je BMV, u kojem su se nalazile nastradale devojke, počeo "manijačkom" brzinom da se kreće auto-putem ka Beogradu. Bahati Predrag Bojanić nije skidao nogu sa gasa. Sve do zgrade "Progresa".

"Govorio sam: Brate, uspori. Molim te, uspori", plačući izgovara Mirko, koji je i sam otac dvoje dece. "Ništa on meni tada nije rekao. Ni da neće, ni što ja to govorim, nije bilo nikakve reakcije. Bio je kao hipnotisan. To nije bio on. Držao je volan i vozio samo pravo. Više nisam obraćao pažnju ni na brzinu, ni na semafor. Samo sam razmišljao kako da ga zaustavim. Molio sam Boga da bude gužva, naročito u žutoj traci, jer sam znao da će tuda da prođe ako u ovoj bude automobila."

Nažalost, tako je i bilo.

"Na semaforima je bila kolona automobila, pa je Pega prešao u žutu traku"praznog pogleda dodaje Mirko.

"A onda sam, u trenutku, primetio svetla. Kad smo se približili, viknuo sam: "Jugo!"Jugo!"... Uhvatio sam se za nešto i više se ničeg ne sećam. Ne znam ni koliko je vremena prošlo kad sam se trgao. Pogledao sam u Predraga, a on je mirno i normalno sedeo za volanom. Bio je budan. Ništa nije rekao."

I dok su mu misli letele po glavi, ono čega se najviše plašio, kako kaže, obistinilo se.

"Kada sam se okrenuo da vidim kako su devojke, iza mene nije bilo ničega. Ni zadnjeg dela automobila", kaže Mirko. "Kola su bila prepolovljena, a njih nisam nigde video. Ni sam ne znam šta mi je tad prošlo kroz glavu. Otvorio sam vrata i sa suvozačeve strane je ležala Milena. Uhvatio sam je za ruku i video da ne daje znake života. Tad sam čuo neko krkljanje. Bila je to Jadranka. Ležala je u lokvi krvi, iza samog automobila."

Već u tom trenutku, izbezumljeni očevici pritrčavali su da pomognu. Izlazili su iz kamiona, automobila.

"Neko je prišao da pomogne, pa smo Jadranku okrenuli da leži na stranu, kako se ne bi ugušila", nastavlja Mirko svoju priču. "Video sam da krvari iz usta. Podmetnuli smo joj nešto ispod glave. Ustao sam da vidim gde je Ljiljana. Pronašli smo je ispred auta."

Vozač BMV-a: Niko ne zna kako mi je

Osumnjičeni Bojanić dao je istražnom sudiji kratak iskaz:

"Žao mi je, ne verujem šta se to dogodilo, niko ne zna kako mi je, one su mi bile drugarice", rekao je Bojanić. "Sve ovo će me pratiti dok sam živ. Te večeri smo se vraćali iz provoda. Malo sam popio, brže sam vozio, jer sam mislio da je drug ispred mene, želeo sam da ga stignem, ali ne sećam se da sam prošao kroz crveno svetlo. Ne znam koje je svetlo bilo uključeno na semaforu. Sve se desilo iznenada."

Prema informacijama koje smo dobili, Bojanić poslednjih 15 godina, koliko poseduje vozačku dozvolu, nikada nije ni krivično, niti prekršajno kažnjavan.

Izvor: B92