Danas smo prosto probukirani lako dostupnim štivom koje nam nudi na stotine saveta, profesionalnih i amaterskih, dobrih i loših, od toga kako najbolje sačuvati laminat pa sve do onih ''malo'' više komplikovanih koji se tiču vaspitanja dece. Svaki od njih je dobronameran; međutim, kad se malo pogleda po toj ''literaturi'', čak i po temama na ovom forumu, stiče se utisak da ti saveti zapravo, na jedan prilično morališući način, propagiraju šta je to što bi ljudi trebali da osećaju i rade u vezi sa sopstvenim životom. Svako ko odstupa od šablona automatski je proglašen škartom - nešto sa njim ne valja. No, nisu svi takvi, ali kad je reč o jednom takvom fenomenu kakvo je majčinstvo, čini se da su ljudi spreminiji da osuđuju one koji ne postupaju po šablonu (koji je čisto teorijska stvar). Evo jedne priče na koju sam naišla i koja me je navela da se zapitam: gde su te savršene majke koje jednom rukom hrane dete, drugom usisavaju tepih, uz istovremeno održavanje video konferencije upravnog odbora neke mnogo zajebane firme. Jer, one moraju postojati; kome su inače namenjeni oni silni tekstovi u petparačkim (čitaj: svim ženskim) časopisima?

---

''Jesam li čudovište jer žalim što imam djecu?''

Suprug, djeca, dom – savršen recept za sreću uvriježen u gotovo svim društvima. Čudni su oni koji iza tridesete nisu u braku, nemaju djecu ili ih, nedajbože, ni ne žele. Ali, što se zapravo 'kuha' u glavama onih majki koje su pokušale ostvariti nametnute ideale? Jesu li stvarno sretne?

Pitanjem 'Jesam li čudovište jer žalim što imam djecu?' ispovijest započinje 50-godišnja žena koja je svoju priču podijelila s britanskim DailyMailom, naravno pod pseudonimom.

Uvjerena da nije usamljena u takvim mislima, o kojima nitko ne priča 'jer žene nikada neće priznati da su pogriješile, pogotovo kad su djeca u pitanju', odlučila je o tome javno progovoriti.

Ima supruga, dvoje djece i solidne kulinarske sposobnosti, ne previše za pokazati sa svojih 50 godina, smatra. I zato je uvjerena da bi imala puniji i ispunjeniji život da nikada nije postala majka. Iako je to saznanje ispunjava sramom, ne može ga se riješiti.

Vrlo jasno i glasno ponavlja: 'Požalila sam što imam djecu. Jesam li zato čudovište? Luđakinja? Ili samo iskrenija od ostalih?'

Supruga je upoznala kada je imala 21, bio je zabavan, zaljubljen i u roku dvije godine izmijenili su bračne zavjete i kupili prvu kuću. Nakon tri godine dobili su sina, a nakon još tri drugoga. Odrekla se posla na pet godina kako bi se posvetila djeci.

Suprug, dom, djeca... sve zbog čega bi trebala biti sretna, ali nije bila. Prve godine majčinstva bile su joj dosadne i usamljene, srednje zastrašujuće i izazovne, a posljednjih nekoliko, kad su postali problematični tinejdžeri – često očajne.

Godinama je žonglirala između posla i obitelji. Žalila bi se kao i većina žena – previše posla, premalo sati u danu, suprug ne sudjeluje dovoljno u obiteljskom životu, nedovoljno novca.

Svjesna je da je u očima većine ljudi privilegirana, jer ima zdravu djecu i dobar brak, ali kad pogleda svoje godine majčinstva, u njima vidi samo dosadno i izolirano iskustvo.

Ne govori da je tipična i da sve žene dijele to razočaranje zbog puta koji su izabrale. Ali, misli da su ti osjećaji češći nego što se može zamisliti.

'Nemojte me krivo shvatiti, volim svoju djecu. Čak i sada kad su napustili dom, osjećam prazninu u svakom kutku života', kaže.

Misli da je bila dobra i predana majka, te da nitko nikada nije posumnjao u njezine osjećaje o obiteljskom životu.

Djeca su joj onemogućila spontanost, ograničila mogućnosti, a sebe je pretvorila u kućanicu iz predgrađa – čemu je i težila dok je bila mlada. Jedina budućnost u kojoj se vidjela bila je ona supruge i majke. Nije očekivala ništa od škole, nije trčala za karijerom ili imala ambicija.

Ne misli da bi promijenila svijet ili imala neku blistavu karijeru, ali bi završila studij i imala kvalitetniji život. Kaže da je ponosna na svoju djecu, ali da žali što tih 20-ak godina koje je provela u njihovom odgoju nije posvetila nečemu drugom, putovala, više čitala, te da je najbolje godine provela s osjećajem vrtoglavice i umora.

Izvor: NetPortal

Thank you very much, autograme delim kasnije. 

Trebala je da vidi sveta, procita grdne knjige, zavrsi skole, nikako to nije mogla da uradi pre ili pak za vreme braka. 

Inace, o njenim roditeljskim skillovima dovoljno govori ova recenica


Klasicno kukanje, a nema ni razloga za isto. Bas me interesuje kakva su joj ta deca...

Moja majka je bila nesavrsena majka. Hvala joj.
Pruzila mi je nesto sto jedna savrsena majka nikada ne bi mogla - dovoljno slobode da budem nesavrsena i samo svoja.

Ne dobija svako dete koje je po P.S. i ne moze svako da primenjuje savete...

Ja ne znam koliko puta, na letovanjima sa drugaricama, smo upoznavali parove sa malom decom na plazama i ne znam koliko puta su nam novepecene majke izjavljivale "blago vama sto nemate dece i obaveza, ja da sam znala sta me ceka, odlagala bih maksimalno, samo uzivajte u vasim omcima/muzevima/slobodi koliko god mozete, a za decu ima vremena"...

ziva istina... sigurno sam to cula od 50 zena do sada u zivotu ... a ni sa jednom od njih nisam bila bliska...

Naprotiv, tako nesto nikad nisam cula od svojih prijatelja, porodice, poznanika... samo od zena koje su valjda imale poriv da se ispovede nekome koga ne znaju ...

Ja mislim da su ljudi trenutno rascereceni...Ubijeni pojavama da mogu da budi "Sve i svako" . 
Ne mozes u zivotu sve da budes,znaci ako zelis da budes dobar u necemu moras tome da se posvetis,a ne da se posvetis svemu i ne budes nista.
Dakle ako zelis da cuvas decu,moras njima da se posvetis,ako zelis dobar novac..onda poslu.Ako zelis da letis moras da budes pilot.I to je cela sustina.
Mene pomisao da neko moze da bude dobar roditelj,odlican karijerista..super sportas , odlicna domacica i jos 500 osobina koje je cine jezi.
Dakle ne mozes u svemu da budes dobar,nazalost.

Ali, ako nisi... onda si fejl, genetska greska, otpadnik, nesavrsen...

Ljudi po prirodi i nisu savrsena bica...
Ja samo mislim da je ogroman pritisak..kako da se izrazim... Sramota je ne biti nista 
Preveliki je pritisak da po svaku cenu moras da uspes,da bi kao mogao da zivis normalno 

Bedak. Zena pa losa majka. Ko da te tera neko da imas decu. Kao da to nije plod ljubavi u danasnje vreme, ne moranja sa nekim sa kojim moras.

Znam sta si napisao... samo isticem paradoks savremenog drustva... ili ljudskog drustva kroz prostor i vreme, s tim sto je danas uz masovne medije i razvijene vidove komunikacije sve vidljivije i izrazenije...

Jesi fejl u tome sto si radio, i to zato sto si trebao vise da se posvetis tome. Otpadnik, genetska greska ili bilo sta drugo nisi.    Odlucio si se za porodicu, odlucio si se da ne ganjas karijeru, pa onda se posveti tome. Nemoj da kukas kako si propustio bitne stvari u zivotu. Knjige uvek moze da cita, da putuje po svetu uvek moze ako ima makar malo pristojan posao(drugar iz Engleske radio neki bezveze posao(javljao se na telefon u vodovodu) 6 meseci pa priustio da ide kolima po Evropi   ), da je bila za koledz i da joj je isao,verovatno bi ga zavrsila pre nego sto se udala(a poznajem dosta ljudi koji su zavrsavali isti a imali decu pride).

I ja sam mozda mogao da imam trojku sa Marijanom Micic i Anom Mihajlovskom(videh ih jednom kad su snimali onu emisiju) al jbg. Moj zivot je totalno neispunjen zbog toga.